Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

"Savetujem da se nastave pregovori da ne bi završili u ćorsokaku"
IZVOR: BETA PETAK, 20.08.2021.

Moskva -- Angela Merkel ocenila je danas u Moskvi da mirovne pregovore o rešavanju sukoba na istoku Ukrajine treba "održati u životu" uprkos njihovoj sporosti.

"Savetujem da se nastave pregovori da ne bi završili u ćorsokaku", rekla je Merkelova na zajedničkoj konferenciji za novinare s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i dodala da pregovori ne napreduju toliko brzo kako se ona nadala. Putin se složio sa nemačkom kancelarkom ali je optužio Ukrajinu da sabotira pregovore.

"Stiče se utisak da su vlasti te zemlje odlučile da načelno napuste zamisao mirnog rešenja", rekao je ruski predsednik.

Mirovni sporazum, potpisan 2015. godine u Minsku pod pokroviteljstvom Francuske i Nemačke, doveo je do okončanja najvećih sukoba na istoku Ukrajine između tamošnjih snaga bezbednosti i proruskih pobunjenika. Međutim, još nije pronađeno političko rešenje. Putin je zatražio od nemačke kancelarke, koja će u nedelju posetiti Ukrajinu, da "utiče na ukrajinsku stranu da ispuni svoje obaveze" u okviru sporazuma.

Moskva i Kijev se redovno međusobno optužuju za kršenje dogovora. Nemačka kancelarka je na istoj konferenciji za novinare pozvala na oslobađanje protivnika Kremlja Alekseja Navaljnog, ali se tome usprotivio Putin. Ruski predsednik je rekao da Navaljni nije u zatvoru "zbog svojih političkih aktivnosti", već zbog krivičnog dela. Angela Merkel boravi u oproštajnoj poseti Rusiji pošto na jesen napušta funkciju nemačkog kancelara, a njena poseta dešava se na dan kada je pre godinu dana Navaljnom pozlilo.

Navaljni je u komi prebačen u Nemačku na lečenje, a tamošnji naučnici su otkrili da je bio otrovan novičokom, nervnim agensom sovjetske proizvodnje. Rusija je tada odbacila optužbe da je umešana u trovanje i kritikovala Nemačku za rusofobiju.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

„Severni tok 2“ je pretnja za sveopštu bezbednost
Novosti onlajn 20. 08. 2021.

POLJSKA poslanica Evropskog parlamenta Ana Fotiga je nazvala gasovod „Severni tok 2“ pretnjom za sveopštu bezbednost i pozvala da se suprotstavi njegovoj eksploataciji, piše „RT“.

- Kompanija „Nord strim 2AG“, koja je registrovana u Švajcarskoj, ne ispunjava osnovni zahtev za sertifikaciju. Akreditovano telo je u obavezi da onemogući sertifikaciju koja dovodi u opasnost energetsku bezbednost bilo koje zemlje-članice EU - navodi se u obraćanju poslanice Evropskoj komisiji. Pored toga, ona navodi da kompanija, navodno, ne želi da poštuje osnovna pravila Trećeg energetskog paketa EU. Poslanica smatra da je kompanija „Nord strim 2AG“ predala zahtev za sertifikaciju projekta kao nezavisni operater gasovoda i podvukla da je izdavanje takvog dokumenta moguće samo u slučaju da je gasovod postojao do 23. maja 2019. godine.

Kijev će oformiti radnu grupu koja će se boriti protiv „Severnog toka 2“ i nju će činiti članovi vlade, prenosi agencija „RBK-Ukrajina“, pozivajući se na pisma premijera Ukrajine Denisa Šmigalja i šefa kabineta predsednika Ukrajine Andreja Jermaka.

- Plan je da se napravi čitava komunikacijska platforma za razmatranje i razradu predloga mera za neutralizaciju opasnosti koje se mogu pojaviti posle puštanja u rad „Severnog toka 2“ - prenose mediji.

Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije. Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Uskoro završetak radova na gasovodu Severni tok 2!
Tanjug 20. 08. 2021.

