Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Lavrov: Žalosno što Zapad odbija naš predlog o raketama


Žalosno je što se SAD i Zapad ne slažu sa predlogom Moskve o moratorijumu na raspoređivanje raketa srednjeg i malog dometa u Evropi u rumunskim i poljskim bazama, ocenio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Kako je dodao, Rusiju zabrinjava težnja SAD da rasporedi ove rakete u Evropi i u Azijsko-pacifičkom regionu.


izvor

[MOTORISTA]

Lavrov: Rusiju zabrinjava težnja SAD da rasporedi rakete
Tanjug 27.10.2021.

Rusiju zabrinjava težnja Sjedinjenih Američkih Država da rasporedi rakete srednjeg i malog dometa u Evropi i u Azijsko-pacifičkom regionu, rekao je danas ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Ministar Lavrov je na konferenciji za novinare posle sastanka sa njegovim južnokorejskim kolegom Čang Ui-Jongom istakao i da potencijalno razmeštanje američkih raketa malog i srednjeg dometa u toj zemlji nije bila tema susreta, prenela je agencija Tass.

- Ta tema nije razmatrana, jer nam je dobro poznat principijelni stav predsednika i vlade Južne Koreje protiv takvog razmeštanja - napomenuo je šef ruske diplomatije.

Lavrov je ocenio da je žalosno što se SAD i Zapad ne slažu sa predlogom Moskve o moratorijumu na raspoređivanje raketa srednjeg i malog dometa u Evropi u rumunskim i poljskim bazama.

- Naše zapadne kolege odbijaju ovaj moratorijum, ne želim da vodim razgovore o ovoj temi, to je žalosno - ocenio je Lavrov.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

„Tupoljevi“ osam sati leteli iznad dva mora, ispratili ih norveški lovci
Novosti online 27. 10. 2021.

DVA strateška nosača raketa Tu-160 izvela su planirani let iznad neutralnih voda Barencovog i Norveškog mora, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

Kako je precizirano, ruske avione dugog dometa na pojedinim delovima leta pratili su lovci F-16 Ratnog vazduhoplovstva Norveške. Posade aviona MiG-31 jedinice Ratnog vazduhoplovstva i PVO Severne flote pružali su podršku tokom leta „tupoljeva“ koji su se u vazduhu nalazili oko osam sati. Posada avijacije dugog dometa redovno izvodi letove iznad neutralnih voda Arktika, Severnog Atlantika, Crnog i Baltičkog mora, kao i Tihog okeana, ističe ruska vojska. Svi letovi aviona Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije izvode se strogo u skladu sa međunarodnim pravilima korišćenja vazdušnog prostora.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

„Tupoljevi“ osam sati leteli iznad dva mora, ispratili ih norveški lovci

[MOTORISTA]

Недеља, 24.10.2021.
Биљана Митриновић Рашевић

Поход „одбрамбеног” НАТО-а

Црно и Балтичко море све извесније постају области могуће конфронтације НАТО и Руске Федерације јер се услед гомилања војних ресурса НАТО-а и руских снага могу очекивати још учесталији војни инциденти. У складу с новом стратегијом Северноатлантске алијансе и проценом њених чланица да су претње од руских ракетних капацитета извесне – предвиђа се брзо додатно пребацивање трупа у црноморски регион.


РУСКА ПРЕТЊА: У четвртак су министри одбране НАТО-а усвојили свеобухватан план за одбрану европске и северноатлантске зоне алијансе од могућих напада Русије и дуготрајне претње тероризмом, што се оцењује као први план те врсте од краја „хладног рата”. Стратегија покрива различите сценарије: од конвенционалних војних напада и хибридног ратовања до сајбер напада и дезинформација, као и њихове комбинације и истовремених напада, на пример, у региону Балтика и Црног мора.

С руског становишта то је повећање притиска на њене западне границе и Русија и сама појачава све своје стратешке капацитете како би адекватно одговорила на могуће нападе. Руси констатују континуирано повећање војне активности НАТО-а које се огледа у војним вежбама, уређењу инфраструктуре, аеродрома, складишта, додатно распоређивање технике и лучке инфраструктуре – и то не само на територији чланица него и оних држава које то нису. Ипак „руска претња” је за НАТО и њене аспиранте постала синтагма којом се изазива страх и покушава ујединити англоамеричка заједница.

