Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Rusija: Vreme je da NATO odluči da li sarađuje sa Rusijom ili je obuzdava


Vreme je da NATO odluči kakav ima odnos sa Rusijom. Alijansa mora da odluči da li želi da probleme rešava zajedno sa Moskvom ili da je obuzdava, rekla je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Kakvu Alijansa ima koncepciju izgradnje odnosa sa Rusijom? Šta konkretno hoćete? Meni se čini da je vreme da se posle ovakvih koraka odluče šta konkretno žele. Da li žele da rešavaju realne, globalne probleme i izazove sa kojima mogu da izađu na kraj samo zajedničkim snagama i bez Rusije se ne može ? Ili žele da se beskonačno bave realizacijom politike obuzdavanja ovim primitivnim sredstvima?, izjavila je Zaharova za televiziju „Rosija 24“.

Podsetimo, predstavnici NATO-a su potvrdili da su oduzeli akreditacije osmorici saradnika ruske Misije pri NATO-u.

Rusija je više puta isticala da ne namerava nikoga da napada, a da se izjave o „ruskoj agresiji“ se koriste kao izgovor kako bi se razmestila vojna tehnika NATO-a u blizini granica Rusije.


izvor

[Dreadnought]

Proterivanje ruskih diplomata iz NATO-a koordinirano s Vašingtonom


Odluka Severnoatlantske alijanse da protera ruske diplomate iz Brisela samo dan posle signala o otopljavanju odnosa koja podriva šanse za normalizaciju odnosa Moskve i NATO-a koordinisana je sa Vašingtonom, smatra ruski ekspert Konstantin Blohin.

Dokle god se NATO fokusira na politiku obuzdavanja Rusije, ne treba gajiti iluzije o poboljšanju odnosa, dodao je on.

Odluka Severnoatlantske alijanse da protera osam ruskih diplomata zbog „naprijateljskih aktivnosti“, i to dan nakon što je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao Alijansu da očuva odnose sa Rusijom kako bi se izbegao novi hladni rat ili nova trka u naoružanju, samo je nastavak politike obuzdavanja Rusije, smatra ruski ekspert.

„Mislim da zapravo i nema protivrečnosti, jer se takve izjave stalno daju. To jest, s jedne strane, oni izjavljuju da je Rusija neprijatelj, da je glavna pretnja slobodnom demokratskom svetu, svetskom liberalnom poretku, dok su istovremeno svesni da je potrebno održavati dijalog sa Rusijom kako se ta situacija ne bi otela kontroli i kako se Hladni rat ne bi pretvorio u ‘gorući’, jer sukob sa Rusijom može dovesti do nepredvidivih posledica za same članice NATO -a, pre svega za SAD“, kaže Blohin.

Dok SAD i njeni saveznici sprovode politiku obuzdavanja Rusije, američki eksperti upozoravaju da se Rusijom ni u kom slučaju ne treba direktno sukobljavati, podseća Blohim.

„Istovremeno, Bajden izjavljuje da će sarađivati sa Rusijom samo u onim sferama koje su u interesu SAD. Drugim rečima, ova Stoltenbergova izjava je u duhu američke politike, u duhu opšteg odnosa Zapada prema Rusiji. Njihova namera je izvršiti pritisak na Rusiju i obuzdati je na sve moguće načine, a istovremeno održavati dijalog kako ne bi došlo do nepredvidivih rezultata. To je politika pragmatizma“, ocenjuje Blohin.


Izmišljena ruska pretnja razlog postojanja NATO-a

Osnovan sa ciljem odbrane svojih članica i obuzdavanja protivničkog Varšavskog pakta u jeku Hladnog rata, NATO i nakon raspada Sovjetskog Saveza traga za smislom svog postojanja, a „ruska pretnja“ je faktički jedina osnova za postojanje NATO-a i očuvanje strateške kontrole SAD nad Evropom. Bez te izmišljene pretnje došlo bi do raspada Alijanse.

Pored toga, danas je „ruska pretnja“ potrebna, smatra Blohin, i kako bi se Zapad konsolidovao, s obzirom na pukotine u odnosima SAD i EU oko formiranja evropske vojske.

„Jasno je da se teza o ruskoj pretnji održava radi konsolidacije samog Zapada, jer je sam Zapad podeljen i govori se o stvaranju njegove evropske vojske, a najnovije inicijative Vašingtona zadale su udarac evroatlantskoj solidarnosti… SAD su upravo obrisale noge o Francusku i pokazale da ne vode računa o njenim interesima, a Francuska je velika sila.

