Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Putin i Bajden razgovaraju u četiri oka putem video linka


Predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Džozef Bajden, počeli su razgovor putem video linka. Dijalog se odvija u četiri oka.

Putin je sa osmehom pozdravio Bajdena na početku sastanka. Bajden je saopštio da mu je drago što opet vidi Putina.

"Na žalost, prošli put na G20 nismo mogli lično da se vidimo. Nadam se da ćemo se sledeći put lično sresti", rekao je američki predsednik.

Kako se očekuje, dva lidera će razgovarati o širokom spektru pitanja, uključujući napetost oko Ukrajine, pomeranje NATO-a na istok i o inicijativi ruskog predsednika za pružanje garancija bezbednosti. Kako je saopštio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, razgovor Putina i Bajdena će trajati "koliko bude bilo potrebno". On nije vremenski ograničen.

Putin razgovara sa američkim kolegom iz svoje rezidencije u Sočiju.

Razgovor se vodi putem zaštićene linije koja je predviđena za dijalog rukovodstva dve države. Ona se koristi prvi put. Linija je profunkcionisala još za vreme ranijih administracija, ali do sada nije korišćena.

Današnji razgovor dva lidera je peti od stupanja Bajdena na dužnost američkog predsednika. Do sada su tri puta razgovarali telefonom, a sredinom juna su imali i sastanak u Ženevi.


izvor

[MOTORISTA]

Lider SAD izrazio zabrinutost povodom ruskih akcija u vezi sa Ukrajinom, evo šta je Putin tražio
Srna 07.12.2021.

Predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Džo Bajden, završili su večeras razgovor posle nešto više od dva sata.

Razgovor je počeo oko 18.08 po moskovskom vremenu, a završen je u 20.10, prenosi TASS. Na početku video-sastanka, Putin i Bajden su se međusobno pozdravili, a američki predsednik je izrazio nadu da će uskoro doći do ličnog sastanka.

- Pozdravljam Vas, gospodine predsedniče - rekao je Putin američkom kolegi, mahnuo mu i nasmejao se, preneo je TASS.

Bajden je odgovorio da mu je "drago što se ponovo vide" i takođe mahnuo rukama.

- Drago mi je što te ponovo vidim. Nažalost, prošli put nismo uspeli da se vidimo na samitu G20. Nadam se da ćemo se sledeći put videti uživo - rekao je Bajden.

Razgovor je potom bio zatvoren za javnost.

Video-konferencija je organizovana putem bezbedne video-veze namenjene razgovorima između svetskih lidera koja je prvi put danas korišćena. Putin se nalazi u svojoj rezidenciji u Sočiju, dok se Bajden nalazi u jednom prostoriji Bele kuće nazvanoj "Situation Room", koja je zatvorena za medije. Bela kuća nije prenela fotografije sa početka sastanka. Izbor Amerikanaca da sastanak bude u toj visoko obezbeđenoj sobi, u kojoj američka izvršna vlast nadgleda osetljive vojne intervencije, otkriva visok stepen napetosti u Vašingtonu, ocenio je Frans Pres.

Vašington, NATO i Kijev optužuju Moskvu da gomila vojnike na granici sa Ukrajinom i da priprema napad. Moskva je nekoliko puta to demantovala i optužila zapadne zemlje da pojačavaju napetost održavanjem vojnih vežbi na Crnom moru. Bela kuća je saopštila da je cilj američkog predsednika bio da prenese "jasnu poruku" koliki će biti stvarni trošak za Kremlj ako se odluči na invaziju. Američki obaveštajci procenili su da je Moskva rasporedila oko 70 hiljada vojnika na granici sa Ukrajinom i da sprema ofanzivu sledeće godine.

- Konsultovali smo se sa saveznicima i dogovorili da uvedemo stroge sankcije koje će ozbiljno oštetiti rusku ekonomiju. Zovite to pretnjom, činjenicom, pripremom, kako god hoćete - rekla je portparolka Bele kuće Džen Psaki.

