Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

„Blumberg“: Putin je ekspert za držanje Zapada u napetosti


Ruski predsednik Vladimir Putin je stručnjak za držanje Zapada u napetosti, međutim on ne želi rat u Ukrajini, piše američki list „Blumberg“.

„Putin je ekspert za blefiranje i držanje Zapada u napetosti, dovodeći odnose do ivice pre zaokreta bez upozorenja“, konstatuju autori članka.

Prema pisanju „Blumberga“ koji se poziva na izvore bliske Kremlju, predsednik Rusije ne želi „još jedan rat“ u Ukrajini, ali on mora da pokaže da je spreman da se bori ako bude potrebno kako bi se suprotstavio širenju prisustva NATO-a u Ukrajini.

Ruski lider je, kako se navodi, „u svom najužem krugu stao na stranu onih koji su pozivali na stišavanje tenzija“.

„Ljudi bliski rukovodstvu kažu da je Putin iskren kada kaže da ne planira invaziju“, zaključuje „Blumberg“.

Podsetimo, nedavno je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da Moskva stalno govori o „crvenim linijama“, ali partneri Rusije se veoma površno odnose prema svim upozorenjima. Međutim, kako je dodao, upozorenja u poslednje vreme ipak imaju određenog efekta, jer se kod partnera javila „izvesna napetost“.

Prema rečima ruskog lidera, neophodno je da se to stanje što duže održi „kako im ne bi palo na pamet da na zapadnim granicama Rusije izazovu nepotreban sukob“.


izvor

[Dreadnought]

Mediji: Amerika bi mogla da ograniči manevre u Evropi da izbegne svađu sa Rusijom


Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena razmatra nekoliko varijanti delovanja, uključujući mogućnost smanjenja broja vojnih vežbi u Evropi kako bi izbegla konfrontacije sa Rusijom, piše „Vol Strit džornal“.

List, koji se poziva na predstavnike američkih vlasti, navodi da Vašington, imajući u vidu napetost na granici Rusije i Ukrajine, razmatra i druge varijante: jačanje odbrambene sposobnosti Ukrajine uz veće isporuke naoružanja toj zemlji, posebno protivvazdušnih sistema.

Ta varijanta podrazumeva i jačanje sankcija protiv Rusije.

Jedan od mogućih planova delovanja predviđa „snižavanje rizika od konfrontacije sa Rusijom“ tako što bi bio smanjen obim vojnih vežbi koje Amerikanci izvode u Evropi a zbog čega je Vašington na udaru kritike Rusije.

U tom slučaju bile bi obustavljene isporuke američke vojne pomoći Kijevu.


izvor

[MOTORISTA]

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD traži ofanzivne akcije NATO-a
Novosti online 27. 11. 2021.

BIVŠI savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost DŽon Bolton apeluje na NATO da preduzme ofanzivne akcije protiv Rusije. On predlaže Alijansi da oslabi njen uticaj na na postsovjetskom prostoru.

Prema njegovim rečima, Moskva nastoji da proširi svoj uticaj na "sivu zonu" koja se prostire istočno od NATO-a i obuhvata Ukrajinu, Belorusiju, Moldaviju i Južni Kavkaz. Nesposobnost Zapada da se suprotstavi Rusiji u tim regionima pokazuje njegovu kratkovidost, navodi ekspert u članku za američki portal "1945".

- Povećanje vojne pomoći Ukrajini, blokiranje "Severnog toka 2", bojkot ruske nafte i druge diplomatske i ekonomske sankcije su opravdane mere, ali nisu dovoljne - smatra Bolton. S tim u vezi, bivši savetnik šefa Bele kuće ocenio je da bi SAD i NATO trebalo da pređu na ofanzivne akcije. Pod takvim akcijama političar podrazumeva rešavanje "zamrznutih sukoba" na postsovjetskom prostoru i uklanjanje drugih prepreka koje sprečavaju zemlje "sive zone" da uđu u NATO.

Kao primer je naveo situaciju sa Pridnjestrovljem i Moldavijom. Pored toga, on je apelovao da se obrati pažnja na problem Abhazije i Južne Osetije. Američki političar smatra da bi svi ti sukobi pomogli da se odvrati pažnja Moskve sa Ukrajine. Prema njegovom mišljenju, Alijansa mora jasno da definiše koje države „sive zone” već sada ozbiljno pretenduju na članstvo u NATO-u, kako bi oslabila uticaj Rusije na njih. Političar je predložio da se Moskvi nedvosmisleno prenesu namere Zapada u regionu i njegova volja da ostvari svoje ciljeve. Posle katastrofalne evakuacije snaga iz Avganistana, NATO treba da pokaže da je i dalje živ, zaključio je Bolton, dodajući da bi poruka Moskvi trebalo da bude da "ne predstoje laki dani".

