Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Bugarska proteruje ruskog diplomatu


Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske proteruje ruskog diplomatu zbog optužbi za „špijunažu“, javlja Rojters, pozivajući se na predstavnika bugarskog Ministarstva spoljnih poslova.

„Ruski diplomata je proglašen za personu non grata i treba da napusti Bugarsku u roku od 72 časa“, saopštio je MIP Bugarske.

Ranije je bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da proteruje dvojicu ruskih diplomata zbog sumnje za špijunažu.

S tim u vezi, reagovala je ambasada Rusije u Sofiji, saopštivši da je Bugarska proterala iz zemlje dvojicu ruskih diplomata, a da nisu pruženi dokazi koji bi potvrdili obavljanje delatnosti koja nije u skladu sa njihovim statusom.

izvor

[Dreadnought]

Ruska ambasada: Proterivanje diplomate bez osnova


Ruska ambasada u Bugarskoj saopštila je da je odluka bugarskih vlasti da proteraju ruskog diplomatu pod optužbom za špijunažu bez osnova i da ne doprinosi razvoju dijaloga u „vojnoj sferi, baš kao ni jačanju stabilnosti u regionu Crnog mora“.

Iz ambasade su poručili da Rusija zadržava pravo na recipročne mere.

Prethodno je britanska agencija Rojters objavila da je bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova proglasilo ruskog diplomatu za personu non grata i da mu je naložilo da napusti zemlju u roku od 72 sata.

Bugarsko tužilaštvo je navelo da je ruski državljanin osumnjičen za prikupljanje vojnih informacija koje predstavljaju državnu tajnu.

Podsetimo, Ministarstvo je u septembru već proteralo dvojicu saradnika ruskog trgovinskog predstavništva pod optužbom za navodnu špijunažu.

Ruska ambasada je tada saopštila da vlasti u Sofiji nisu predočile nikakve dokaze za te tvrdnje, a rusko Ministarstvo spoljnih poslova je takođe proteralo dvojicu bugarskih diplomata.

U ruskom Ministarstvu inače za ovakve i slične situacije u drugim evropskih zemljama kažu da se radi o lovu na veštice. Prema rečima portparolke Ministarstva Marije Zaharove postupci Zapada svedoče o antiruskoj histeriji.

izvor

[Dreadnought]

„Dobar potez“: Rusija „postrojila“ razarače NATO-a u Crnom moru


Odrediti cilj, njegove parametre, saznati kurs i kome pripada — Ministarstvo odbrane RF testira u Crnom moru najnoviji automatski sistem „Strategiju“ za praćenje situacije na površini mora.

Ovaj razvoj Istraživačkog instituta za radio-komunikacije velikog dometa (RTI) omogućiće Rusiji da značajno osigura svoje južne granice i spreči kršenje državne granice.„Strategija“ obuhvata sva sredstva za praćenje koja su dostupna Crnomorskoj floti.


More na dlanu

Većina savremenih sistema za nadzor vodenih površina su, po pravilu, radarske stanice koje su povezane u zajedničku mrežu i skeniraju more mnogo kilometara udaljeno od obale. Sve informacije o kretanju brodova šalju se u jedan centar u kome se donose odluke. Na primer, informacije o presretanju uljeza.

„Startegija“ se takođe zasniva na principu radara, objasnio je za RIA Novosti glavni urednik časopisa „Arsenal otadžbine“ Viktor Murahovski.

 - „Ona automatski u režimu realnog vremena određuje koordinate svih brodova i plovila u području koje pokriva. Crta takozvane signature. To je jedinstveni portret broda u moru, po kojem se prepoznaje njegov tip i kome pripada. I, naravno, sistem beleži osnovne parametre kretanja: kurs i brzinu. Koliko znam, sličan sistem se primenjuje i u arktičkoj zoni“.

Prema rečima eksperta, „Strategija“ je jedinstvena po tome što kombinuje mogućnosti svih radarskih stanica koje nadgledaju Crno more, kako na kopnu, tako i na brodovima. A za nadgledanje udaljenih područja, zajedno sa sistemom „Strategija“ se mogu uključiti prekohorizontski radari koji skeniraju prostor u radijusu većem od hiljadu kilometara. Ključna karakteristika nove tehnologije je automatizacija na visokom nivou.