Ukrajinske vlasti su u saopštenju uoči razgovora ustvrdile da Rusija šalje tenkove i snajpere u istočnu Ukrajinu da bi "isprovocirala razmenu vatre", te da vodi kampove za obuku pod vođstvom pripadnika ruske vojske. Kremlj nije komentarisao te optužbe. Sa druge strane, Putin je trebalo da traži garancije da se NATO neće proširiti na Ukrajinu, koja već duže vreme traži način da uđe u alijansu. Putinov zahtev za Amerikance i njihove saveznike nije tačka o kojoj žele da pregovaraju. Bajden i Putin su pored Ukrajine razgovarali o strateškoj stabilnosti i kontroli nuklearnog naoružanja, sajber bezbednosti i iranskom nuklearnom programu.

Bajden izrazio zabrinutost povodom akcija Rusije u vezi sa Ukrajinom

Predsednik Bajden izrazio je u razgovoru sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom duboku zabrinutost povodom akcija Rusije u vezi sa Ukrajinom, saopštila je Bela kuća.

"Predsednik Bajden izrazio je duboku zabrinutost SAD i naših evropskih saveznika povodom eskalacije koju vrši Rusija svojim snagama u vezi sa Ukrajinom i jasno stavio do znanja da će SAD i naši saveznici odgovoriti snažnim ekonomskim i drugim merama u slučaju vojne eskalacije", navodi se u saopštenju. Bajden je ponovio da SAD podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i pozvao na deeskalaciju i povratak diplomatiji, dodaje se u tekstu.

Putin zatražio garancije da se NATO neće širiti

Ruski predsjednik Vladimir Putin zatražio je od predsednika SAD Džoa Bajdena pravno obavezujuće bezbednosne garancije da se NATO neće širiti, saopštio je Kremlj posle razgovora dvojice lidera putem video-veze. Putin je tokom dvočasovnog razgovora rekao da NATO jača vojni potencijal nedaleko od granice Rusije i "vrši opasne pokušaje da pokori ukrajinsku teritoriju", navodi se u saopštenju.

- Zbog toga je Rusija ozbiljno zainteresovana da dobije pouzdane, pravno čvrste garancije koje će odbaciti mogućnost širenja NATO-a na Istok i razmeštanje ofanzivnih napadačkih sistema u državama pored Rusije - objavio je Kremlj.

Putin je predložio da Rusija i SAD uklone sve restrikcije sa diplomatskih misija dve zemlje, dodaje se u saopštenju. Kremlj je ranije demantovao da Rusija planira invaziju na Ukrajinu i objavio da Moskva ima pravo da razmešta trupe na ruskoj teritoriji prema svom nahođenju.

Dogovoren nastavak dijaloga

Ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik SAD Džo Bajden dogovorili su da nastave dijalog i kontakte, saopšteno je iz Kremlja.

"Predsednici su izrazili mišljenje da će, imajući u vidu odgovornost za održavanje međunarodne bezbednosti i stabilnosti, Rusija i SAD nastaviti dijalog i neophodne kontakte", navedeno je u saopštenju Kremlja nakon današnjeg razgovora dvojice lidera. U saopštenju se dodaje da je "sveukupno, razgovor bio iskren i poslovne prirode", prenio je TASS.

Bajden posle Putina razgovara sa zapadnim saveznicima

Američki predsednik Džozef Bajden razgovaraće o ishodu današnjeg rusko-američkog video samita sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, italijanskim premijerom Mariom Dragim i premijerom Velike Britanije Borisom Džonsonom, saopštila je Bela kuća. Lideri Velike Britanije, Italije, SAD, Francuske i Nemačke izrazili su na sastanku u ponedeljak zabrinutost zbog „sve oštrije ruske retorike“ u vezi sa Ukrajinom, pozvali Rusiju da deeskalira tenzije i složili se da je diplomatija posebno u okviru „Normandijskog formata”, jedini način da se konflikt u Donbasu reši primenom sporazuma iz Minska.

"Na jučerašnjem sastanku, lideri su se složili da ostanu u bliskom kontaktu u vezi sa koordinisanim i sveobuhvatnim pristupom kao odgovor na jačanje ruskih trupa na ukrajinskim granicama", navodi se u saopštenju, koje je preneo TASS.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Pomoćnik ruskog predsednika o razgovorima dva lidera
Tanjug 08. 12. 2021.