Dakle, jasno je da na Zapadu postoji raskol, a da bi se konsolidovao Zapad, konsolidovao NATO, teza o ruskoj pretnji je jednostavno neophodna. I zato se stalno čuju takve izjave da je Rusija neprijatelj, da je Rusija je ’naš izazov‘, ali istovremeno, sarađujemo s njom“, objašnjava Blohin.

Osvrćući se na protivrečnosti u delima i izjavama predstavnika NATO-a o normalizaciji odnosa sa Rusijom, Blohin smatra da ne treba gajiti iluzije o obnavljanju dijaloga sa NATO-om i poboljšanju odnosa. Ključna reč je „poverenje“, a ono je očigledno izgubljeno.


„Maglovite“ perspektive

Pre nego što je proterano osam saradnika ruske Misije pri Alijansi, rukovodioci NATO-a ne samo da su govorili o važnosti deeskalacije u odnosima sa Rusijom, nego su pozivali da se u Brisel pošalje ambasador i da se obnovi dijalog u okviru Saveta Rusija–NATO, koji je glavni mehanizam kontakta između dve strane.

Rusija ne odbija rad u Savetu Rusija–NATO, ali je kamen spoticanja to što se Moskva zalaže za pretvaranje Saveta u kanal komunikacije između vojski kako bi se rešila brojna praktična bezbednosna pitanja i sprečili incidenti, dok Severnoatlantska alijansa smatra da na ovoj platformi treba raspravljati o političkim pitanjima i koristi je za kritiku Moskve. Smisao tih sastanaka je izgubljen, jer su svi prethodni poslednjih godina počinjani i završavani raspravama o Ukrajini i Krimu.

Savet Rusija–NATO je ruska ideja. Još početkom dvehiljaditih godina ruski predsednik Vladimir Putin predložio je stvaranje savetodavnog tela za rešavanje postojećih razlika i nesuglasica. Očekivalo se da će se time staviti tačka na Hladni rat. Do tada se nakupilo mnogo toga, od sistemskog širenja NATO-a na Istok (nasuprot ranijim obećanjima da do toga neće doći) do rata u Jugoslaviji. Takođe, pojavila se bila i potreba za zajedničkom borbom protiv zajedničke pretnje – međunarodnog terorizma.

Savet je funkcionisao sve dok ga NATO nije prvi put zamrzao 2008. godine, posle rata Rusije i Gruzije zbog Južne Osetije, a zatim ponovo 2014. godine posle događaja u Ukrajini i prisajedinjenja Krima.

Kontakti su privremeno bili obnovljeni 2017. godine zbog višegodišnjeg rata u Siriji i Iraku.

Uzimajući u obzir poslednje događaje sa oduzimanjem akreditacija osmorici saradnika ruske Misije pri NATO-u i skraćivanjem Misije sa 20 na 10 predstavnika izgledi da se odnosi Rusije i NATO-a poprave su „magloviti“, kaže Blohin.

„Taj događaj liči na želju nekih američkih senatora da sprovedu iste mere prema ruskim diplomatama u SAD. S obzirom da se sve to dešava gotovo isto vreme, ovo se čini kao sinhronizovana akcija“, dodao je ekspert.

Podsećajući na ovonedeljne zahteve nekolicine američkih senatora koji su od američkog predsednika Džozefa Bajdena zatražili da protera iz zemlje 300 ruskih diplomata ukoliko ruske vlasti ne pristanu na povećanje broja članova osoblja američke ambasade u Moskvi, Blohin konstatuje da je očigledno da Vašington ni ne zna koliko tamo ima ruskih diplomata.

„Izgleda mi kao da je akcija sa obe strane Atlantika, takoreći, sinhronizovana. Očigledno je da nema šanse da se Savet Rusija-NATO obnovi ako se takve radnje sprovode. Jasno je da će u takvoj atmosferi biti teško rešiti određene probleme za pregovaračkim stolom, posebno ako se smanji broj glavnih pregovarača. Zbog svega toga je očigledno da je sve ovo prožeto izuzetno negativnom atmosferom. Ne bih se posebno nadao poboljšanju odnosa Rusije sa Zapadom ili sa NATO-om, a takođe ne bih puno nada ulagao ni kada je reč o izgledima tog Saveta i njegovom funkcionisanju punom snagom“, zaključio je Blohin.


izvor

[Dreadnought]

Berlin ne vidi prepreke za puštanje u rad „Severnog toka 2“ zbog stava Amerike


Nemačka vlada smatra da nema prepreka za eksploataciju gasovoda „Severni tok 2“ imajući u vidu sporazum postignutog sa Amerikom.

