Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

U toku razgovori o detaljima mogućeg susreta Putina i Bajdena
Srna 22.11.2021.

Moskva i Vašington razgovaraju o detaljima novog sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Džozefa Bajdena tokom kojeg će se dotaći i teme Ukrajine, rekao je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

"Tokom narednog sastanka predsednika razgovaraće se i o drugim pitanjima, a tema Ukrajine će se sigurno pojaviti", izjavio je Lavrov. On je podsetio da je tokom bilateralnog samita u Ženevi potvrdio svoje poštovanje sporazumu iz Minska, priznanjem potrebe da se ispuni dio kojim se predviđa specijalan status Donbasa.

Prema njegovim rečima, o tome je razgovarano tokom susreta sa zamenikom američkog državnog sekretara Viktorijom Nuland. Lavrov je ukazao na to da je Moskva imala kontakte po pitanju Ukrajine i sa prethodnom administracijom. Lavrov naglašava da ne smatra da je neophodno stvarati nove formate za rešenje situacije u Ukrajini.

"Imamo Normandijski format, i to je najvažniji mehanizam koji sprovodi sporazume zaključene u sklopu paketa mera iz Minska i kasnije odluke. Tu govorim o Kontakt grupi, gde su Donjeck, Lugansk i Kijev radili direktno uz pomoć OEBS i Ruske Federacije. Sve te dogovore koji su zaključeni u Minsku treba sprovesti u tom formatu", kaže Lavrov.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je krajem prošle sedmice izjavio da bi video format bio najpoželjniji za susret Putina i Bajdena, ali da će sve zavisiti od odluka šefova država.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Zašto Rusiji niko ništa ne može u Crnom moru
Novosti online 22. 11. 2021.

KOLUMNISTA američkog lista „Biznis insajder“ Konstantin Atlamazoglu ukazao je na strateški značaj Crnomorskog regiona koji spaja Kavkaz sa Evropom.

- Ovde se nalaze ruske luke koje ne mogu da zalede. Crno more zauzima važno mesto u arhitekturi odbrani Moskve. Nadmoć u ovim vodama ne samo da osigurava bezbednost zemlje, već joj omogućava da širi svoj uticaj i izaziva NATO - piše autor.

Ratna mornarica Severnoatlantske alijanse pojačala je svoje prisustvo u regionu, međutim, geografska ograničenja i međunarodno pravo stvaraju prepreke za borbu protiv Rusije, dok su ostale države inferiorne u odnosu na njene vojne mogućnosti, požalio se on. Rumunija poseduje tri fregate, sedam korveta, staru podmornicu klase „Kilo“ i pomoćne brodove. Kako je naveo kolumnista, ni u Bugarskoj nije bolja situacija. NJena Ratna mornarica se sastoji od četiri fregate, tri korvete i minolovaca. Ukrajina pokušava da obnovi svoje pomorske snage, a Gruzija ima samo obalsku stražu, pojašnjava se u članku.

- Turska ima značajnu i borbeno spremnu flotu, međutim, njeni dobri odnosi sa Moskvom i otuđenost od NATO-a izazivaju sumnju u njenu privrženost Alijansi - ubeđen je Atlamazoglu.

Prema njegovom mišljenju, Crno more se pretvorilo u „rusko jezero“. Rusija je sprovela nekoliko reformi 2008. godine i u periodu 2011-2020. godine nakon kojih je Ratna mornarica postala okretnija. U naoružanju Crnomorske flote se nalaze tri raketne fregate klase „Admiral Grigorovič“, stražarski brodovi klase „Krivak“, raketna krstarica „Moskva“, kao i šest novih dizel-električnih podmornica. Na moru ih podržava veliki broj pomoćnih brodova koji jačaju mogućnosti Ratne mornarice, navodi se u materijalu.

