Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Amerika nije spremna da ratuje zbog širenja NATO-a


Sjedinjene Američke Države teže širenju NATO-a, ali nisu spremne da zbog toga ratuju, izjavio je u intervjuu za „Parlamentarni list“ predsednik Saveta Federacije Konstantin Kosačov. Prema njegovim rečima, Vašington je posvećen stvaranju unipolarnog sveta i od te ideje neće odustati ni pod kakvim okolnostima.

„Međutim, Amerikanci nisu spremni da ratuju zbog toga, ali su spremni da zbog toga tuđim rukama izvlače kestenje iz vatre“, pojasnio je Kosačov. Senator je to nazvao „crvenim linijama“ koje SAD ne žele da pređu.

„Oni neće ratovati zbog Ukrajine, kao što svojevremeno nisu ratovali zbog Gruzije tokom konflikta sa Abhazijom i Južnom Osetijom 2008. godine“, smatra ruski senator.

Kosčov je podvukao da Rusija sigurno ne želi rat.


izvor

[Dreadnought]

"Stavovi Rusije i Zapada se razlikuju"


"Stavovi Rusije i zapadnih zemalja se razlikuju, ali očekujem nastavak intenzivnih pregovora i konsultacija", izjavio je šef diplomatije EU Žozep Borelj.

On je podsetio da je ove sedmice održana prva runda razgovora izmedju SAD-a i Rusije u Ženevi, prenosi ruska agencija TASS.

"I dalje imamo različite stavove, ali možemo da računamo na nastavak serije intenzivnih pregovora i konsultacija na više nivoa u kojima će EU nastaviti da učestvuje", poručio je Borelj.

"EU radeći sa SAD i NATO, mora da definiše šta možemo da učinimo da bismo održali bezbednosni poredak Evrope", istakao je šef diplomatije EU.

Sastanak Saveta NATO-Rusija završen je u Briselu posle četiri sata, javio je prethodno TASS.

Na prvom sastanku Saveta u poslednje dve godine na čelu ruske delegacije nalazili su se zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško, koji je pet godina bio stalni predstavnik Rusije pri NATO, i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin.

Alijansu na pregovorima predstavljali su stalni predstavnici 30 država članica NATO, generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg i zamenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman.


izvor

[PakleniVuk]

Na kraju razgovora da izvučemo zaključak.  Nisu dogovorili verovatno ništa  (ili tek po neku stavku ). Stoltenberg jeste pretio ratom ili ratovima na tlu Evrope i pre početka razgovora  (to može biti i deo taktike i zaduženje da se tako ponaša koje je dobio na brifingu sa SAD ). Do narednih pregovora (ako ih uopšte i bude ) nastaviće na terenu da rade jedni protiv drugih ne bi li priveli onu drugu stranu da odustane ili pristane na uslove iz pregovora.  A to znači da rat već traje, samo se kulminacija rata  (puškaranje i gađanje raketama) odlaže još malo.  

Topli rat (onaj pre njega je bio hladni zbog hladnih odnosa, a ovaj je topli jer se procesori tope od usijanja ) se nastavlja....

[MOTORISTA]

Zamenik ministra odbrane Ruske Federacije: "Odnosi Rusije i NATO na alarmantno niskom nivou"
Tanjug 12.01.2022.

Odnosi između Rusije i NATO su na alarmantno niskom nivou u situaciji globalne nestabilnosti, izjavio je danas zamenik ministra odbrane Ruske Federacije general-pukovnik Aleksandar Vasiljevič Fomin.

- Odnosi Rusije i NATO su na kritično niskom nivou. Ovo se događa u situaciji globalne nestabilnosti, terorističke pretnje i nove trke u naoružanju što (sve zajedno) potpuno degradira bezbednosnu arhitekturu Evrope - naveo je Fomin posle sastanka Saveta NATO -Rusija, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane, prenosi TASS. U saopštenju Fomina se kaže da se Rusija nada da će razgovori sa NATO biti konstruktivni i da će oni omogućiti dvema stranama da u što kraćem roku započnu rad na sporazumu o bezbednosnim garancijama za Rusiju. Ruski predlozi o ovoj temi su predati i čeka se da započnu pregovori o njima, navodi se u saopštenju. Fomin je na sastanku Saveta NATO-Rusija objasnio vojne aspekte ruskog nacrta sporazuma o bezbednosnim garancijama, precizira se u saopštenju ruskog ministarstva odbrane.

