Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Američki mediji: Vašington treba da odbaci svoje principe i počne saradnju sa Moskvom


Globalni problemi, kao što su sprečavanje širenja nuklearnog naoružanja, borba protiv međunarodnog terorizma i pandemija, smanjenje posledica klimatskih promena, zahteva od svih država, posebno od SAD, međusobnu saradnju, piše magazin The National Interest.

Po mišljenju autora članka Saše Glezera, američki predsednik Džo Bajden koji je organizator „Samita za demokratiju“ vidi spoljnu politiku Vašingtona kao rivalstvo sa Rusijom i Kinom, što komplikuje položaj same države, stvarajući konfliktnu situaciju i ograničavajući je u složenim situacijama.

„Liberalna demokratija ostaje najveličanstvenija forma vladavine koju je stvorilo čovečanstvo. Ipak, poslednje tri decenije su dokazale da su pokušaji širenja ovog ideala van granica uz pomoć sile kontraproduktivni i da su osuđeni na neuspeh“, uveren Glezer.

Umesto toga, po njegovom mišljenju, SAD treba da daju primer kod kuće, osiguravajući bezbednost Amerikanca, obazrivo se boreći za svoje strateške interese u inostranstvu, nezavisno od ideologije. Kao primer objedinjavanja različitih političkih snaga u borbi za zajedničku bezbednost, autor je nazvao savez SAD i SSSR za vreme rata protiv nacističke Nemačke.

Predsednik SAD Džozef Bajden će ,od 9. do 10. decembra biti domaćin virtuelnog samita za lidere iz vlade, civilnog društva i privatnog sektora, a Samit će se fokusirati na izazove i mogućnosti sa kojima se suočavaju demokratije i pružiće platformu liderima da preuzmu i pojedinačne i kolektivne obaveze u odbrani demokratije i ljudskih prava u zemlji i inostranstvu.

U Kremlju su ocenili da Sjedinjene Države pokušavaju da privatizuju demokratiju i da povuku nove linije razdvajanja između država pripremajući samit bez učešća Rusije i Kine.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj o Putinovoj inicijativi: Bezbednosne garancije moraju biti uzajamne


Inicijativa predsednika Rusije Vladimira Putina o razvijanju uzajamnih bezbednosnih garancija za Rusiju i zemlje NATO-a biće razmotrena tokom njegovog telefonskog razgovora sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Džozefom Bajdenom, saopštio je Kremlj.

Kako je naveo portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, Rusija je, insistiranjem na dobijanju garancija o bezbednosti od strane Zapada, sa svoje strane spremna da preuzme slične obaveze.

„Bezbednosne garancije ne mogu biti jednostrane, to je očigledno. One mogu biti samo sa obe strane“, odgovorio je Peskov na pitanje novinara da li je Rusija, sa svoje strane, takođe spremna da pruži bezbednosne garancije zapadnim zemljama.

Peskov je napomenuo da je upravo predsednik Putin političar koji insistira na uzajamnom poštovanju i pravednim međunarodnim odnosima.

Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je početkom decembra da se krene u pregovore oko postizanja pravnih garancija za neširenje NATO-a na istok.


izvor

[Dreadnought]

Sankcije EU za kršenje ljudskih prava stupile na snagu: Na udaru i ruski državljani


Evropska unija produžila je na godinu dana sankcioni režim za ozbiljno kršenje ljudskih prava, saopštio je Savet EU. Na sankcionom spisku su i ruski državljani.

„Savet EU je danas doneo odluku da na godinu dana, do 8. decembra 2022. godine, produži sankcije protiv lica i struktura odgovornih za ozbiljno kršenje ljudskih prava i njihovu zloupotrebu u raznim zemljama širom sveta“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Saveta.

Sankcije su i dalje na snazi protiv 14 lica i četiri organizacije.

Pod udarom sankcija su, između ostalog, bivši direktor Federalne kaznene službe Rusije Aleksandar Kalašnjikov, predsednik Istražnog komiteta Rusije Aleksandar Bastrikin, generalni tužilac Rusije Igor Krasnov i načelnik Nacionalne garde Rusije (Rosgvardija) Viktor Zolotov.

