Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Nemačka optužila Rusiju da stoji iza sajber napada pred izbore 26. septembra
SVET Autor:Anadolija06. sep. 2021

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke objavilo je da ima "pouzdane informacije" da ruska vojna spoljna obaveštajna služba (GRU) stoji iza sajber napada na nemačke političare pred opšte izbore, koji će u toj zemlji biti održani 26. septembra.

Zamenica portparola MSP Nemačke Andrea Sase je naglasila da su sajber napadi Rusije „potpuno neprihvatljivi, jer predstavljaju pretnju nemačkoj nacionalnoj sigurnosti“ i izazivaju napetost u bilateralnim odnosima.

„Nemačka savezna vlada poziva rusku vladu da odmah stane u kraj tim ilegalnim sajber aktivnostima“, poručila je Sase.

Prema nemačkim medijima, pomenuti sajber napadi izvedeni su protiv sedam saveznih većnika i 31 državnog poslanika vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Socijaldemokratske stranke (SPD). Nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova upozorilo je u junu da bi opšti izbori u zemlji, koji će se održati 26. septembra, mogli biti meta ruskih sajber napada.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Среда, 08.09.2021.

Берлин оптужио Русију за хакерске нападе на немачке политичаре

Немачка је оптужила Русију да стоји иза сајбер напада на немачке политичаре ради ширења дезинформација уочи избора који ће одлучити ко ће наследити Ангелу Меркел, док у Берлину расте забринутост да би Москва могла да покуша да понови уплитање као у случају америчких избора 2016. године, преноси данас Радио слободна Европа (РСЕ) писање светских медија, а преноси Бета. Немачка влада позвала је Москву да одмах прекине „илегалне сајбер активности” усред пораста фишинг напада на политичаре уочи кључних парламентарних избора овог месеца, истиче Вашингтон пост.

Портпаролка немачког Министарства спољних послова Андреа Сасе рекла је новинарима 6. септембра да су немачки званичници изразили забринутост руским колегама прошле недеље након што су мете напада били чланови савезног и локалних парламената. Немачка обавештајна служба упозорила је у јулу да је група Гоустврајтер од фебруара изводила „интензивне нападе”, као могућу припрему за операције „хаковања и цурења” у којима се краду информације које би касније биле објављене, било у њиховом изворном облику или фалсификоване.

Русија је више пута негирала наводе са Запада о мешању у изборе, тврдећи да се никада не меша у изборе у другим земљама и да то никада неће чинити. Берлин је, како наводи Вашингтон пост, и раније оптуживао Русију за сајбер нападе, од којих је најпознатији хаковање немачког парламента 2015. године, када је покушано да се инсталира софтвер за трајни приступ компјутерској мрежи парламента. Забринутост Немачке у вези с руским мешањем, указује АП, проширила се и на активности телевизије РТ коју финансира руска држава, пошто је сервис те телевизије на немачком језику, који је доступан само на интернету, годинама истицао поларизујућа питања, попут миграција и ограничења наметнутих због пандемије корона вируса.

Канцеларка Ангела Меркел недавно је током посете Москви негирала да је њена влада вршила политички притисак да се одбије захтев РТ-а за добијање дозволе за редовно емитовање, који су прошлог месеца одбиле власти у суседном Луксембургу. Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова 6. септембра је оптужила Немачку да покушава да угуши ту телевизију, тврдећи да „она говори оно што се немачки медији не усуђују да кажу”. Упозорење о руским сајбер нападима долази уочи, како се чини, најотворенијих избора у новијој немачкој историји, док анкете указују да ниједна странка неће имати довољну већину за формирање владе, што би могао бити увод у месеце неизвесности у најмоћнијој европској земљи, пише Фајненшел тајмс.