„Federalna vlada odbacuje eksteritorijalne sankcije koje su uvele SAD u vezi sa ‘Severnim tokom 2’. Vlada je vodila pregovore sa američkom vladom da bi sprečila potencijalne nove sankcije a kao rezultat usvojena je Zajednička izjava u kojoj je izražena podrška Ukrajini, evropskoj energetskoj bezbednosti i našim klimatskim ciljevima. Federalna vlada smatra da će na toj osnovi biti moguće eksploatisati gasovod“, navode u Berlinu.

Ovaj stav vlada je iznela u na pitanje stranke AfD zbog čega i dalje smatraju da je neophodno voditi pregovore o evropskom projektu sa Amerikom.

U kabinetu su istakli da je Berlin u tesnom kontaktu sa američkom vladom kao bliskim partnerom u oblasti spoljne politike i bezbednosti, što podrazumeva i „zabrinutost Vašingtona zbog projekta ‘Severni tok 2’, kao i opasnost od sankcija koja je s tim povezana“.

Nemačka vlada polazi od toga će tranzit gasa preko Ukrajine biti nastavljen i posle 2024. godine.


izvor

[Dreadnought]

Russia’s ready to help | Nord Stream 2 needs EU certification

Russia’s Nord Stream 2 natural gas pipeline could play a key role in resolving the European energy crisis. But the project still needs the greenlight from Germany.

[MOTORISTA]

SAD pretnjama sankcijama doprinose krizi s energijom
Tanjug 08. 10. 2021.

PORTPAROL Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je danas izjavu visokog američkog zvaničnika da Rusija koristi naftu i gas kao političko oružje, ocenivši da su SAD te koje pretnjom sankcijama doprinose poremećaju na evropskom energetskom tržištu.

DŽejk Saliven, savetnik američkog predsednika DŽoa Bajdena za nacionalnu bezbednost, izjavio u četvrtak da "Rusija ima istoriju korišćenja energije kao sredstva prinude, kao političkog oružja", prenosi Rojters. Reagujući na Salivenovu izjavu, Peskov je naglasio da se Moskva duboko ne slaže sa takvim komentarima.

- Uvereni smo da ta ocena nije tačna - rekao je on na dnevnom brifingu za novinare. Dodao je da su Sjedinjene Države te, koje pretnjama uvođenjem sankcija, doprinose neuravnotežosti evropskg energetskog tržišta.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Lavrov jasno rekao - evo šta je uzrok energetske krize
Novosti online 08. 10. 2021.

SJEDINJENE Američke Države žele da otvoreno posvađaju Rusiju i Evropu oko situacije sa gasom, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

- To Amerika ne krije, oni otvoreno kažu da saradnja sa Rusijom protivreči interesima energetske bezbednosti Evrope. Oni žele da nas posvađaju u toj sferi i smanje našu uzajamnu zavisnost - rekao je Lavrov, podsećajući da Evropa 35 odsto zavisi od ruskog gasa - Ali i mi u značajnoj meri zavisimo od onih koji taj gas kupuju - dodao je ministar, istakavši da Rusija i EU moraju da izbegnu politizaciju gasnog pitanja. Kako je dodao, delovanje Evropske komisije i SAD protiv „Severnog toka 2“ jedan su od razloga aktuelne gasne krize u Evropi.

- Ne zaboravimo da je, kada su se gradili "Severni tok 1" i "Severni tok 2", Evropska komisija učinila sve da retroaktivno proširi zahteve Trećeg energetskog paketa na te gasovode uprkos zvaničnom mišljenju pravnika iz EU da bi taj gasovod trebalo da bude izuzet iz zahteva Trećeg paketa, jer su sva ulaganja završena pre nego što je odobren Treći energetski paket - podsetio je ruski diplomata. Prema njegovom mišljenju, „to je bio jedan od razloga što se koristi samo 50 odsto kapaciteta 'Severnog toka 1', a tako će biti i sa kapacitetom 'Severnog toka 2'“.