УКРАЈИНА МЕЂУ БЛОКОВИМА: Показује се већ више од деценије да Русија у војном сектору постаје све јача. Тај процес је најавио Владимир Путин у свом говору 2007. на Минхенској безбедносној конференцији, а већ следеће године је у петодневном рату искусила Грузија. Од 2014. године и присаједињења Крима, званична Москва се не осврће на своје „западне партнере” и не либи се ни по цену сукоба да следи своје циљеве. Иако су изјаве њихових званичника обично уздржане, ипак се све чешће у речима Сергеја Лаврова, па и самог Путина, осећа набој самоуверености и непоколебљивости у заштити властитих интереса. То је слично промени речника кинеских званичника у разговорима с Американцима, који су прешли на „робустан” амерички речник.

Путин је пре неколико дана у свом обраћању на дебатном клубу „Валдај” говорио о коначној сахрани западне доминације, не употребљавајући тешке речи и остављајући простора за договор. Али то, барем декларативно, чини и генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг. Он је чак рекао да Русија не треба да се плаши уласка Украјине у НАТО и да је ова војна алијанса „одбрамбени савез”. За Русе улазак Украјине значиће објаву рата и нема сумње да ће се тако и понашати. Званичног уласка Кијева у НАТО можда неће ни бити, али када немачки медији констатују да се НАТО спремио за сукоб са Русијом, треба им веровати. Путин већ очекује да би НАТО у Украјини, под маском центара за обуку, могао да распореди ракетне системе. Стога, рат ће можда почети и без званичне објаве.

ПОЉСКА ПОБУНА: У свом говору Путин је исцртао и модел будућег развоја света на основама конзервативних поставки које ће бити одговор на деструктивну политику политичког запада. Структурални слом доминације Запада у светској заједници сада поткопавају много разноврснији системи. Та конзервативна „агенда” је добрано уздрмала и ЕУ.

Док у Бриселу под независношћу судства чланица подразумевају супремацију свог европског законодавства над националним – означавајући га општеприхваћеним фундаменталним стубом владавине права – у Варшави (уз Будимпешту) у томе виде уцену која као „пузећа револуција” подрива суверенитет Пољске. Матеуш Моравјцеки једноставно каже да ЕУ има велике надллежности, али да оне нису безграничне. Због одлуке пољског уставног суда, који је преиспитао три одлуке ЕУ и донео решење да је пољски устав у тим областима „старији”, њен премијер је већ оптужен за слабљење ЕУ и угађање Путину. Апсурдност ове тезе је тим већа јер је управо Пољска, уз балтичке државе, најгорљивији противник Москве.

Расправа о демократском дефициту европских институција, која се већ дуже време води, сада је добила нове потпорне стубове. Ако неко каже да то није оно што су се договорили и да му због тога следе најмање економске санкције – онда то јесте слом вредности.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Ruski admiral: Avioni i PVO neće dozvoliti Amerikancima da potope rusku flotu


Brodovi Baltičke i Crnomorske flote Rusije pouzdano su zaštićeni od raketa potencijalnog neprijatelja vazdušnim i obalskim kompleksima za protivvazdušnu odbranu, izjavio je komandant Crnomorske flote (1998-2002. godine) admiral Vladimir Komojedov komentarišući članak o američkim bombarderima koji vežbaju uništavanje ruske flote.

„Prvo, brodovi (flote) nisu obični brodovi. Oni imaju sistem zaštite i odbrane i, što je najvažnije, dobro su naoružani. Osim toga, naši brodovi uvek su pokriveni iz vazduha, a i sami imaju manevarske sposobnosti. Nije tako lako pogoditi ih raketama, tim pre subsoničnim kao što su ‘Tomahavk’ i ‘Harpun’. Takve rakete naše PVO obaraju i to ih obaraju prilično precizno, tako da nema potrebe da se zastrašuju Baltička i Crnomorska flota“, objasnio je Komojedov za Sputnjik.

