Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Vojni ataše Nemačke pozvan u ministarstvo odbrane Rusije


Ministarstvo odbrane Rusije pozvalo je vojnog atašea Nemačke i uručilo mu protesnu notu zbog izjave Anegdet Kramp-Karenbauer o nuklearnom obuzdavanju Rusije, saopštili su novinarima u Ministarstvu odbrane.

„U Glavnu upravu za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane Rusije pozvan je ataše za pitanja odbrane pri ambasadi Federativne republike Nemačke u Ruskoj Federaciji. Tokom sastanka skrenuta je pažnja na izjavu ministarke odbrane Nemačke Anegret Kramp-Karenbauer po pitanju nuklearnog obuzdavanja Rusije i uručena protesna nota“, saopštili su u vojnom resoru.

Predstavniku Nemačke je bilo ukazano da „takve izjave izazivaju jačanje napetosti u Evropi i ne pomažu normalizaciji situacije“, naglasili su u Ministarstvu.

Ranije je nemačkoj ministarki postavljeno pitanje o scenariju NATO-a za obuzdavanje Rusije u baltičkom i crnomorskom regionu, uključujući i u vazdušnom prostoru uz primenu nuklearnog naoružanja. Kao odgovor, Kramp Karenbauerova je izjavila da postoji potreba „da se Moskvi vrlo jasno stavi do znanja da su zapadne zemlje spremne da koriste i takva sredstva“.

Ruske vlasti su više puta naglašavale da zemlja ne predstavlja pretnju za druge države. Istovremeno, Moskva je izražavala zabrinutost zbog neviđenih aktivnosti NATO-a u blizini ruskih granica, gde Alijansa redovno izvodi vežbe.


izvor

[Dreadnought]

Russia placed on US ‘homeless nationals’ list

Moscow has blasted Washington following its move to list Russians among those it defines as 'homeless nationalities' alongside such states as Iran, Libya, and Somalia. Russians will have to go to Warsaw, Poland, to file their application.

[MOTORISTA]

"Mi izvodimo umetničko klizanje, a on igra hokej": Kako je Zapad stvorio najopasniju verziju Putina
J.R. 25.10.2021.

Tokom protekle decenije, Rusija pod Vladimirom Putinom bila je stalna briga Zapada.

Ove zabrinutosti nisu neosnovane, piše Si-En-En. Neosporno je da su Putin i bliski krug predsednika u ovom periodu povlačili niz provokativnih poteza, bilo da se radi o pripajanju delova druge zemlje, podršci diktatorima u stranim ratovima ili trovanju disidenata. Čini se da Putinov Кremlj više ni ne traži validaciju od Zapada koji je uglavnom pasivno posmatrao ratobornost Moskve. Poslednjih nedelja situacija je eskalirala. Кako cene gasa rastu širom Evrope zbog smanjene opskrbe ruskim gasom, Putin prekida ionako labave diplomatske veze svoje zemlje sa NATO-om, Si-En-En ispituje koliko su zapadni kreatori politike pogrešno pročitali Putina i ignorisali njegovu spremnost da upotrebi oružje koje mu je na raspolaganju.

Energetska kriza širom Evrope otkriva veoma moćno oruđe koje Rusiji daje polugu u njenom odnosu sa Evropom - njene rezerve gasa. Nije tajna da se mnoge evropske zemlje, uključujući Nemačku, oslanjaju na ruske isporuke prirodnog gasa. Nedavne nestašice su pokazale ne samo ekonomske, već i geopolitičke rizike ove zavisnosti. Rusija ispunjava svoje postojeće obaveze za snabdevanje evropskih zemalja, ali analitičari kažu da bi ona mogla da poveća izvoz kako bi snabdela evropsko tržište pre nego što nastupi hladna zima. Pitanje iz ruske perspektive je zašto bi ona to učinila? Moskva još uvek čeka nemačko regulatorno odobrenje za Severni tok 2, kontroverzni gasovod koji bi povezivao Rusiju sa Nemačkom i dopremao velike količine gasa Zapadnoj Evropi.