„Trenutno su stručnjaci iz takozvanog Centra za borbeno komandovanje flota angažovani u praćenju situacije na površini mora“, kaže Murahovski. „Ovo je struktura koja još uvek datira iz sovjetskog doba. Operatori obrađuju ogromne količine podataka, često ručno. Ranije je bilo tako, na primer, u PVO, gde je postojalo posebno radno mesto — operator tableta. Oni su markerima beležili sve promene vazdušne situacije na ekranima sa providnom mapom. Sada to obavljaju računari. Tako će i u novom sistemu veći deo rutine biti automatizovan“.

Tvorci ovog sistema su uvereni da će „Strategija“ moći da koristi ne samo radar, već i satelitske i zemaljske automatske informacione sisteme, unutrašnje kanale za prenos informacija o objektima flote. Pored toga, ona će u dvosmernom režimu funkcionisati sa tehničkim sredstvima i kompleksima od kojih će primati podatke.

Specijalisti RTI očigledno imaju dovoljno iskustva u ovoj oblasti. Oni su ti koji su napravili sistem za upozoravanje na raketni napad „Voronjež DM“, prekohorizontske radarske sisteme „Podsolnuh“ (suncokret), „Kontejner“ i druge radare.


Učestali „obilazak“

Pitanje kontrole situacije u Crnom moru nikako nije besmisleno za Rusiju. Poslednjih godina brodovi NATO-a redovno ulaze na ovu teritoriju. Krajem septembra načelnik Glavne operativne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije Sergej Rudskoj saopštio je da su 2020. godine ratni brodovi Severnoatlantske alijanse bili u Crnom moru za trećinu duže nego 2019. godine.

Aktivnost NATO-a je dostigla vrhunac u julu, kada su se održavale vojne vežbe „Morski povetarac 2020“. U njima je učestvovalo oko dve hiljade vojnih lica iz SAD, Ukrajine, Bugarske, Gruzije, Norveške, Rumunije, Španije i Turske, više od 25 brodova, kao i avijacija.  

„Do 40 odsto ovih brodova su nosači visoko-preciznog oružja velikog dometa “, rekao je Rudskoj. „Konkretno, razarač američke mornarice „Ruzvelt“, sposoban da nosi do 90 krstarećih raketa „Tomahavk“, više puta je ušao u Crno more“.

U suštini, jedina stvar koja sprečava mornaricu NATO-a da neprestano manevriše u Crnom moru je Konvencija Montre iz 1936. godine. Sporazum definiše status moreuza Bosfor i Dardanele, a takođe ograničava prisustvo ratnih brodova necrnomorskih država u vodenom području tokom perioda od tri nedelje. Pored toga, konvencija predviđa da do devet takvih brodova čija ukupna tonaža ne prelazi 30 hiljada tona, može istovremeno biti u Crnom moru.

Većina svih stranih mornarica je, naravno, zainteresovana za Krim. Brodovi zapadnih zemalja više puta su se približavali poluostrvu, izviđački avioni i dronovi redovno lete u granicama ruskog vazdušnog prostora. Alijansa pokušava da utvrdi lokaciju vojnih objekata na Krimu, kao i da sazna na kojim frekvencijama funkcionišu sistemi komunikacije, navigacije i sistemi elektronskog ratovanja.


Prednost u regionu

Sjedinjene Države i njeni saveznici ne kriju činjenicu da su jako zabrinuti zbog ruskih vojnih sposobnosti u Crnom moru.

U decembru je američki strateški analitički centar „RAND“ čak izradio model konfrontacije između Crnomorske flote i mornarice zemalja NATO-a u regionu, stvarajući nešto poput društvene igre. Ispostavilo se da će na ovom vodenom području Rusija pobediti bilo koju koaliciji, čak i ako Sjedinjene Države deluju zajedno sa Bugarskom, Rumunijom, Turskom, Ukrajinom i Gruzijom.