Lavrov je istakao da je jedan od razloga aktuelne situacije sa gasom i ogroman pritisak Amerike prethodnih godina, između ostalog na Nemačku, koju su primorali da odustane od kupovine ruskog gasa i da umesto toga gradi terminale za američki tečni prirodni gas. Danas, kada su ti terminali u Nemačkoj i drugim zemljama napravljeni, a cene gasa skočile, „sav tečni prirodni gas otišao je u Aziju i Latinsku Ameriku“, konstatovao je Lavrov.

- Zar to nije faktor koji je uticao na današnju situaciju? - upitao je ministar. Istovremeno je podsetio da „Gasprom“ ispunjava sve svoje obaveze prema isporukama gasa u Evropu.

- Spremni smo da pomognemo Evropi da prevaziđe tu krizu - poručio je šef ruske diplomatije, istakavši da Evropa mora priznati da su neophodni recipročni koraci sa njene strane.

Još jednom je istakao da su gasovodi „Severni tok 2“ i „Turski tok“ projekti koji su zamišljeni da poboljšaju energetsku bezbednost Evrope, te da u aktuelnoj situaciji sa porastom cena goriva u Evropi Moskva i Brisel moraju tešnje da sarađuju. Takođe je predložio da bi Rusija i EU mogle da usaglase određene mehanizme u slučaju vanrednih situacija u energetskom sektoru.

- S obzirom na iskustvo aktuelnog kriznog razvoja situacije i onoga što se ranije dešavalo, verovatno je moguće usaglasiti mehanizme u slučaju vanrednih situacija, ako to bude pošteno, na obostrano korisnoj osnovi. Tada bi postojale dogovorene opcije u slučaju da temperatura odjednom naglo opadne... Za nas je tu realizacija dogovora svetinja - rekao je Lavrov.

U finansijama, opcija je sporazum između prodavca i kupca koji daje kupcu pravo, ali ne i obavezu da kupi ili proda određeno dobro po dogovorenoj ceni.

Izvor. www.novosti.rs

[Dreadnought]

Evropu „zagrcnula“ cena gasa: Traže krivce umesto rešenje


Situacija sa cenama gasa u Evropi mogla bi da ima negativan uticaj na reputaciju Rusije kao pouzdanog snabdevača energenata, smatra ambasador Evropske unije u Moskvi Markus Ederer, prenosi „RBK“.

Prema njegovim rečima, poskupljenje prirodnog gasa trebalo bi da zabrinjava ne samo Evropu, nego i Rusiju iz nekoliko razloga.

„Kao prvo, to može dovesti do ubrzanja procesa zamene gasa u Evropi obnovljivim izvorima energije“, pojasnio je diplomata.

Kao drugo, Rusija „rizikuje da izgubi status pouzdanog dobavljača, ukoliko ne bude mogla adekvatno da odgovori na povećanu potražnju“, dodaje Ederer. U tom kontekstu mnogi doživljavaju neaktivnost Moskve kao način pritiska kako bi ubrzala puštanje u rad „Severnog toka 2“, tvrdi ambasador.

„Kao odgovor na povećanu potražnju pouzdani snabdevač energetskim resursima mogao bi da poveća isporuke, na šta je pozvala Međunarodna agencija za energiju“, rekao je Ederer.


Rusija nije uradila ništa loše


Prema mišljenju generalnog direktora međunarodne kompanije za gas i inženjering „Linde Engineering“ Jirgena Novickog, gasnu krizu izazvala je sama Evropa.

„Rekao bih da Rusija nije uradila ništa loše i Evropa je sama prouzrokovala svoje probleme. Takođe, mislim da su to privremeni problemi. Konkurencija i konkurentne cene su dobre za poslovanje, dopada nam se zdrava konkurencija“, rekao je Novicki na marginama Peterburškog međunarodnog gasnog foruma.

Takođe je dodao da, prema njegovom mišljenju, Rusija ispunjava svoje obaveze.

Evropsko tržište gasa poslednjih meseci prilično oscilira: početkom avgusta hartijama od vrednosti za isporuke goriva trgovalo se po ceni od 515 dolara, dok su se do kraja septembra one više nego udvostručile, a ove nedelje na berzi je zabeležen istorijski maksimum od 1.937 dolara za hiljadu kubnih metara. Zatim je usledio pad – cene su se manjile skoro za polovinu, na ispod hiljadu dolara.

Stručnjaci povećanje cene gasa pripisuju niskom nivou popunjenosti skladišta gasa, ograničenoj ponudi glavnih dobavljača i velikoj potražnji prirodnog tečnog gasa u Aziji.