"General-pukovnik Aleksandar Fomin, zamenik ruskog ministra odbrane, informisao je predstavnike NATO o ruskim procenama trenutnog stanja evropske bezbednosti, ali je i pružio objašnjenja u vezi sa vojnim aspektima ruskog nacrta sporazuma o bezbednosnim garancijama", saopštilo je rusko ministarstvo odbrane.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Senatori predstavili nacrt zakona o sankcijama Putinu: Razmatraju se i sve raspoložive mere za suprotstavljanje pokretanju gasovoda "Severni tok 2"
Tanjug 12.01.2022.

Američki senatori iz reda demokrata predstavili su danas nacrt zakona o uvođenju sveobuhvatnih sankcija najvišim ruskim vladinim i vojnim zvaničnicima, uključujući predsednika Vladimira Putina.

Kako se navodi, Bela kuća podržava nacrt zakona o sankcijama protiv Rusije koje predlažu demokrate, pozivajući se na predstavnika Saveta za nacionalnu bezbednost SAD. Takođe se apeluje da se razmotre "sve raspoložive i odgovarajuće mere" za suprotstavljanje pokretanju gasovoda "Severni tok 2", prenosi agencija Rojters.

Na čelu inicijative je šef komiteta za međunarodne poslove u američkom Senatu Robert Menendez. Kako se navodi, sankcije koje demokrate predlažu da se uvedu protiv Rusije mogu obuhvatiti visoke vojne zvaničnike i vladine službenike, uključujući ruskog predsednika Putina, a takođe bi ciljale ključne banke i sistem SVIFT.

Ukrajinske vlasti, kao i brojni zapadni političari, u poslednje vreme navode mogućnost ruske ofanzive na Ukrajinu, iako Moskva kategorički odbacuje sve optužbe tvrdeći da Rusija ne namerava nikoga da napadne.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

NATO i Rusija polemisali o našoj bivšoj državi umesto o Ukrajini
B92 12.01.2022.

Sastanak Zajedničkog saveta NATO–Rusija u Briselu u sredu pretvorio se od razgovora o Ukrajini u raspravu o raspadu Jugoslavije.

Kako nezvanično saznaju hrvatski mediji, Rusi su otvorili pitanje raspada Jugoslavije tvrdnjom da je NATO svojim bombarderima razbio Jugoslaviju, što je po Rusima samo jedan u nizu dokaza da je taj vojni savez bio agresivan u širenju na bivše socijalističke države. Na ovakve ruske tvrdnje je prvi odgovorio predstavnik Hrvatske, ambasador Mario Nobilo, koji je u vreme raspada Jugoslavije bio spoljnopolitički savetnik prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, a kasnije i ambasador Hrvatske pri UN.

Sastanak je, naravno, protekao iza zatvorenih vrata, detalje saznajemo samo nezvanično od naših izvora, ali je i generalni sekretar Jens Stoltenberg javno govorio o ovom delu razgovora sa Rusima, koji se tiče raspada Jugoslavije.

"Jugoslavija se nije raspala zbog NATO"

Novinari su Stoltenberga na konferenciji za novinare pitali kako je odgovorio na tvrdnje Rusije da je uloga NATO-a u Jugoslaviji i Libiji kontroverzna. Stoltenberg je potvrdio i da su tokom sastanka Saveta NATO–Rusija predstavnici Hrvatske, Slovenije i Crne Gore uzeli reč i govorili o tome šta se zaista dešavalo tokom raspada Jugoslavije, a šta je suprotno onome što su Rusi danas govorili.

"Nekoliko saveznika koji su bili deo bivše Jugoslavije je vrlo jasno reklo da se Jugoslavija nije raspala zbog NATO-a, već zbog unutrašnjih razloga, unutrašnjih sukoba. NATO je došao kasnije, da spreči zločine", rekao je Stoltenberg.

"Cela ideja da je NATO kriv za raspad Jugoslavije je pogrešna. Trebalo je zaustaviti zločine, prvo u BiH, a potom i na Kosovu. Ali u tom trenutku Jugoslavija se već raspala", dodao je generalni sekretar Alijanse.