RAZGOVOR između ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog američkog kolege DŽoa Bajdena, koji su vodili juče, bio je poslovan, ali su se čule i šale i duhovite opaske, rekao je novinarima pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.

- Razgovor je trajao dva sata, zabeležili smo vreme. Predsednici su razgovarali tačno dva sata u formatu zatvorene video konferencije - izjavio je Ušakov, a prenosi ruska agencija TAS S - Razgovor je bio prilično otvoren i poslovan, ali istovremeno je bilo šala i razmene duhovitih komentara. To je bio normalan razgovor između dvojice ozbiljnih lidera kada se diskutuje o ozbiljnim pitanjima i kada se pokreću osetljive teme - izjavio je pomoćnik ruskog predsednika.

Prema njegovim rečima, lideri SAD i Rusije su napravili "nekoliko šala", dodajući da "mudri ljudi" znaju kako da od duge fraze ili ideje naprave kratku, pretvarajući je u šalu.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Уторак, 07.12.2021.

Бајден са званичницима ЕУ: Потребан стални дијалог с Русијом

Лондон – Британски премијер Борис Џонсон и други европски савезници САД сложили су се у разговору са америчким председником Џозефом Бајденом, после његовог видео-састанка са руским лидером Владимиром Путином, о потреби сталног дијалога са Русијом у циљу ублажавања њеног, како су оценили, претећег понашања према Украјини.

„Лидери су истакли да је важно да Русија престане са својим претећим понашањем према Украјини. Сложили су се око потребе за текућим дијалогом са Русијом како би се подстакао овај исход”, саопштено је из британске Владе, преноси Ројтерс.

Како се додаје, лидери су се сложили и да остану у блиском контакту, као и да координишу своје приступе овом питању, преноси Танјуг. Бајден је разговарао са Џонсоном, италијанским премијером Мариом Драгим, француским председником Емануелом Макроном и немачком канцеларком Ангелом Меркел, након што је одржао видео састанак са руским председником Владимиром Путином о Украјини.

Амерички и руски председник одржали су данас видео састанак који је трајао више од два сата, током којег су разговарали о Украјини и другим споровима у америчко-руским односима. Према саопштењу Беле куће, Бајден је данас пренео Путину да је Запад забринут да ће Русија напасти Украјину и упозорио на „снажне економске и друге противмере” које би уследиле ако Москва започне војни сукоб.

Из Кремља је после састанка саопштено да је Путин позвао Бајдена да се престане са праксом пребацивања одговорности за ескалацију ситуације око Украјине на Русију, и да је цео разговор оценио као искрен и послован.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Uhvaćeni u laži? Zapad izmislio "rusku pretnju"
IZVOR: SPUTNJIK UTORAK, 7.12.2021.

Zapad je izmislio "rusku pretnju" kako bi motivisao postepenu integraciju Švedske u NATO i SAD.

Tu tvrdnju je izneo švedski politikolog Per Salander u članku objavljenom u listu "Dagens arena". Prema rečima profesora emeritusa sa Univerziteta Umeo, analizirajući nedavne izjave švedskih političara i njihove realne postupke u međunarodnoj areni, može se izvući samo jedan zaključak – "o dugoj ruci" Vašingtona u severnoj Evropi. Pri tome, Salander je naglasio da sve vesti o navodnoj pretnji Švedskoj od Moskve sadrže mali element istine koja se odnosi isključivo na raskol u švedskom društvu.

Istovremeno, politikolog je podsetio na redovno učešće Stokholma u vojnim vežbama NATO-a u Baltičkom moru. On je dodao da snage samoodbrane u Gotlandu obučavaju američki marinci.

"Navodna ruska agresija nije ništa drugo do konstrukcija koja seje podele i koja ima za cilj da motiviše postepenu integraciju Švedske sa SAD i NATO-om", zaključio je Salander.

Ranije je Ambasada Rusije u SAD saopštila da Rusija nikome ne preti, dok je pomeranje trupa na njenoj teritoriji – suvereno pravo svake zemlje.