Cena gasa u Evropi danas je pala ispod 1.200 dolara za hiljadu kubnih metara.


izvor

[Dreadnought]

Sedam godina propuštenih mogućnosti: Lavrov o hroničnoj degradaciji odnosa Rusije i EU


Degradacija odnosa Rusije i Evropske unije postaje hronična, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na sastanku sa predstavnicima udruženja evropskih kompanija u Rusiji.

„Poslednjih sedam godina, ako uzmemo odnose Rusije i EU u celini, ispostavilo se da je bilo sedam godina propuštenih mogućnosti“, ocenio je šef ruske diplomatije.

Prema njegovim rečima, jedini konstruktivan predlog u poslednjih nekoliko meseci, inicijativa Angele Merkel i predsednika Francuske Emanuela Makrona o održavanju samita Rusije i EU, „izgubio se u potpuno apsurdnoj logici kada su neke članice EU saopštile da bi takav samit bio skoro pa poklon za Rusiju“.

„Nama pokloni nisu potrebni, ni od koga ih ne čekamo, ne postojimo i ne radimo zbog toga. Shvatamo da je aktuelna situacija otišla predaleko i niko to neće uspeti da preokrene preko noći. Poverenje je previše narušeno usled čitavog niza jednostranih mera Brisela“, prokomentarisao je Lavrov.

Pritom, kako je dodao, Moskva smatra da je važno ne pogoršavati situaciju i suzdržati se od novih negativnih faktora koji že povećavati negativnu inerciju poslednjih godina.

„U idealnom slučaju, naravno da želimo da pronađemo dodirne tačke u sferama gde se naši interesi podudaraju. Poslovna saradnja, poslovni projekti, uzajamno ulaganje i trgovina su očigledne sfere gde postoje takve mogućnosti “, rekao je on.

Prema njegovim rečima, uprkos sankcijama Rusija i EU ostaju veoma važni ekonomski partneri. Kako je dodao, nakon pada uzrokovanog pandemijom za prvih sedam meseci ove godine trgovinski promet je premašio 150 milijardi, što znači da je u poređenju sa istim periodom prošle godine povećan za skoro 40 odsto.

„Zalažemo se za pragmatičnu saradnju, uzimajući u obzir realne potrebe koje proizilaze iz zadataka socijalno-ekonomskog razvoja Rusije i zadataka daljeg razvoja evropskih zemalja“, istakao je ruski ministar.

Lavrov je poručio da je Rusija otvorena za konstruktivan dijalog sa EU po svim pitanjima bez izuzetka, ali samo za ravnopravan.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj: NATO nije instrument saradnje, već antiruski blok


NATO nije instrument saradnje, to je blok sa antiruskom orijentacijom što potvrđuju i potezi Alijanse, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov komentarišući odluku NATO-a da prepolovi brojnost ruske misije u toj organizaciji.

NATO je „blok koji je generalno antiruski. Tako ga mi doživljavamo i ta naša percepcija jasno se potvrđuje delovanjem ovog bloka“, rekao je Peskov.

On je dodao da će Moskva formulisati i realizovati kontramere na dejstva NATO-a prema Rusiji.

„Naravno, biće formulisane i sprovedene neke kontramere u obliku u kojem će najbolje odgovarati našim interesima“, rekao je portparol Kremlja.

On je primetio da za sada ne može da se govori o saradnji Rusije i NATO-a, „saradnje zapravo nema“.

„Naši partneri iz NATO-a sužavaju mogućnosti za dijalog“, konstatovao je Peskov.

NATO je u sredu saopštio da je odlučio da prepolovi broj članova stalne misije Rusije pri Alijansi u Briselu, sa 20 na 10 zaposlenih, i povuče akreditacije osmorici diplomata.


izvor

[Dreadnought]

Borelj: Rusija će morati o gasu da razgovara sa ujedinjenom Evropom


Ministarstvo spoljnih poslova Rusije više preferira da pregovara sa pojedinačnim zemljama Evropske unije nego sa organizacijom u celini, ali će Moskva morati da razgovara sa „ujedinjenom Evropom“ kao institucijom, ako države-članice uspeju da se dogovore o zajedničkoj kupovini gasa, izjavio je šef evropske diplomatije Žozep Borelj.