- Ako nemački regulator sutra preda svoje odobrenje za isporuke, isporuke od 17,5 milijardi kubnih metara počeće prekosutra - rekao je Putin na forumu u četvrtak, okrivljujući za nedavnu gasnu krizu i visoke cene energetsku politiku EU.

Gasovod je kontroverzan jer ga mnogi vide kao projekat geopolitičkog uticaja Moskve, a taj strah nije bio ublažen kada je zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak ranije ovog meseca rekao da bi "rana sertifikacija“ za Severni tok 2 pomogla "smirivanju situacije“. Pored finansijskih i geopolitičkih prednosti koje Rusija dobija zato što se Evropa oslanja na njen gas, to takođe učvršćuje domaći politički narativ koji se tokom vremena razvio u Rusiji - Zapad stalno pogrešno shvata stvari.

- Suština ovog narativa je da Evropa i Zapad treba da preispitaju svoju zlonamernu politiku, bilo da se radi o energetici ili stranoj intervenciji. Pre deset godina, ovaj argument je bio više defanzivni, jer je Кremlj želeo da se zaštiti od kritika zapadnih vlada. Ali sada Rusija može da tvrdi da je zapadna politika toliko propala u Libiji, Siriji i Avganistanu, da je pristup Rusije zapravo bio ispravno sve vreme - kaže Oleg Ignjatov, viši analitičar Кrizne grupe u Rusiji. Kada se to uzme u obzor posmatrajući Putinovo ponašanje protekle decenije, vidi se da mu je bilo lako da izgradi imidž lidera koji pokušava da vrati ponos svojoj zemlji i u tome previše rado koristi mogućnosti koje pružaju naivne zapadne kolege.

- Od kraja Hladnog rata, mnogi u Putinovoj generaciji su verovali da su još uvek u političkom ratu sa Zapadom. Ovo je postalo još akutnije nakon aneksije Кrima 2014. godine i zato sada vidite da je Rusija slobodnija da postavlja trupe na međunarodne granice, širi dezinformacije i juri političke neistomišljenike. Što se njih tiče, to je dopušteno u ratu - kaže Mark Galoti, počasni profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu, trenutno sa sedištem u Moskvi.

Neki tvrde da je relativno ograničena Putinova pretnja dovela do gotovo pasivnog ponašanja Zapada. To je zauzvrat značilo da ruski predsednik može da povlači neprijateljske poteze sa vrlo malo posledica. Logika ide otprilike ovako. Ruski agenti koji truju ruskog bivšeg špijuna na britanskom tlu su svakako problem. Međutim, to u stvarnosti predstavlja malu pretnju za Veliku Britaniju, a kazne oštrije od sankcionisanja pojedinaca bliskih Putinu mogle bi da donesu više štete nego koristi. Ovo, potencijalno, ide na ruku Putinu, jer mu omogućava da to predstavi kao dokaz da je on nedodirljivi moćnik koji drži Zapad u šaci.

- Najveći dugoročni problem je što je Zapad svaki neprijateljski čin Rusije tretirao kao izolovani incident, umesto da vidi opšti obrazac Rusije koja nema želju ili interes da igra po pravilima. Rusija postaje sve direktnija. Кada Rusija iskoristi evropsku gasnu krizu da progura svoj projekat Severni tok ili prekine sve preostale veze sa NATO-om, to se radi otvoreno i više nema pretvaranja da Moskva radi na stvaranju dobrih odnosa sa Zapadom. To je isti obrazac koji vidimo unutar Rusije. Pojačana represija je sada očigledna i ubrzana, jer Кremlju više nije stalo - kaže za Si-En-En Кir Gil, viši saradnik u "Čatam Hausu". Posledice koje to ima po Zapad nisu ohrabrujuće za one koji se protive Putinu, u zemlji ili u inostranstvu, zaključuje Si-En-En.