Izvor. www.b92.net

[Dreadnought]

Sam protiv celog Bajdenovog tima: Prvi detalji razgovora Putina i američkog predsednika


Predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Džozef Bajen, razgovarali su putem video linka na više tema - od Ukrajine do sajber kriminala, saopštila je Bela kuća nakon razgovora dva lidera koji je trajao više od dva sata.

Bajden je, kako se navodi u saopštenju, izrazio ozbiljnu zabrinutost predsedniku Rusije u vezi sa gomilanjem ruskih trupa na ukrajinskoj granici. On je jasno dao do znanja da će SAD i njihovi saveznici odgovoriti oštrim ekonomskim i drugim merama na vojnu eskalaciju, ako do nje dođe.

Kako se dodaje Bajden je tokom razgovora potvrdio podršku suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i "pozvao na deeskalaciju i povratak diplomatiji".

"Oba predsednika su poručila svojim timovima da nastave sa radom. SAD će to činiti u tesnoj koordinaciji sa saveznicima i partnerima", saopštila je pres-služba Bele kuće.

Kako se navodi, Putin i Bajden su razgovarali i o strateškoj stabilnosti, sajber kriminalu, kao i o zajedničkom radu na rešavanju regionalnih pitanja, uključujući problem Irana.

Bela kuća je objavila fotografiju sa samita na kojoj se vidi da na jednoj strani ruski predsednik sedi sam, dok s druge strane američkog predsednika okružuje ceo tim.

Sastanak je održan putem video linka i bio zatvoren za javnost. Novinarima je bio pokazan samo početak sastanka, gde su dva lidera pozdravili jedan drugog i razmenili nekoliko fraza. Sastanak je nastavljen u četiri oka.


izvor

[Dreadnought]

Rusija saopštila šta je Putin tražio od Bajdena


Kriza u Ukrajini i odsustvo progresa u realizaciji Minskih sporazuma bile su glavne teme razgovora predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Džozefa Bajdena putem video linka.

"Predsednici su izrazili mišljenje da, uzimajući u obzir odgovornost za održavanje međunarodne bezbednosti i stabilnosti, Rusija i SAD će nastaviti dijalog i potrebne kontakte. U celini, razgovor je bio iskren i poslovan", navodi se u saopštenju Kremlja.

Predsednik Putin je predložio SAD da ponište nagomilana ograničenja za funkcionisanje diplomatskih misija, "što bi moglo da posluži i za normalizaciju drugih aspekata bilateralnih odnosa".

Bajden je, sa svoje strane, istakao, navodno, "preteći" karakter pomeranja ruskih trupa u blizini ukrajinskih granica i naveo koje sankcije bi SAD i njihovi saveznici bili spremni da preduzmu u slučaju dalje eskalacije situacije, dodaje se u saopštenju.

Putin je naglasio da ne treba prebacivati odgovornost na Rusiju, jer, po njegovim rečima, NATO preduzima "opasne pokušaje ulaska na teritoriju Ukrajine".

"Rusija je ozbiljno zainteresovana za dobijanje pouzdanih, pravnih garancija koje isključuju širenje NATO-a na istok i raspoređivanje ofanzivnih sistema u susednim sa Rusijom državama", naglasio je Kremlj.

Lideri su se dogovorili da njihovi predstavnici počnu konsultacije povodom ovih osetljivih pitanja.

Ruski predsednik je ilustrovao destruktivnu politiku Kijeva, usmerenu na demontažu Minskih sporazuma, postignutih u normandijskom formatu i "izrazio ozbiljnu zabrinutost povodom provokacija Kijeva protiv Donbasa".

Dva predsednika su razgovarala i o realizaciji dogovora, postignutih na junskom rusko-američkom samitu koji je održan u Ženevi i iranskom nuklearnom programu. Oni su izrazili spremnost da nastave saradnju u borbi protiv sajber kriminala.


izvor

[Dreadnought]

Bela kuća: Bajden nije dao garancije Putinu da će Ukrajina ostati izvan NATO-a


Predsednik SAD Džo Bajden jasno je stavio do znanja ruskom lideru Vladimiru Putinu da nijedna zemlja van granica NATO-a nema pravo veta prilikom donošenja odluke o širenju Alijanse, izjavila je zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland.