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Субота, 27.11.2021.
Биљана Митриновић Рашевић

Због Украјине прете Русији санкцијама, па и ратом

Одлазећа канцеларка Ангела Меркел залаже се за увођење нових казнених мера Москви уколико дође до инвазије на Украјину

Не само да је ЕУ спремна да наметне нове санкције Руској Федерацији, него се, чини се, чланице НАТО-а озбиљно спремају и за рат с Москвом. Повод је наводна руска инвазија на Украјину, коју Москва упорно демантује, а Запад истрајава на томе да је она извесна. Чак ни украјинске власти још нису усаглашене поводом обавештајних података, који, тврди се, говоре о гомилању руских снага на заједничкој граници, али је одлазећа канцеларка Ангела Меркел рекла да ЕУ мора да буде спремна за увођење додатних санкција. И то у два случаја: уколико ситуација ескалира у источној Украјини и око ње или на граници Белорусије и Пољске. На заједничкој конференцији за новинаре у Берлину са својим пољским колегом Матеушом Моравјецким, одлазећа канцеларка је рекла да ЕУ мора да буде јединствена кад је реч о белоруском коришћењу миграната као оружја против Пољске и руском распоређивању трупа близу границе с Украјином. Поручила је да би „агресија на суверенитет Украјине имала високу цену”.

Меркелова је покушала да пре напуштања функције организује још један састанак „нормандијске четворке” и то је рекла и новинарима, јер сматра да врата морају да остану отворена за дијалог са Русијом у вези с украјинским решењем. Русија је сада на ивици да буде окривљена за неуспех. Министар спољних послова Сергеј Лавров неколико пута је поновио, као и сам Владимир Путин, да састанак мора да има смисла, да се унапред договoре области у којима може бити напретка, а не да се организује само да би се рекло да је одржан. Руска страна упозорава да је Кијев закочио мировни процес јер не испуњава Споразуме из Минска и да покушава подстицањем ратне опције да реши проблем.

О разлозима због којих већ дуго није одржан састанак на нивоу министара спољних послова „нормандијске четворке” (иако су одржавани састанци на нижим нивоима), канцеларка је раније објаснила да Париз, Берлин и Москва имају сасвим различите ставове. Она је поново апеловала на руског председника да унапреди те преговоре како би дошло до испуњавања Минских споразума. Њих двоје су недавно имали и телефонски разговор у којем је било речи и о овој теми, али очигледно нису постигли договор.

А у вези са свим тим пре десетак дана Лавров је потегао несвакидашњи потез: објавио је дипломатску преписку с колегама из Берлина и Париза у вези с припремама састанка „нормандијске четворке”. Припремајући сусрет, Лавров је својим немачким и француским колегама предложио нацрт заједничке изјаве, који су они одбили и предложили своју, која је, опет, за Москву била неприхватљива. Русија има један услов за учешће на састанку у „нормандијском формату” – заједничку изјаву да је мировни процес застао због неспремности Украјине да испуни кључне тачке Минског споразума оним редоследом који сугерише „Штајнмајерова формула”. Тај редослед подразумева давање посебног статуса Донбасу у Уставу Украјине и амнестију за учеснике у рату на истоку државе, затим одржавање избора према стандардима ОЕБС-а, па тек онда украјинско преузимање контроле над границом између Руске Федерације и Донбаса.

Иако је у договарању овог редоследа учествовао лично Франк-Валтер Штајнмајер, садашњи председник, а тада министар спољних послова Немачке, Берлин и Париз нису хтели да пристану да заједничко саопштење садржи подсећање на „Штајнмајерову формулу”. Други разлог несагласности је да званична Москва сматра да се остале тачке „Минска 2” могу реализовати само директним преговорима између Кијева на једној и Доњецка-Луганска на другој страни, што Кијев одбацује. Руски медији подсећају да Берлин и Париз Кијеву у томе повлађују, што се видело и у преписци између министара.

У француско-немачком предлогу заједничког саопштења на самом почетку је наведено да руски предлог за директан дијалог „сигурно неће бити прихваћен”. Руско Министарство спољних послова сматра да су директни разговори основна претпоставка, јер је такав дијалог договорен Споразумом из Минска 2 и одобрен је у СБ УН. Због тога је Москва уверена да је Западу потребан састанак „нормандијске четворке” не да би се применили Споразуми из Минска, него да би се Русија навела да споразуми који су договорени, а неповољни су по Украјину сада буду ревидирани у њену корист.

Меркелова је потом у телефонском разговору с украјинским председником Володимиром Зеленским разговарала о ситуацији на граници Белорусије с Украјином и ЕУ, а њен портпарол написао је на „Твитеру” да је закључено да било који покушај подривања независности Украјине неће проћи без последица. Украјина је, у страху од миграната који се налазе на белоруско-пољској граници, одлучила да подигне ограду на граници с Белорусијом, очигледно учествујући у теорији да су мигранти оружје Белорусије, и иза ње и Русије, у дестабилизацији ЕУ и околних држава.