- Svaki put kad mu se ukaže prilika, on će je iskoristiti. To se dogodilo u Ukrajini, dogodilo se u Gruziji. On razume samo snažne poruke i ako nastavimo da pokazujemo nejedinstvo, on će odgovoriti na isti način. On je ulični borac. Zapad pokušava da izvodi umetničko klizanje po Rusiji, ali Putin igra hokej na ledu - kaže Riho Teras, bivši komandant estonijskih odbrambenih snaga.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Lavrov: "Odnosi Rusije i NATO nisu katastrofalni jer ih i nema"
Tanjug 25.10.2021.

Odnosi Rusije i NATO ne mogu se nazvati katastrofalnim jer uopšte nema odnosa između Rusije i NATO, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov posle razgovora sa šeficom norveške diplomatije Aniken Huitfeld.

„Odnosi Rusije i NATO ne mogu se nazvati katastrofalnim jer se samo nešto što stvarno postoji može se nazvati katastrofalnim. Mi nemamo odnose sa NATO", rekao je Lavrov, prenosi TAS S.

NATO je 6. oktobra najavio smanjenje ruske misije u Briselu sa 20 na 10 ljudi, naredio oduzimanje akreditacije osmorici diplomata i ukidanje dve pozicije za ruske predstavnike u alijansi, a potom je zahtevao da ruske diplomate napuste Brisel pre kraja oktobra. Lavrov je 18. oktobra saopštio da Rusija suspenduje svoju stalnu misiju pri NATO od 1. novembra i rad NATO kancelarija za informacije i vojne veze u Moskvi takođe počevši od 1. novembra.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Rusija upozorila Nemačku: Ne testirajte pouzdanost naše vojske


Rusija se nada da u Nemačkoj ima razumnih lidera koji mogu da odvrate nemačku ministarku odbrane Anegrat Kramp-Karenbauer da testira pouzdanost Oružane snage Rusije.

„Ministarka odbrane Nemačke Anegrat Kramp-Karenbauer pokazala je, uoči sastanka NATO-a (održanom 21-22. oktobra u Briselu), nezainteresovanost za ozbiljan dijalog sa Moskvom oko deeskalacije situacije. Ona je istakla da NATO treba da pokaže spremnost da iskoristi svoju vojsku protiv Rusije. Nadamo se da će se u Nemačkoj naći razumni rukovodioci koji mogu da odvrate svoju ministarku odbrane od nepromišljene želje da testira pouzdanost naših oružanih snaga“, navodi se u komentaru Zaharove.

Ona je dodala da je sednica Saveta NATO-a još jednom pokazala da je ogromna mašinerija NATO-a i nakon 70 godina isključivo usmerena na obuzdavanje Rusije.

„Alijansa, koja je neuspešno završila svoju epohu „velikih operacija“ ponovo, kao i za vreme hladnog rata, jače svoj potencijal za suprotstavljanje „protivniku sa Istoka“. U tu svrhu, ministri NATO-a utvrdili su strateški plan za realizaciju Koncepcije odbrane i obuzdavanja u Evroatlantiku i odlučili da aktuelizuju planove odbrane alijanse na „istočnom obodu“. Oni nameravaju da povećaju patroliranje vazdušnim prostorom iznad Baltika, u vodama Crnog mora i povećaju mobilnost oružanih snaga“, konstatovala je ona.

Podsetimo, ranije je ministarka odbrane Nemačke Anegret Kramp Karenbauer izjavila da bi NATO trebao da pokaže Rusiji spremnost da upotrebi oružje u slučaju potrebe.


izvor

[Dreadnought]

Putin razgovarao sa Džonsonom


Predsednik Rusije Vladimir Putin i premijer Velike Britanije Boris Džonson smatraju da Moskva i London treba da sarađuju na više polja, saopštila je pres-služba Kremlja nakon telefonskog razgovora Putina i Džonsona.

„Predsednik Rusije i premijer Velike Britanije razmenili su ocene situacije u bilateralnim odnosima. Izraženo je zajedničko mišljenje da, bez obzira na postojanje izvesnih problema, treba uspostaviti saradnju Moskve i Londona u više oblasti“, naveli su u Kremlju.