Moskva takođe povećava i broj sistema za takozvanu zonu bezbednosti u Crnom moru (Anti-Access/Area Denial, A2AD). Reč je o obalskim protivbrodskim raketama, operativno-taktičkim kompleksima, radarima i protivvazduhoplovnoj odbrani. Pored toga, pomorska flota je dopunjena nedavno formiranim 22. vojnim korpusom na Krimu i sa dve vazduhoplovne divizije koje se takođe nalaze na poluostrvu. Oni će pomoći da se zaštite ruski brodovi i da odvrate neprijateljsku vojsku, zaključio je novinar.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Nema tenzija na granici Rusije sa Ukrajinom, naša armija je na našoj teritoriji
Tanjug 22. 11. 2021.

NA granici Rusije sa Ukrajinom nema napetosti, ruske trupe se kreću na teritoriji Rusije, izjavio je danas ambasador Rusije u Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja.

- Na granici nema napetosti. Krećemo se na svojoj teritoriji. Tenzije nam pripisuju zemlje koje misle da moramo da držimo svoje trupe tamo gde oni misle da je ispravno - rekao je on za TASS.

Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina kazao je ranije danas da Rusija jasno vidi namernu klevetničku kampanju Zapada u medijima kako bi Moskvu oslikao kao pretnju političkom rešenju u Ukrajini, ne isključujući da je ovaj “krstaški rat” samo prikrivanje agresivnih ciljeva koje Kijev možda neguje.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Psaki - SAD ozbiljno zabrinute zbog ruskih vojnih aktivnosti
Tanjug 22. 11. 2021.

SAD su ozbiljno zabrinurte zbog ruskih vojnih aktivnosti i oštre retorike usmerene ka Ukrajini, rekla je danas novinarima portparolka Bele kuće DŽen Psaki.

- Pozivamo Moskvu na deeskalaciju tenzija - kazala je Psaki, preneo je Rojters. Ona je dodala da su američki zvaničnici imali opsežne razgovore sa evropskim saveznicima o tom pitanju.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

SAD uvele nove sankcije, na meti brodovi
Novosti online 23. 11. 2021.

ADMINISTRACIJA Sjedinjenih Američkih Država uvele je sankcije za dva broda i jednu kompaniju koja je povezana sa Rusijom, a koji učestvuju u izgradnji gasovoda „Severni tok 2“, saopštio je državni sekretar SAD Entoni Blinken.

„Kompaniji ‘Transadrija’ će biti uvedene sankcije, a njen brod ‘Marlin’ će biti označen kao imovina pod sankcijama“, navodi se u izveštaju. Državni sekretar SAD nije precizirao koji je drugi brod.

„Marlin“ je, prema podacima sa sajta „Marin trafik“, brod za snabdevanje i plovi pod zastavom Rusije.

Gasovod „Severni tok 2“ polazi od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke i čine ga dva kraka ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. NJegova izgradnja završena je 10. septembra. Trenutno je u toku proces sertifikacije kompanije „Nord strim 2 AG“ kao nezavisnog operatora gasovoda. Protiv izgradnje i eksploatacije gasovoda aktivno se zalažu Sjedinjene Američke Države, koje promovišu svoj prirodni tečni gas u EU, kao i Ukrajina koja se plaši da će izgubiti tranzit. Moskva je više puta pozivala da se prekine sa politizacijom situacije, podsećajući da je ovaj projekat koristan ne samo za Rusiju, već i za Evropsku uniju. Što se tiče očuvanja ukrajinskog tranzita, rusko rukovodstvo je više puta izrazilo spremnost da nastavi isporuke, ali samo ako to bude ekonomski izvodljivo.

Izvor. www.novosti.rs

[Dreadnought]

Poljska nastavlja sa napadima na Rusiju: Moskva kriva za inflaciju u EU


Premijer Poljske Mateuš Moravecki optužio je "Gasprom", "Severni tok 2" i Rusiju za inflaciju koja je zapljusnula evropske države.

Tokom brifinga, Moravecki je izjavio da rast cena u evropskim državama izazvan rastom cena goriva.