„Ne možemo reći da ne želimo da razgovaramo sa Rusijom. Ali (ruski ministar spoljnih poslova Sergej) Lavrov je sasvim jasno rekao da želi da razgovara sa zemljama jedan na jedan, ali ne želi da razgovara sa nama, sa institucijom. Ali ako budemo imali većinu za kupovinu gasa i budemo pregovarali o kupovini gasa, kao i za kupovinu vakcine, svidelo se to njemu ili ne – moraće da razgovara sa EU“, rekao je Borelj na Novom ekonomskom forumu u Madridu.

Evropska unija trenutno razgovara o mogućnosti zajedničke kupovine prirodnog gasa, saopštio je ranije poljski premijer Mateuš Moravjecki. Premijer Španije Pedro Sančez izjavio je da Evropska unija može zajednički da kupuje i stvara zajedničke rezerve „plavog goriva“. Istovremeno, Belgija u ovoj fazi ne smatra da je ideja zajedničke nabavke dobra za rešavanje problema visokih cena.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel uvrstio je u dnevni red samita šefova država Evropske unije, koji će se održati 21. i 22. oktobra, pitanje ozbiljnog poskupljenja energije.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov savetuje Evropljane: Češće slušajte Putinova obraćanja


Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov savetovao je Evropljanima da češće slušaju obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina kad tako dobro utiču na tržišta.

Tokom sastanka sa članovima Udruženja evropskih kompanija u Rusiji šef predstavništva francuske kompanije „Anži“ u Rusiji Alber Grigorjan rekao je da su tržišta pozitivno odreagovala na Putinovu izjavu o situaciji u energetskoj oblasti, te da su se cene gasa u Evropi snizile 30 odsto.

„Neka češće slušaju (Putinove govore)“, našalio se Lavrov.

Takođe je primetio da niko od evropskih lidera nije davao bilo kakve izjave kada su cene nafte i gasa na berzi imale negativne pokazatelje.

„Niko nije bio posebno zabrinut“, ocenio je šef ruske diplomatije.

Podsetimo, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da je spreman da pomogne da se stabilizuju rastuće cene energenata u svetu, cene gasa na svetskom tržištu počele su značajno da opadaju, pisali su britanski mediji. Tog dana, 6. oktobra, cena gasa postavila je novi istorijski rekord, dostigavši vrednost od 1.937 dolara za hiljadu kubnih metara. Do kraja dana, nakon obraćanja Putina, cena je pala za preko 600 dolara.


izvor

[MOTORISTA]

Peskov: Rusija će odgovoriti na akcije NATO
SVET Autor: Tanjug 08. okt. 2021

Moskva će formulisati i sprovesti mere odgovora na akcije NATO-a protiv Rusije, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ističući da Alijansa umanjuje opcije za dijalog.

„Bez sumnje, neke mere odgovora biće formulisane na način koji bi bio u najvećoj meri u skladu sa našim interesima i biće sprovedene“, rekao je Peskov i dodao da o saradnji između Rusije i NATO nema rasprave, jer u suštini saradnje nema, preneo je TAS S. „Naši NATO partneri sužavaju mogućnosti za dijalog“, rekao je on.

NATO je u sredu saopštio odluku da povlači akreditacije osam ruskih diplomata, kao i da se broj pozicija koje će Rusija ubuduće moći da akredituje u NATO smanjuje sa 20 na 10, podsetila je agencija.

„NATO nije instrument saradnje, niti instrument za interakciju; to je blok koji je u celini antiruski po prirodi“, kazao je portparol Kremlja. „Ovako mi to vidimo, a ova percepcija je jasno potvrđena postupcima ovog bloka“, istakao je Peskov.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

London tvrdi da Rusija namerno ograničava isporuke gasa Evropi; Kremlj: Čist populizam


Portparol Kremlja Dmitrij Peskov smatra da su optužbe Londona da Rusija namerno ograničava isporuke gasa Evropi zbog gasovoda „Severni tok 2“ čist populizam i da nemaju veze sa stvarnošću.

„Rusija ništa ne ograničava. Rusija prodaje onoliko gasa koliko ga kupuju. Ako Evropa, pa i Britanija, budu potpisivale više ugovora za isporuke gasa onda će im se i više isporučivati. Ili Britanija želi da Rusija besplatno šalje neograničene količine gasa? To bi trebalo da razjasne“, podvukao je Peskov.