Pored toga, dva lidera su razgovarala i o klimatskim promenama, situaciji u Avganistanu i iranskom nuklearnom programu. Dve strane su izrazile nameru da dosledno smanjuju ugljenični otisak u svojim privredama.
Poslednji telefonski razgovor Putina i Džonsona održan je 8. maja 2020. godine.


izvor

[Dreadnought]

Vašington: Samo Rusija može sprečiti energetsku krizu u Evropi ove zime


Rusija „može i treba“ da poveća isporuke gasa u Evropu iznad ugovorene količine, kako bi se sprečila energetsku krizu na kontinentu u slučaju hladne zime, izjavio je predstavnik Stejt departmenta za energetsku bezbednost Amos Hohštejn.

Hohštejn je pozvao Nemačku da jasno stavi do znanja Rusiji da pre marta naredne godine ne može biti pušten u rad „Severni tok 2“ i da treba da iskoristi postojeće rute za povećanje isporuka, uključujući gasno-transportni sistem Ukrajine.

„Jedini dobavljač koji može da promeni situaciju na evropskom energetskom tržištu ove zime je Rusija. Oni mogu da povećaju proizvodnju, oni to treba da urade. Oni treba da vrše isporuke preko postojećih gasovoda“, rekao je Hohštejn na brifingu.

„Ako Rusija ima gas za Severni tok 2, znači ima količine i za gasno-transportni sistem Ukrajine, za druge rute. Treba da ih iskoriste“, dodao je on.
 
Diplomata je ponovio da SAD ne menjaju negativan odnos prema „Severnom toku 2“, ali su prešli sa pokušaja da spreče njegovu izgradnju na nivelisanje negativnih posledica njegove eksploatacije.

Hohštejn predviđa da Evropa može da se suoči sa nedostatkom energenata ove zime, ako bude hladnija nego obično, a cene na gorivo porastu.

Na pitanje, da li će SAD pomoći Evropi sa isporukama tečnog prirodnog gasa, on je odgovorio da američke kompanije imaju dovoljno zaliha tog goriva, ali da vlasti zemlje nemaju pravo da im diktiraju pravce izvoza.


izvor

[Dreadnought]

Blumberg: Rusiji „Severni tok 2“ potreban zbog nezavisnosti


Rusija je izgradila gasovod „Severni tok 2“ da bi preusmerila izvoz nafte i gasa sa tranzitnih ruta koje prolaze preko nekih post-sovjetskih republika i bivših zemalja-satelita, napisao je analitičar za tržišta nafte Džulijan Li u članku za Blumberg.

Autor navodi da se posle raspada Sovjetskog Saveza zemlja našla u zavisnosti, s obzirom da su njeni naftovodi prolazili kroz države koje su odjednom postale nezavisne i ne uvek prijateljski nastrojene prema Moskvi. Među njima su Ukrajina, Moldavija, kao i bivše članice Varšavskog pakta: Poljska, Češka, Rumunija i Bugarska.

„Odnosi Moskve sa mnogim od ovih zemalja su se promenili i to ne uvek nabolje sa stanovišta Rusije... Ne iznenađuje što ona namerava da prekine svoju zavisnost od takvih veza“, smatra analitičar.
Autor članka pretpostavlja da će „Severni tok 2“ omogućiti Rusiji da reši ovaj problem.

On je takođe demantovao mišljenje koje postoji na Zapadu da je gasovod pravljen kao „gasna zamka“ za Evropu.


izvor

[MOTORISTA]

Rusi od sada moraju u Varšavu po useljeničke vize za SAD
Tanjug 26.10.2021.

Ruski državljani koji žele da se prijave za dobijanje useljeničke vize u SAD, moraće da putuju u Varšavu i da zahtev podnesu u američkoj ambasadi u poljskoj prestonici, saopštio je američki Stejt department.

Do ovakvog razvoja događa došlo je zbog nerešenih napetosti između SAD i Rusije i izbacivanja diplomata sa obe strane, zbog čega su SAD ranije ograničile broj diplomatskog osoblja u Rusiji. Potez SAD sa vizama izazvao je odgovor portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove.