Ranije su se stalni predstavnici zemalja EU na sastanku 24. novembra dogovorili o produženju tog globalnog režima.

Globalni režim evropskih sankcija za ozbiljna kršenja ljudskih prava stupio je na snagu 8. decembra 2020. godine. On podrazumeva zabranu putovanja, kao i zamrzavanje sredstava fizičkim i pravnim licima. Razvoj režima 2019. godine inicirao je šef evropske diplomatije Žozep Borelj.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj: Nekoliko sati razgovora ne može očistiti „Augijeve štale“ u odnosima Rusije i Amerike


Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov uporedio je odnose Rusije i SAD sa „Augijevim štalama“ (simbol nečistoće) i smatra da se za nekoliko sati one ne mogu počistiti.

„Veoma je teško očekivati pomake u razgovorima. Imamo tako velike „Augijeve štale“ u našim bilateralnim odnosima da je malo verovatno da se mogu očistiti za nekoliko sati razgovora“, rekao je Peskov Prvom kanalu.

On je izrazio nadu da će lideri uspeti da saopšte jedan drugom svoju zabrinutost, jasno formulisati svoje stavove i odgovore na njih.

Po njegovim rečima, rusko-američki odnosi se, kao i ranije, nalaze u nezadovoljavajućem stanju, iako je u nekim pravcima počeo dijalog, oživljavanje.

„Ako taj dijalog i ne dovede do konsenzusa, do dogovora, ipak, je to razgovor. To je uvek bolje“, dodao je Peskov.

Razgovor dvojice predsednika održaće se 7. decembra oko 16 časova po srednjoevropskom vremenu u formatu video-konferencije preko zaštićene veze. Neće biti direktnog prenosa, ali će kasnije biti prikazani prvi kadrovi onlajn-događaja.


izvor

[Dreadnought]

Rusija: NATO ne priznaje crvene linije


NATO demonstrira previše agresivnu poziciju i ne priznaje crvene linije, Rusiji se to ne sviđa, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u intervjuu RT.

"Vidimo da NATO demonstrira previše agresivan stav. Vidimo retoriku Stoltenberga, retoriku različitih predstavnika SAD", rekao je Peskov.

"Oni, kao prvo, govore da ne priznaju nikakve crvene linije, pod dva, da će NATO raditi sve što želi. Pod tri, na bilo kojoj teritoriji . Sve to kako bi se obuzdala Rusija – pod četiri. To nam se ne dopada. Mi radimo sve da obezbedimo svoje sopstvene interese", dodao je Peskov.

Podsetimo, ruski predsednik je sredinom prošlog meseca govorio o „crvenim linijama“ za Rusiju i u tom kontekstu naveo je, između ostalog, povećano prisustvo NATO-a u Ukrajini, ali i potencijalni ulazak te bivše sovjetske republike u sastav Alijanse.


izvor

[Dreadnought]

Bela kuća: Bajden neće „pretiti prstom“ Putinu


Američki predsednik Džozef Bajden neće "pretiti prstom" svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu, saopštio je visoki zvaničnik američke administracije.

"Predsednik će voditi ovaj razgovor u istom stilu, kao što je vodio prošli razgovor sa Putinom – u profesionalnom, otvorenom i direktom maniru daće jasno do znanje, bez ikakvih retoričkih izlivanja, bez pretnji prstom, na koje korake su spremne SAD kako po pitanju obuzdavanja, tako i u diplomatiji", izjavio je predstavnik administracije na brifingu.

On je dodao da su SAD zabrinute signalima da bi Rusija mogla da planira veliku vojnu operaciju protiv Ukrajine.

"Mi ne znamo da li je predsednik Putin doneo odluku da krene u dalju vojnu eskalaciju u Ukrajini. Ali, znamo da on priprema mogućnosti, ako krene na ovu eskalaciju", naglasio je predstavnik administracije.
 
Bajden će, dodao je on, dati jasno do znanja Putinu da će Rusija platiti "vrlo realnu cenu" u slučaju napada na Ukrajinu.