Док ЕУ говори о новим санкцијама Русији и Белорусији, САД интензивирају причу да ће Русија, највероватније у јануару или почетком фебруара, кад се смрзне тло, послати трупе из три правца на Украјину. Начелник Главне обавештајне управе (ГРУ) Украјине Кирил Буданов рекао је да ће у томе имати подршку из ваздуха, а напад ће, наводно, бити изведен артиљеријом и оклопним возилима, праћен амфибијским операцијама руских трупа у Одеси и Маријупољу, као и инвазијом преко територије Белорусије. Њега је, међутим, демантовао секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Алексиј Данилов рекавши да ово одељење уопште није регистровало претње које је поменуо Буданов.

Izvor. www.politika.rs

[MOTORISTA]

Amerika proteruje ruske diplomate: "Ne testirajte nas"
IZVOR: SPUTNJIK SUBOTA, 27.11.2021.

Ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov izjavio je da će 30. januara Ameriku napustiti grupa od 27 ruskih diplomata.

Dodao je da će još jedna ista takva grupa SAD napustiti 30. juna. Prema njegovim rečima, supružnicima diplomata oduzimaju akreditacije, deci ne izdaju vize, stoga takve poteze, kako ocenjuje, politikom razbijanja porodica uprkos tome što Amerika tvrdi da veoma poštuje porodične tradicije.

"Proteruju naše diplomate. I dalje gledaju na nas kao na protivnike, atmosfera je zatrovana rusofobijom", kazao je on. Takođe je rekao i da je pristup Amerike prema Rusiji „jednostran“, budući da Vašington sa Moskvom pregovara isključivo o tim pitanjima koji su od njihovog interesa.

"Politika sankcija se ne menja, političari samo izvrću informaciju na svoju stranu kako bi opravdali potrebu za uvođenjem dodatnih sankcija", kazao je on. Ruski ambasador je takođe upozorio američke vlasti da ne testiraju snagu ruske odbrane budući da je to "opasna stvar". Rusija se neće uplašiti potencijala NATO-a i pružiće adekvatan odgovor, istakao je. Dodao je i da su optužbe na račun Rusije o navodnoj vojnoj pretnji Ukrajini samo pokušaj da se zamaskiraju neuspesi politike ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog.

Ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov izjavio je da će 30. januara Ameriku napustiti grupa od 27 ruskih diplomata, kao i da će još jedna ista takva grupa SAD napustiti 30. juna.

"Mi veoma otvoreno i stalno govorimo putem medija – Rusija nikoga neće napadati", zaključio je Antonov.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

[MOTORISTA]

Kremlj: Nadamo se razgovoru Putina i Bajdena do kraja 2021. godine
Tanjug 28.11.2021.

Kremlj je danas saopštio da se nada da će predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Džozef Bajden, razgovarati pre kraja godine.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je, odgovarajući na pitanje TAS S-a o mogućnosti da dođe do razgovora dvojice lidera, da datum nije dogovoren.

"Nadamo se da će takav samit biti održan pre kraja godine", naveo je Peskov.

Na pitanje o tome u kakvom formatu bi mogao da bude održan razgovor, rekao je da će najverovatnije biti video konferencija. On je naglasio da nije postignut napredak po tom pitanju, ali da se Kremlj nada da će Putin i Bajden razgovarati pre kraja godine.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Premijer Letonije: EU i NATO treba da signaliziraju Moskvi o posledicama u slučaju eskalacije


Evropska unija i NATO moraju poslati signal Rusiji da će u slučaju eskalacije na granici sa Ukrajinom doći do „veoma jasnih posledica”, izjavio je letonski premijer Krišjanis Karinš.

Prema njegovim rečima, trenutno u Evropi istovremeno postoji više hibridnih pretnji, jedna od njih je migrantska kriza na granicama Belorusije sa Letonijom, Litvanijom i Poljskom, a druga je koncentrisanje ruskih trupa u blizini granice Ukrajine.

„Važno je da Evropska unija i NATO prate situaciju u blizini granica Ukrajine i daju Rusiji signal da se u slučaju eskalacije očekuju vrlo jasne posledice“, rekao je Karinš na konferenciji za novinare u Rigi posle sastanka sa predsednicom evropske komisije Ursulom fon der Lajen i generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.


NATO preti sankcijama Rusiji

Sa svoje strane, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg zapretio je Rusiji sankcijama u slučaju da primeni silu na granici sa Ukrajinom.