RUSKI predsednik Vladimir Putin rekao je danas da je ostalo još samo 15 kilometara do završetka podvodnog gasovoda Severni tok 2 koji ide iz Rusije u Nemačku.

Putin je na konferenciji za novinare nakon razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Moskvi, rekao da Rusija planira u potpunosti da ispuni svoje obaveze o tranzitu gasa preko Ukrajine, piše Rojters. Predsednik je dodao da je Moskva spremna da produži tranzitni sporazum sa Ukrajinom nakon 2024. godine, ali da nemaju još uvek dovoljno detalja. Merkel je nakon sastanka sa Putinom izjavila da Nemačka namerava da nastavi da održava kontakte sa Rusijom, uprkos postojećim razlikama.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Vašington i London žele stabilne odnose sa Moskvom
Novosti onlajn 20. 08. 2021.

SJEDINJENE Američke Države i Velika Britanija zainteresovane su za stabilne i predvidive odnose sa Rusijom zasnovane na ispunjavanju međunarodnih obaveza o hemijskom oružju, navodi se u zajedničkom saopštenju zemalja koje je objavilo britansko Ministarstvo spoljnih poslova.

Istovremeno se ističe da Sjedinjene Američke Države i Britanija „žale što ruske vlasti nisu uspele da istraže i pouzdano objasne upotrebu hemijskog oružja protiv blogera Alekseja Navaljnog na teritoriji Rusije u svetlu obaveza Rusije kao zemlje-članice Konvencije o zabrani hemijskog oružja“.

- Pozivamo Rusiju da se u potpunosti pridržava Konvencije o zabrani hemijskog oružja, uključujući i njene obaveze da proglasi i ukine svoj program hemijskog oružja - dodaje se u saopštenju. Napominje se da London i Vašington pozdravljaju sankcije u vezi sa slučajem Navaljni i da će „nastaviti da koordinišu dalje mere sa međunarodnim partnerima“.

Velika Britanija u petak je uvela sankcije zbog hemijskog oružja sedmorici državljana Rusije u vezi sa „trovanjem“ Alekseja Navaljnog. Rusija je u više navrata negirala optužbe Zapada zbog Navaljnog, optužujući zapadne zemlje da ne žele da pružaju pravnu pomoć, sarađuju i odgovaraju na zahteve Moskve u slučaju Navaljni.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Španija nije dozvolila ruskim ratnim brodovima da uđu u njenu luku


Odbijanje španskih vlasti da puste brodove ruske Severne flote u luku Seutu izgleda čudno, saopštila je zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

"Zbunjeni smo odbijanjem nadležnih vlasti Španije da izdaju odobrenje za uplovljavanje brodova Severne flota, Ratne mornarice Rusije (veliki protivbrodski brod "Viceadmiral Kulakov" i spasilački brod "Altaj" u luku Seuta. Ova situacija izgleda, u najmanju ruku, čudno, posebno zbog postojeće pozitivne prakse saradnje po pitanju uplovljavanja ruskih vojnih brodova u španske luke", saopštila je Zaharova.

Ona je naglasila da ponašanje španske strane nije u duhu Deklaracije o strateškom partnerstvu koju su dve države potpisale 2009. godine, kao ni "rusko-španske saradnje koja se poslednjih godina razvija u konstruktivnom duhu".
"Iznenađuje i činjenica da španska zvanična lica dozvoljavaju curenje ovih informacija u centralne medije zemlje, očigledno, želeći da pokažu svoju privrženost rusofobnom krilu NATO-a u periodu pripreme samita država-članica alijanse koji bi trebalo da se održi u Madridu 2022. godine", saopštila je Zaharova.

„Iznenađujuće je i to što su španski zvaničnici ovu priču procurili u centralne medije u zemlji, očigledno želeći time da pokažu svoju privrženost rusofobnom krilu NATO -a tokom priprema za samit država članica alijanse, koji će se održati u Madridu 2022. godine “, rekla je Zaharova.