Moskva zaista ima čime da odgovori na agresiju. Pomorske snage koje su razmeštene u regionu redovno se dopunjavaju novim brodovima i podmornicama sa moćnim udarnim sistemima.

Pored toga, na samom Krimu, koji se često naziva „kopnenim nosačem aviona“, nalazi se impresivna armijska grupa, koja je opremljena najsavremenijim sistemima PVO i protivbrodskim raketnim kompleksima koji su sposobni da pogađaju morske ciljeve na znatnoj udaljenosti od obale. Oni su pokretni i mogu brzo da promene položaj, što ih čini teškim za otkrivanje i uništavanje.

Američki analitičari su došli do zaključka da će Rusija držati Crno more pod kontrolom, čak i bez ulaska u oružani sukob sa zemljama NATO-a. Za to Moskva ima impresivan arsenal nesmrtonosnih sredstava. Stručnjaci iz „RAND-a“ ovde misle na psihološke napade, sajber operacije, informacione udare, kao i na elektronski rat.

izvor

[Dreadnought]

Američki mediji otkrivaju kako Vašington planira da pobedi u eventualnom ratu protiv Rusije


Nadmoć u vazduhu biće odlučujući faktor u eventualnom ratu velikih razmera protiv sila poput Rusije ili Kine, piše američki časopis „Nešenel interest“.

Neophodnost uništavanja naprednih sistema protivvazdušne odbrane i borbe u vazduhu biće presudni u sukobu protiv zemlje koja je sposobna da sa neba projektuje veliku razornu moć, navodi se u članku.

Kako se dodaje, sposobnost uspešne dopune goriva u avionima u vazduhu, napadi lovaca i podaci iz svemira biće deo „dominacije na nebu“.

U članku se napominje da će savremeni rat u vazduhu imati sasvim drugačiji karakter, različit od sukoba u Iraku ili Avganistanu. U takvom ratu će se Sjedinjene Američke Države suočiti sa visokotehnološkim protivnikom.

„Mi smo se usmerili na iskustva u tehnološki zaostalom okruženju. Nedavno smo tek počeli da se fokusiramo na to kako obuzdati visokotehnološkog protivnika i kako promeniti način na koji koristimo vazdušne snage“, izjavio je general-potpukovnik Džozef Gastela, zamenik načelnika štaba američkog vazduhoplovstva. On smatra, da uprkos važnosti kopnenih sistema velikog dometa, vazdušni napadi će biti presudni za svaki uspeh.

„Ne možete voditi regionalnu operaciju koristeći samo rakete. Tokom operacije „Pustinjska oluja“ identifikovano je 60 ciljeva, ali lako možemo identifikovati sto ciljeva u slučaju operacije u Evropi ili u Južnokineskom moru", rekao je Gastela.

Naglasio je i da postoji potreba za zaštitu aerodroma od neprijateljskih napada.

On je pojasnio da će pobeda u bilo kom velikom sukobu zavisiti od sposobnosti dominacije i pobede i na kopnu i u vazduhu zahvaljujući koordiniranim zajedničkim akcijama svih rodova vojske.

Intenzitet agresivnih akcija SAD i drugih zemalja NATO-a prema Rusiji, posebno na njenim zapadnim granicama, znatno je porastao u poslednjih nekoliko godina. Krajem ovog leta povećao se broj presretanja vojnih aviona Alijanse u blizini granica Rusije.

Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu primetio je da akcije NATO-a često imaju „otvoreno antiruski karakter“. Naglasio je da ministarstvo preduzima mere za neutralisanje pretnji, a takođe povećava borbeni potencijal ruske vojske.

izvor

[Dreadnought]

Amerika sad i zvanično: Rusija je naš neprijatelj


Američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio je da je Rusija ušla u zvanični spisak neprijatelja.

„Svi me sve vreme pitaju ko je naš neprijatelj, iako ih mnogo koji žele da pokvare naš način življenja, našu republiku, naše osnovne principe demokratije. Rusija je na tom spisku“, rekao je Pompeo.

„Rusija predstavlja rizik za sve one koji vole slobodu“, rekao je on, iako je dodao da Kina, iznad svega, ipak predstavlja veću pretnju za Amerika nego što je to Rusija.