Admiral je istakao da ruska mornarica redovno proverava efikasnost svojih brodskih raketnih sistema obaranjem raketa meta, pri čemu su u pitanju supersonične rakete.

Ranije je novinar američkog časopisa „Fobrs“ Dejvid Aks napisao da bombarderi američkog vazduhoplovstva B-1 imaju „novi glavni zadatak – da potope“ ruske brodove Baltičke i Crnomorske flote. U članku se navodi da bi dva bombardera mogla da ispale 48 raketa dugog dometa, što bi moglo biti dovoljno da se potopi čitava Baltička flota.


izvor

[Dreadnought]

NATO tvrdi: Norveški lovci presreli veliku grupu ruskih vojnih aviona


Ratno vazduhoplovstvo Norveške 27. oktobra podiglo je lovce F-16 i F-35 kako bi ispratili veliku grupu ruskih vojnih aviona kod severne obale zemlje, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu komande Vazduhoplovnih snaga NATO-a u Evropi.

„Ruski avioni nisu dostavili planove leta, nisu stupili u kontakt sa civilnom Kontrolom letenja, nisu preneli signale sa transpondera, čime su potencijalno ugrozili bezbednost drugih korisnika vazdušnog prostora“, navodi se u saopštenju.

Kako je precizirano, Ratnog vazduhoplovstvo Norveške u sastavu ruske grupe identifikovalo je dva strateška bombardera Tu-160, lovce MiG-31 i Su-24, kao i izviđački avion A-50.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 27. oktobra da su dva ruska strateška nosača raketa Tu-160 izvela osmočasovni let iznad Barencovog i Norveškog mora. Takođe je navedeno da su ruske avione dugog dometa na pojedinim delovima leta pratili lovci F-16 Ratnog vazduhoplovstva Norveške.

Ruska vojska naglašava da posada avijacije dugog dometa redovno izvodi letove iznad neutralnih voda Arktika, Severnog Atlantika, Crnog i Baltičkog mora, kao i Tihog okeana, ističe ruska vojska. Svi letovi aviona Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije izvode se strogo u skladu sa međunarodnim pravilima korišćenja vazdušnog prostora.


izvor

[Dreadnought]

Ratna mornarica Rusije će naterati američke admirale da se „preznoje“


NATO veteran Stavros Atlamazoglu smatra da ruska Ratna mornarica može naterati američke admirale da se „preznoje“.

„Ratna mornarica Rusije je impresivna sila koja može, u slučaju konflikta, da postane ozbiljna pretnja za SAD“, piše autor u svom članku za portal „19fortyfive“.

Ekspert je primetio da ne treba potcenjivati mogućnosti Moskve na moru, s obzirom da već dugi niz godina modernizuje svoje brodove, dok je Ratna mornarica odigrala i važnu ulogu u transformaciji vojske.

Ovaj rod vojske ispunjava dva osnovna zadatka: strateško odvraćanje pomoću nuklearnog potencijala i zaštitu državne teritorije.

„On može da deluje i na globalnom planu“, navodi Atlamazoglu.

Prema podacima američke obaveštajne službe, Ratna mornarica Rusije stalno povećava stepen tehničkog održavanja, obuke i spremnosti. U njenom naoružanju se nalaze 32 velika broda, 70 podmornica i 130 hiljada vojnika.
Rusija takođe ima i veliki broj korveta, minolovaca i patrolnih brodova, piše u članku.
 
Kako navodi kolumnista, Rusi mogu na brodove da instaliraju krstareće rakete „Kalibar“ i da tako umanje prednost Ratne mornarice SAD.


izvor

[Dreadnought]

Ruski senator o zahtevu Poljske da Rusija snizi cenu gasa: Zahvalnosti neće biti


Član Saveta federacije Rusije, senator Aleksej Puškov kritikovao je molbu poljskog naftnog i gasnog koncerna „PGNiG“ da Rusija snizi cenu gasa.