Izvori hrvatskih medija rekli su da je i susret NATO saveznika sa Rusima, upravo posle pokretanja teme raspada Jugoslavije, postao emotivniji i poprimio jači ton. Navodno su Hrvati promenili ceo ton razgovora, hteli su da naglase da Rusija može biti konstruktivan igrač u međunarodnoj bezbednosnoj politici. Naveli su da je tokom raspada Jugoslavije Rusija bila konstruktivna i aktivno sarađivala sa zapadnim silama.

Nagomilavanje ruskih trupa na ruskoj teritoriji u blizini granice sa Ukrajinom i dalje ostavlja saveznike u čvrstom uverenju da se Rusija sprema za veliku invaziju, pa NATO želi da vidi deeskalaciju na ruskoj strani. A uslovi koje je Moskva nedavno postavila za NATO, uključujući pismene garancije da više neće biti širenja NATO-a na istok i zahtev da se NATO snage povuku na linije iz 1997. godine, pre proširenja na centralnu i istočnu Evropu, u sredu tokom sastanka ubedljivo odbijeni od svih trideset zemalja saveznika. Saveznici su ponovo potvrdili politiku otvorenih vrata NATO-a i pravo svake nacije da izabere sopstvene bezbednosne aranžmane.

"Saveznici su jasno stavili do znanja da neće odustati od svoje sposobnosti da štite i brane jedni druge, uključujući i prisustvo NATO trupa u istočnom delu alijanse", rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare posle sednice Saveta NATO–Rusija.

Kako na sastanku u ponedeljak u Ženevi, gde su Amerikanci i Rusi razgovarali o istom pitanju, na današnjem sastanku u Briselu ništa nije rešeno, samo su utvrđeni stavovi dve strane, uz očekivanje da se dijalog može nastaviti, ali pod uslovom da Rusija smanji napetost. NATO je zainteresovan za dijalog sa Rusima o nekim važnim pitanjima o kojima nije raspravljano u dijalogu već nekoliko godina. To su teme poput novog sporazuma o kontroli naoružanja, sporazuma o transparentnijem izvođenju vojnih vežbi, o smanjenju opasnosti od sajbernapada i slično. NATO jednostavno ne želi da govori o najvećim željama Rusije, ispisanim u dva predloga bezbednosnih sporazuma koje je Moskva poslala SAD i NATO sa željom da ih zaključe i tako promene bezbednosnu arhitekturu Evrope.

NATO ne želi da pregovara o najvećim željama Rusije

NATO ipak jednostavno ne želi da govori o najvećim željama Rusije, ispisanim u dva predloga bezbednosnih sporazuma koje je Moskva poslala SAD i NATO sa željom da ih zaključe i tako promene bezbednosnu arhitekturu Evrope, ali iz NATO poručuju da nema kompromisa.

"Nećemo pristati na kompromis o temeljnim principima. Nema kompromisa o suverenitetu i teritorijalnom integritetu svakog naroda u Evropi. Nećemo pristati na kompromis o pravu svih država da izaberu svoj put, uključujući i bezbednosne aranžmane koje žele da učestvuju. I nema kompromisa o pravu saveznika da štite i brane jedni druge", rekao je Jens Stoltenberg. On je dodao da NATO ostaje spreman za dijalog "u dobroj veri", ali da istovremeno mora biti spreman da "Rusija ponovo izabere konfrontaciju".

"Svaka upotreba sile protiv Ukrajine bila bi ozbiljna strateška greška Rusije, sa ozbiljnim posledicama, a Rusija bi platila visoku cenu", rekao je generalni sekretar NATO, koji je poslednjih dana bio još eksplicitniji kada je rekao da je NATO spreman na izbijanje novog rata u Evropi. Iato tako je rečeno da je odluka o pristupanju NATO isključivo stvar Ukrajine i 30 saveznika.

"Rusija nema veto na pitanje da li će se Ukrajina pridružiti", kaže generalni sekretar Stoltenberg.

Rusi ostaju pri svom argumentu da je širenje NATO-a na istok bio i ostao dokaz agresivnosti vojne alijanse, ali je Jens Stoltenberg to demantovao na konferenciji za novinare, kao i ambasadori saveznika koji su nekada bili deo Varšavskog pakta.