On je takođe rekao i da je Rusija, navodno, odgovorna za sve nedavne sajber napade o kojima su govorili američki mediji.

Ruski mediji navode da obično američki zvaničnici ne koriste termin „neprijatelj“ kada govore o Rusiji već „protivnik“ ili „izazov“.


izvor

[MOTORISTA]

Amerikanci šalju pojačanja na Aljasku, eskadrile lovaca budućnosti spremne za let
Novosti online 19. 12. 2020.

AMERIČKE vazdušne snage su povećale broj višenamenskih lovaca F-35 "Lajtning" u bazi Ejlson na Aljasci na 20. Baza se nalazi na oko 1.000 kilometara od ruske granice.

Kako je novinarima rekla predstavnica baze Keli Duboa poslednji lovci stigli su u bazu pre nekoliko dana. Nova grupa aviona stići će u bazu u aprilu napredne godine.

- Nastavljamo da jačamo naše snage. Do kraja 2021. godine u bazi će biti 54 lovca - rekla je Duboa.

Ova grupacija aviona F-35 A formira se kao dopuna lovcima F-22 „Raptor“ kojih u bazi „Elemendorf-Ričardson“, takođe na Aljasci, ima 40.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Portal: Zatvaranje konzulata SAD u Rusiji - uvod u pogoršanje odnosa Vašingtona i Moskve


Odluka Stejt departmenta da zatvori dva konzulata u Rusiji uvod je u očekivano pogoršanje odnosa između Vašingtona i Moskve, piše američki portal „Hil“. Britanski „Tajms“ nagoveštava da bi uskoro, kada na dužnost predsednika stupi Džozef Bajden, mogao da se promeni pristup Amerike prema odnosima sa Rusijom.

Stejt department je o svojoj nameri informisao Kongres uz obrazloženje da se to čini zbog ograničenja koje je Moskva postavila u vezi sa brojem diplomata koji se mogu nalaziti u zemlji, piše portal koji je imao uvid u pismo američkog ministarstva spoljnih poslova upućenom kongresmenima.

U pismu se navodi da SAD definitivno zatvaraju konzulat u Vladivostoku, dok konzulat u Jekaterinburgu privremeno obustavlja rad.

Pismo je Kongresu upućeno još 10. decembra, tri dana pre nego što su se pojavile vesti o velikom hakerskom napadu na američke vladine agencije za koji se odgovornost prebacuje na elitne ruske snage za sajber špijunažu.

Ovaj korak američkih vlasti znači da će ambasada SAD u Moskvi biti jedino diplomatsko predstavništvo te zemlje u Rusiji.

Amerika će ostati bez diplomatskog prisustva na velikom delu ruske teritorije i to će otežati Amerikancima putovanja u Rusiju, ali i Rusima da dobiju američki vizu, piše portal.

Istovremeno, britanski „Tajms“ piše da izabrani američki predsednik Džozef Bajden, za razliku od svojih prethodnika koji su pokušavali da uspostave dobre odnose sa ruskim predsednikom, nema nameru da se drži tog kursa.

List navodi da bi pristup prema izgradnji bilateralnih odnosa između Rusije i SAD uskoro mogao da se promeni, kada Bajden i zvanično počne da obavlja dužnost predsednika.

„Neke stvari se ne menjaju. Ali, promeniće se odgovor Zapada. I to će početi uskoro“, zaključuje „Tajms“, prenosi portal „Lenta“.

izvor

[Dreadnought]

Američka mornarica će agresivnije dejstvovati protiv Rusije


Ratna mornarica SAD će usvojiti „agresivniju vojnu strategiju prema Rusiji i Kini“, piše „Gardijan“, pozivajući se na veliki izveštaj komande Korpusa morske pešadije, ratne flote i obalske straže SAD.

U izveštaju se navodi da su Kina i Rusija postali „odlučniji rivali“ SAD i da Kina predstavlja „najozbiljniju dugoročnu stratešku pretnju“.

„Naše vojne baze kojih ima po celom svetu, svakodnevno su u kontaktu sa kineskim i ruskim vojnim brodovima i avionima“, navodi se u izveštaju.