Španski list "El Pais" saopštio je da MIP Španije neće dozvoliti da dva ruska vojna broda uđu u luku Seutu. Kako se navodi, MIP Španije nije dobio potrebne informacije pod vojeke o daljoj ruti brodova, nakon isplovljavanja iz Seute, naveo je list.

izvor

[Dreadnought]

Ruski ambasador: Uprkos dogovoru Putina i Bajdena, Amerika ide na srozavanje odnosa


Nove sankcije koje su SAD uvele Rusiji pokazuju da Vašington nema nameru da sprovede u delo ono što su se dogovorili predsednici dve zemlje Džozef Bajden i Vladimir Putin u junu u Ženevi, izjavio je ambasador Ruske Federacije u Americi Anatolij Antonov.

„Svi potezi koje preduzima Amerika potvrđuju činjenicu da administracija u Vašingtonu nastavlja slepo da sprovodi kurs srozavanja bilateralnih odnosa. Umesto da se fokusiraju na realne pretnje i probleme bavi se kvaziliderskim pitanjima demokratije i međunarodnog prava“, kazao je.

Prema rečima Antonova, takvi nekonstruktivni koraci neće doprineti jačanju globalne stabilnosti u aktuelnom „nestabilnom vremenu“.

„Sve te anturuske ispadice pokazuju nedostatak volje kod Vašingtona da pretvori u život sve ono što su se Putin i Bajden dogovorili na samitu u Ženevi“, zaključio je Antonov.

izvor

[Dreadnought]

„Dragi Vladimire“: Oko čega su se saglasili, a oko čega ne Putin i Merkelova


Nemačka kancelarka je boravila u 19. po redu poseti Moskvi i verovatno poslednjoj u svojstvu kancelara budući da je najavila povlačenje iz politike. Dragi Vladimire, obratila se Putinu na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora koji su trajali gotovo tri sata.

Za mnoge godine zajedničkog rada uspostavili smo dobre poslovne odnose, održavali smo redovne kontakte, uvek bili na vezi, razmatrali aktuelna bilateralna pitanja, težili da koordiniramo stavove o problemima globalne politike.

Naši pogledi se naravno nisu uvek podudarali, ali je dijalog među nama bio otvoren, sadržajan, usmeren na traženje kompromisa, rešavanje najsloženijih pitanja, rekao je Putin i dodao da poseban karakter poseti Merkelove daje to što ona namerava da napusti položaj federalnog kancelara. Ali uvek ćemo se radovati dolasku Merkelove u Rusiju kao željenom gostu, poručio je ruski predsednik, koji je kancelarku po tradiciji dočekao s buketom, ovoga puta od roze i belog cveća.


„Odličan sastanak“

Razgovori dvoje lidera vođeni su prvo u uskom, a kasnije i u širem formatu, kada su s ruske strane učestvovali šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i pomoćnik predsednika Jurij Ušakov, a s nemačke Štefan Zajbert, zvanični predstavnik vlade, i Uta Kristina Bajnhof, šef grupe za spoljnu politiku i bezbednost u kancelariji federalnog kancelara.

Sastanak je prošao „odlično, kao i uvek“, saopštio je ruski ambasador u Nemačkoj Sergej Nečajev.


Evropski karakter „Severnog toka 2“

Putin i Merkelova razmotrili su i temu okončanja izgradnje gasovoda „Severni tok 2“. To nije bilateralni rusko-nemački projekat, već on ima evropski karakter jer u njemu učestvuju i druga preduzeća iz drugih zemalja, rekla je kancelarka. Ruski predsednik je ponovio da „Severni tok 2“ nije politički projekat i podsetio da je on dve hiljade kilometara kraći od ukrajinskog tranzita. On je takođe istakao da je gasovod skoro gotov i da je ostalo da se izgradi svega 15 kilometara.

Ekspert za energetiku Aleksandar Razuvajev izrazio je uverenje da je Severni tok 2 neophodan Evropi, što se, kako je rekao, vidi i po situaciji na tržištu gasa u Evropi i Aziji koja je dosta složena.

U Aziji su cene čak veće – zbog vrućine je porasla potražnja za električnom energijom, dok su u Evropi gasna skladišta napola puna pred grejnu sezonu.

„Bez Severnog toka 2 nije izvesno da će Evropa uspeti normalno da prezimi“, kaže Razuvajev, napominjući da su veštački pokušaji niza zemalja da gasovod stave u politički kontekst.