„Veoma čudno izgleda pismo poljskog koncerna ‘PGNiG’ upućeno ‘Gaspromu’ sa molbom da snizi cenu gasa u skladu sa Jamalskim ugovorom“, napisao je Puškov na Telegram kanalu.

Senator je podsetio da poljska vlada redovno istupa kao „totalni protivnik Rusije po pitanjima gasa“ i primetio da Varšava namerava da otkaže kupovinu goriva od Rusije posle 2022. godine. Puškov je takođe obratio pažnju na to da je Poljska aktivno sprečavala izgradnju gasovoda „Severni tok 2“.

„Poljska vodi borbu protiv Rusije na svim međunarodnim poljima. I takva zemlja nas moli da snizimo cenu gasa? Mogu sa sigurnošću da kažem, kakvu god odluku da donesemo, zahvalnosti neće biti. U antiruskoj poziciji Poljske se ništa neće promeniti ni za milimetar“, podvukao je Puškov.

Dugoročni ugovor između kompanije „PGNiG“ i „Gasproma“ predviđa isporuke do deset milijardi kubnih metara gasa godišnje. Poljska kompanija je u obavezi da godišnje kupi najmanje 8,7 milijardi kubnih metara gasa. Ovaj ugovor je na snazi do kraja 2022. godine.

Ranije je poljski naftni i gasni koncern „PGNiG“ uputio pismo ruskom „Gaspromu“ sa molbom da snizi cenu gasa koji se isporučuje Poljskoj, a kao argument su naveli neviđeni skok cena na evropskom tržištu.

Podsetimo, Poljska je jedna od zemalja koja se protivi projektu gasovoda „ Severni tok 2“, a kompanija „PGNiG“ dobila je dozvolu od nemačke Federalne mrežne agencije da učestvuje u sertifikaciji gasovoda.


izvorl

[Dreadnought]

Direktor „OMV“: Drugi krak gasovoda „Severni tok 2“ biće napunjen gasom do kraja godine


Drugi krak gasovoda „Severni tok 2“ biće napunjen gasom do kraja godine, izjavio je direktor kompanije „OMV“ Alfred Štern.

„Operator projekta računa da drugi krak može biti napunjen gasom do kraja godine", rekao je Štern.

On je podsetio da je prvi krak već ranije napunjen gasom i da je spreman za početak rada.

„Severni tok 2“ predviđa izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od ruske obale preko Baltičkog mora do Nemačke. Projekat realizuje operator „Nord strim 2 AG“ sa jedinim akcionarom – „Gaspromom“. Finansijski partneri su evropske firme „Rojal dač šel“, „OMV“, „Anži“, „Uniper“ i „Vinteršal“.

Kompanija „Gasprom“ je u septembru saopštila da je izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ završena. Sada se čeka završetak procesa sertifikacije gasovoda.


izvor

[Dreadnought]

Amerika priznaje: Rusija nije izazvala energetsku krizu u Evropi


Rusija nije izazvala aktuelnu energetsku krizu u Evropi, ali nije ni preduzela neophodne korake kako bi je ublažila, izjavio je predstavnik Stejt departmenta za energetsku bezbednost Amos Hohštejn.

„Budimo otvoreni: Rusija nije izazvala gasnu krizu u Evropi. Do nje je došlo usled različitih faktora od kojih neke niko nije mogao da kontroliše“, rekao je Hohštejn, istakavši da Rusija nije preduzela korake koje je mogla kako bi ublažila aktuelnu krizu sa gorivom u Evropi.

Takođe je dodao da Amerika pozdravlja odluku Rusije da poveća isporuke gasa Evropu.

„Bilo mi je drago kada sam čuo izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina o tome da će 8. novembra moći da pune skladišta u Evropi, samo bih voleo da se to dogodilo 8. oktobra“, naglasio je Hohštejn.

Istovremeno je ponovio stav SAD da bi Evropska unija trebalo da odustaje od upotrebe ruskog gasa.

„Rusija bi i dalje trebalo da bude najveći snabdevač Evrope, ali trebalo bi da postoji diverzifikacija, da dođe do transformacije, da se izbegne zavisnost od prirodnog gasa“, poručio je američki službenik.