Kako javljaju mediji, nakon razgovora sa Putinom, Bajden namerava da razgovara sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.


izvor

[Dreadnought]

Putin i Bajden će razgovarati putem specijalno zaštićene video veze


Tokom razgovora Vladimira Putina i njegovog američkog kolege Džozefa Bajdena prvi put će biti korišćena specijalno zaštićena video-veza, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov Prvom kanalu.

Zahvaljujući specijalnoj vezi predsednici mogu da „razgovaraju o najvažnijim temama koje zahtevaju visok nivo tajnosti“.

Peskov je podsetio da ova linija odavno postoji, ali „do sada je bila testirana samo kao radna verzija i nisu je koristili predsednici država", primetio je portparol Kremlja.

Razgovor Putina i Bajdena će se održati 7. decembra u 18 sati po moskovskom vremenu.

Peskov je dodao, da se video konferencija predsednika neće razlikovati od ličnog sastanka „jer u svakom slučaju kada predsednici razgovaraju putem video veze ili preko telefona, oni se maksimalno koncentrišu na međusobne reči“.

On je napomenuo da su čak i prethodne administracije, kada je u njihovim odnosima bilo bar nečeg konstruktivnog, uspevale da se dogovore o uspostavljanju zatvorenih linija za komunikaciju na visokom nivou. Peskov je dodao da je veza do sada bila neaktivna.

„S obzirom da su u poslednje dve godine svi navikli na video konferencije, rešili smo da aktiviramo ovu liniju, pre svega jer nam ona omogućava da razgovaramo o najosetljivijim temama“, objasnio je portparol Kremlja.


izvor

[Dreadnought]

Pentagon: Američki avion nije predstavljao pretnju putničkom avionu Rusije


Portparol Pentagona Džon Kirbi negirao je da su manevri američkog izviđačkog aviona predstavljali pretnju ruskom putničkom avionu iznad Crnog mora.

„Nije bilo nikakve opasnosti, nije bilo nebezbednih i neprofesionalnih manevara, koji bi mogli da poteknu od američke vojske. To je bila situacija koju smo lako rešili pomoću zdravog razuma i rutinske procedure kontrole vazdušnog saobraćaja“, rekao je Kirbi na brifingu.

Kirbi je rekao da se situacija, kada se dva aviona nalaze na istoj visini, događa „hiljadu puta“ širom sveta.

„Naši ruski prijatelji koriste hiperbolu dok govore o incidentu koji se nije ni dogodio“, dodao je on.

Podsetimo, iznad Crnog mora došlo je do približavanja vojnog aviona NATO-a putničkom avionu „Erbas A330“, koji je leteo iz Tel Aviva u Moskvu. „Rosavijacija“ je saopštila da je avion NATO izvodio let uz intenzivno smanjivanje visine zbog čega je presekao maršrutu namenjenu civilnim avionima. Incident se dogodio 3. decembra. Kako navode u „Rosavijaciji“, američki izviđački avion nije odgovarao na pozive dispečera.


izvor

[Dreadnought]

Nemački mediji: Tri opasnosti po „Severni tok 2“ i uloga Vašingtona


Postoje tri faktora koja mogu uticati na realizaciju projekta „Severni tok 2“ i svaki je na neki način povezan sa Vašingtonom, piše nemački list „Handelsblat“.

„Do sada je Bela kuća pokušala da vrši pritisak zaobilazeći nemačke partnere. Ipak, upozorenja protiv Berlina zvuče veoma iskreno“, navodi se u članku.

Prvi „rizik“ je sve „lošiji položaj predsednika SAD Džozefa Bajdena“. Nemci strahuju da će borba koju američki Kongres vodi protiv gasovoda primorati Bajdena da odustane od dijaloga s Berlinom.

Autor je zabrinut i zbog nove nemačke vlade u kojoj sada vidi faktor nestabilnosti. Napominje se da je prethodna vlada upozoravala Kongres na nove sankcije i umela da se bori za nemačke interese na međunarodnoj sceni, uključujući i one koji se tiču „Severnog toka 2“.
 
Kao treća „opasnost“ se navodi situacija na ruskoj granici. Trenutno Vašington iznosi optužbe na račun Moskve koje se tiču navodnih namera da napadnu Ukrajinu. Moskva je zapadnim partnerima u više navrata ukazala da se svako premeštanje vojske odvija na teritoriji Rusije i da Moskva ne preti nijednoj zemlji, uključujući i susede.