„Politička komponenta je u čitavoj ovoj priči zapravo prenaduvana. Na prvom mestu je ovde pre svega ekonomija“, uveren je ovaj ekspert.


izvor

[Dreadnought]

Merkel lays flowers at Tomb of the Unknown Soldier in Moscow

German Chancellor Angela Merkel attended a wreath-laying ceremony at the Tomb of the Unknown Soldier in Moscow.

[MOTORISTA]

Pas, cveće, komplimenti i kontranapadi
J.R. 22.08.2021.

Bili su na suprotnim krajevima komunizma - ona građanka Istočne Nemačke koja je želela da okusi slobodu, on bivši agent КGB-a koji je tu bio stacioniran i koji je patio kada se režim srušio.

Odnos nemačke kancelarke Angele Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina uvek će biti kao nijedan drugi. Ponekad u otvorenom sukobu, ponekad prožeti srditim sarkazmom, dva svetska lidera su se svađala oko gorućih globalnih pitanja - od sirijskog rata do ruske aneksije Ukrajine i trovanja kritičara Кremlja Alekseja Navaljnog. Ipak, uprkos nepremostivim razlikama, njih dvoje, koji tečno govore jezik onog drugog, uspeli su da održe dijalog tokom 16 godina koliko je Merkelova bila na vlasti.

Ona je u petak stigla u Rusiju u svoju 20. i poslednju posetu, pre nego što će se povući nakon izbora u septembru. Sastanak će označiti kraj jedne ere. Putin, jedini lider G20 koji je još uvek prisutan od kada je Merkelova preuzela kancelarsku u Nemačkoj, prirediće joj "topao prijem", predvideo je Fjodor Lukjanov, glavni urednik časopisa "Global Afers" u Rusiji. Ruski lider, koga neprijatelji i obožavaoci opisuju i kao arogantnog i kao šarmantnog, od početka je bio nepredvidljiv domaćin za Merkelovu.

Putin je Merkelovoj poklonio malenog crno-belog plišanog psa 2006. godine, kada je ona došla u prvu službenu posetu Moskvi. Ako skrivena poruka tada nije bila sasvim jasna, nikome nije promakla tokom njene druge posete, ovog puta u Putinovoj letnjoj rezidenciji u Sočiju.

Upoznajte psa

Usred njihovog razgovora, u prostoriju je ušetao veliki crni labrador. "Кoni" je otišao do vidno uplašene Merkelove i nekoliko puta ju je onjušio.

- Mislim da vas pas neće uplašiti - rekao je Putin dok je odvlačio Кoni.

Ispostavilo se da je Merkelovu jednom prilikom ujeo pas i da od tada oseća "određenu zabrinutost" kada joj se ta životinja približi.

- Iako je znao da nemam želju da upoznam njegovog psa, ruski predsednik ga je poveo sa sobom. I možete videti kako sam pokušavala da ostanem hrabra, gledajući u Putinovom smeru, a ne u psa - kazala je kancelarka kasnije.

I to je bio njen recept za suočavanje sa Putinom - hladna uzdržanost uprkos nelagodnosti, ponekad pomešana sa tihom zabavom. Taktika doktorke nauka u izbegavanju smicalica mačo muškaraca pokazala se toliko efikasnom da je učvrstila svoju reputaciju žene koju čak ni Putin ne može da zastraši.

"Verujem joj"

Kao ilustraciju njene hrabrosti, mnogi ističu čuveni incident sa prevrtanjem očima dok je razgovarala sa Putinom na samitu G20 2017. godine. Кada joj je drugom prilikom uručio buket cveća, nemački mediji su to predstavili kao uvredu. "Moćan čovek pozdravlja dragu damu cvećem“, pisali su. Ako je Merkelova i bila uvređena, to se nije videlo iza njenog veselog osmeha.

Ali kada je Putin napao kritički nastrojene novinare na jednom zajedničkom događaju 2012. godine, ona je hladno primetila: "Da sam se ja tako ljutila za sve, ne bih izdržala tri dana kao kancelarka".