„Bajden je danas vrlo jasno stavio do znanja predsedniku Putinu da je odluka o prijemu u NATO prerogativ Alijanse i zemalja – kandidata za članstvo. Nijedna spoljna strana neće imati pravo veta na te odluke“, izjavila je Nulandova.

Bela kuća je ocenila razgovor Putina i Bajdena kao direktan i otvoren.

Prema rečima savetnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana, Bajden tokom razgovora nije napravio nikakve ustupke ruskom lideru po pitanju mogućnosti širenja NATO-a ili smanjenja prisustva američkih trupa u Evropi.

„Nije dao takva obećanja ili ustupke. On polazi od toga da zemlje moraju imati mogućnost da slobodno biraju s kim će biti partneri“, naglasio je Salivan.

Takođe je dodao da je američki predsednik „otvoreno rekao Putinu da ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, Amerika i njeni saveznici će odgovoriti odlučnim ekonomskim merama, snabdeće Ukrajince dodatnim odbrambenim materijalima... i ojačaće svoje saveznike na istočnom krilu NATO-a dodatnim mogućnostima“.

„Mi i dalje ne smatramo da je predsednik Putin doneo odluku (o napadu na Ukrajinu)“, istakao je Salivan.

Istovremeno je dodao da je Amerika spremna da doprinese realizaciji Minskih sporazuma u cilju podrške „normandijskom formatu“.

Salivan je saopštio da je Bajden informisao lidere Francuske, Nemačke, Italije i Velike Britanije o razgovoru sa ruskim predsednikom kako bi se sa njima konsultovao o daljim koracima.

U saopštenju kabineta britanskog premijera Borisa Džonsona navodi se da su se lideri složili da je neophodan dijalog sa Rusijom po pitanju Ukrajine.

„Lideri su istakli da je važno da Rusija prestane sa svojim pretećim ponašanjem prema Ukrajini. Složili su se da je potreban konstantni dijalog sa Rusijom kako bi doprineli takvom rezultatu“, precizirano je u saopštenju.


izvor

[Dreadnought]

Tucker: Why is the United States doing this?

[Dreadnought]

Ključne tačke razgovora Putina i Bajdena


Predsednik Rusije Vladimir Putin je svom američkom kolegi Džozefu Bajdenu tokom onlajn razgovora govorio o „crvenim linijama“ i pretnjama koje zabrinjavaju Moskvu. Američki predsednik je, sa svoje strane, izrazio zabrinutost zbog zaoštravanja situacije oko Ukrajine, saopštio je pomoćnik ruskog lidera Jurij Ušakov.


„Crvene linije“ i pretnje bezbednosti

Putin je Bajdenu označio „crvene linije“ – dalje napredovanje NATO-a na istok i razmeštanje ofanzivnog naoružanja u Ukrajini i drugim zemljama koje se graniče sa Rusijom.

Ruski lider je, prema rečima njegovog pomoćnika, takođe rekao američkom kolegi da, dok je Vašington zabrinut zbog ruskih trupa na ruskom tlu, Moskva je zabrinuta za sopstvenu bezbednost na globalnom nivou.

Ušakov je parafrazirao reči predsednika Rusije.

„Putin je rekao da vas, Amerikance, brinu naši bataljoni na ruskoj teritoriji hiljadama kilometara od Sjedinjenih Američkih Država, a mi smo zaista zabrinuti za našu bezbednost, bezbednost Rusije u globalnom smislu, u globalnim razmerama. To je otprilike ono što je Putin prokomentarisao na kraju razgovora, sumirajući rezultate“, precizirao je Ušakov.

Odgovarajući na pitanje o povlačenju trupa sa granica sa Ukrajinom, Ušakov je naveo da se „ruske trupe nalaze na svojoj teritoriji i da nikome ne prete, o tome je govorio predsednik“.

Kako je primetio predstavnik Kremlja, Putin je takođe direktno izrazio Bajdenu zabrinutost što Ukrajina i NATO jačaju svoje vojne snage.

„S tim u vezi, naravno, (Putin) je izneo naše stavove o tome da su nam potrebne određene garancije, uključujući pravne garancije, koje osiguravaju našu bezbednost i stvaraju uslove za naš normalan razvoj“, dodao je on.