У Берлину расте забринутост да би Русија могла да покуша да понови своје мешање у америчке изборе 2016, указује британски лист, додајући да је шеф немачке обавештајне агенције БфВ Томас Халденванг у јулу рекао да стране обавештајне агенције сматрају изборе за Бундестаг „значајном метом” и да су истраживале начине како да утичу на исход. Међутим, указује британски лист, није јасно за кога Москва жели да победи на изборима. Кандидати за канцелара из редова социјалдемократа и демохришћана, Олаф Шолц и Армин Лашет, заузели су блажи став према Русији.

С друге стране, кандидаткиња Зелених Аналена Бербок изразито је критична према Кремљу и противи се гасоводу Северни ток 2, који треба преко Балтичког мора да доводи руски гас директно у Европу, заобилазећи Украјину. Истраживачи с Универзитета Кардиф наводе да прокремљски тролови убацују руску пропаганду и дезинформације у коментаре читалаца у медијима на Западу, пише Тајмс. У извештају је закључено да су тролови користили коментаре у 32 истакнута медија из 16 земаља како би створили „искривљену слику јавног мњења”, указује лондонски лист, додајући да су коментари објављени између фебруара и априла били наклоњени председнику Русије Владимиру Путину, а против Велике Британије, САД и других западних савезника.

Највише су на мети били британски сајтови, затим амерички и бугарски. У Великој Британији су најчешће мете били Дејли мејл, Дејли експрес и Тајмс, у САД Фокс њуз и Вашингтон пост, у Француској Фигаро, у Немачкој Шпигл и Велт, а у Италији Стампа. Истраживачи с Универзитета Кардиф нису могли дефинитивно да кажу ко стоји иза тих коментара, али да верују да „указују на операцију руске државе”. Они су, како наводи лондонски лист, пронашли 242 вести од значаја за Русију, где су у одељцима коментара читалаца објављене провокативне проруске или антизападне изјаве.

Истраживачи с Института за истраживање злочина и безбедности Универзитета Кардиф рекли су да су прокремаљски коментари потом објављивани на руским медијима који су их користили као основу за приче о политички контроверзним догађајима с насловима попут „Читаоци Дејли мејла кажу” или „Читаоци Шпигла мисле”. Тиме се сугерисало да међу грађанима западних држава постоји значајна подршка Русији или Путину, док су у стварности то били лажни коментари тролова.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Talin vodi „vizni rat“, Moskva protestuje


Moskva je izrazila odlučan protest ambasadoru Estonije u Rusiji Margusu Lajdreu, jer je Talin odbio da izda vizu ruskom ruskom diplomati, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

„Odgovornost za eskalaciju i njene posledice u potpunosti je na estonskoj strani. Nismo mi ti koji su započeli 'vizni rat', nego Talin još u januaru ove godine kada je potpuno neosnovano proterao ruskog diplomatu“, saopštila je portparolka MIP Rusije Marija Zaharova.

Podsetila je da pozivi Moskve da se „zaustavi odmotavanje sankcione spirale“ nisu uslišeni ni nakon nedavnog hapšenja estonskog konzula Marta Latea u Sankt Peterburgu.

„Više puta smo upozoravali estonsku stranu da će njena politika usmerena na dalju eskalaciju neminovno dovesti do naših recipročnih koraka – primorani smo da preduzmemo odgovarajuće mere protiv člana estonske diplomatske misije u Moskvi“, poručila je Zaharova.

Takođe je savetovala partnerima da unapred odustanu od koraka, usmerenih na degradaciju bilateralnih odnosa.

Ranije je Federalna služba bezbednosti Rusije saopštila je da je 6. jula u Sankt Peterburgu uhapšen estonski konzul Mart Late zbog špijunaže. Late je uhvaćen sa poverljivim dokumentima koje mu je predao ruski državljanin. Iz FSB su saopštili da su takve aktivnosti očigledno neprijateljske prema Rusiji. Protiv diplomate će se preduzeti mere u skladu sa međunarodnim pravom.