„Suočili smo se sa situacijom u kojoj je inflacija u većini evropskih država na istorijskom maksimumu u odnosu na poslednjih 20-30 godina. Za visoke cene energenata krivi su "Gasprom", Rusija, „Severni tok 2“ i Evropske narodne partije koje, ne samo da nisu blokirale "Severni tok 2", već su pomogle da se izgradi taj severni gasovod koji je sada elemenat ucene predsednika Putina“, rekao je poljski lider.

Godišnja inflacija u 19 država evrozone u oktobru, prema konačnim procenama, dostigla je 4,1 odsto – rekordni nivo od jula 2008. godine, saopštio je ranije Evrostat.

Evropske cene na gas su naglo porasle krajem leta, što je izazvalo poskupljenje struje za evropske potrošače. Eksperti objašnjavaju rast cena polupraznim skladištima, slabom ponudom, a visokom potražnjom za tečnim prirodnim gasom u Aziji.


izvor

[Dreadnought]

Antonov o novim američkim sankcijama protiv „Severnog toka 2“: Nelojalna konkurencija


Nove američke sankcije protiv „Severnog toka 2“ su manifestacija nelojalne konkurencije, izjavio je ambasador Rusije u Vašingtonu Anatolij Antonov.

„Dijalog kroz sankcije je neprihvatljiv i krši međunarodno pravo. Sve pokušaje protiv ruskog izvoza nafte i gasa u Evropu vidimo kao nelojalnu konkurenciju koja podriva principa slobodnog tržišta“, navodi se u saopštenju Antonova objavljenom na Fejsbuk stranici ambasade.

On smatra da „američka administracija, bilo da su republikanci ili demokrate u pitanju, već nekoliko godina pokušava da oteža rusko-evropsku energetsku saradnju“.

„U Vašingtonu su prvo hteli da spreče završetak izgradnje gasovoda. Nisu uspeli, magistralni gasovod je postavljen i spreman za puštanje u rad. Sada ovde pokušavaju da to odlože. I sve to uz istovremeno pozivanje Rusije da poveća isporuke energenata u Evropu kako bi se minimizirale posledice krize sa gorivom“, konstatovao je ambasador.

S tim u vezi, Antonov je istakao da Moskva kategorički odbacuje optužbe na svoj račun „u pogledu ruske energetske politike“.

„Takve izjave pokazuje nepoštovanje Sjedinjenih Američkih Država prema svojim saveznicima koji su spremni na izgradnju dugoročne obostrano korisne saradnje sa našom zemljom. U praksi smo pokazali da smo pouzdani partneri u energetskoj sferi“, dodao je.

Ranije je državni sekretar SAD Entoni Blinken saopštio da je američka administracija uvela sankcije za dva broda i jednu kompaniju koja je povezana sa Rusijom, a koji učestvuju u izgradnji gasovoda „Severni tok 2“.

Gasovod „Severni tok 2“ polazi od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke i čine ga dva kraka ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Njegova izgradnja završena je 10. septembra. Trenutno je u toku proces sertifikacije kompanije „Nord strim 2 AG“ kao nezavisnog operatora gasovoda.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj: SAD ne odustaju od jezika sankcija


Nove moguće sankcije gasovodu „Severni tok 2“ predstavljaju nastavak jezika sankcija od kojeg SAD tvrdoglavo odbijaju da odustanu, izjavio je portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

„Sankcije ‘Severnom toku’ su nastavak tog sankcionog jezika kojeg Vašington tvrdoglavo odbija da se odustane. Omiljeni jezik Vašingtona“, konstatovao je Peskov.
On smatra da su moguće nove sankcije „Severnom toku 2“ nezakonite i pogrešne.