"NATO je odbrambeni savez. Nikada nijednu naciju nismo prisiljavali ili terali da se pridruži našem savezu. Ta ideja, da je širenje NATO-a agresivno, apsolutno nije tačna. Proširenje NATO-a je kamen temeljac širenja demokratije i slobode širom Evrope", rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Stoltenberg za razgovor o obnavljanju diplomatskih misija: "Žalimo što je Rusija zatvorila svoje diplomatsko predstavništvo pri NATO"
Tanjug 12.01.2022.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da je severnoatlantska alijansa zainteresovana za razgovor o obnavljanju diplomatskih misija sa Rusijom.

Prema njegovim rečima, NATO je jasno izrazio želju da Rusija obnovi misiju alijanse u Moskvi i rusko diplomatsko predstavništvo pri NATO u Briselu.

- Žalimo što je Rusija zatvorila svoje diplomatsko predstavništvo pri NATO i što je zatvorena kancelarija NATO u Moskvi. Međutim, mi smo na današnjem sastanku jasno stavili do znanja da želimo ponovo da otvorimo i kancelariju NATO u Moskvi, ali i rusku misiju pri NATO u Briselu, jer verujemo u dijalog. Moramo da imamo smislen dijalog - rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare nakon sastanka Rusija - NATO u Briselu, prenosi TASS.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Ako želite sukobe i incidente, nastavite da ignorišete naše predloge
Novosti online 12. 01. 2022.

ODNOSI Rusije i NATO-a nalaze se na kritično niskom nivou, to se dešava u svetlu terorističke pretnje i razvijanja trke u naoružanju, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Takođe ističe da ignorisanje ruskih inicijativa za deeskalaciju stvara preduslove za incidente i sukobe i podriva temelje bezbednosti.

- Odnosi Rusije i NATO-a su na kritično niskom nivou. To se dešava u uslovima globalne nestabilnosti, terorističkih pretnji, pokretanja još jedne trke u naoružanju, kao i potpune degradacije bezbednosne arhitekture u Evropi - navodi se u saopštenju zamenika ruskog ministra odbrane Aleksandra Fomina nakon sednice Saveta Rusija-NATO u Briselu. Takođe je ukazano da je ruska strana više puta predlagala Alijansi da preduzme mere za deeskalaciju situacije. Sa strane Alijanse, ruske inicijative su ignorisane. To stvara preduslove za incidente i sukobe i podriva temelje bezbednosti, ističe se u saopštenju.

U saopštenju se navodi da je Fomin izjavio da je potrebno isključiti gomilanje kontingenata u Evropi i garantovati neširenje Alijanse na račun Ukrajine.

Tri ključne tačke

- Ključna pitanja na čijem rešavanju smatramo da je potrebno da se fokusiramo su: prvo, garancije da se NATO neće širiti na istok na račun Ukrajine i drugih zemalja - stoji u saopštenju.

Drugo pitanje bilo je nerazmeštanje novih američkih raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi, „pošto bi razmeštanje takvog naoružanja moglo drastično da pogorša bezbednosne uslove na kontinentu”.

- Treće, ograničavanje vojnih aktivnosti u Evropi, isključivanje koncentrisanje takozvanih kontingenata na prvoj liniji - rekao je Fomin.

Ruska strana računa na konstruktivnu diskusiju o bezbednosnim predlozima kako bi se prešlo na pripremu sporazuma o garancijama. Kako se ističe i saopštenju, ruski predlozi su podneti i „nalaze se na pregovaračkom stolu“.

U aktuelnim dokumentima o odnosima Rusije i NATO-a zabeležena je privrženost partnerskoj saradnji, bez stvaranja pretnji po međusobnu bezbednost, konstatuje se u saopštenju Ministarstva. U Briselu je oko 14 časova završena sednica Saveta Rusija-NATO. Na čelu ruske delegacije je zamenik šefa diplomatije Rusije Aleksandar Gruško koji je pet godina bio stalni predstavnik Rusije pri NATO i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin. Sa druge strane, Alijansu na pregovorima predstavljaju stalni predstavnici 30 država-članica NATO-a, generalni sekretar Jens Stoltenberg i zamenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman. Sastanak u Briselu je nastavak rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama održanim 9-10. januara u Švajcarskoj.