„I to nije jedina drama na Kapitol hilu. Zima će ih naterati da na nov način gledaju na transatlantsko partnerstvo i na kurs Bajdenove vladavine“, zaključio je autor.

Nedavno je objavljeno da su republikanci izneli ultimatum o usvajanju odbrambenog budžeta SAD. Lider republikanaca u Senatu Mič Makonel je izjavio da dokument ne može biti odobren dok se „prvo ne razmotri ’ruska pretnja’, snabdevanje Ukrajine oružjem i sankcije protiv gasovoda“.


izvor

[Dreadnought]

Na pomolu nove američke sankcije protiv Rusije, na udaru ruska valuta


Sjedinjene Države i Evropska unija razmatraju uvođenje sankcija protiv najvećih ruskih banaka i Ruskog fonda za direktne investicije, javlja „Blumberg“ pozivajući se na svoje izvore.

Ograničenja se pripremaju za slučaj „invazije“ Rusije na Ukrajinu.

Kao jedna od opcija razmatra se blokada konvertovanja rubalja u dolare, evre ili britanske funte.

Najgora mera bilo bi isključivanje Mosvve iz međunarodnog platnog sistema SWIFT, ali, izvori američke agencije kažu da bi to bio udar na obične građane.

Prema pisanju agencije, pitanje sankcija američki predsednik Džozef Bajden mogao bi da pomene tokom razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom putem video-linka koji je planiran za večeras.

Podsetimo, Kijev i zapadne zemlje, u prvom redu Amerika, u poslednje vreme optužuju Rusiju da koncentriše snage na granici sa Ukrajinom i da priprema invaziju na tu zemlju.

Ruski zvaničnici su u više navrata istakli da Moskva premešta snage na svojoj teritoriji, ali da nikome ne predstavlja pretnju, a da NATO, izgovarajući se navodom opasnošću od ruske invazije na Ukrajinu, pomera svoje snage na istok ka ruskim granicama.


izvor

[Dreadnought]

Vašington o Rusiji i neširenju NATO: Samo sprovodimo politiku otvorenih vrata


Vašington ne smatra da je prekršio obećanje dato Rusiji o neširenju NATO na Istok, samo sprovodi svoju politiku „otvorenih vrata“, rekao je predstavnik Stejt departmenta za medije Ned Prajs.

„Jasno smo stavili do znanja ... da su vrata NATO otvorena i da smo privrženi takvoj politici“, rekao je Prajs i dodao da Alijansa mora da ima takvu opciju.

NATO je odbrambeni savez, a ideje da Alijansa ili pretendenti na članstvo, poput Ukrajine, mogu da predstavljaju pretnju po Rusiju bile bi smešne da situacija nije tako ozbiljna, naveo je Prajs.

On je o tome govorio na redovnom brifingu nakon podsećanja novinara o tome da je još 1990. godine tadašnji američki državni sekretar Džejms Bejker obećao bivšem predsedniku SSSR Mihailu Gorbačovu da neće biti širenja NATO na Istok „ni inč“.

Prajs je dodao i da SAD podržavaju pravo Ukrajine da „odlučuje o svojoj budućnosti“ u kontekstu članstva u NATO, a zabrinutost u Vašingtonu ne izaziva to pitanje, već Rusija.

Na ponovljeno novinarsko pitanje da li u Vašingtonu smatraju da je Bejkerovo obećanje bilo pogrešno i da li je prekršeno i da li su svesni da je Rusija spremna da odgovori na to, Prajs se pozvao da politiku Amerike koja je bila potvrđena na samitu NATO u Bukureštu 2008. godine, ne dajući konkretan odgovor.

Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin je 1. decembra predložio da se krene u pregovore oko postizanja pravnih garancija za neširenje NATO-a na istok.

Putin je naglasio da je najvažniji zadatak ruske diplomatije: dobijanje pouzdanih i dugoročnih garancija bezbednosti.

Ruski predsednik je nedavno govorio i o „crvenim linijama“ za Rusiju i u tom kontekstu naveo je, između ostalog, povećano prisustvo NATO-a u Ukrajini, ali i potencijalni ulazak te bivše sovjetske republike u sastav Alijanse.