Kako se navodi, u slučaju rata i Kina i Rusija će, verovatno, pokušati prve da zauzmu teritoriju potencijalnog konflikta, pre nego što SAD i njihovi saveznici mogu efikasno da reaguju.

Kako bi se sačuvala strateška prednost, Vašington planira da modernizuje ratnu mornaricu za račun manjih brodova, sa većim manevarskim mogućnostima, pa čak i daljinski upravljanim brodovima.

U Rusiji su više puta saopštavali da oni ne planiraju agresivna dejstva prema SAD i drugim zapadnim državama. Štaviše, oni su primetili porast vojne aktivnosti Vašingtona i bloka NATO-a u blizini svojih granica.

izvor

[Dreadnought]

Zapadni mediji: Bajden sprema „kaznu“ za Moskvu


Tim novoizabranog američkog predsednika Džoa Bajdena mogao bi razmotriti čitav niz mogućih „kazni“ za Rusiju zbog njene navodne uloge u masovnom hakovanju američkih vladinih agencija i kompanija kada preuzme dužnost u januaru, navodi Rojters.

Kazne bi mogle uključivati nove finansijske sankcije i kibernetičke napade na rusku infrastrukturu, izjavili su u nedelju neimenovani izvori.

Izvori Rojtersa tvrde da bi odmazda trebalo da bude dovoljno jaka da podstakne Rusiju da plati visoku ekonomsku, finansijsku ili tehnološku cenu. Istovremeno, odgovor Bajdenove administracije ne bi trebalo da rezultira eskalacijom sukoba između Moskve i Vašingtona, navodi jedan od izvora.

Zvaničnici Bajdenovog tranzicionog tima, kao i američki Trezor i Stejt department, nisu komentarisali navode Rojtersa.


Bela kuća povukla izjavu o ruskom sajber napadu?

Novinska agencija AP citirala je anonimni izvor upoznat sa tim pitanjem koji je rekao da su zvaničnici Bele kuće bili spremni u petak popodne da izdaju službeno saopštenje u kojem optužuju Rusiju za izvršenje hakerskog napada, ali im je naloženo da to ne čine u 11 časova.

Prema tom izvoru, nejasno je da li je američki državni sekretar Majk Pompeo bio upoznat sa izjavom pre njegovog intervjua u emisiji „Mark Levin šou“ u kojoj je optužio Rusiju da stoji iza kršenja sajber bezbednosti, ali nije pružio bilo kakav dokaz tu tvrdnju.


Tramp: Iza hakerskog napada stoji „možda i Kina“

Do toga je došlo kada je predsednik Donald Tramp u petak rekao da je za sajber napad „možda odgovorna Kina“, istovremeno umanjujući obim kršenja bezbednosti, za koje je naveo da nije toliko ozbiljno kao što se mislilo.

​Izjave su usledile dan nakon što Bajden u intervjuu za „Si-bi-es njuz“ izjavio da će Rusija „odgovarati“ za navodni sajber napad. Novoizabrani predsednik je obećao da će ozbiljne „finansijske posledice“ osetiti „pojedinci i entiteti“ iz Rusije.


Moskva odbacila optužbe

Moskva je odmah demantovala optužbe za hakovanje ukazujući na nedostatak dokaza, što je takođe istakao i ruski predsednik Vladimir Putin tokom svoje godišnje konferencije za štampu 17. decembra.

Putin je primetio da su anonimni izvori povezani sa hakovanjem isti oni koje su citirali američki mediji, zvaničnici i obaveštajne agencije, koji su prethodno „gurali“ neutemeljene optužbe protiv Rusije nakon američkih predsedničkih izbora 2016. godine.

Izveštaji o sajber napadu, nazvanom „San burst“, pojavili su se u ponedeljak i odnose se na čitav niz hakerskih aktivnosti usmerenih na različite američke vladine agencije, uključujući Pentagon i Stejt department. Napad je izveden kompromitujući softversku kompaniju „Solar vinds“ iz Teksasa.

izvor

[Dreadnought]

Šojgu upozorava: Sve veće američko prisustvo kod ruskih granica


Sjedinjene Američke Države povećavaju prisustvo svojih borbenih brodova na Arktiku, izjavio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

„Povećava se prisustvo američkih brodova u Arktičkom regionu“, rekao je on.