Sa svoje strane, Ministarstvo spoljnih poslova Estonije izjavilo je da je pritvaranje Latea „inscenirano i da je provokacija“.


izvor

[Dreadnought]

Svet ne može dugo bez rata: Zašto Rusija povećava broj vojnih rezervista


Odluku da se broj rezervista u ruskoj vojsci poveća vojni eksperti različito tumače — jedni to povezuju sa pretnjama koje dolaze od strane NATO-a i situacijom u Avganistanu, dok drugi to vide kao uobičajenu praksu i potrebu da se rezervisti obuče na savremenoj borbenoj tehnici.

Eksperti navode da je trenutno veći broj rezervista potreban Rusiji iz više razloga. Prvi razlog se povezuje sa modernizacijom ruske armije.
Ruske oružane snage imaju najveći procenat savremenog oružja i vojne tehnike u svom arsenalu, s obzirom da je ruska vojska modernizovala čak 71 odsto ukupnog arsenala kojim raspolaže.


Razlozi za veći broj rezervista

Zbog toga je, ističu eksperti, rezerviste neophodno obučiti da rukuju savremenim, visokopreciznim oružjem.

„Rezervisti su već služili vojsku, ali se vojna tehnika menja. Vojska nabavlja sve više nove opreme, naprednije, pa rezerviste treba obučiti kako da ovladaju novom tehnikom, novim tenkovima, novim sistemima protivvazdušne odbrane i tako dalje. U slučaju rata rezervisti moraju da budu već obučeni i to je ispravno“, ocenio je ruski ekspert Oleg Glazunov.

Još jedan razlog zbog koga je doneta odluka o povećanju broja rezervista su predstojeće rusko-belorusko vežbe „Zapad-2021“, koje će biti održane od 10. do 16. septembra na teritoriji dve zemlje, a na kojima će učestvovati 200 hiljada vojnika, uključujući i oko dve hiljade vojnika ODKB-a i ŠOS, preko 80 aviona i helikoptera, do 760 jedinica vojne opreme. Koncept vežbi zasnovan je na jednoj od mogućih opcija eskalacije vojno-političke situacije protiv uslovne države.

Ruska i beloruska strana su ranije više puta izjavljivale o odbrambenoj prirodi predstojećih manevara, ističući da manevri nisu upereni ni protiv koga.

Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da su jedinice, zajedno sa rezervistima, prebačene u Kalinjingradsku oblast radi učešća u vežbama „Zapad-2021“, gde izvršavaju zadatke borbene obuke „kako bi poboljšali svoja vojna znanja, veštine i sposobnosti“.

Stručnjaci ističu da je učešće rezervista uobičajeno na proverama borbene gotovosti i na velikim vojnim vežbama, s obzirom da rezervni sastav mora biti spreman u slučaju zaoštravanja vojno-političke situacije ili ozbiljnih sukoba. To je vezano sa potrebom brze mobilizacije i brzog formiranja vojnih jedinica, brigada i divizija, za pokrivanje najugroženijih područja u slučaju pogoršanja vojno-političke situacije. To može biti i na zapadu i na jugu zemlje.


NATO i talibani kao pretnja

Osim toga, ruski vojni eksperti napominju da se povećanje rezervista može povezati i sa pretnjama koje dolaze od strane NATO-a, s obzirom da NATO trupe stalno izvode vežbe u blizini ruskih granica i da se dešavaju incidenti na ruskim granicama sa zapadnim brodovima i avionima, a takođe i zbog činjenice da su SAD Rusiju i Kinu proglasile za glavne protivnike.

Osim toga, postoji rizik i iz Avganistana. Iako se Rusija ne graniči sa tom zemljom, talibani (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) bi mogli da prodru u susedne zemlje, bivše sovjetske republike — Uzbekistan, Tadžikistan i Turkmenistana. U slučaju nepredviđenih situacija, Rusija je dužna da pruži vojnu podršku svojim saveznicima iz ODKB -a koji se graniče sa Avganistanom, a takođe i da spreči eventualni prodor radikalnih talibana u Rusiju.
Kako objašnjavaju analitičari, osim redovne ruske vojske koja je na borbenom dežurstvu, u te svrhe bi mogli da budu angažovani i rezervisti.