Sam Putin izrazio je poštovanje prema njoj.

- Verujem joj, ona je vrlo otvorena osoba - rekao je za Merkelovu, dodajući da se kancelarka "zaista iskreno trudi u rešavanju kriza".

Кompliment nije uzvraćen, makar ne javno. Prošlog maja, Merkelova je otvoreno izrazila frustraciju zbog ponašanja Rusije nakon niza hakerskih napada.

- Iskreno mogu reći da me boli. Svaki dan pokušavam da izgradim bolji odnos sa Rusijom, a sa druge strane postoje tako čvrsti dokazi da ruske snage stoje iza napada - rekla je tada u parlamentu. Ipak, ona je istrajala u odluci ne prekida direktne razgovore sa Putinom, čak i ako te diskusije mogu biti iscrpljujuće.

- Naše prijateljstvo neće napredovati ako sve gurnemo pod tepih i ne razgovarali o tome - rekla je ona.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Izgradnja se završava 12. septembra
Novosti onlajn 22. 08. 2021.

KRAJNJI rok za završetak izgradnje "Severnog toka 2" u vodama Nemačke označen je 12. septembar ove godine, javlja agencija "Blumberg", pozivajući se na neimenovane izvore u vlasti Nemačke.

Prema podacima portala "Marine Traffic“, brod koji se bavi postavljanjem cevi na dnu mora "Fortuna" nalazi se u teritorijalnim vodama Nemačke. U ovom trenutku, "Severni tok 2" je završen 90 odsto. Ranije danas brod "Fortuna" je završio polaganje cevi gasovoda „Severni tok 2“ u ekonomskoj zoni Danske.

Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Lavrov: Jeste slično, ali nije isto


Tenzije u odnosima između Rusije i SAD daleko su od toga da budu slične onima tokom kubanske raketne krize, kaže ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Tada su dve velike sile bile na ivici nuklearnog rata.

"Mislim da istorijske paralele ove vrste nisu prikladne. Trenutna vojna i politička situacija u svetu zaista ima sličnosti sa periodom hladnog rata, ali postoje i velike, fundementalne razlike", rekao je Lavrov, a prenosi ruska agencija Tass.

Dodao je da su odnosi Rusije i SAD sada daleko od najniže tačke tokom kubanske krize iz 1962. godine, kada “smo se doslovno našli na ivici nuklearnog rata”.

Naglašava, međutim, da se konfrontacije između glavnih globalnih igrača ne smeju zanemariti, budući da, kako kaže, one “nažalost nastavljaju da se produbljuju”.

”Politika Vašingtona da obuzda razvoj Rusije i Kine postala je jedan od razloga tome. Deo ove politike je jednostrano urušavanje sistema sporazuma u sferi kontrole naoružanja, kao i nagomilavanje potencijala američkih snaga u evropskom i pacifičkom prostoru operacija”, pojasnio je Lavrov.

izvor

[Dreadnought]

Rusija: NATO otresa prašinu sa koncepcije „pretnja sa istoka“


Kraj istorije NATO-a u Avganistanu, koja je podvukla crtu na eru velikih operacija Alijanse, u budućnosti može dovesti do toga da će NATO „rusku pretnju“ raspirivati još više, smatra zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško.

Prema njegovim rečima, istorija NATO-a je istorija pronalaženja dokaza o sopstvenoj potražnji. On je dodao da je posle izlaska SSSR-a iz Hladnog rata i prestanka postojanja Varšavskog pakta Alijansa postala kao „riba na suvom“.

Kako se ne bi našli na rubu istorije i kako bi generisali tu istu potražnju, koju bi mogli da predoče javnom mnjenju, oni su izmislili „politiku otvorenih vrata“, narušivši obećanja koje su zapadni lideri dali Mihajlu Gorbačovu.

Gruško je pojasnio da kada je proširenje NATO-a bilo završeno ova potražnja je morala biti dokazana humanitarnim intervencijama i velikim operacijama u bivšoj Jugoslaviji, Avganistanu i Libiji.