Dogovor Bejker-Gorbačov

Nakon što je 1989. pao Berlinski zid, javilo se pitanje čiji saveznik će sada biti Nemačka — američki, odnosno NATO-a, Sovjetskog Saveza, to jest Varšavskog pakta, ili ničiji. U Bušovoj administraciji odlučili su da ujedinjena Nemačka treba da postane deo NATO-a.

U februaru 1990. godine SAD su Rusiji dale ponudu na čiji sadržaj ukazuje transkript pregovora u Moskvi. Prema toj ponudi tadašnji državni sekretar SAD Džejms Bejker izjavio o spremnosti da pruži SSSR-u jake garancije da se pakt neće proširiti „ni inč“ u zamenu za podršku američkoj poziciji u Nemačkoj.

Za manje od nedelju dana kasnije Mihail Gorbačov je pristao. Nikakav formalni dogovor nije zaključen. Međutim, za obe strane bilo je očigledno da je reč o „usluzi za uslugu“: Gorbačov podržava savez Nemačke i Zapada, a SAD ograničavaju širenje NATO-a.

Međutim, interni memorandumi i evidencija predstavnika Bušove administracije su pokazali da su se već istog meseca Sjedinjene Države predomislile i odlučile da odustajanje od proširenja vojne alijanse nije u njihovom interesu.
Već do oktobra razgovarali su o tome kada treba „istočnoevropskim demokratijama“ da pokažu da je NATO spreman da ih prihvati. Pritom su Amerikanci, izgleda, i dalje pokušavali da ubede Ruse da su interesi Moskve u ovoj situaciji uzeti u obzir.

Stoga ne čudi da je Rusija bila besna kada je NATO počeo da poziva u svoje članstvo Poljsku, Mađarsku, Češku, baltičke i druge zemlje.


izvor

[Dreadnought]

„Ako ne želite s Lavrovom, slušaćete Šojgua“: Mediji o pitanju Ukrajine u odnosima Rusije i Amerike


Opasnost od „invazije“ Rusije na Ukrajinu je preuveličana, Moskva i Vašington imaju šanse da se dogovore o glavnim problemima iako upravo Bela kuća provocira Kremlj na uzvratne akcije na granici, piše pariski „Figaro“.

U članku stručnjak za pitanja evropske geopolitike Floran Paramantje ističe da su aktivnosti Rusije na granici sa Ukrajinom poslecida čestih provokacija koje dolaze od Zapada, a posebno SAD.

„Rusija pokušava da odreaguje na dva ili tri nedavna vojna događaja: pojavu turskih bespilotnih letelica, jačanje vojnog prisustva NATO u Crnom moru i prolazak američkih bombardera na 20 kilometara od Rusije. Pre nekoliko nedelja predsednik Vladimir Putin je zatražio pisane garancije za bezbednost Rusije“, naveo je ekspert, dodajući da Moskva u svakom slučaju eventualno pristupanje Ukrajine NATO smatrati neprihvatljivim.

Paramantje je izneo mišljenje i o komunikaciji dve zemlje povodom Ukrajine.
 
On smatra da dve zemlje imaju šanse da normalizuju odnose jer su njihove snage prilično ravnopravne, ali da nedelikatnost bilo koje od strana može da dovede do težih posledica.

„U toj krizi Moskva ima određenu poziciju i poručuje Vašingtonu: ‘Ako ne želite da komunicirate sa Sergejom Lavrovom, ništa strašno. Ali, onda ćete morati da čujete ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua’. A to govori o mnogome“, naveo je francuski stručnjak.

On je dodao i da Kremlj želi da o ovome razgovara samo s Belom kućom.

„Rusija ne želi da diskutuje o miru sa ukrajinskim rukovodstvom, nego samo sa SAD. Ona smatra da nema nikakvog smisla pregovarati sa Evropljanima ili čak i sa NATO, jer će se oni u svakom slučaju obratiti Sjedinjenim Državama za odobrenje pre donošenja bilo kakve odluke. Rusija želi da razgovara samo sa ‘glavnim’ “, zaključio je on.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj o razgovoru Putin-Bajden: Nema mesta emocijama, ključ su nacionalni interesi


Smisao razgovora predsednika Rusije i Amerike, Vladimira Putina i Džozefa Bajdena, postoji u svakom slučaju, bez obzira na negativne tonove sa američke strane, ocenio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Putin će se, dodao je, rukovoditi nacionalnim interesima a ne emocijama.