„Kao što vidimo, svet neće još dugo biti bez rata, jer će se ratovi nastaviti. NATO je blizu naših granica, a talibani nam se praktično približavaju, tako da moramo biti spremni da odbijemo pretnje od svakog neprijatelja. Zato je povećanje broja rezervista neophodno“, smatra Glazunov.


Stvara se rezervna borbena armija

Odluku o povećanju broja rezervista u ruskoj vojsci objavilo je rusko Ministarstvo odbrane, ali nije preciziralo koliko rezervista trenutno ima u ruskoj armiji i za koliko bi taj broj trebalo da se poveća.

Međutim, u avgustu je načelnik za mobilizaciju Južnog vojnog okruga, pukovnik Konstantin Zapatocki rekao da je planirano stvaranje rezervne borbene armije (BARS) od 38 hiljada ljudi za taj okrug. Kako je naveo, među zadacima rezervista u tom vojnom okrugu biće zaštita i odbrana posebno važnih vojnih i državnih objekata, održavanje reda i mira i otklanjanje posledica prirodnih katastrofa.

Ministarstvo navodi da su građani koji se vode u evidenciji rezervnog sastava opremljeni savremenom opremom, obezbeđena su im redovna novčana, a takođe i adekvatna medicinska nega.

Eksperti podsećaju da je Sovjetski Savez primenjivao sistem redovne vojne obuke za lica koja su odslužila vojni rok, ali je taj sistem uništen nakon raspada zemlje, pa se tek u poslednjih nekoliko godina Rusija vraća toj staroj, dobroj tradiciji.

U novijoj ruskoj istoriji, rezervisti se od 2016. godine redovno pozivaju na vojne vežbe, koje se održavaju od Kamčatke do Kalinjingrada, i od Arktika do Krima.

Prema nekim procenama, Rusija — zemlja od preko 146 miliona stanovnika — ima oko milion aktivnih pripadnika oružanih snaga i oko dva miliona rezervista. Vojni stručnjaci zaključuju da je povećanje broja rezervista „logična tendencija“, s obzirom da rešavanje određenih zadataka u slučaju potrebe leži i na rezervistima. Osim toga, za veliku vojnu silu kakva je Rusija veoma je važan i mobilizacioni resurs, a procenjuje se da on u Rusiji iznosi preko 30 miliona ljudi.


izvor

[Dreadnought]

Mediji: Uskoro sastanak Putina i Bajdena


Sastanak predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Džozefa Bajdena može biti održan u oktobru, piše ukrajinski portal "Strana.ua", pozivajući se na neimenovani izvor.

"Rusija i Amerika vode pregovore o organizaciji novog samita Putina i Bajdena u narednim mesecima. Sastanak dva predsednika može biti održan u oktobru", navodi portal na telegram-kanalu.

Prema podaci lista, krug pitanja je tradicionalan – strateška stabilnost, kontrola naoružanja, sajber bezbednost, Ukrajina, Avganistan i Centralna Azija, Bliski istok.


izvor

[Dreadnought]

Here comes the last pipe! | Final section of Nord Stream 2 pipeline has been welded

The last pipe of the Nord Stream 2 gas pipeline has been welded in the Baltic Sea. The pipeline will link Russia to Germany – just at a time when Europe is expecting a winter surge in gas demand.

[Dreadnought]

Šta još čeka „Severni tok 2“ pre puštanja u rad


Autori nemačkog lista "Handelsblat" Moric Koh i Klaus Štratman naveli su koje su to poslednje prepreke na putu realizacije projekta "Severni put 2".

Prema rečima autora članka, protivnici ruskog gasovoda se nadaju da će naredna vlast Nemačke, tužba "Nemačke ekološke organizacije" i strogi uslovi Brisela usporiti projekat.