Povod za razgovore bio je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Gruško – Alijansa stvara neprihvatljive rizike po Moskvu
Tanjug 12. 01. 2022.
   
ZAMENIK ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško izjavio je danas da su razgovori sa članicama NATO u Briselu bili otvoreni i direktni i upozorio da bi dalje pogoršavanje situacije moglo da dovede do nepredvidivih posledica po evropsku bezbednost.

Kako prenosi agencija Rojters, Gruško je optužio NATO da nastoji da "obuzda" Rusiju i stekne primat u svim oblastima, opisujući ponašanje Alijanse kao "stvaranje neprihvatljivih rizika za Rusiju". Sastanak Saveta NATO-Rusija završen je u Briselu posle četiri sata, javio je prethodno TASS.

Na prvom sastanku Saveta u poslednje dve godine na čelu ruske delegacije nalazili su se zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško, koji je pet godina bio stalni predstavnik Rusije pri NATO i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin. Alijansu su na pregovorima predstavljali stalni predstavnici 30 država članica NATO, generalni sekretar Jens Stoltenberg i zamenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman. Sastanak je održan dva dana nakon razgovora o bezbednosnim garancijama između Rusije i SAD u Ženevi, koje su vodili zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman i zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

Za sutra je zakazan sastanak Saveta Rusija-OEBS u Beču.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Jedini put ─ deeskalacija i učešće u diskusijama
Novosti online 12. 01. 2022.
   
JEDINI put napred za Rusiju je deeskalacija i učešće u diskusijama, izjavila je britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras posle Saveta Rusija-NATO koji je održan u Briselu.

- Rusija krši svoje obaveze svojim nedavnim dejstvima na granicama Ukrajine i na nezakonito aneksiranom Krimu. Velika Britanija i naši saveznici su ujedinjeni u našoj podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine i mi se suprotstavljamo pretećem ponašanju Kremlja. Ono što se sledeće desi biće apsolutno kritično za mir i bezbednost u Evropi. Jedini put napred za Rusiju je deeskalacija i uključivanje u sadržajne diskusije - naglasila je ministarka. Prema njenim rečima, Velika Britanija i njeni saveznici „jasno su stavili do znanja Rusiji da je njeno vojno povećavanje na ukrajinskoj granici i na nezakonito pripojenom Krimu neprihvatljivo“.

„Dalja vojna invazija u Ukrajinu bila bi ozbiljna strateška greška i imala bi ozbiljne posledice po rusku ekonomiju, uključujući i dogovorene sankcije. Zastoj u dugotrajnom sukobu koštaće živote i naneti štetu na obe strane. To je realnost oružanog sukoba, kao što smo ranije videli“, zaključila je ministarka.

U Briselu je u sredu održana sednica Saveta Rusija-NATO. Na čelu ruske delegacije je zamenik šefa diplomatije Rusije Aleksandar Gruško koji je pet godina bio stalni predstavnik Rusije pri NATO i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin. Sa druge strane, Alijansu na pregovorima predstavljaju stalni predstavnici 30 država-članica NATO-a, generalni sekretar Jens Stoltenberg i zamenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman.

Sastanak u Briselu je nastavak rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama održanim 9-10. januara u Švajcarskoj. Povod za razgovore bio je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Rusija se već jednom našla u obruču zbog obećanja NATO-a, neće to dozvoliti opet
Novosti online 12. 01. 2022.

RUSIJA ima pravo da zahteva od NATO-a da stupanje Ukrajine u Alijansu bude blokirano, izjavio je poslanik nemačkog Bundestaga, član Odbora za međunarodnu politiku Štefen Kotre.

Osim što je to legitiman zahtev, Rusija ima negativno iskustvo u dogovaranju sa NATO-om.

- Dobro je što učesnici sednice Saveta Rusija-NATO razgovaraju jedni sa drugima. Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok je ukazala da diplomatija igra glavnu ulogu, tako i jeste. Ali mislim da se ne naziru mogući rezultati u kratkoročnoj perspektivi - ocenio je Kotre povodom današnje sednice Saveta Rusija-NATO koja je održana u Briselu. On smatra da će se nastaviti postepeno zbližavanje i da će se poverenje u odnosima vraćati korak po korak.