„Međutim, u svetlu katastrofalnih posledica tih operacija pojavio se još jedan smisaoni vakum koji je morao da se popuni povratkom izvorima. Sa koncepcije ‘pretnja sa istoka’ su otresli prašinu. Državni udar u Ukrajini i događaji koji su usledili i koji ni na koji način nisu uticali, nisu mogli da utiču na temeljne interese Alijanse, bili su iskorišćeni kao ideološko opravdanje za povratak na vremena 1949. godine. U vezi sa tim, kraj avganistanske istorije, koji je podvukao crtu na eru velikih operacija, može dovesti do toga da će ‘rusku pretnju’ još više raspirivati“, rekao je Gruško u intervjuu listu „Komersant“, odgovarajući na pitanja kako će odlazak SAD i njenih saveznika iz Avganistana uticati na Alijansu.

On je dodao da je NATO razrušio sve formate saradnje sa Rusijom, pa i na temu Avganistana, a cenu za tu geopolitičku igru, koja nema ništa zajedničko sa temom bezbednosti, morali su da plate Avganistanci.

izvor

[MOTORISTA]

Dijalog Rusije i SAD o strateškoj stabilnosti "uliva nadu"
Novosti onlajn 23. 08. 2021.

POČETNI dijalog između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država o strateškoj stabilnosti održan u Ženevi ohrabruje, ali Moskva shvata da je put ka deeskalaciji tenzija sa Vašingtonom veoma težak, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

- Osvrnuo bih se i na ohrabrujuće trenutke koji su se odlukom lidera odigrali 28. jula u Ženevi, prvom sastanku u okviru rusko-američkog dijaloga o strateškoj stabilnosti. Trebalo bi da počne i zajednički rad u oblasti sajber-bezbednosti čiji je cilj uspostavljanje sistemske saradnje u borbi protiv zajedničkih izazova - rekao je Lavrov u intervjuu za mađarski list „Mađar nemzet“. Ruski ministar je podsetio da je predsednik Rusije Vladimir Putin jasno naznačio, uključujući i javno, da je rezultat u svim oblastima moguć – ali samo kroz pregovore i razvoj ravnoteže interesa koja odgovara obema stranama.

- Bilo kako bilo, mi smo realisti i shvatamo da je put ka deeskalaciji napetosti veoma težak. Za razliku od doba Hladnog rata u ovoj oblasti ne zavisi sve, iako mnogo toga zavisi, od rusko-američkih sporazuma - naglasio je šef ruske diplomatije. On je primetio da danas postoji mnogo više igrača i faktora koji utiču na stanje u oblasti međunarodne bezbednosti. Prema njegovim rečima, Rusija će kao stalna članica Saveta bezbednosti UN nastaviti da daje značajan doprinos očuvanju globalne stabilnosti, vodeći odgovornu, pragmatičnu i predvidljivu spoljnu politiku čiji je cilj neutralisanje pretnji i izazova globalnoj bezbednosti, kao i kao stvaranje povoljnih uslova za miran razvoj svih država.

Moskva i Vašington daleko od Karipske krize

Rusija i Sjedinjene Američke Države sada su daleko od najniže tačke sukoba zabeležene tokom Karipske krize 1962. godine (Kubanska raketna kriza), kada su strane bukvalno bile na ivici nuklearnog rata, ali protivrečnosti postoje, istakao je Lavrov. Kako je naveo, neumesne su istorijske paralele da se trenutno stanje u oblasti bezbednosne politike može uporediti sa periodom napetosti tokom Hladnog rata.

- Vojno-politička situacija u svetu danas ima i sličnosti sa periodom Hladnog rata, i velike, fundamentalne razlike. Na ovaj ili onaj način, od najniže tačke sovjetsko-američke konfrontacije u obliku Karipske krize 1962. godine, kada smo doslovno bili na ivici nuklearnog rata, sada smo daleko. Međutim, ne mogu se ignorisati protivrečnosti između glavnih svetskih igrača koje, nažalost, nastavljaju da se produbljuju - odgovorio je ruski ministar na pitanje da li se trenutno stanje u oblasti bezbednosne politike može uporediti sa periodom napetosti tokom Hladnog rata.