Prema rečima ministra, NATO doživljava Rusiju kao svoju glavnu pretnju.

„Ove godine se proširila geografija izazova za našu zemlju, porasla je uloga vojne snage u rešavanju međunarodnih problema. NATO vidi Rusiju kao svoju glavnu pretnju i jača vojni potencijal kod njenih granica“, istakao je on.

S tim u vezi, Šojgu je rekao da se intenzitet američkog izviđanja u blizini ruskih granica 2020. godine povećao za 15 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.

„Za 15 odsto je povećan intenzitet izviđačkih i demonstracionih akcija američkih aviona i brodova blizu ruskih granica u odnosu na 2019. godinu“, izjavio je ministar.


Borbene sposobnosti ruske vojske povećane za 13 odsto

Istovremeno, Šojgu je na proširenom sastanku kolegijuma ruskog Ministarstva odbrane naglasio da su borbene sposobnosti oružanih snaga Rusije povećane za 13 odsto u 2020. godini.

„Oružane snage su ispunile sve zadatke namenjene za ovu godinu. Njihove borbene mogućnosti porasle su za 13 odsto. Osiguran je traženi nivo održavanja odbrambenih sposobnosti zemlje“, dodao je ministar odbrane.

On se osvrnuo i na izgradnju najnovije radarske stanice „Jahroma“ u Sevastopolju, rekavši da će se sa radovima započeti 2021. godine.

„Sledeće godine Ministarstvo odbrane treba da reši brojne prioritetne zadatke. ... Početi radove na izgradnji radarske stanice u Sevastopolju“, zaključio je ministar.

izvor

[Dreadnought]

Špigel: Nemačka sprema nove sankcije Rusiji


Nemačka bi mogla uvesti sankcije Rusiji zbog ubistva militanta Zelimhana Hangošvilija u berlinskom parku Mali Tirgarten, piše „Špigel“, pozivajući se na izvore.

„U vladinim krugovima govore da najkasnije do presude u procesu ubistva u Tirgartenu treba delovati zajedno sa evropskim partnerima i uvesti nove sankcije. Ostalo je još malo vremena. Sudska presuda se očekuje već u martu u Berlinu“, piše nedeljnik.

U međuvremenu, prema podacima lista, nemačka Vlada nema nameru da za sada uvodi ograničenja zbog slučaja trovanja Alekseja Navaljnog.

Podsetimo, državljanin Gruzije Zelimhan Hangošvili, koji je ubijen u Nemačkoj, učestvovao je u planiranju i pripremi terorističkog napada u Beslanu i eksploziji voza u moskovskom metrou između stanica „Avtozavodska“ i „Pavelecka“ 2004. godine. On je u Rusiji optužen za učešće u brojnim terorističkim napadima. U Berlinu je u toku suđenje ruskom državljaninu Vadimu Sokolovu, koji je optužen za ubistvo Hangošvilija u avgustu 2019. godine.

izvor

[Dreadnought]

Amerika uvela sankcije Ministarstvu odbrane Rusije


Američko Ministarstvo trgovine objavilo je spisak kompanija Rusije i Kine koje, po mišljenju Vašingtona, sarađuju sa oružanim snagama ove dve države.

Ukupno, na spisku se nalazi 58 kineskih i 45 ruskih kompanija.

Od ruskih tu su i vladini resori - Spoljno-obaveštajna služba i Ministarstvo odbrane. Pored njih na spisku se nalaze, između ostalih, i kompanije: „Rosteh“, „Helikopteri Rusije“, korporacija „MiG“, kompanija „Suhoj“, „Tupoljev“, „Oboronprom“, instituti „Rosatoma“ i „Irkut“.

Kompanije i organizacije koje su se našle na američkom spisku neće moći da kupuju određene američke proizvode i tehnologije.

„Rosteh“ smatra da je uključivanje korporacije u sankcioni spisak američkog Ministarstva trgovine još jedna runda neprijateljskih akcija.