Kako je najavljeno, dvojica predsednika razgovaraće danas a pretpostavlja se da će glavne teme biti Ukrajina, pomeranje NATO ka granicama Rusije, kao i inicijativa ruskog lidra o garancijama bezbednosti.

„Svakako ima smisla razgovarati. I na tome se bazira diplomatski pogled na svet predsednika Putina. On je spreman za razgovor, ali razgovor mora da bude na bazi uzajamnog uvažavanja i tokom razgovora partneri treba da uzimaju u obzir međusobne interese i zabrinutost. Ne sumnjam da je naš predsednik spreman da stavi do znanja američkom kolegi sve zbog čega je zabrinut, sasluša šta njega brine i da odgovarajuća objašnjenja“, naveo je Peskov.
Kako je dodao, u tom razgovoru Putin se neće rukovoditi emocijama već nacionalnim interesima.

„Mediji objavljuju veliki broj dezinformacija... Vidimo da raste napetost u retorici, ali mi pozivamo da se sačuva trezvenost. Predsednici nikada ne razgovaraju polazeći od emocija već polazeći od svojih nacionalnih interesa“, rekao je Peskov na pitanje novinara o tome da li je pisanje medija o mogućim novim američkim sankcijama protiv Rusije uticalo na raspoloženje Putina pred razgovor s Bajdenom.

Portparol Kremlja je napomenuo da u Moskvi ne očekuju nikakav proboj od ovih razgovora.

„Ne treba očekivati nikakav proboj od tog razgovora. To je jednostavno radi razgovor u teškom periodu. Eskalacija napetosti u Evropi premašuje granice, ona je vanredna i to naravno zahteva da se o tome razgovara na najvišem nivou“, ocenio je on.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj ne vidi potvrdu iz SAD o mogućim antiruskim sankcijama


Kremlj ne vidi indirektnu potvrdu od SAD o mogućnosti uvođenja novih antiruskih sankcija o kojima pišu strani mediji, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

„Ne bih reagovao na ovo (saopštenje medija o mogućim novim sankcijama Moskvi), trenutno se objavljuje mnogo istinitih i lažnih stvari. Nisam video nikakvu indirektnu potvrdu od Bele kuće, pa ne mogu ništa da kažem“, rekao je predstavnik Kremlja.

„Što se tiče oduševljavanja sankcijama, znamo da je američka strana zavisna od ‘sankcionih vežbi’“. U tom pogledu, predvidljivost američke strane nije dobra“, dodao je Peskov.

Prema njegovim rečima, o navodno mogućim sankcijama ranije je saopštila televizija „Si-En-En“, a Kremlj ne zna da li je reč o „patki“ ili namernom curenju.

Prema izvorima ovog medija, moguće nove američke sankcije mogle bi da se odnose na predstavnike užeg kruga predsednika Rusije i ruske proizvođače energije, a takođe predviđaju isključenje zemlje iz SVIFT-a (međunarodnog međubankarskog sistema za prenos informacija i plaćanje).

„Generalno vidimo da raste tenzija u retorici. Ali ipak pozivamo da ovde budemo prisebni“, odgovorio je portparol na pitanje da li izveštaji o mogućim novim sankcijama Sjedinjenih Američkih Država mogu da utiču na raspoloženje Putina pre razgovora sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.


izvor

[Dreadnought]

Ukraine tensions: Rhetoric before Biden-Putin meeting remains aggressive

US president Joe Biden meets his Russian counterpart Vladimir Putin today in a video conference. They'll be discussing Russia's troop buildup on its border with Ukraine. The US has threatened severe economic consequences if Russia invades its neighbor. In recent weeks the US has reported that Russian troops were massing in several locations close to Ukraine and Belarus. Moscow says it wants security guarantees from neighboring countries and NATO.