"Ako federalna vlada okrene leđa "Severnom toku 2", Evropska komisija se ne mora plašiti konflikta sa Nemačkom. Ona može insistirati na tome da se "Gasprom", u punom obimu, pridržava realizacije Gasne direktive", pišu komentatori.

Odredbe Gasne direktive primenjuju se na gasovode iz trećih država i koji su izgrađeni nakon 2019. godine. Evropski zakon predviđa razdvajanje proizvođača gasa i operatora gasovoda kroz koji se vrši isporuke goriva. Pored toga, u skladu sa tim pravilom, i drugim prodavcima gasa, koji oni nisu gradili, treba dati pristup gasovod, navodi se u članku. (U Rusiji su naglasili da, kada je počela izgradnja "Severnog toka 2" ova direktiva nije bila doneta. Ispada, zakon EU ima retroaktivno dejstvo što je u suprotnosti sa najvažnijim principom pravosuđa).

Promena rukovodstva u Briselu može dovesti do toga da SAD uvedu nove kazne gasovodu, smatraju kolumnisti.

Promena odnosa Vlade Nemačke prema "Severnom toku 2" može uticati na odluku suda po tužbi "Nemačke ekološke organizacije" koja zahteva anuliranje odobrenja za izgradnju i eksploataciju projekat, zaključili su autori.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj: Nema konkretnih planova o sastanku Putina i Bajdena u oktobru


U ovom trenutku ne postoje konkretni planovi o mogućem sastanku predsednika Rusije i Amerike Vladimira Putina i Džozefa Bajdena u oktobru, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Rusko-američki kontakti se održavaju na različitim nivoima, ali u ovom momentu nema nekih konkretnih naznaka o kontaktima na najvišem nivou“, precizirao je Peskov.

Ranije je portal „Strana.ua“, koji se nalazi pod sankcijama u Ukrajini, saopštio da bi Putin i Bajden mogli da se sastanu u oktobru, te da se vode pregovori o organizaciji susreta.


izvor

[MOTORISTA]

Sajber špijunaža, nemački poslanici, ruska služba - otvorena istraga
IZVOR: BETA ČETVRTAK, 9.09.2021.

Berlin -- Nemačko tužilaštvo objavilo je da je otvorilo istragu oko sumnje u sajber špijunažu poslanika Bundestaga, iza koje - možda stoji ruska obaveštajna služba.

"Mogu da potvrdim da smo otvorili istragu na osnovu sumnje u aktivnost stranih obaveštajnih službi", rekao je za Frans Pres portparol tužilaštva. On je odgovarao na pitanje o optužbama koje je početkom nedelje uputila nemačka vlada protiv ruske tajne službe oko "fišing" napada na nemačke poslanike.

Nemačka je optužila Rusiju da stoji iza sajber napada na nemačke političare radi širenja dezinformacija uoči izbora kasnije ovog meseca koji će odlučiti ko će naslediti Angelu Merkel, dok u Berlinu raste zabrinutost da bi Moskva mogla da pokuša da ponovi uplitanje kao u slučaju američkih izbora 2016. godine, preneo je juče Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija. Nemačka vlada pozvala je Moskvu da odmah prekine "ilegalne sajber aktivnosti" usred porasta fišing napada na političare uoči ključnih parlamentarnih izbora ovog meseca.

Portparolka nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Andrea Sase rekla je novinarima 6. septembra da su nemački zvaničnici izrazili zabrinutost ruskim kolegama prošle nedelje nakon što su mete napada bili članovi saveznog i lokalnih parlamenata. Nemačka obaveštajna služba upozorila je u julu da je grupa Goustrajter od februara izvodila "intenzivne napade", kao moguću pripremu za operacije "hakovanja i curenja" u kojima se kradu informacije koje bi kasnije bile objavljene, bilo u njihovom izvornom obliku ili falsifikovane.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Putin: Vežbe „Zapad-2021“ nisu uperene ni protiv koga


Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da će Rusija i Belorusija održati zajedničke vojne vežbe „Zapad-2021“. One nisu upravljene ni protiv koga, rekao je Putin.