"Američke diplomate već dugo uništavaju konzularne servisne sisteme u Rusiji, pretvaraju u pakao nešto što bi trebalo da bude rutina, tehnička procedura", navela je Zaharova na "Telegramu".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Dala je neke apsolutno nedopustive izjave o obuzdavanju Rusije
Novosti online 26. 10. 2021.

PORTPAROLKA ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova kritikovala je nedavnu izjavu nemačke ministarke odbrane Anegret Kramp-Karenbauer da NATO treba da bude spreman da obuzda Rusiju nuklearnim oružjem kao "potpuno nedopustivu".

Karenbauerova je izazvala veliku pometnju pomenutom izjavom. Ona je, takođe, pomenula "kršenje" vazdušnog prostora nad baltičkim državama i "sve veće napade" oko Crnog mora.

- Šefica ministarstva odbrane Nemačke dala je neke apsolutno nedopustive izjave o obuzdavanju Rusije i mogućnosti upotrebe nuklearnog oružja - rekla je Marija Zaharova. Nakon izjave nemačke ministarke odbrane, rusko Ministarstvo odbrane pozvalo je na razgovor nemačkog vojnog atašea.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Dok je izlazio, ruski predsednik dobacio svom sekretaru - ali da svi čuju
Novosti online 26. 10. 2021.

GLAVNA razlika između bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina je u tome što ruski predsednik, za razliku od Trampa, nastoji da ujedini zemlju i stvori jedinstveni kulturni prostor, uverena je nekadašnja Trampova saradnica Fiona Hil.

- Putin stremi stvaranju jedinstvene ruske kulture i identiteta kako bi se prevazišli konflikti iz prošlosti koji su destabilizovali i doprinosili rušenju kako Ruskog carstva tako i Sovjetskog Saveza. To što Putin stremi jedinstvenoj Rusiji, dok je Tramp za vreme svoje vladavine želeo da bude mnogo Amerika, mnogo je više od razlike u političkim stilovima: to je stvar od ključnog značaja - ocenila je Hil. Ona je u članku za časopis „Forin polisi“ iznela neke detalje sa sastanka dvojice predsednika i pres-konferencije u Helsinkiju 2018. godine. Kako je rekla, tokom konferencije za novinare Tramp je bio potpuno izbačen iz koloseka zbog pitanja novinara o potencijalnom mešanju Rusije u predsedničke izbore 2016. godine. Zbog takvih pitanja ne samo da nije uspeo da ostavi dobar utisak na sagovornika iz Rusije, nego ni da pripremi teren za dalje pregovore.

Prema rečima Fione Hil, bilo kakvo odobravanje sumnji da je sarađivao sa Rusijom bilo je jednako priznanju da nije dobio izbore. Tramp, međutim, nije uspeo da adekvatno odgovori novinarima jer su oni „dotakli suštinu njegove nesigurnosti“, a Trampovo raspoloženje nije promaklo ni Putinu.

- Putin se naslađivao zbog nacionalnog i ličnog poniženja Trampa, ali je istovremeno bio svestan da će nesmotrene opaske Trampa izazvati negativnu reakciju u SAD i samim tim još više suziti ionako sužen prostor za manevrisanje američkom predsedniku kada je reč o politici prema Rusiji. Skromni dogovori o budućim susretima na najvišem nivou su već iščezli. Izlazeći iz prostorije, Putin je svom pres-sekretaru rekao, tako da je to mogao da čuje naš prevodilac, da je pres-konferencija bila glupost - iznela je svoj doživljaj bivša Trampova saradnica.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Predstavljen je novi plan; Poljska jača vojsku


Lider vladajuće stranke u Poljskoj Jaroslav Kačinjski je predstavio danas planove vezano za nacrt zakona o "odbrani otadžbine''.

Kako kaže, taj plan ima za cilj ''radikalno'' jačanje vojske u trenutku kada se zemlja suočava sa migracionim pritiskom iz Belorusije.