„Naravno, to je nešto prema čemu imamo krajnje negativan stav. O tome smo govorili više puta. Smatramo ih nezakonitim i pogrešnim, posebno u kontekstu napetih pokušaja da se razvije ranije izgubljeni dijalog“, dodao je portparol Kremlja.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Zapad uvodi sankcije i sa i bez razloga


Zapad na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama uvodi sankcije sa povodom ili bez njega, a flagrantan primer su ograničenja prema gasovodu „Severni tok 2“, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

„Jasno je da radimo u veoma teškim uslovima, izazovi i rizici su višestruki. A kao beleg vremena je već dugi niz godina upotreba politički motivisanih jednostranih restrikcija od strane većine zapadnih država na čelu sa Amerikancima, koje se uvode redom jedna za drugom, sa povodom ili bez razloga. Naravno, flagrantan primer je ono što rade sa ‘Severnim tokom 2’“, rekao je Lavrov na forumu „Međunarodna agenda ruskog biznisa: Izazovi, rizici, strategija i saradnja sa državom“.

On je istakao da na taj način ruske kompanije posluju „u veoma teškim uslovima“.

„Mi sa svoje strane na ovakve neprijateljske korake odgovaramo provereno i adekvatno. Rukovodimo se zadacima održavanja stabilnosti domaće privrede i finansijskog sistema“, naglasio je Lavrov.

Prema njegovim rečima, Rusija istovremeno nudi i sopstvenu pozitivnu agendu „za obezbeđivanje ravnopravne saradnje i ravnoteže interesa u međunarodnim ekonomskim odnosima bez ikakve diskriminacije“.


izvor

[MOTORISTA]

Suprotstavićemo vam se po pitanju Ukrajine
Novosti online 23. 11. 2021.

SJEDINJENE Američke Države će bez dvoumljenja delovati protiv Rusije po pitanju Ukrajine, saopštio je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

- Od samog početka rada sadašnje administracije pokazali smo da smo spremni i sposobni da koristimo niz instrumenata kako bi se suprotstavili štetnoj aktivnosti Rusije i nećemo oklevati da ih koristimo po potrebi i u budućnosti - rekao je Prajs.

Takođe je ponovio da Amerika smatra „zabrinjavajućom“ vojnu aktivnost Rusije u blizini granica Ukrajine, te je dodao da će se Vašington narednih dana konsultovati sa saveznicima, uključujući i NATO, kako bi „jasno izrazio svoju zabrinutost i kako bi uporedili stavove“.

Prajs je saopštio da se Amerika redovno konsultuje sa Ukrajinom po pitanju njenih odbrambenih potreba, ali je dodao da u ovom momentu „nema šta da najavi“.

Sankcije protiv „Severnog toka 2“

Amerika će nastaviti da realizuje sankcije protiv „Severnog toka 2“, izjavio je Prajs.

- Nastavićemo da pratimo rad... i u slučaju potrebe ćemo uvoditi sankcije protiv organizacija koje učestvuju u izgradnji tog gasovoda - poručio je Prajs. Istovremeno je podsetio da su sankcije u vezi sa izgradnjom gasovoda uvedene protiv osam lica i 17 brodova.

Podsetimo, Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije protiv kompanije „Transadria“ i broda „Marlin“ koji su povezani sa projektom „Severni tok 2“. Kijev i zapadne zemlje u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog intenziviranja „agresivnih dejstava“ Rusije kod granica Ukrajine. Kremlj je poručio da Rusija premešta svoje trupe na svojoj teritoriji po svom nahođenju, te da to nikoga ne ugrožava i nikoga ne treba da brine.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

U Moskvi sa podsmehom dočekali poslednju izjavu generalnog sekretara NATO
Branko Vlahović 23. 11. 2021.

IZJAVU generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da atomsko oružje koje se sada nalazi u Nemačkoj može biti preseljeno na teritoriju Istočne Evrope, u Moskvi su komentatori i politikolozi dočekali - sa podsmehom.

Naime, pre više godina predsednik Rusije Vladimir Putin je upozorio rukovodstva zemalja koja budu pružila "gostoprimstvo" američkim raketama, da moraju da budu biti svesni da će biti prioritetna meta u eventualnom ratu. Jedan od najuglednijih ruskih politikologa Jevgenij Satanovski napisao je da posle ovakvih izjava Stoltenberga na konferenciji koju su organizovali nemački Atlantski savet i Federalna akademija za bezbednost, zaista sve razgovore sa predstavnicima NATO treba obustaviti. Satanovski kaže da je sada potpuno jasno da je NATO sa dosadašnji razgovorima i pričama o dijalogu sa Rusijom zapravo varao ruske političare.