„Ako Rusija odluči da upotrebi silu, to će nesumnjivo izazvati uzvratne akcije i posledice. Mi ćemo pokazati svoju volju i snagu, a posledice će biti iste kao i ranije, nakon nelegalne aneksije Krima 2014. godine. Tada su saveznici NATO-a i Evropska unija uveli oštre finansijske i ekonomske sankcije Rusiji. Takođe od tada primenjujemo odredbe o kolektivnoj zaštiti, najstrože od perioda Hladnog rata“, rekao je Stoltenberg.

On je dodao da je još pre 18 meseci predložio organizovanje sastanka NATO-a i Rusije.

„Razgovarali smo o neobjašnjivom i neopravdanom vojnom jačanju Rusije u blizini Ukrajine. Pozivamo Rusiju da bude transparentna, smanji tenzije i pozivamo na deeskalaciju. NATO ostaje na oprezu“, rekao je Stoltenberg.

On je dodao da NATO poziva Rusiju na deeskalaciju, „jer je povećano rusko prisustvo u blizini ukrajinskih granica nešto veoma alarmantno iz više razloga. Jedan od njih je što ono nije objašnjeno. Vidimo koncentrisanje snaga koje je neobično“.


izvor

[Dreadnought]

Više hiljada vojnih aviona obletalo Rusiju


Vazdušno-kosmičke snage Rusije su 2021. godini primetile 3.400 vojnih aviona drugih država u blizini ruskih granice, saopštio je zamenik glavnog komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga Andrej Judin.

„Ove godine je u blizini granice Ruske Federacije otkriveno oko 3.400 vojnih aviona stranih država, obavljeno je više od 110 lansiranja balističkih raketa i raketa kosmičke namene, praćeno je lansiranje u orbitu više od 1.500 stranih svemirskih aparata i oko 250 orbitalnih manevara (korekcija orbite) domaćih i stranih satelita, obezbeđeno je lansiranje 15 raketa kosmičke namene, od kojih su 4 sa kosmodromu Pleseck“, rekao je Judin u intervjuu zvaničnom listu Ministarstva odbrane Rusije „Crvena Zvezda“.

Po njegovim rečima, kako bi se sprečilo narušavanje državnih granica i druge vojne delatnosti kod ruske granice, više od 100 puta su podignuti lovci Vazdušno-kosmičkih snaga.

„Dežurne snage su sprečile da se državna granica naruši“, naglasio je Judin.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka Americi: Ne mogu se uvoditi sankcije saveznicima


Nemačka se nalazi u "redovnom i konstruktivnom" kontaktu sa američkim vlastima na temu "Severnog toka 2" i odbacuje primenu sankcija protiv saveznika, izjavio je predstavnik Ministarstva inostranih poslova Nemačke Kristofer Burger.

"Tim povodom, rukovodioci odeljenja MIP-a i Ministarstva energetike su nedavno bili u Vašingtonu i imali konstruktivni dijalog sa visokim predstavnicima američke administracije i Kongresa. U tesnom smo kontaktu sa američkom administracijom oko realizacije zajedničkog saopštenja (o energetskoj bezbednosti i Severnom toku 2) i na različitim nivoima smo u redovnom i konstruktivnom kontaktu", rekao je Burger na konferenciji za štampu.

On je naglasio da je "poznat stav Nemačke po pitanju sankcija".

"Principijelno odbacujemo korišćenje sankcija protiv saveznika, zato taj (poziv Nemačke Americi) ne treba da iznenađuje", dodao je Burger.
 
Juče je portal „Akios“, pozivajući se na dokumente nemačke ambasade u Vašingtonu, objavio da je nemačka vlada pozvala američki Kongres da ne uvodi sankcije gasovodu „Severni tok 2“, istakavši da gasovod ne predstavlja pretnju za Ukrajinu.


izvor

[Dreadnought]

Sastanak Putina i Bajdena može biti velika prekretnica


Uskoro će biti jasnija situacija kada će predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik SAD Džozef Bajden ponovo razgovarati, moguće je da se neće lično sastati, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

„Mislim da će se uskoro razjasniti situacija. Trenutno nije reč o ličnom sastanku, ali to ne umanjuje značaj njihovih razgovora. S obzirom na sve okolnosti i pitanja koja postoje u bilateralnim odnosima i na međunarodnoj sceni, čini mi se da će njihov kontakt biti velika prekretnica“, rekao je Rjabkov.

On je naglasio da za sada nije jasno kada i u kakvom formatu će se sastati.

Zamenik ministra inostranih poslova je saopštio i da se priprema sastanak ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova i generalnog sekretara SAD Entonija Blinkena na marginama sastanka šefova diplomatija OEBS-a u Stokholmu.