- Rusija je po okončanju Hladnog rata takoreći bila uhvaćena u obruč, širenje NATO-a na istok desilo se uprkos dogovorima, Alijansa se približila ruskim granicama, Amerika je svuda otvorila baze. Rusija s pravom ima mučan osećaj i ima pravo da insistira da Ukrajina sada ne uđe u NATO - istakao je parlamentarac. S tim u vezi, Kotre kaže da bi „trebalo da uslede“ garancije Zapada da će odustati od širenja Alijanse i pristupanja Ukrajine NATO-u iz više razloga – Moskva ima „negativno iskustvo“, a takođe i zato što je to „potpuno legitiman zahtev“. On je podsetio na Kubansku krizu kada je Sovjetski Savez odustao od ideje raspoređivanja raketa na Kubi nakon što su SAD tražile od njega da obustavi „te preteće aktivnosti“.

U Briselu je oko 14 časova završena sednica Saveta Rusija-NATO. Taj sastanak je nastavak rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama održanim 9-10. januara u Švajcarskoj. Povod za razgovore bio je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.

Ranije je ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da je Zapad nebrojeno puta obećavao Rusiji ravnopravnu bezbednost i kršio ta obećanja, nateravši tako Moskvu da zahteva pisane garancije za sopstvenu bezbednost.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Среда, 12.01.2022.

Неће бити лако премостити разлике између Русије и НАТО-а око Украјине

БРИСЕЛ – Неће бити лако премостити разлике између Русије и НАТО око Украјине, изјавио је данас генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг након завршетка састанка НАТО-Русија у Бриселу, првог после две године.

„Постоје значајне разлике између НАТО савезника и Русије. Неће бити лако премостити наше разлике, али је позитиван знак да су сви НАТО савезници и Русија сели за исти сто и ангажовали се око суштинских тема” рекао је Столтенберг обраћајући се новинарима након преговора у седишту Алијансе, а преноси Ројтерс.

Састанак Савета НАТО-Русија завршен је у Бриселу после четири сата, јавио је претходно ТАС С. На првом састанку Савета у последње две године на челу руске делегације налазили су се заменик министра спољних послова Александар Грушко, који је пет година био стални представник Русије при НАТО, и заменик министра одбране Александар Фомин, јавља Танјуг. Алијансу на преговорима представљали су стални представници 30 држава чланица НАТО, генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг и заменица државног секретара САД Венди Шерман. Састанак је одржан два дана након разговора о безбедносним гаранцијама између Русије и САД у Женеви, које су водили заменица америчког државног секретара Венди Шерман и заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков.

За сутра је заказан састанак Савета Русија-ОЕБС у Бечу.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Среда, 12.01.2022.

Окривили Русију за погоршање гасне кризе у Европи

ФРАНКФУРТ - Извршни директор Међународне агенције за енергетику (ИЕА) Фатих Бирол окривио је данас Русију за погоршање гасне кризе у Европи, рекавши да високе цене и ниске резерве тог енергента у великој мери потичу од понашања руског државног гиганта Гаспром, пренела је Бета.

Русија би могла да пошаље Европи за трећину више гаса кроз постојеће гасоводе, рекао је Бирол, извршни директор организације са 30 чланица, чије је седиште у Паризу. Та количина гаса чинила би око десет одсто дневне потрошње у Европи, колико је према званичницима потребно за избегавање већих несташица у случају хладнијег времена од очекиваног.

„Што се тиче европског гаса, верујемо да је недовољним количинама на европским тржиштима снажно допринело понашање Русије. За разлику од других држава, као што су Норвешка, Алжир и Азербејџан, које повећавају испоруке гаса у Европу, Гаспром је у четвртом кварталу 2021. смањио извоз у Европу 25 одсто, у поређењу са истим периодом 2020. године, упркос високим тржишним ценама”, рекао је Бирол новинарима.