„Predstojeće zajedničke vežbe na teritoriji Rusije i Belorusije ‘Zapad-2021’ imaju veliki značaj. Te vežbe nisu uperene ni protiv koga, ali njihovo održavanje je logično u uslovima kada drugi savezi, na primer NATO; aktivno jačaju svoje vojno prisustvo u blizini granica Savezne države (Rusije i Belorusije) i prostora ODKB“, istakao je Putin posle susreta sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom.

Velike strateške rusko-beloruske vojne vežbe „Zapad 2021“ u kojima će učestvovati skoro 200.000 vojnika, uključujući strane kontigente iz zemalja ODKB, ŠOS počinju danas.

U nekim zemljama, kao što je Poljska, vežbe izazivaju zabrinutost.

Podsetimo, poslednjih godina Moskva ukazuje na neviđenu aktivnost NATO-a kod svojih zapadnih granica i više puta je izražavanja zabrinutost zbog povećanja snaga Alijanse u Evropi. Zvanična Moskva je više puta saopštavala da Rusija ni za koga ne predstavlja pretnju.


izvor

[Dreadnought]

Gasprom: „Severni tok 2“ je završen


Jutros je u potpunosti završena izgradnja gasovoda „Severni tok 2“, saopštila je ruska kompanija „Gasprom“.

„Na jutarnjoj operativnoj sednici u „Gaspromu“ predsednik uprave Aleksej Miler saopštio je da je jutros u 8.45 po moskovskom vremenu u potpunosti završena izgradnja gasovoda Severni tok 2“, navodi se u saopštenju.

Ranije je bilo saopšteno da će gasovod biti pušten u rad krajem godine.

Projekat „Severni tok 2“ predviđa izgradnju dva kraka gasovoda, čiji ukupni kapacitet iznosi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.

Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ bili su Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.


izvor

[Dreadnought]

Reakcije Zapada: Završetak „Severnog toka 2“ – geopolitička pobeda Rusije


Izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ završena je nakon tri godine, bez obzira na političko protivljenje SAD i niza evropskih država. Završetak projekta može se smatrati geopolitičkom pobedom Rusije, saopštio je ruskim medijima ekspert rejting agencije „Fič“ Dmitrij Marinčenko.

„Završetak izgradnje Severnog toka 2 je geopolitička pobeda Moskve. Projekat je bio završen, bez obzira na negativan odnos prema njemu Evropske komisije, niza evropskih država i SAD. Tome je pomogla čvrsta pozicija Nemačke – Berlin, kao i Moskva, uvek je naglašavao da je cevovod komercijalni, a ne politički projekat“, rekao je on.

Pored toga, puštanje u rad gasovoda omogućiće da se smanji zavisnost Rusije i Evrope od Ukrajine po pitanju tranzita gasa. Međutim, sam tranzit, u nekom obimu, nastaviće da funkcioniše, uveren je Marinčenko.

Po mišljenju bivšeg predstavnika Evropskog saveta Donalda Tuska, izgradnja gasovoda je neoprostiva greška Nemačke.

"To smatram neoprostivom greškom sa veoma ozbiljnim posledicama. Greška koja je proizašla iz sebične politike nemačkih interesa. To je protiv interesa EU u celini, da ne govorim o Poljskoj i Ukrajini", rekao je on televiziji TVN24.

Prema tvrdnjama Tuska, u razgovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, ona je često govorila da je gasovod loš za EU.

Podsetimo, kompanija "Gasprom" saopštila je danas da je izgradnja "Severnog toka 2" u potpunosti završena.


izvor

[Dreadnought]

Počinju manevri koji zabrinjavaju Zapad


U manevrima "Zapad 2021" u Rusiji i Belorusiji učestvuju vojske iz deset zemalja, između ostalog i iz Srbije.

Vežbe se razlikuju od prethodnih. Kakav značaj one imaju za region i kako reaguju susedne zemlje?