Kako je ranije pisao list „Tajms“ pozivajući se na portparola britanskog premijera Borisa Džonsona, vlada Velike Britanije smatra da je Moskva namerno smanjila izvoz energenata kako bi primorala EU da odobri „Severni tok 2“.

Peskov je u komentaru Sputnjiku naglasio da su takve izjave „čist populizam“.

Evropsko tržište gasa poslednjih meseci prilično oscilira: početkom avgusta hartijama od vrednosti za isporuke goriva trgovalo se po ceni od 515 dolara, dok su se do kraja septembra one više nego udvostručile, a ove nedelje na berzi je zabeležen istorijski maksimum od 1.937 dolara za hiljadu kubnih metara. Zatim je usledio pad – cene su se smanjile skoro za polovinu, na ispod hiljadu dolara.

Stručnjaci povećanje cene gasa pripisuju niskom nivou popunjenosti skladišta gasa, ograničenoj ponudi glavnih dobavljača i velikoj potražnji prirodnog tečnog gasa u Aziji.

Ranije je nemačka kancelarka Angela Merkel saopštila da Rusija ispunjava sve ugovore o isporuci gasa i navela, da ne isključuje da su zemlje same krive što nisu naručile dovoljne količine gasa.


izvor

[Dreadnought]

Rusija: Tri saradnika američke ambasade će zbog krađe, možda, morati da napuste Moskvu


U slučaju da se zaposlenima iz američke ambasade, koji su osumnjičeni za krađu ličnih stvari ruskog državljanina, ne ukine diplomatski imunitet, oni moraju da napuste Rusiju, saopšteno je u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije.

„U ambasadu SAD je poslata nota sa molbom da se ukine diplomatski imunitet kako bi se tri saradnika američke ambasade pozvala na odgovornost zbog sumnje da su ukrali lične stvari državljanina Rusije“, rekli su u Ministarstvu.

U saopštenju se navodi da u slučaju da u slučaju da im se ne ukine imunitet moraju hitno da napuste teritoriju Rusije.


izvor

[Dreadnought]

Američki političar: Ojačati istočno krilo NATO-a za obuzdavanje Rusije


Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena trebalo bi da ubrza predstojeću prodaju oružja Poljskoj kako bi ojačala istočno krilo NATO-a za obuzdavanje Rusije, smatra bivši savetnik Donalda Trampa za bezbednost Robert O'Brajan.

„Sjedinjene Američke Države treba da podstaknu investicije Poljske u odbranu... Na taj način će Rusija sigurno shvatiti da, uprkos haosu stvorenom u Kabulu, Amerika i dalje prednjači, a NATO ne treba potcenjivati“, objasnio je O'Brajan u članku za „Ril klir difens“.

Prema njegovim rečima, Rusija je tokom vojnih vežbi „Zapad 2021“ više puta pokazala da će njena vojna snaga biti jedinstven izazov za vojnike NATO-a. Alijansa je stvorena za druge svrhe, pa nije spremna za takvu konfrontaciju, dodao je bivši savetnik.

On smatra da američke snage u Nemačkoj ili u kontinentalnom delu Sjedinjenih Američkih Država ne čine mnogo za „obuzdavanje Rusije“.

„Sva dejstva takvih snaga će gotovo sigurno biti beznačajna i zakasnela“, naglasio je O'Brajan.

Bivši savetnik polaže nade za jačanje istočne granice Severnoatlantske alijanse u Poljsku. Po njegovom mišljenju, nabavka aviona F-35, modernih sistema PVO, kao i tenkova „Abrams“ od strane Varšave, pokazaće Rusiji da je „bolje da se ne proverava snage NATO-a“.

Poljska je ranije potpisala ugovor o kupovini 32 lovca F-35 ukupne vrednosti 4,6 milijardi dolara. Očekuje se da će prvi avioni biti izgrađeni 2024. godine, a da će ući u službu poljske avijacije 2026. godine.

Varšava se u martu 2018. godine takođe dogovorila sa Vašingtonom o isporuci sistema za protivvazdušnu odbranu „Patriot“. Planirano je da u prvoj fazi — 2021-2022. godine — poljska vojska dobije dve baterije sa raketama „PAC-3 MSE“ i elementima za sistem kontrole i veze „IBCS“. Prvu partiju će činiti 16 lansera, četiri radarske stanice i 208 raketa. U vladi Poljske više puta su izjavljivali da će nove sisteme PVO postaviti u blizini granice sa Rusijom.


izvor