Rjabkov se osvrnuo i na najavljeno novo proterivanje ruskih diplomata iz Vašingtona. On je naglasio da će Moskva sigurno odgovoriti na to i dodao da američka strana mora da prestane sa ovom praksom.


izvor

[Dreadnought]

Moskva: Odgovorićemo na novo proterivanje ruskih diplomata iz SAD


Moskva će definitivno odgovoriti na predstojeće novo proterivanje ruskih diplomata, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

„Definitivno ćemo odgovoriti i upozorili smo Amerikance da, kako bi se izbeglo dalje smanjenje njihovog osoblja ovde, mi to ne želimo, ali ne možemo a da ne odgovorimo u istom maniru“, rekao je Rjabkov novinarima.

„Upozorili smo ih da moraju da prestanu kako bi se izbeglo dalje smanjenje osoblja“, precizirao je zamenik ministra.
Ranije je ruski ambasador u SAD izjavio da Vašington oduzima akreditacije suprugama i odbija da izdaje vize deci zaposlenih u ambasadi. Prema njegovim rečima, zbog ovoga će

Sredinom aprila Vašington je još jednom proširio antiruske sankcije i proterao deset diplomata. Kao odgovor, Rusija je stavila Sjedinjene Američke Države na spisak neprijateljskih zemalja kojima je, između ostalog, zabranjeno da angažuju državljane Rusije i građane trećih zemalja da rade u ambasadama. Američko diplomatsko predstavništvo saopštilo je da će morati značajno da smanji osoblje, pa neće moći da pruža konzularne usluge u potpunosti. Od sredine maja prekinuto je izdavanje neimigrantskih viza za Ruse.

U junu, posle samita predsednika Vladimira Putina i Džozefa Bajdena u Ženevi, Moskva i Vašington započeli su kontakte po pitanju normalizacije rada ambasada, ali, prema rečima ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, ovaj proces „tapka u mestu“ zbog pokušaja Sjedinjenih Američkih Država da izvrše pritisak na Rusiju.


izvor

[Dreadnought]

Ruski diplomata: Postoje šanse za poboljšanje odnosa sa NATO-om


Postoje šanse za promenu na bolje u odnosima Rusije i NATO-a ukoliko u Alijansi prevlada razumevanje pravih interesa evropske bezbednosti, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško tokom govora u debatnom klubu Valdaj.

„Ima li šanse za promenu (u odnosima Rusije i NATO) na bolje? Ima, ako prevlada razumevanje pravih interesa evropske bezbednosti. A oni ne mogu da se sastoje od toga da se odnosi sa Rusijom guraju sve bliže opasnoj liniji“, rekao je Gruško.

Prema njegovim rečima, da bi se udaljilo od te opasne linije, potrebna je realizacija ruskih predloga. Ruski diplomata podsetio je da je Rusija 2018. godine predložila Alijansi da se obnovi dijalog preko vojnih resora, uključujući i konsultacije vojnih eksperata radi razmatranja pitanja koja predstavljaju uzajamne interese i izazivaju zabrinutos Moskve i njenih zapadnih partnera.

„Preduzeti mere za smanjenje aktivnosti vojnih dejstava duž linije direktnog kontakta Rusije i NATO-a, radi se o baltičkim državama, Crnom moru, regionu Arktika, na osnovu reciprociteta, unapređujući mehanizam za sprečavanje opasnih vojnih aktivnosti i incidenata u vazdušnom prostoru i na moru, pre svega u regionima Baltičkog i Crnog mora“, nastavio je on.

On je istakao da ukoliko u NATO-u budu spremni za stvarni rad, onda će realizacija ovih koraka omogućiti da se makar malo poboljša situacija i stanje bezbednosti ne samo u odnosima Rusije i NATO-a, već i uopšte u evropskom i evroatlantskom regionu.

Gruško je naveo da Rusija najverovatnije neće obnoviti rad svoje stalne misije pri NATO-u u Briselu.

„Sve se razvija na takav način da je teško da ćemo se tamo vratiti“, istakao je Gruško.

„Kada je Ruskoj Federaciji poslat signal da je diplomatsko prisustvo ovde apsolutno neprimereno, da neće biti normalnog diplomatskog života, nije nam ostalo drugo rešenje, osim rešenja koje je doneto. Ono je bilo jedino moguće“, objasnio je Gruško.

U politici NATO-a moraju se desiti suštinske promene kako bi se obnovio dijalog sa Rusijom, smatra Gruško.

„Da bi se pojavile mogućnosti za obnavljanje normalnog dijaloga, moraju se desiti fundamentalni pomaci unutar samog NATO-a u ruskom pravcu, kako u smislu vojnog planiranja, tako i u pogledu politike“, istakao je on.

Sekretarijat NATO-a je 6. oktobra zvanično obavestio rusku stranu o odluci generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga da od 1. novembra 2021. oduzme akreditaciju osmorici zaposlenih u stalnoj misiji Rusije, kao i da smanji ukupan broj članova diplomatskog predstavništva na 10 lica.


izvor

[MOTORISTA]

Da li je Ukrajina "nedovršen posao" koji Putin mora da obavi pre kraja vladavine
J.R. 29.11.2021.