Ruski vojni analitičari i politikolozi sada podsećaju bivše saveznike, nekadašnje socijalističke zemlje koje su spremne da na svojoj teritoriji prime američko atomsko oružje, da moraju biti svesni da će ruske rakete biti usmerene prema neprijateljskim arsenalima. Ako dođe do velikog rata, Rusija će pre svih gađati ciljeve tamo gde se nalaze američke atomske bombe.

O američkim atomskim arsenalima u Evropi najverovatnije će razgovarati predsednici Putin i Bajden na narednom sastanku. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je nedavno podsetio da je predsednik Putin predložio pre nekoliko godina da se uvede moratorijum na rakete srednjeg i malog dometa u Evropi i Azijsko-tihookeanskom regionu.

Što se tiče planova preseljenja američkih atomskih arsenala u zemlje Istočne Evrope, sve vreme se širi mit o povećanju "ruske opasnosti". U rasplamsavanju te propagande posebno su aktivni Poljaci, Estonci, Litvanci i Letonci. Istovremeno u Nemačkoj, Italiji i Grčkoj, gde Amerikanci imaju svoje vojne baze, odavno raste raspoloženje da im se otkaže gostoprimstvo. Interesantno je da je bivši predsednik Tramp smatrao da zemlje u kojima su američke baze u Evropi treba da kompenzuju troškove.

U Evropi Amerikanci imaju oko 150 avionskih atomskih bombi. Do 2007. američko atomsko oružje u Nemačkoj je bilo u avio-bazi Ramštajn. Tamo je bio štab američke avijacije za Evropu. Sada u Nemačkoj, 20 avionskih atomskih bombi B61 Amerikanci drže u avio-bazi Bjuhel nedaleko od grada Kohema.

U Belgiji u bazi Klajn-Brogelja SAD imaju 22 avionske atomske bombe. Više puta građani Belgije su tražili da se to oružje prebaci na neku drugu teritoriju. I u Holandiji u bazi u provinciji Severni Brabant je avio-baza u kojoj je 20 američkih atomskih bombi. U toj bazi, Volkelj, stacionirani su avioni F-16 koji bi u slučaju rata mogli da bace atomske bombe. Godinama Amerikanci imaju atomske bombe u Turskoj. U bazi Indžirlik se čuva oko 50 atomskih bombi. Posle pokušaja puča i rušenja Erdogana u Turskoj bilo je govora da će iz Indžirlika Amerikanci prebaciti atomske bombe u neku drugu zemlju, i tada su se pominjale Grčka i Rumunija.

ITALIJANSKI "FAKTOR"

NA severoistoku Italije, 50 kilometara od Udina, nalazi avio-baza Avijano. NJu SAD koriste od 1954. Tamo se nalazi 35 atomskih bombi. Iz te baze su leteli avioni NATO da bombarduju Jugoslaviju, Irak, Siriji i Libiju. Osim u Avijanu, Amerikanci imaju u Italiji skladište atomskih bombi i u Gedi-Tore na severu te zemlje 15 kilometara od Breše. Tamo čuvaju oko 40 atomskih bombi.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Razgovor prvih ljudi ruske i američke vojske


Načelnik Generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov razgovarao je telefonom sa predsednikom Komiteta načelnika štabova Oružanih snaga SAD generalom Markom Milijem, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

"Obavljen je telefonski razgovor načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije – prvog zamenika ministra odbrane Ruske Federacije generala Valerija Gerasimova i predsednika Komiteta načelnika štaba Oružanih snaga SAD generala Marka Milija tokom kojeg je razgovarano o aktuelnim pitanjima međunarodne bezbednosti", navodi se u saopštenju.

Drugi detalji nisu saopšteni.


izvor

[MOTORISTA]

NATO dejstvuje na granicama Rusije - moramo povećati borbenu gotovost
Tanjug 24. 11. 2021.