Руски председник Владимир Путин тврди да је Гаспром испунио обавезе по дугорочним уговорима, а за високе цене гаса криви европско опредељење за колебљиве краткорочне тржишне цене. Путин је навео и да немачки купци гаса препродају руски гас Пољској и Украјини уместо да задовољавају потребе сопственог тржишта. Ниским резервама гаса у Европи допринели су и претходна изразито хладна зима, мања могућност коришћења енергије из обновљивих извора и висока летња тражња за течним гасом у Азији. Бирол није желео директно да каже да Русија користи гас као средство за политички притисак на Западну Европу.

„Приметио бих да се данашњи мали доток руског гаса у Европу поклапа са појачаним геополитичким тензијама око Украјине. Само сам хтео да истакнем ову случајност”, казао је Бирол.

Русија је разместила десетине хиљада војника близу границе са Украјином и тражи гаранције да се НАТО неће ширити на ту земљу. Москва тражи и да регулаторна тела Немачке и Европске уније одобре новоизграђени гасовод Северни ток 2 којим природни гас треба директно да стиже из Русије у Немачку, чему се највише противе Украјина и Пољска.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

NATO: "Može da bukne novi rat u Evropi"
IZVOR: B92, TANJUG SREDA, 12.01.2022.

Neće biti lako premostiti razlike između Rusije i NATO oko Ukrajine, izjavio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

On je to rekao nakon završetka sastanka NATO–Rusija u Briselu, prvog posle dve godine.

"Postoje značajne razlike između NATO saveznika i Rusije. Neće biti lako premostiti naše razlike, ali je pozitivan znak da su svi NATO saveznici i Rusija seli za isti sto i angažovali se oko suštinskih tema" rekao je Stoltenberg obraćajući se novinarima nakon pregovora u sedištu Alijanse, a prenosi Rojters.

Kako prenose mediji, Stoltenberg je prokomentarisao da postoji "stvaran rizik" da izbije novi konflikt u Evropi u jeku tenzija između Rusije i Severnoatlantske alijanse.

Sastanak Saveta NATO–Rusija završen je u Briselu posle četiri sata, javio je prethodno TAS. Na prvom sastanku Saveta u poslednje dve godine na čelu ruske delegacije nalazili su se zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško, koji je pet godina bio stalni predstavnik Rusije pri NATO, i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin. Alijansu su na pregovorima predstavljali stalni predstavnici 30 država članica NATO, generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg i zamenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman. Sastanak je održan dva dana nakon razgovora o bezbednosnim garancijama između Rusije i SAD u Ženevi, koje su vodili zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman i zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

SAD: Rusija mora da izabere

Sjedinjene Američke Države pozvale su danas Rusiju da ostane za pregovaračkim stolom nakon prve runde pregovora o Ukrajini ove nedelje.

"Ukoliko Rusija napusti pregovarački sto, biće sasvim očigledno da nikada nisu bili ozbiljni po pitanju diplomatije i zato se kolektivno pripremamo za svaki slučaj“, izjavila je zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman novinarima u Briselu nakon sastanka Saveta NATO-Rusija, prenosi agencija Rojters. Šerman je istakla da težak tempo bilateralnih i multilateralnih angažmana koji su bili tokom ove nedelje pokazuju spremnost SAD i njenih saveznika da pregovaraju.

"Rusija je ta koja mora da napravi direktan izbor, deeskalacija i diplomatija ili konfrontacija i posledice", poručila je ona.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Rusija tražila garancije da se NATO neće širiti na istok
SVET Autor: FoNet 12. jan. 2022

Rusija je zatražila od NATO bezbednosne garancije vezane za prestanak širenja alijanse na istok, ali je naglasila da se ne radi o ultimatumu.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je u Briselu razgovarao sa zamenikom šefa ruske diplomatije Aleksandrom Grušenkom, zbog koncentracije ruskih snaga na granici sa Ukrajinom. Moskva je odbacila tvrdnje da namerava da napadne Ukrajinu i poručila da manevri na granici sa tom zemljon nisu povezani sa razgovorima sa NATO, navodi Rojters. Ne pregovaramo sa pozicije sile. Nema mesta, niti može biti, ultimatumima, poručili su iz Kremlja, uz tvrdnju da Zapad mora da povede računa o zabrinutosti Moskve za aktivnosti NATO u bivšim članicama Varšavskog ugovora.

Izvor: www.n1info.com