„Već smo zaboravili kako je živeti bez sankcija. Prema tome, ništa novo. Još jedna runda neprijateljskih akcija i dodatni podsticaj da radimo još bolje", navode u kompaniji.

Nešto ranije bilo je najavljeno uvođenje sankcija onima koji su, navodno, umešani u delatnosti „koje su u suprotnosti sa nacionalnim interesima ili interesima SAD u međunarodnoj politici“.

izvor

[Dreadnought]

Ruski ambasador u Americi: Odluka o sankcijama protiv ruskih kompanija - destruktivna


Ruski ambasador u Vašington Anatolij Antonov ocenio je, nakon što je Amerika uvela sankcije za preko 40 ruskih preduzeća, da je Vašington odlučio da zanemari interese sopstvenih kompanija. Prema njegovom mišljenju, ta odluka je destruktivna.

Američko Ministarstvo trgovine je prethodno objavilo spisak 103 kompanije iz Rusije i Kine koje su, prema mišljenju Vašingtona, povezane sa oružanim snagama i prema njima primenjuje ograničenja na izvoz.

Sankcioni spisak formalno uključuje 45 ruskih kompanija, ali zapravo reč je o 41 preduzeću pošto s neka dupliraju.

​Na udaru sankcija su, između ostalih, Ministarstvo odbrane, kompanije „Tupoljev“, „Suhoj“, „Rosteh“, neka preduzeća „Rosatoma“, Spoljna obaveštajna služba.

Tim povodom ambasador je istakao da odluka američkih vlasti podriva postojeću ekonomsku saradnju između dve zemlje već i osuđuje na propast bilo kakvu pozitivnu perspektivu.

„Treba konstatovati da su u Vašingtonu, otvarajući antirusku paljbu, odlučili da zanemare i interese sopstvenog biznisa, da ga liše mogućnosti normalne saradnje sa ruskim partnerima u veoma perspektivnim oblastima“, naveo je Antonov u postu na društvenoj mreži Fejsbuk.

Kako je dodao, radi se o civilnom vazduhoplovstvu, metalurgiji i drugim oblastima.

„Ovakvi koraci guraju naše odnose u još veću krizu. Izlaz iz nje je moguć samo ukoliko SAD budu spremne da grade odnose na prinicpu ravnopravnosti i uzajamnog poštovanja. Trenutno ne vidimo takve namere“, zaključio je ambasador.

izvor

[Dreadnought]

Kremlj o novima američkim sankcijama: Još jedan neprijateljski korak


Rusija će na odgovarajući način zaštititi svoje interese u svetlu novih američkih sankcija prema Ministarstvu odbrane i čitavom nizu istaknutih ruskih kompanija, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Kako je dodao, to je još jedan neprijateljski korak Vašingtona prema Rusiji.

„Svaki takav udarac udaljava dve zemlje od trenutka normalizacije bilateralnih odnosa“, rekao je Peskov novinarima.

Možemo samo da žalimo što odlazeća američka administracija prednost daje tome da zada udarac bilateralnim odnosima dve zemlje koji su ionako u lošem stanju, naveo je Peskov.

izvor

[Dreadnought]

Puškov: Samo da smenimo Putina, vratimo Krim Kijevu... i Zapad će se zbližiti s nama


Ruski senator Aleksej Puškov ironično je komentarisao uslove pod kojima bi moglo da dođe do zbližavanja Zapada sa Rusijom.

„Treba da predamo Krim Ukrajini, da prestanemo da pomažemo Donbasu i da se povučemo iz Sirije“, rekao je Puškov u izjavi za radio „Govori Moskva“.

Da bi se Zapad odlučio na zbližavanje s Rusijom, poželjno bi bilo i da zamenimo naše političko rukovodstvo, dodaje on.

„Da dođu novi ljudi koji će im se više sviđati nego Vladimir Putin“, rekao je on.

Tako nešto nije moguće ispuniti i zato Zapad ni nema nameru da se zbližava s Rusijom, kaže senator.

Svi signali koji stižu sa Zapada su negativni, istakao je Puškov, napominjući da je Rusija, bez obzira na to, kulturno bliska sa zemljama Evrope.

izvor