Bajden je, sa svoje strane, obećao svom ruskom kolegi da će razmatrati zabrinutost Moskve sa američkim saveznicima. Predsednici su se dogovorili da će početi dijalog o tome, uključivanjem svojih predstavnika i pomoćnika.


Mnogo vremena o Ukrajini

Tema Ukrajine je u razgovoru Putina i Bajdena odnela „mnogo vremena“, objasnio je Ušakov. Ruski lider je obavestio svog kolegu da Kijev ne realizuje i sabotira Minske sporazume, kao i da se odugovlači pregovarački proces u okviru kontakt grupe.

Sa druge strane, Bajden je izrazio zabrinutost SAD i NATO-a zbog premeštanja ruskih trupa u blizini ukrajinskih granica. Šef Bele kuće je, prema rečima Ušakova, takođe upozorio Putina da SAD spremaju velike sankcije u slučaju dalje eskalacije situacije oko Ukrajine.

„I ekonomske, i finansijske, i političke, koje će biti iskorišćene ako situacija oko Ukrajine nastavi da eskalira“, objasnio je pomoćnik predsednika.

„Bajden je pomenuo moguće sankcione mere. Ono što se ranije govorilo javno i saopštavano nam raznim kanalima, sada je rečeno, ali u prilično prihvatljivoj formi koja je dostojna predsedničkog nivoa“, primetio je on.

Istovremeno, Ušakovu je bilo čudno pitanje da li je Putin davao Bajdenu garancije da trupe neće biti poslate u Ukrajinu.

„O tome se nije ni razgovaralo. Kako slati trupe u Ukrajinu? Šta je to? Invazija, šta li? O tome uopšte nije bilo govora“, naglasio je on.

Na pitanje da li to znači da nove američke sankcije ne prete Rusiji, Ušakov je odgovorio da za njih nema nikakvog povoda.


Za rešavanje problema potrebne godine

Ušakov je konstatovao da onlajn samit Putina i Bajdena nije doneo nikakve pomake, to je za sada teško i očekivati, ali su lideri pokazali spremnost za rad i dijalog.

On je napomenuo da će Rusiji i Sjedinjenim Američkim Državama trebati mnogo vremena da reše probleme u odnosima.

„Nagomilalo se toliko problema da će biti potrebno više meseci, možda čak i više godina da se oni razreše. Videćemo“, rekao je on.

Kako je naveo, Putin i Bajden shvataju da ne treba da prekidaju dijalog i da oni imaju posebnu odgovornost za održavanje mira i stabilnosti. Lideri dveju zemalja smatraju i da je neophodno težiti normalizaciji odnosa i razvoju saradnje.

„To je bila preambula razgovora“, dodao je Ušakov.


Problem diplomatskih misija

Tokom pregovora sa Putinom, Bajden je samoinicijativno pokrenuo pitanje rada diplomatskih predstavništava, uključujući i nedostatak osoblja u njima.

„Rekao je da se ambasador u Moskvi žali da je generalno nemoguće raditi, nema dovoljno ljudi, nema diplomata, nema sredstava za fizičku zaštitu ambasade i nema njega samog“, ispričao je Ušakov.

„Rekli smo da je to posledica vaših (američkih) akcija koje ste vi (SAD) počeli da uvodite pre pet godina, kada ste uveli neke zabrane i ograničenja našim diplomatama i, što je najvažnije, počeli da sprovodite masovna proterivanja ruskih diplomata i, što je veoma važno, jednostavno nam oduzeli diplomatsku imovinu“, istakao je pomoćnik predsednika.

Američki predsednik je u razgovoru sa Putinom kao prvi korak naveo moguć pristup ruskim diplomatama konfiskovanoj diplomatskoj imovini za procenu njenog stanja.

„Da bi samo pogledali u kakvom je stanju naša oduzeta diplomatska imovina“, dodao je Ušakov.


izvor

[Dreadnought]

Biden, Putin hold video call on Ukraine, U.S.-Russia ties

U.S. President Joe Biden told Russian President Vladimir Putin on Tuesday the West would impose "strong economic and other measures" on Russia if it "invades" Ukraine, while Putin demanded guarantees NATO would not expand further eastward.