RASTUĆA aktivnost NATO-a u blizini ruskih granica diktira potrebu za održavanjem borbene gotovosti nuklearnih snaga, povećanjem potencijala snaga za nenuklearno obuzdavanje, uključujući opremanje visokopreciznim oružjem i efikasnim sredstvima za uništavanje, izjavio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu.

- Teška vojno-politička situacija u svetu i pojačana aktivnost zemalja NATO-a u blizini ruskih granica diktiraju potrebu za daljim kvalitativnim razvojem Oružanih snaga - precizirao je on na sednici kolegijuma Ministarstva. Među prioritetima razvoja Oružanih snaga Šojgu je naveo „povećanje njihove borbene efikasnosti, održavanje borbene gotovosti nuklearnih snaga i jačanje potencijala snaga za nenuklearno obuzdavanje“.

- Danas ćemo čuti kako se ovi zadaci rešavaju u pogledu opremanja visokopreciznim naoružanjem, efikasnim sredstvima za uništavanje i savremenim naoružanjem i opremom - dodao je ministar.

Pandemija nije omela planove

Virus korona i rast cena sirovina nije omeo planove za opremanje vojske i mornarice najnovijim modelima borbene tehnike, istakao je ministar.

- I pored ograničenja zbog virusa korona, poskupljenja sirovina i materijala, uspeli smo da ostvarimo planirane pokazatelje za razvoj sistema naoružanja vojske i flote. U okviru realizacije Državnog programa naoružanja od 2018. do 2020. godine trupama je isporučeno više od 20 hiljada komada osnovnog naoružanja, oko dva miliona jedinica tehnike i prateće opreme, kao i oko šest stotina hiljada municije i naoružanja - saopštio je Šojgu.

Prema njegovim rečima, na današnjoj sednici biće reči o rezultatima sprovođenja aktuelnog Državnog programa naoružanja i predlozima za formiranje nacrta državne odbrambene narudžbine za 2022. i za planski period 2023-2024. godine.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

"NATO misli da su još devedesete"
IZVOR: RUSSIA TODAY SREDA, 24.11.2021.

Nedavno pogoršanje rusko-ukrajinskih odnosa i sve veće učešće SAD u tome mogli bi da budu među najznačajnijim prekretnicama u istoriji Evrope od Hladnog rata.

Ali temelj za sukob Rusije i Zapada postavljen je mnogo pre današnjeg dana, podseća se u analizi Raša tudeja. Od ponovnog ujedinjenja Nemačke, bezbednosna arhitektura kontinenta – pažljivo održavano primirje između Istoka i Zapada koje je bilo čvrsto čak i u najnapetijim trenucima 20. veka – sistematski je razbijana.

Da li se taj proces mogao izbeći? Besmisleno je čak i pitati. Ono što je bitno je da je od tada ključni princip da svaka zemlja može sama da odluči kojim vojnim i političkim savezima želi da se pridruži, navodi se u tekstu RT i dodaje da taj izbor nije uvek bio slobodan i da je posle 1991. godine NATO postao "jedini klub u gradu pošto su se ostali spakovali".

Novi problem NATO-a

To je, međutim, značilo da je i sam NATO upao u zamku, stoji dalje u tekstu RT. Prošao je niz naizgled bezbrižnih ekspanzija Alijanse koji je pak naišao na malu ili nikakvu "opoziciju" tom proširenju, a one koje su bile izgledale su kao kao deo političkog i ideološkog krstaškog rata.

"Vojni aspekt je bio na drugom mestu, kako u pogledu toga koliko su nove države članice zapravo trebale da doprinesu, tako i u pogledu toga da li će blok uopšte stati da ih brani. Međusobna podrška je u teoriji postojala, ali niko nije očekivao početak rata sa Rusijom ili odbranu Slovačke ili Letonije – to se posmatralo kao nemoguć scenario", piše RT.