Kačinjski, koji je i na poziciji potpredsednika vlade, rekao je da je pogoršanje međunarodne situacije razlog za ovaj zakon, a kao primere toga je naveo "ruske imperijalne ambicije" i hibridni rat koji, kako kaže, Belorusija vodi protiv Poljske i drugih zemalja Evropske unije koristeći migrante, prenosi agencija AP.

"Ako želimo da izbegnemo najgore, a to je rat, onda moramo da se ponašamo po starom pravilu: Ako želiš mir, pripremi se za rat", rekao je Kačinjski na konferenciji za novinare u Varšavi.

Kao zemlja koja leži na istočnom krilu Evropske unije i NATO-a, Poljska mora, prema njegovim rečima, da ima ozbiljnu silu odvraćanja i "sposobnost da se sama efikasno brani dugo vremena".

"Želimo da Poljska pripada zemljama koje imaju jaku vojsku", rekao je Kačinjski, govoreći zajedno sa ministrom odbrane Mariušom Blaščakom.

Predlog zakona ima za cilj da zameni postojeći zakon iz 1967. godine, rekao je Kačinjski, dodajući i da se novim zakonom predviđa povećanje budžeta za odbranu i kapaciteta vojske, kao i uvođenje jednostavnijih pravila regrutovanja, ali ne i vraćanje obaveznog služenja vojnog roka.

Kačinjski je rekao i da se Poljska nada da će ojačati svoje snage kupovinom vojne opreme proizvedene u SAD, ali da će razmotriti i oružje evropske proizvodnje.


izvor

[MOTORISTA]

Anti Ruska histerija -To odgovara NATO-u koji militarizuje Ukrajinu
Novosti onlajn 26. 10. 2021.

SVE veća antiruska histerija Kijeva je od koristi za NATO koji nastavlja sa militarizacijom Ukrajine, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova komentarišući antiruske izjave Kijeva.

- Povećanje antiruske histerije je korisno za zemlje NATO-a koje, skrivajući se iza nepostojeće ruske pretnje, sprovode aktivno vojno osvajanje Ukrajine. Prema različitim procenama na teritoriji te zemlje već postoji oko deset mesta za raspoređivanje vojnika NATO-a - istakla je Zaharova. Kako je dodala, u ukrajinskim gradovima Očakovu i Iljičivsku grade se dva vojna centra koji će moći da prime strateške bombardere zemalja Alijanse.

- Tako se sprovodi dosledna militarizacija Ukrajine i širenje vojne infrastrukture Alijanse ka ruskim granicama što ne doprinosi ni stabilnosti u Ukrajini ni mirnom rešavanju sukoba u Donbasu - poručila je Zaharova. Ona je naglasila da sumnja da će se Kijev osmeliti da ponovi pretnje raketnim napadom na Rusiju na platformama UN-a i OEBS-a.

- Međutim, druge izjave ne mogu da ne zabrinjavaju. Reč je o agresivnim izjavama u medijima sa pretnjama izvođenja raketnog napada na Rusiju i pokretanja borbenih operacija. Sumnjamo da će se ukrajinski predstavnici usuditi da ponove te pretnje na platformama UN ili OEBS-a, osmišljene da štite princip neupotrebe sile ili pretnje silom u međunarodnim odnosima - smatra portparolka MIP. Kako kaže, razlozi ovakvog ponašanja ukrajinskih političara su jasni.

- S obzirom da nisu u stanju da ispune obećanja o napretku ekonomije, povećanju životnog standarda, ukidanju jezičke i etničke diskriminacije i mirnom rešavanju sukoba u Donbasu vlasti u Kijevu pokušavaju da skrenu pažnju svojih građana na druge teme, konkretno Rusiju. To nije nova taktika, tako postupaju mnoge zemlje Zapadne Evrope i Severne Amerike - ocenila je Zaharova. Takođe je istakla da bi Berlin i Pariz, koji se bore za sastanak u „normandijskom formatu“, trebalo da ocene pretnje Ukrajine na račun Rusije.