The two leaders met via video link in a two-hour summit seen as a vital chance to defuse tension on the Russian-Ukrainian frontier.

[Dreadnought]

Putin i Bajden: Poslovno, ali i šaljivo


Razgovor predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Džoa Bajdena, bio je poslovan, ali su se čule i šale i duhovite opaske.

To je otkrio novinarima pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.

“Razgovor je trajao dva sata, zabeležili smo vreme. Predsednici su razgovarali tačno dva sata u formatu zatvorene video konferencije”, izjavio je Ušakov, a prenosi ruska agencija TASS.

“Razgovor je bio prilično otvoren i poslovan, ali istovremeno je bilo šala i razmene duhovitih komentara. To je bio normalan razgovor između dvojice ozbiljnih lidera kada se diskutuje o ozbiljnim pitanjima i kada se pokreću osetljive teme”, izjavio je pomoćnik ruskog predsednika.

Prema njegovim rečima, lideri SAD i Rusije su napravili “nekoliko šala”, dodajući da “mudri ljudi” znaju kako da od duge fraze ili ideje naprave kratku, pretvarajući je u šalu.


izvor

[Dreadnought]

Lideri SAD i četiri evropske zemlje pozvali Rusiju da smanji tenzije na granici sa Ukrajinom


Lideri SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije složili su se, nakon onlajn sastanka predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Džozefa Bajdena, da Moskva treba da smanji nivo napetosti na granici sa Ukrajinom.

„Kancelarka i šefovi država i vlada koji su učestvovali u (telefonskom razgovoru) istakli su svoju bezuslovnu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, istakavši da Rusija treba da smanji tenzije i traži diplomatsko rešenje, uključujući i u okviru ‘normandijskog formata’ za realizaciju Minskih sporazuma“, izjavio je portparol Vlade Nemačke Štefen Zajbert nakon telefonskog razgovora v. d. nemačkog kancelara Angele Merkel sa predsednicima SAD i Francuske, Bajdenom i Emanuelom Makronom i britanskim i italijanskim premijerima Borisom Džonsonom i Mariom Dragijem.

Prema njegovim rečima, strane su naložile svojim savetnicima da međusobno blisko koordiniraju poteze, privlačeći partnere iz EU i NATO-a.

Lideri su u prethodnom zajedničkom razgovoru razmatrali odnose sa Rusijom i Ukrajinom i založili se za obnovu pregovora u „normandijskom formatu“.


izvor

[Dreadnought]

Mediji: Invazija Rusije na Ukrajinu vodi ka konsenzusu o neprihvatljivosti „Severnog toka 2“ za Zapad


Nemačka i Amerika su imale ozbiljne razgovore o ruskom gasovodu „Severni tok 2“ i u slučaju „invazije“ Rusije na Ukrajinu mogle bi da zaključe da je gasovod neprihvatljiv, piše „Fajnenšel tajms“ pozivajući se na neimenovanog diplomatu.

„Naposletku mogao bi da bude postignut konsenzus o tome da je ‘Severni tok 2’, ako se desi invazija na Ukrajinu, neprihvatljiv“, navodi se u članku.

Rusija je, međutim, nebrojeno puta isticala da je taj gasovod isključivo komercijalni projekata koji je Evropi od koristi.

Prema rečima neimenovanog američkog zvaničnika, Amerika očekuje „veliku pomoć“ od Nemačke u kampanji pritiska na Rusiju u kontekstu situacije u Ukrajini.

Očekuje se da američki zvaničnici dođu u posetu Nemačkoj čim bude formirana nova vlada kako bi razmotrili temu gasovoda i Ukrajine, piše FT.

„ ‘Severni tok 2’ je bolno pitanje. Ono se nadvilo nad svime što se tiče Rusije, Nemačke i Ukrajine“, navodi se u članku.

Takođe se dodaje, uz pozivanje na dvojicu zvaničnika upoznatih sa situacijom, da će zahtev Berlinu i Briselu da zaustave puštanje u rad gasovoda biće istaknut paralelno sa paketom sankcija koje Vašington predviđa za Rusiju.