To je zato što je, s jedne strane, postojala ta nejasna ideja da je Rusija deo nekog zajedničkog sistema bezbednosti sa NATO, ali niko se nije potrudio da definiše šta to znači u praksi. Blok je više voleo da se drži apstraktnih političkih narativa, a novi članovi su nastavili da se upisuju, ocenjuje autor teksta. Podseća se da je u prvoj deceniji nakon pada Sovjetskog Saveza, Rusija bila toliko slaba i toliko zavisna od svojih stranih partnera da se čak i protivila planovima NATO-a, široko se verovalo da se može neutralisati nevojnim sredstvima.

"Pa, godine su prošle, ali način razmišljanja Zapada se nije pomerio dalje. Imajući u vidu taj narativ, bilo kakvi pokušaji Rusije da pregovara o tvrdim garancijama svoje bezbednosti sada ili u prošlosti mogli bi imati samo ograničen uspeh. Svi predlozi Moskve, iskreno ili na drugi način, zahtevali bi da druga strana odustane od svog osnovnog principa – da samo NATO može da donosi odluke", piše dalje. NATO može da razmatra i ignoriše interese drugih strana po volji, ali oni će uvek biti na drugom mestu u odnosu na sopstvene ciljeve. Sve drugo je za lidere bloka neprihvatljivo.

"I ne zaboravimo ključnu mantru NATO, koja je dominirala razmišljanjem tokom 1990-ih i 2010-ih – nijedan spoljni igrač nema pravo da stavi veto na odluke saveza o tome kako će izabrati da radi sa budućim članovima". zaključuje se u tekstu.

Sukob sa Rusijom

U stvarnosti su, naravno, postojala određena ograničenja. Kao primer se navodi 2008. godina, kada se vodila žestoka debata oko formulacije deklaracije NATO samita u Bukureštu, pri čemu su Francuska i Nemačka odbijale pritisak SAD da usvoje Akcioni plan za članstvo i za Gruziju i za Ukrajinu. Evropski deo bloka se plašio reakcije Moskve. Međutim, kompromis, postignut u to vreme, doveo je do još goreg zastoja. Dve zemlje koje su susedne Rusiji dobile su obećanje da će na kraju biti primljene u NATO, ali su vrata za njihovo učlanjenje ostala zatvorena, bez objašnjenja šta to zaista znači. Na diplomatskom nivou, Kremlju je rečeno da je to samo deklaracija, niko nije nameravao da dozvoli da se ove zemlje pridruže, to je bio samo čin učtivosti i svi su to znali, piše još Raša tudej.

"Ali ova dvoličnost je osigurala da su vojni, politički i diplomatski odnosi zaglavili u živom pesku, dok su se temelji poverenja urušili. Preklapanja između NATO-a i EU dodatno su zakomplikovala stvari. Jer, uprkos tome što su dva različita entiteta, oni dele skoro identično članstvo i izgradili su čvrst evroatlantski okvir", navodi se dalje u tekstu.

Sukobi nakon Majdana 2014. izbrisali su i poslednje preostale političke granice između različitih evropskih struktura. Situacija koja je već mutna, pogoršana je unutrašnjim procesima koji se dešavaju u većini država EU, kao iu SAD, Ukrajini i Rusiji. Politika bi mogla da uništi strateške proračune velikih igrača koji misle da razumeju stanje zemlje i da mogu vešto da napreduju u igri. Ovog puta, uz rasplamsavanje tenzija, čini se da su sve velike frakcije ubeđene da je njihov protivnik taj koji pokušava da ukrade prednost, primoravajući ih da reaguju, a stvari postaju teške i opasne jer nema konsenzusa o tome šta se zapravo dešava.