- U prošlosti su (Berlin i Pariz) govorili da nameravaju da pomognu u rešavanju unutrašnje ukrajinske krize, ali sada nikako ne reaguju na to što Kijev otvoreno sabotira Minske sporazume i dosledno dovodi u ćorsokak pregovore sa Donjeckom i Luganskom u Kontakt-grupi. A sada je došao do toga da otvoreno preti Rusiji. Pozivamo vlasti Nemačke i Francuske koje se bore za održavanje novih sastanaka u 'normandijskom formatu' da ocene u kojoj meri direktne pretnje ukrajinskih političara na račun Rusije doprinose napretku na pregovorima, a državljane Ukrajine da razmisle kuda mogu odvesti agresivne militarističke izjave političara iz Kijeva - poručila je Zaharova.

Ranije je savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine i portparol delegacije Kijeva u Trilateralnoj kontakt grupi za Donbas Aleksej Arestovič rekao da Ukrajina sprovodi svoj raketni program, a da ruske vlasti će „loše završiti“ do te mere da će rakete biti poslate u Moskvu. On je takođe izjavio da bi svaki sveobuhvatni napad Rusije na Ukrajinu „bio kraj ruske vojske i kraj Ruske Federacije“.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Američki mediji priznaju neuspeh sankcione politike Vašingtona: Primer je „Severni tok 2“


Novinari američkog lista „Vašington post“ analizirali su sankcije ministarke finansija Sjedinjenih Američkih Država Dženet Jelen i došli do zaključka da je efikasnost omiljene metode ekonomskog pritiska američkih vlasti niža nego što se misli.

Prema mišljenju autora članka, administracija bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa oborila je rekord po broju uvedenih mera: od 2016. do 2020. godine na „crnu listu“ dospelo je oko 3.800 fizičkih i pravnih lica, kao i države.

Poređenja radi, Barak Obama je tokom svog drugog predsedničkog mandata uveo 2.350 sankcija.

Istovremeno, novinari sumnjaju da su sankcije efikasne kao instrument političkog pritiska. Kao primer navode činjenicu da američka administracija već mora da izdaje dozvole za saradnju sa organizacijama sa sankcione liste, zaobilazeći ranije donete odluke.

Prema pisanju „Vašington posta“, glavni problem takvog pristupa bio je rizik da Vašington izgubi čak i prijateljski raspoložene partnere. Primer je situacija sa gasovodom „Severni tok 2“ koji je Rusija uspela da završi u saradnji sa Nemačkom, uprkos pozivima američkog senatora Teda Kruza da se uvedu nove sankcije protiv kompanije „Gasprom“.

„U najgorem slučaju Sjedinjene Američke Države će primorati zemlje da traže alternative američkom dolaru i sistemima finansijskih transakcija u kojima dominira Amerika u kriptovalutama“, ističe se u članku.

Ranije je Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio odbrambeni budžet koji predviđa pooštravanje sankcija protiv Rusije.

Moskva je više puta isticala da je „Severni tok 2“ isključivo komercijalni projekat koji se ne sme politizovati.


izvor

[Dreadnought]

„Veoma opasne igre, samo diplomatija nije dovoljna“: Lavrov o širenju NATO na Istok


Samo diplomatija nije dovoljna da spreči širenje NATO na Istok, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Dodao je se radi opasnim igrama i da Rusija neće sedeti skrštenih ruku.

„Samo diplomatskim radom to se ne može rešiti, potrebno je preduzimati i druge mere koje će biti adekvatne pretnjama po bezbednost Rusije koje nastaju. Mogu da vas uverim da predsednik Putin lično kontroliše situaciju“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare posle susreta sa ministrom spoljnih poslova Južne Koreje.

Ministar je rekao da će se Rusija suprotstaviti pokušajima NATO da prodre na Istok.

„Postoje dokazi da planeri NATO obraćaju pažnju na Istok, već govore kroz izjave Jensa Stoltenberga, generalnog sekretara NATO, da misija NATO treba da se širi na Indo-pacifički region. Njihova misija treba na ceo svet da se proširi. To su veoma opasne igre “, rekao je Lavrov i dodao da će Rusija učiniti sve da se suprotstavi takvim tendencijama.


izvor