Ruski predsednik Vladimir Putin često daje izjave o spoljnoj politici. Samo prošlog meseca proveo je nekoliko sati raspravljajući o svetskim poslovima na godišnjem sastanku kluba Valdaj i dao je opširan intervju za rusku televiziju u kojem je govorio o Ukrajini, Belorusiji, NATO-u i Americi. Njegovo nedavno pojavljivanje na skupu visokih zvaničnika ruskog ministarstva spoljnih poslova rezultiralo je javnim govorom i više privatnih diskusija, koje su naravno ostale poverljive.

Govor je bio prilično kratak, ali je izneo nekoliko važnih novih tačaka. Najzanimljiviji i najintrigantniji deo ticao se ruskih protivnika - Amerike, njenih saveznika iz NATO-a i klijenata poput Ukrajine.

- Naša nedavna upozorenja su imala određeni efekat: tenzije su ionako tamo pojačane. Važno im je da što duže ostanu u ovakvom stanju, da im ne padne na pamet da insceniraju neku vrstu sukoba… ne treba nam novi sukob - rekao je Putin okupljenim zvaničnicima. Putin nije mislio na diplomatska upozorenja. Diplomatija je de fakto paralizovana u odnosima Rusije sa Ukrajinom, NATO-om, vodećim silama Evropske unije kao što su Nemačka i Francuska, kao i sa Amerikom što se Ukrajine tiče. Кremlj je u ovom trenutku potpuno otpisao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kao partnera u pregovorima.

U ogorčenju što su Evropljani stali na stranu Кijeva protiv Moskve u primeni sporazuma iz Minska, Ministarstvo spoljnih poslova je objavilo diplomatsku prepisku između svog šefa Sergeja Lavrova i njegovih kolega u Parizu i Berlinu oko nedavne posete Vašingtonu povodom razgovora o Ukrajini. Zamenica državnog sekretara Viktorija Nuland dala je "nula rezultata i nula razumevanja" u Vašingtonu za argumente Moskve. Кremlj je takođe odgovorio na proterivanje ruskih zvaničnika iz misije u Briselu od strane NATO-a prekidom svih veza sa alijansom. Umesto toga, upozorenja na koja je ruski predsednik verovatno mislio su aktivnosti ruske vojske. Rusko Ministarstvo odbrane je početkom godine održalo veliku vežbu koja je uključivala koncentraciju značajnih snaga duž cele granice sa Ukrajinom. Razmeštanje ruskih trupa je bilo jasno vidljivo i nosilo je jezivu poruku da to možda i nije vežba.

Dmitrij Кozak, stručnjak za Donbas i odnose sa Кijevom u Кremlju, ponovio je ranije Putinovo upozorenje da bi pokušaj Ukrajine da ponovo zauzme otcepljene regione Donjeck i Lugansk značio kraj sadašnje ukrajinske države. Zaista, vežbe su Amerikanci shvatili ozbiljno. General Mark Majli, predsednik Združenog generalštaba SAD, učestvovao je u direktnim konsultacijama sa generalom Valerijem Gerasimovim, načelnikom ruskog Generalštaba.



Naposletku, američki predsednik Džo Bajden pozvao Putina na sastanak u Ženevi koji je rezultirao nastavkom američko-ruskih pregovora o strateškoj stabilnosti. Ipak, nije bilo deeskalacije u pogledu Ukrajine, crnomorskog regiona i, šire, istočne Evrope. Tokom leta, razarač britanske mornarice izazvao je Rusiju ploveći kroz teritorijalne vode kod Кrima, a Ukrajina je usvojila zakon koji je etničkim Rusima uskratio status autohtone zajednice i pripremila se za usvajanje drugog zakona koji bi, po mišljenju Moskve, bio formalno jednak napuštanju sporazuma iz Minska.

U Donbasu su Ukrajinci koristili dron turske proizvodnje za udar na proruske snage, NATO je značajno povećao svoje prisustvo i aktivnost u Crnom moru, a američki strateški bombarderi leteli su u misijama čak 20 kilometara od ruske granice. Pad cena gasa u Evropi izazvao je teške optužbe da iza krize stoji Rusija. Čak je i migrantska kriza na poljskoj granici, deo plana beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka da kazni EU i prinudi njene lidere na dijalog sa njim, svaljena na Кremlj. Ono što su neki u Moskvi prerano nazvali "duhom Ženeve“ gotovo je isparilo.