Cena decembarskih fjučersa za gas u Evropi u petak je pala za skoro 10 odsto, na 850 dolara za hiljadu kubnih metara, pokazuju podaci na berzi „ICE“.

Poslednjih meseci cene fjučersa za gas u Evropi su se više nego udvostručile. U avgustu je cena jedva prelazila 500 dolara, dok je 6. oktobra dostigla istorijski maksimum od 1.937 dolara za hiljadu kubnih metara, nakon čega je na tržištu započeo pad, ali cene i dalje premašuju granicu od hiljadu dolara.

Stručnjaci povećanje cene gasa pripisuju niskom nivou popunjenosti skladišta gasa, ograničenoj ponudi glavnih dobavljača i velikoj potražnji prirodnog tečnog gasa u Aziji.

Poslednjih dana je povod za smanjenje cene gasa nalog predsednika Rusije Vladimira Putina kompaniji „Gasprom“ da uskoro počne da puni svoja skladišta u Evropi.


izvor

[MOTORISTA]

Gas nije sredstvo ucene, već služi uspostavljanju međusobne saradnje
Novosti onlajn 29. 10. 2021.

RUSIJA ne koristi gas kako bi ucenjivala druge zemlje, taj energent služi kako bi se uspostavila međusobna saradnja, izjavila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

Kako je dodala, Evropska unija veoma dobro zna to, a samim tim i Poljska. Tim rečima je Zaharova prokomentarisala izjavu poljskog premijera Mateuša Moraveckog koji je rekao da bi reakcija Evropske komisije na račun aktuelne energetske krize mogla biti i preduzimanje istrage u vezi sa ruskim „Gaspromom“. Poslednjih meseci cene fjučersa za gas u Evropi su se više nego udvostručile. U avgustu je cena jedva prelazila 500 dolara, dok je 6. oktobra dostigla istorijski maksimum od 1.937 dolara za hiljadu kubnih metara, nakon čega je na tržištu započeo pad, ali cene i dalje premašuju granicu od hiljadu dolara.

Trenutna situacija je da su cene decembarskih fjučersa za gas u Evropi pale za skoro 10 odsto, na 850 dolara za hiljadu kubnih metara.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Amerika želi da protera još 55 ruskih diplomata - Zaharova reagovala
Novosti onlajn 29. 10. 2021.

VAŠINGTON želi da protera još 55 ruskih diplomata i administrativnih radnika ambasade Rusije i konzulata, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

- S obzirom na zahteve Vašingtona da još 55 naših diplomata i administrativno-tehničkih radnika treba da napusti SAD u narednim mesecima (što u suštini znači proterivanje), situacija na diplomatskom 'frontu' samo će se pogoršati - konstatovala je Zaharova.

Kako je precizirala, u američkoj ambasadi u Rusiji trenutno radi oko 130 osoba, dok ruska misija u Vašingtonu i dva generalna konzulata u NJujorku i Hjustonu ukupno broje manje od 200 ljudi. Prema rečima Zaharove, ništa ne sprečava Ameriku, što joj je više puta saopštavano na različitim nivoima, da u potpunosti popuni „više nego dovoljnu kvotu od 455 diplomatskih službenika, uključujući toliko tražene konzule“. Umesto toga, kako je objasnila, u Vašingtonu u medijima kruže netačne tvrdnje o tome da Rusija u Americi ima navodno skoro četiri puta više diplomata, nego Amerika u Rusiji.

- Pritom, tu nam računaju sastav našeg Stalnog predstavništva pri UN u NJujorku koje nema nikakve veze sa bilateralnim diplomatskim misijama - istakla je portparolka.

Amerika pokrenula spiralu konfrontacije

Zaharova je podsetila da je upravo Vašington taj koji je pokrenuo spiralu konfrontacije konfiskovanjem imovine koja pripada ruskim diplomatskim predstavništvima i masovnim proterivanjem diplomata.

- Na svaku neprijateljsku akciju SAD uslediće brz i proporcionalan, ali ne nužno i simetričan odgovor. Ponovo predlažemo da se zaustavi spirala eskalacije i započne sadržajan, pravedan razgovor na osnovu međusobnog uvažavanja o svim problemima koji postoje u bilateralnim odnosima - poručila je Zaharova.