Zajednički strateški manevri "Zapad 2021“ počinju 10. septembra i održavaju se na četiri beloruska i devet ruskih poligona. Ukupno će učestvovati do 200.000 vojnika.

U Belorusiji i Rusiji se svake dve godine održavaju vežbe "Kolektivnih snaga za brzo reagovanje“ (CRRF) zemalja koje pripadaju vojnom savezu "Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti“ (ODKB). Strateški vojni manevri poslednji put su izvedeni 2017. pod imenom "Zapad“.

Prema informacijama iz Minska, u prvom delu manevra, na beloruskoj teritoriji, biće samo 12.800 vojnika, uključujući 2.500 iz Rusije i oko 50 iz Kazahstana.

Ovoga puta, u drugom delu manevara na ruskom tlu, pridružiće se i vojska iz Jermenije, Kazahstana, Tadžikistana, Indije, Kirgizije, Mongolije, Srbije i Šri Lanke. Kina, Vijetnam, Mjanmar, Pakistan i Uzbekistan šalju posmatrače.


"Veliki ruski vojni šou“

Ono što je ovoga puta posebno jeste neviđen opseg manevara, kaže Sergej Bogdan sa istorijskog instituta Fridrih Majneke pri Slobodnom univerzitetu u Berlinu.

"Manevri na koje je Minsk nekada uticao, sada se pretvaraju u binu za veliki ruski vojni šou“, ocenjuje Bogdan za DW. On je istovremeno uveren da je učešće kazahstanske vojske postignuće za Minsk: "Mislim da je Belorusija, zbog ozbiljne političke izolacije, želela još veće učešće Kazahstana i drugih zemalja.“

Denis Meljancov iz ekspertske platforme "Minsk-dijalog“ objasnio je u intervjuu za Dojče Vele da prvi deo manevara koji se odvija u Belorusiji, tradicionalno ima za cilj odbranu rusko-beloruske unije. Ovoga put je, međutim, predviđeno manje ljudstva i opreme nego pre četiri godine. A u drugom delu, na ruskim poligonima, Moskva želi da pokaže da "ima dovoljno saveznika i da može da napravi koaliciju protiv Zapada“, rekao je Meljancov.

Vojni stručnjak Vasilij Kašin sa Moskovske visoke ekonomske škole ubeđen je da su sadašnje vežbe namenjene i ispitivanju operativne spremnosti čitavog komandnog sistema ruskih oružanih snaga u slučaju velikih sukoba: "Da su odnosi između Rusije i Zapada konstruktivniji, manevri bi izgledali drugačije - sa mnogo posmatrača“, ukazao je Kašin.

Manevri "Zapad 2021“ zasnovani su na kriznom i konfliktnom scenariju povezanom sa "povećanjem aktivnosti ilegalnih oružanih grupa, separatističkih i međunarodnih terorističkih organizacija uz spoljnu podršku“.

Prema rečima Sergej Bogdana, taj scenario se praktikovao i u prethodnim zajedničkim manevrima. Vasilij Kašin takođe smatra da se vežbe održavaju radi spremnosti protiv terorističkih napada. Međutim, prema mišljenju tog stručnjaka, pozivanje na "spoljnu podršku“ ukazuje na ozbiljne međunarodne razlike. "Rusija i Zapad međusobno se optužuju za subverzivne aktivnosti. Zato to opravdanje samo odražava loše stanje odnosa između Moskve i država NATO“, ocenjuje Kašin.


Reakcija suseda i posledice po region

Tokom manevara "Zapad 2017“, evropski posmatrači su strahovali da bi deo ruskih trupa mogao i da ostane u Belorusiji. Prema Denisu Meljancovu, razlog za to bio je napet odnos između Rusije i Ukrajine.

I ove godine čuju se slični glasovi, uključujući optužbe da Moskva i Minsk protiv EU vode hibridni rat - kombinaciju klasičnih vojnih operacija, sajber napada ili propagande.