Nije da Rusija nije činila ništa da odgovori, pa čak i da preduzme kontramere. Rusija je dozvolila da njenih pola miliona novostečenih građana u Donbasu glasa na septembarskim izborima za Državnu dumu, počela da kupuje proizvode iz Donbasa i zaustavila isporuke uglja u Ukrajinu. I predsednik Putin i bivši predsednik Dmitrij Medvedev, koji sada obavlja funkciju zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, objavili su dugačke članke koji su oštro kritikovali politiku ukrajinskih vlasti i u suštini zaključili da više nema svrhe razgovarati sa Кijevom. U tom kontekstu, u Americi su se pojavili izveštaji koji sugerišu da Rusija ponovo gomila svoje snage na granici i da se verovatno sprema da izvrši invaziju na Ukrajinu.

Sve to je pojačalo strahove od novog rata. Američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je Кremlj da ne pokušava da ponovi ono što je uradio 2014. godine, kako ne bi zažalio. Zapravo, danas su ulozi mnogo veći nego pre sedam i više godina, piše "Moskou tajms". Putin je 2014. godine, pošto je dobio mandat od ruskog parlamenta da upotrebi vojnu silu u Ukrajini, ograničio njenu faktičku upotrebu na Кrim i Donbas. Sledeći put, kao što Putinove reči sugerišu, geografski obim ruske vojne akcije, ukoliko to naredi ruski vrhovni komandant, verovatno će biti mnogo širi.

Hoće li Putin doneti tu sudbonosnu odluku?

Da li je Ukrajina taj "nedovršeni posao“ koji će nastojati da završi pre kraja svoje vladavine? Ili Putin samo blefira? Nekoliko stvari je jasno.

Sa članstvom u NATO-u ili ne, za Kremlj nije prihvatljivo da se Ukrajina pretvori u "nepotopivi" nosač aviona pod kontrolom Amerike, "parkiran" na granici Rusije samo nekoliko stotina kilometara od Moskve. Svaki ruski lider bi nastojao da to spreči koristeći bilo koja sredstva koja ima na raspolaganju.

Putin je u svom govoru diplomatama prošli četvrtak nazvao zapadne zemlje nepouzdanim. Posebno ih je optužio da samo "površno“ priznaju ruske crvene linije i upozorenja – šta god da je mislio pod tom "površnošću“. Putin je pozvao Lavrova da Rusiji pruži "ozbiljne dugoročne garancije“ u evroatlantskom regionu. To zvuči zagonetno. Ruske diplomate malo mogu da urade da bi Putinu nabavile ono što on želi. Verovatnije je da šef države možda podstiče svoje diplomate da iskoriste plodove vojnog odvraćanja koje je Putin organizovao oko Ukrajine i crnomorskom regionu. Taj zadatak ruski predsednik, naravno, ne prepušta u potpunosti svojim podređenima. Čak i dok je držao svoj govor, njegov sekretar Saveta bezbednosti je razgovarao sa savetnikom za nacionalnu bezbednost Amerike o još jednom mogućem sastanku Putina i Bajdena.

Кao što je uvek slučaj sa odvraćanjem, ovo može da funkcioniše samo ako se veruje da je pretnja stvarna, dok svaki pokušaj da se testira da li druga strana blefira može da završi katastrofom.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Понедељак, 29.11.2021.
П.О.

Немачка заузима нови курс према Кини и Русији

„Свет се мења, свет постале мултиполаран. А то значи да постоји много јаких држава и сила у свету. То су земље које могу да утичу на будући развој догађаја – не само САД и Кина, како неки мисле, већ и многе друге нације”, сматра Олаф Шолц

Судећи по ономе што су најавили протагонисти такозване „семафор-коалиције“ (СПД, Зелени, ФДП), Немачка ће убудуће заузети нови курс према ауторитарним државама попут Русије или Кине. То су у више наврата нагласили различити представници три владајуће странке, пре свега они из редова Зелених. Међутим, питање је како нова влада намерава да тај оштрији однос према Пекингу усклади са све већом економском сарадњом с Кином, пише Дојче веле. Да ли то значи да нова влада жели да се дистанцира од економско-политичког прагматизма из „ере Меркел"?

Кад Аналена Бербок буде именована за нову министарку спољних послова, она ће морати да балансира, да пронађе начин како да усклади захтеве сопствене странке за одлучнијим курсом према Русији и Кини по питању људских права, с прагматичним позицијама социјалдемократског канцелара Олафа Шолца. Може се претпоставити да он у спору око Тајвана или Украјине неће бити спреман да ризикује конфронтацију с Пекингом или Москвом.

Познати политичари Зелених, а пре свих Рајнхард Битикофер, посланик Европског парламента којем је забрањен улазак у Кину, редовно захтевају да Берлин у односу према Пекингу заузме „самоуверенију позицију“. Само, како би требало да изгледа та „спољна политика која се оријентише на основу вредности“, за коју се Аналена Бербок залагала током предизборне кампање? Како је ускладити с економским интересима немачких извозника? Одговори на та питања могу се само наслутити у коалиционом уговору. Чињеница да се спољна политика нове владе први пут спомиње тек на 143. од 177 страница коалиционог споразума, даје повод за закључак да она није играла претерано важну улогу у преговорима странака, као што је то био случај са заштитом климе или дигитализацијом.