Podsetimo, u oktobru je više uticajnih američkih senatora uputilo pismo američkom predsedniku DŽozefu Bajdenu u kojem su od njega zahtevali da protera iz zemlje 300 ruskih diplomata ukoliko ruske vlasti ne pristanu na povećanje broja članova osoblja američke ambasade u Moskvi.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Четвртак, 28.10.2021.
Биљана Митриновић Рашевић

Тројански коњ у „Северном току 2”

Вашингтон позива Москву да хитно повећа испоруке гаса Европи не чекајући „Северни ток 2”, јер „када га већ толико имају, могу да га шаљу и преко Украјине

Бајденов саветник за енергетику Ејмос Хохстајн тражи од Русије да хитно обезбеди Европи веће снабдевање гасом пре него што гасовод почне да ради. Он је новинарима у Вашингтону рекао да, ако Русија већ има толике количине гаса, онда може да га шаље и преко Украјине и осталих гасовода, чиме ће „послати јасан сигнал да не користи гас као политичко оружје”. Хохстајн је у својству специјалног изaслaника Стејт департмента за енергетику 2015. године посетио Грчку у мисији да је убеди да одустане од „Турског тока”.

Гасовод „Северни ток 2” спреман је за испоруке, али игра око њега није завршена, иако је Немачка учинила још један корак ка разрешењу гасне кризе у Европи. Савезно министарство економије Немачке у понедељак је у својој анализи, коју је упутило Федералној агенцији немачке (гасне) мреже, закључило да транспорт руског гаса кроз „Северни ток 2” неће угрозити ЕУ. Ипак, то што министарство сматра да издавање коначног сертификата (за шта је било потребно њихово мишљење), и пуштање гаса кроз цеви по дну Балтичког мора не угрожава безбедност снабдевања гасом – не значи да је овој спор на прагу решења. Зелени у Немачкој, који су постигли најбољи резултат у својој историји и преговарају о новој влади, инсистирају на томе да је нови гасовод – грешка, да је полуга руског утицаја и да мора да буде у складу с европским законима, који подразумевају да „Гаспром” не може да буде и власник гаса и његов испоручилац.

После одлуке немачког регулаторног тела, препорука иде Европској комисији (ЕК) на одлучивање. Пре десетак дана заменик шефа ЕК Франс Тимерманс рекао је да „Гаспром” у потпуности испуњава дугорочне уговоре о испоруци гаса ЕУ и да није укључен у манипулисање ценама на тржишту гаса. У међувремену, ЕК је одлучила да не разматра покретање „Северног тока 2” како би смањила цене гаса у Европи.

У доношењу коначне одлуке немачког регулаторног тела није спорна само истрајност Украјине да спречи промену гасне руте ка Европи, него и став САД. Тачно је да постоји одлука америчког председника Џозефа Бајдена да неће ометати овај пројекат и да је с Немачком договорено да предузме мере против Русије уколико она буде гас користила као политичко оружје против Украјине. Изузев тога, Немачка се обавезала да ће помоћи Кијеву у финансирању транзиције на зелену енергију, али то је у овом тренутку „на дугом штапу”. Не само да је Украјина далеко од обновљивих извора енергије, него није припремила ни довољне количине угља, нити су пролетос купили резерве гаса за ову зиму. С друге стране, захтеви за увођење санкција „Гаспрому” у Вашингтону су и даље на снази. Тактика се састоји у следећем: они позивају Русију да повећа испоруке Европи, истовремено се противећи „Северном току 2”.

Русија никад није спорила да има довољне количине природног гаса за снабдевање Европе, али не жели да то у пуном капацитету чини преко Украјине, с којом је имала огромних проблема. „Блумберг” подсећа да се СССР после распада суочио с чињеницом да је инфраструктура за пренос енергената „остала” у независним државама, које углавном нису биле пријатељски настројене према Москви и да ни за кога не би требало да буде изненађујуће што је много новца уложила у прекид те зависности.