Prema rečima stručnjaka, to ima veze sa izolacijom Belorusije i sankcijama koje je Zapad uveo, nakon što je Aleksandar Lukašenko prošle godine suzbio masovne proteste. Drugi razlog je izbeglička kriza koju je Belorusija izazvala na granici sa Litvanijom i Poljskom.

Vasilij Kašin naglašava da su vremena pre i posle protesta protiv zvaničnih rezultata predsedničkih izbora u avgustu 2020. dve različite epohe u beloruskoj spoljnoj politici. "Minsk zna da su male šanse da se u dogledno vreme vrati onome što je nekada bilo takozvana multi-vektorska politika. Lukašenko je dugo uspevao da sedi na dve stolice, ali je morao da donese odluku, i to je učinio“, smatra Kašin. Prema njegovim rečima, Lukašenko sada želi da demonstrira potpuno novi nivo vojne interakcije sa Rusijom.

Pre četiri godine, Minsk je još demonstrativno protivrečio Moskvi i tražio da se manevri održavaju na poligonima udaljenim od državnih granica, zahtevajući pritom i veću transparentnost sa što je moguće više posmatrača, podseća Meljancov. Istovremeno, prema Bogdanu, Zapad je prethodnih godina optuživao Belorusiju da pogoršava situaciju i da takoreći pomaže u pripremi ruske invazije na Ukrajinu.


Manevri NATO u Ukrajini

Vezano za reakciju suseda u regionu na manevre "Zapad 2021“, Sergej Bogdan kaže da će se krajem septembra na svim poligonima za obuku ukrajinske vojske, ali i na Crnom i Azovskom moru, održati manevri "Zajednički napori 2021“ uz učešće vojske iz desetak članica NATO i zemalja-partnera.

"Obe strane proširuju svoje manevre, pojačavaju svoju ofanzivnu komponentu, pa čak i izazivaju jedna drugu“, rekao je Bogdan. On očekuje da će se region „sve više militarizovati, što će imati posledice po sigurnost i stabilnost celog kontinenta i sveta.“


"Liči na hladnoratovsku rutinu“

Uprkos svim problemima, kaže Kašin, situaciju ne treba previše dramatizovati: "Pre sastanka Bajdena i Putina u Ženevi u junu, postojao je period izuzetno opasnih tenzija oko Ukrajine. Bilo je koncentracija trupa, velikih vežbi i neprijatnog tona. Samit nije promenio ništa fundamentalno, ali je doneo određeno popuštanje.“

Prema Kašinovim rečima, trenutnim manevrima, koji se odvijaju gotovo istovremeno, suprotne strane pokazuju da su spremne da brane svoje interese. U isto vreme, niko ne želi da ode predaleko. "Ovo već liči na hladnoratovsku rutinu“, zaključuje Kašin.


izvor

[Dreadnought]

Nord Stream 2 Completed as Europeans Worry about Russian-German Partnership

[Dreadnought]

Lavrov: Ruskim medijima na Zapadu je praktično objavljen rat


Ruskim medijima na Zapadu je praktično objavljen rat, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Lavrov je to izjavio na forumu modernog novinarstva „Čitava Rusija“ komentarišući to što Britanija nije izdala vizu ruskom novinaru i najnoviji slučaj – uskraćivanje akreditacije novinarima RIA Novosti za izveštavanje sa svečanosti povodom 20. godišnjice od terorističkih napada na Njujork i Vašington.

Poziv za podnošenje zahteva za akreditaciju za taj događaj stigao je 20. avgusta, a novinari RIA novosti su poslali neophodnu dokumentaciju u roku od sat vremena.

Danas su dobili odgovor u kojem se navodi da im se ne može izaći u susret „zbog velikog broja zahteva i nedovoljnog broja mesta“ i napominje da nikome „ko nije akreditovan neće biti dozvoljeno da prisustvuje svečanosti“.
 
Generalni direktor „Rusija sevodnja“ Dmitrij Kiseljov je to nazvao novom hajkom protiv medija.


izvor