Будући канцелар Олаф Шолц је, приликом представљања коалиционог уговора, на питање Дојче велеа о спољној политици владе одговорио само да је Немачка посвећена Европи и трансатлантском савезу са САД.

„Свет се мења, свет постале мултиполаран“, рекао је Шолц. „А то значи да постоји много јаких држава и сила у свету. То су земље које могу да утичу на будући развој догађаја – не само САД и Кина, како неки мисле, већ и многе друге нације Азије: Кореја, Јапан, Вијетнам, Индонезија, Малезија, Индија на пример. Јаке земље из Африке или с југа Америке подићи ће свој глас када је у питању развој догађаја у свету.“

А шта би у пракси значили ако свет не би био мултиполаран, односно ако би доминирала „два пола“ – САД и Кина? И то тако снажно да се Немачка између та два тешкаша нађе дословно „уклештена"?

Једна студија немачке Фондације Бертелсман бавила се изазовима пред којима се налази немачка економија. У том документу развијени су различити „сценарији глобализације“, и сви они указују на и те како ризике по немачку извозно оријентисану привреду. Код свих пет будућих сценарија – који су развијени у сарадњи са Савезним удружењем немачке индустрије (БДИ) – може се рећи да ће Немцима убудуће у лице дувати јачи ветрови у глобалном одмеравању снага. У тој студији може се видети шта у ствари значи „сценарио Г2“ – како свет у којем правила игре диктирају САД и Кина назива Фондација Бертелсман. То је уједно и сценарио у којем ЕУ није способна да се обраћа „једним гласом“, када је реч о спољној и економској политици и наступу према Пекингу. Фондација ту говори о „свету у трајној кризи“ који ништа добро не доноси извозно оријентисаној Немачкој.

Много говори и чињеница да би немачки интереси били „релативно добро заштићени“ у сценарију који предвиђа „нови Хладни рат“, у којем би углавном САД, Европа и Кина доминантно одређивали светска збивања Берлински труст мозгова „Мерикс“, који се у свом раду бави Кином, пре неколико недеља сумирао је актуелну ситуацију по питању кинеске спољне и економске политике. У истраживању под насловом Корекција курса: променљиви кинески приступ економској глобализацији аутори указују да доносиоци одлука у Пекингу све интензивније диктирају правиле игре по питању економске сарадње с међународним партнерима. То би могло да има огромне последице по немачке фирме у Кини. Стране компаније у Кини су „де факто на путу“ да постану све више кинеска предузећа, а не као до сада – фирме које су интегрисане у глобалне дистрибутивне токове светске привреде.

„Оне се не одвајају од Кине, више се може рећи да своје пословање у Кини одвајају од својих глобалних бизниса“ – тако гласи закључак анализе берлинских стручњака за Кину. И при том је то само једна, али ипак кључна последица нове кинеске економске доктрине – познате под именом „два крвотока“.

На примеру немачких произвођача аутомобила и машина јасно се види у којој мери немачки привредни раст зависи од развоја кинеске коњунктуре. Ако Кинези купују много немачких производа, онда то Немачкој доноси добру зараду и гарантује благостање у земљи.

„Да Кинези протеклих година од нас нису куповали толико пуно аутомобила и машина, то онда не би било добро за нашу привреду. Постоји корелација између кинеског и немачког економског раста. То је неугодна истина, али то је тако. Да ли желимо то да угрозимо у временима након ере Ангеле Меркел“, запитао се недавно публициста и добар познавалац Кине Волфганг Хирн у чланку који је објавио у листу „Берлинер цајтунг“.

Странке нове коалиције, како стоји у уговору, желе и убудуће да форсирају тесне односе са САД и другим „партнерима који деле исте вредности, као што је Аустралија, Јапан, Нови Зеланд и Јужна Кореја“. То су заједничке вредности, попут демократије и људских права, и оне би у будућој спољној политици Берлина требало да буду мало јаче гурнуте у први план.

„Желимо и морамо да креирамо наше односе с Кином у оквиру димензија партнерства, такмичења и ривалства система. Желимо да сарађујемо с Кином где год је то могуће, али имајући у виду људска права, као и важеће међународно право“, наводи се у коалиционом уговору будуће немачке владе, пише Дојче веле.

Али, шта ће да ураде Немачка и Европа ако Пекинг не буде хтео да прихвати сарадњу по правилима игре „семафор-коалиције“ која се базирају на поштовању одређених вредности?

Izvor: www.politika.rs