Opasan novi svet

Prošlo je 30 godina otkako je Rusija ušla u novu eru u svojoj istoriji i Moskva izgleda ne želi da zadrži stare sisteme slanja signala Zapadu. Kada je predsednik Rusije Vladimir Putin održao svoje nedavno obraćanje u Ministarstvu spoljnih poslova, rekao je ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu da razgovara o bezbednosnim garancijama koje mogu da pruže njegove kolege u drugim zemljama, sličnim onima iz 2000-ih. Ideja je da se napusti princip da zemlje mogu da biraju svoje saveze kao da se to nikog drugog ne tiče – što nikada nije bilo deo tradicionalne geopolitike, ali je postala praksa poslednjih decenija. Odsustvo formalnih garancija NATO-a, ali stalno prisustvo toplih reči, ideoloških uveravanja, pa čak i vojne podrške, stvara bezgraničnu "sivu zonu."

Kada Putin govori o održavanju "napetosti" sa Ukrajinom, misli na to da Moskva to mora učiniti obilato. Jasno je da će izlazak u ovu sivu zonu imati ozbiljne posledice. A i ova nedavna runda eskalacije u istočnoj Evropi pokazala je da stari principi bezbednosti na kontinentu više ne funkcionišu, smatra autor teksta. Još se dodaje i da bi održavanje stvari onakvim kakve jesu moglo da dovede do novih sukoba, dok će odustajanje od uverenja da blok odlučuje na sve strane zahtevati drastičnu reviziju svih pristupa. Rusija će morati da promeni sistem i povuče nove "crvene linije".

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Nova vlada Nemačke formulisala buduću politiku prema Rusiji


Nova nemačka vlada spremna je za konstruktivan dijalog sa Rusijom i napominje da su odnosi Berlina i Moskve „duboki i multilateralni“, navodi se u tekstu koalicionog sporazuma u kome su nabrojene glavne tačke dnevnog reda buduće vlade Nemačke, prenose nemački mediji.

„Rusija je važan međunarodni subjekat. Shvatamo značaj stabilnih odnosa i nastavljamo da težimo ka tome. Spremni smo za konstruktivan dijalog“, precizirano je u dokumentu.

Nova nemačka vlada polaziće od zajedničke i dosledne politike prema Rusiji u okviru Evropske unije, dodaje se u tekstu.

„Poštujemo interese naših evropskih suseda, posebno naših partnera u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Uzimaćemo u obzir različitu percepciju pretnji i usredsredićemo se na zajedničku i doslednu politiku EU prema Rusiji“, navodi se u dokumentu.
 
Ističe se da nova nemačka vlada želi da poboljša saradnju sa Rusijom kada je reč o pitanjima kao što su vodonik, zdravstvena zaštita, klima, životna sredina.


Uslov za ukidanje sankcija protiv Rusije

Kako je precizirano, ukidanje sankcija protiv Rusije i mirno rešavanje sukoba u Ukrajini povezano je sa potpunom realizacijom Minskih sporazuma.

„Zahtevamo momentalno okončanje pokušaja destabilizacije Ukrajine, nasilja u istočnoj Ukrajini i nezakonite aneksije Krima. Put ka mirnom rešavanju sukoba na istoku Ukrajine i ukidanje odgovarajućih sankcija zavise od potpune realizacije Minskih sporazuma. Zalažemo se za rešavanje zamrznutih sukoba u regionu“, navodi se u tekstu.


Delimično ukidanje viza

Takođe se ističe da novi kabinet ministara Nemačke želi da stvori mogućnost za „bezvizno putovanje iz Rusije u Nemačku za posebno važne ciljne grupe, na primer za osobe mlađe od 25 godina“.

U koalicionom sporazumu ne spominje se „Severni tok 2“, ali se naglašava da je „u prelaznom periodu prirodni gas nezamenjiv“, prenosi „Biznis insajder“. Stranke nameravaju da postignu klimatsku neutralnost do 2045. godine.

Podsetimo, mandatar za sastav nove nemačke vlade Olaf Šolc potvrdio je danas da su tri stranke - socijaldemokrati, liberali i zeleni - postigle dogovor o formiranju nove vlade, čime će se okončati era dugogodišnje vladavine kancelarke Angele Merkel.

Prema pisanju nemačkog lista „Špigl“, zasedanje Bundestaga na kome će Olaf Šolc biti izabran za novog nemačkog kancelara održaće se najkasnije 8. decembra.


izvor