Bela kuća je posle razgovora predsednika dve zemlje, saopštila da je sudbina „Severnog toka 2“ u kontekstu Ukrajine glavni prioritet za SAD.

Podsetimo, zapadni mediji su više puta optuživali Rusiju da priprema navodnu invaziju na Ukrajinu, licitirajući s brojem vojnika koje Moskva koncentrisala na granici – od 75.000 do 175.000.

Moskva je na sve optužbe odgovorila stavom da ni za koga ne predstavlja pretnju a da je premeštanje snaga na njenoj teritoriji – njeno ustavno, suvereno pravo.

U Rusiji takođe smatraju da zapadne zemlje koriste priču o navodnoj invaziji kako bi dalje pomerile svoje snage na Istok.


izvor

[Dreadnought]

Nuland: Amerika strahuje – Putin hoće da obnovi SSSR; Moskva: Apsurd


Vašington brine mogućnost da ruski predsednik Vladimir Putin namerava da uđe u istoriju tako što će ponovo stvoriti Sovjetski Savez, izjavila je zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland. U Moskvi poručuju da je reč o apsurdnim spekulacijama na koje ne treba nasedati.

„Postoje strahovi da Putin u svojstvu projekta svog nasleđa nastoji da ponovo stvori SSSR. A onda, ko zna da li će njegovi apetiti biti zadovoljeni ili će rešiti da ide dalje?“, rekla je Nulandova na saslušanju u američkom Senatu.

Zamenica državnog sekretara takođe je upozorila Rusiju da „ne sprovodi planove invazije na Ukrajinu“. Ona je istakla da bi sukob sa Ukrajinom, čija je vojska modernizovana u poređenju sa 2014. godinom, koštao mnogo krvi.

Kako kaže, Rusija je znatno veća, njena vojska je mnogo veća, ali je Kijev sada mnogo bolje pripremljen nego 2014. Pored toga, mnogi Ukrajinci su prošli vojsku i vratili se u civilni život, dodala je.

„Ima mnogo razloga zbog kojih niko od nas ne bi trebalo da želi rat. On bi bio izuzetno krvav i težak za Ukrajinu, ali i za Rusiju“, smatra ona.


Ruski senator o „obnovi“ SSSR-a: Apsurdna spekulacija

S tim u vezi, zamenik predsednika Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosačov izjavio je da su optužbe SAD da Moskva navodno želi da obnovi Sovjetski Savez apsurdne spekulacije koje se namerno šire u medijima.

„Poslednjih godina postala je jasna taktika Amerikanaca da u javni diskurs redovno ubacuju neosnovane i sve apsurdnije pretpostavke i optužbe na račun geopolitičkih konkurenata, uključujući Rusiju“, rekao je političar.

Prema njegovim rečima, cilj je isti, a osmišljen je traljavo – „da se rivali pravdaju, dokazujući svoju nevinost i neumešanost”.

„Mislim da ne treba da nasedamo na tako bezazlene zamke, posebno kada ih izgovaraju ne druga, već treća lica“, ocenio je Kosačov.


Tri decenije od raspada Sovjetskog Saveza

Ruski senator je podsetio da je pre trideset godina, 8. decembra 1991. godine, stvorena Zajednica nezavisnih država (ZND) i da se ovaj datum smatra danom raspada SSSR-a.

Lideri većeg broja sovjetskih republika pokušali su da ojačaju svoju moć na terenu poslednjih godina postojanja SSSR-a, zbog čega su preovladale centrifugalne sile, a savez je izgubio, dodao je.

„Susrela su se dva programa – centripetalni i centrifugalni. Iza svakog od njih stajali su milioni ljudi, desetine miliona. Iza svakog. Preovladao je centrifugalni program, koji su vešto odigrali tadašnji lideri niza saveznih republika u interesu jačanja sopstvene 'republičke' vlasti“, podsetio je Kosačov.

Prema njegovim rečima, „republike su pobedile, a SSSR je izgubio”.

„Pobednicima se ne sudi, ali nostalgija za našom zajedničkom prošlošću ostaje“, dodao je senator.


izvor