Prema njegovim rečima, jedan od razloga za to bila je američka politika obuzdavanja razvoja Rusije i Kine. Kako je primetio, deo ove politike je jednostrana razgradnja sistema sporazuma u ​​oblasti kontrole naoružanja, povećavanje američkih vojnih potencijala na evropskom i pacifičkom ratištu. Lavrov je podsetio da su nakon sastanka predsednika Rusije i Sjedinjenih Američkih Država u Ženevi u junu strane usvojile zajedničko saopštenje kojim se potvrđuje njihovo međusobno poštovanje principa da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da on nikada ne sme početi.

- Sa američke strane, ovo je bio drugi korak ove godine nakon produženja Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja u pravcu obnove odgovornog pristupa ključnim aspektima međunarodne bezbednosti - konstatovao je ministar.

Prvi sastanak predsednika Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Vladimira Putina i DŽoa Bajdena, održan je u Ženevi 16. juna. U zajedničkom saopštenju lideri su naglasili da strane nameravaju da pokrenu sveobuhvatni bilateralni dijalog o strateškoj stabilnosti koji će biti sadržajan i energičan. Osim toga, Rusija i SAD nameravaju da započnu konsultacije o sajber-bezbednosti, razmeni zatvorenika i kontroli naoružanja.
Krajem jula u Ženevi je održana nova runda rusko-američkog dijaloga o strateškoj stabilnosti.

Izvor. www.novosti.rs

[Dreadnought]

Babiš: Češka nema interes da produbljuje krizu u odnosima sa Rusijom


Babiš je posle jučerašnje izjave predsednika Zemana da neprijatelj NATO ne može da bude Rusija rekao ambasadorima da Češka nema interes da produbljuje krizu u odnosima sa Rusijom ali da ne vidi sličan interes ruske strane.

"Odnosi prolaze kroz težak period. Nikako našom krivicom. Mi sigurno nemamo interes da dalje produbljujemo krizu ali za dijalog je potrebno dvoje. O dijalogu nema govora takođe sve dok je Češka na ruskom spisku neprijateljskih zemalja", kazao je češki premijer.

On je pozvao ambasadore da jačaju ekonomsku diplomatiju ali je upozorio da ekonomski interesi nikako ne isključuju ljudska prava.

"Zaštita ljudskih prava je jedan od tradicionalnih stubova češke spoljne politike", rekao je Babiš.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj: SAD ne mogu da prebace sa sebe odgovornost za dešavanja u Avganistanu


Sjedinjene Američke Države ne mogu da prebace odgovornost za krizu u Avganistanu na nekog drugog koliko god se trudile, izjavio je portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

„Ovde je, uz svu želju, nemoguće prebaciti odgovornost na nekog drugog, stoga mislim da ovde ne može da postoji takav cilj“, odgovorio je Peskov na pitanje da li je moguće da tekst „Volstrit džurnala“ o navodnom odbijanju Rusije da dozvoli Sjedinjenim Američkim Državama da razmeste svoje oružane snage u regionu imalo za cilj prebacivanje odgovornosti za stanje u Avganistanu na Moskvu.

Prema rečima Peskova, o Avganistanu i povlačenju američkih snaga odatle zaista su razgovarali predsednici Rusije i Sjedinjenih Američkih Država Vladimir Putin i Džo Bajden na sastanku u Ženevi 16. juna.

„Još tada, dok se nije destio ovaj avganistanski kolaps, razgovaralo se o temi Avganistana i u tom trenutku predstojećem povlačenju (američkih) snaga iz Avganistana, ali mi po pravilu nismo to objavljivali“, rekao je portparol Kremlja.

Ranije je „Volstrit džurnal“ pozivajući se na visoke zvaničnike dveju zemalja, javio da je Bajden na junskom rusko-američkom samitu u Ženevi zatražio od Putina da rasporedi američke snage u zemljama Srednje Azije koje se graniče sa Avganistanom nakon povlačenja trupe iz ove zemlje. Prema navodima lista, američke vlasti su želele da postave baze sa bespilotnim letelicama, kao i sa protivterorističkim jedinicama u regionu nakon povlačenja iz Avganistana, ali je Moskva to odbila.

izvor