Украјина у међувремену води преговоре с Пољском о набавци ЛНГ гаса из терминала, а око 95 одсто транзитног гаса ове године је набављала из Мађарске. Међутим, Будимпешта је крајем прошлог месеца потписала с „Гаспромом” дугорочни уговор о снабдевању који заобилази Украјину. Осим тога, од почетка године је дневни обим гаса који из Русије пролази кроз Украјину преполовљен. Украјински оператер гаса раније је поднео захтев немачком енергетском регулатору за учешће у сертификацији „Северног тока 2”, што му даје мале шансе за ометање давања лиценце, али истовремено смањује способност украјинског оператера да олакша приступ украјинским складиштима другим учесницима на тржишту гаса у ЕУ; ускраћује трговину гасом између држава чланица ЕУ које се граниче с Украјином и изгледе за транзит водоника у Европу. Бивши омбудсман Украјине Валерија Лутковска описала је изгледе Украјине у тој намери као убацивање „тројанског коња”, који ће штету начинити једино Украјини. Представници Кијева отишли су у комисију како би спречили сертификацију изнутра, али сви други представници иза себе имају своје држављане и разумеју да ће захваљујући „Северном току 2” гас добијати јефтиније.

Јуче је шеф поменутог украјинског оператера предложио продужење уговора о транзиту гаса са Русијом пре истека споразума 2024. године за наредних 10 до 15 година. Али цена гаса после вртоглавих скоро 2.000 долара сада се креће око 1.000 долара за 1.000 кубних метара. На оптужбе да је Русија крива за оволики раст цене из Москве одговарају да су заправо за недостатак гаса у Европи одговорне грешка политичара и брзоплети прелазак на обновљиве изворе енергије, велика потрошња у условима економског опоравка, климатских промена и непопуњених складишта гаса.

Верује се да би почетак рада „Северног тока 2”, који би према речима Владимира Путина могао да буде пуштен дан после издавања дозволе, довео до пада цене гаса. До средине децембра предвиђено је и пуњење друге цеви, па би 55 милијарди кубних метара гаса за европске потребе од 70 милијарди значило више него пристојно задовољење потреба потрошача на Старом континенту.

Да ли ће у решењу овог спора превладати реални животни и економски интереси или геостратешка политичка подела – рано је закључити. Кијев је већ објавио да је разочаран одлуком немачког министарства и позива Берлин да не доноси исхитрене одлуке. Украјински губитак накнада за транзит руског гаса и амерички војни интереси у Украјини, Молдавији и балтичким државама наћи ће се на супротној страни од интереса европских грађана и привреде којој предстоји дуга зима.

Како је Молдавија угасила „вечну ватру”

У Молдавији је у јулу проруска партија изгубила и изабрано је проевропско руководство. У енергетском сектору Кишињев је дословно у року од неколико дана уважио европске препоруке о диверсификацији снабдевања гасом. До сада су све количине гаса долазиле из Русије, али је уговор о снабдевању истекао крајем септембра. „Гаспром” је подигао цену и током преговора тражио исплату дуга од 709 милиона долара, који Молдавија оспорава. Пошто нови уговор није склопљен, руски енергетски гигант је смањио испоруке, што је довело Кишињев до проглашења ванредног стања: рад привреде је преполовљен, а угашен је и доток гаса на споменицима с „вечном ватром”. Молдавија је купила извесну количину гаса од Пољске, али то неће бити довољно нити исплативо, јер околне државе сада продају гас по много вишим ценама.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Američki razarač se uputio ka Crnom moru


Američki razarač USS Porter uputio se ka Crnom moru, saopštila je Šesta flota američke mornarice.

U pitanju je razarač tipa „Arli Berk“, a kako je navedeno u saopštenju, ovaj brod će uploviti u Crno more kako bi sarađivao sa „partnerima iz NATO“.

Američka mornarica nije saopštila nikakve dodatne informacije o misiji ovog razarača.

Štab Šeste američke flote nalazi se u italijanskom gradu Napulj odakle se organizuje čitav spektar vojno-pomorskih operacija.


izvor