Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

NATO offers arms talks as Russia warns situation is 'dangerous'

NATO said on Wednesday it was willing to talk to Russia about arms control and missile deployments to avert the risk of war in Europe, but Moscow said the situation was "very dangerous" and the way forward was unclear.

[Dreadnought]

Gruško: Ukoliko NATO pređe na politiku obuzdavanja, Rusija će početi sa kontraobuzdavanjem


Proces proširenja NATO-a nosi sa sobom neprihvatljive rizike kojima će se Moskva suprotstavljati, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško na konferenciji za novinare posle sastanka Saveta Rusija-NATO. Kako je rekao, ukoliko NATO pređe na obuzdavanje, Rusija će započeti kontraobuzdavanje.

„Ako NATO pređe na politiku obuzdavanja, to znači da će sa naše strane biti politika kontraobuzdavanja“, rekao je Gruško posle sastanka Saveta NATO-Rusija u Briselu.

Rusija je iskreno i otvoreno ukazala da bi dalje pogošravanje situacije moglo dovesti do strašnih posledica po evropsku bezbednost, dodao je zamenik ministra spoljnih poslova.

„Mi smo vrlo iskreno, direktno, ne pokušavajući da ulepšavamo, koristeći neke politički korektne formule, ukazali na činjenicu da bi dalje pogoršavanje situacije moglo da dovede do najnepredvidivijih i najstrašnijih posledica po evropsku bezbednost. Rusija se ne slaže sa takvim scenarijem“, naglasio je ruski diplomata.

On je konstatovao da Sjedinjene Američke Države i njeni saveznici pokušavaju da ostvare superiornost u svim oblastima i na svim mogućim bojištima.

„To su kopno, vazdušni i morski prostori, a sada svemir i sajber-prostor. Na svim mogućim bojištima. Konceptualno, operativno i tehnički snižava se granica za upotrebu nuklearnog oružja – vidimo da se u scenarije raznih vojnih vežbi uvodi nuklearna komponenta i zbog toga smo takođe najozbiljnije zabrinuti“, naglasio je Gruško.

On je naveo da će Rusija preduzeti mere kako bi odbijala pretnju svojoj bezbednosti vojnim sredstvima, ako to ne bude moguće političkim sredstvima.

„Imamo set zakonskih vojno-tehničkih mera koje ćemo primeniti ako osetimo realnu opasnost po bezbednost, a već sada osećamo da se naša teritorija smatra objektom za ciljano udarno oružje. Naravno, ne možemo da se složimo sa tim. Preduzimaćemo sve neophodne mere kako bismo vojnim sredstvima odbijali pretnju, ukoliko ne uspemo političkim“, istakao je diplomata.


Proširenje Alijanse

„Drugi faktor koji ozbiljno utiče na pogoršanje bezbednosti u Evropi je proces proširenja Alijanse. Podsećam da je 1997. godine samo jedna zemlja koja ima zajedničku granicu sa Rusijom zakucala na vrata NATO-a i to je Poljska. Danas su u sastav NATO-a ušle mnoge države i njihove teritorije očigledno se koriste za projektovanje sule u pravcu Rusije iz različitih geografskih pravaca i u strateške dubine“, rekao je visokopostavljeni diplomata.

„To takođe ozbiljno pogoršava našu bezbednost i stvara za nju neprihvatljive rizike kojima ćemo se suprotstavljati“, naglasio je Gruško.

Situacija sa kontrolom naoružanja u Evropi potpuno je degradirala, konstatovao je Gruško.

On je istakao da proširenje NATO-a ne rešava nikakve probleme u oblasti bezbednosti.

„Što se tiče širenja NATO-a uopšte, neću sada da nabrajam zemlje, mi smo uvek govorili da proširenje NATO-a ne rešava nikakve probleme u oblasti bezbednosti. Proširenje NATO-a ne briše linije podele, već ih odvodi u pravcu u kome se (NATO) širi“, objasnio je Gruško.

„Današnji sastanak bio je posvećen upravo analizi svih faktora koji utiču na degradaciju evropske bezbednosti, koju posmatramo poslednjih godina“, objasnio je diplomata.

On je naglasio da Moskva i Severnoatlantska alijansa uopšte nemaju objedinjujuću pozitivnu agendu, kao i da je NATO odlučan da obuzdava Rusiju.

„Konačno, jedan od elemenata ove prilično tužne slike je da je kao rezultat odluke NATO-a obustavljena svaka praktična saradnja između nas i Alijanse u oblastima od zajedničkih interesa. Danas uopšte nemamo ujedinjujuću pozitivnu agendu“, precizirao je Gruško novinarima.

„Za to se izdvajaju kolosalni resursi, ne krije se da je to glavna svrha alijanse i upravo ta činjenica destruktivno utiče na pokušaje izgradnje zajedničke evropske bezbednosti na drugim principima“, istakao je on.


Garancije poboljšavaju bezbednost svih

Garancije koje predlaže Moskva poboljšaće bezbednost ne samo Rusije, već i zemalja NATO-a, smatra Gruško.

„Mere koje mi danas predlažemo, u obliku kako su utvrđene u nacrtu sporazuma... omogućavaju da se ova situacija kardinalno razvije i ponovo vrati izgradnji evropske bezbednosti na zajedničkim principima i u interesu svih. To neće samo poboljšati stanje vojne bezbednosti Rusije... već će i ... unaprediti bezbednost samih zemalja NATO-a, posebno onih koje danas sebe nazivaju frontovskim“, rekao je on.

On je dodao da Rusija čvrsto veruje da princip nedeljivosti bezbednosti treba da uzima u obzir interese svih, a pokušaji da se takav sistem izgradi bez Moskve osuđeni su na propast.

„Jedno od glavnih pitanja je da NATO princip nedeljivosti bezbednosti shvata selektivno. U očima NATO-a, on postoji samo za članice alijanse. I u svojim praktičnim aktivnostima NATO ne namerava da vodi računa o bezbednosnim interesima drugih“, istakao je zamenik ministra.

„Čvrsto verujemo da princip nedeljivosti bezbednosti treba da uzima u obzir interese svih, da su pokušaji izgradnje bezbednosti protiv Rusije bez učešća Rusije kontraproduktivni i osuđeni na neuspeh. Nećemo dozvoliti da se to uradi“, konstatovao je Gruško.


O moratorijumu na raspoređivanje raketa

Predlog Rusije da zapadne zemlje uvedu kontra-moratorijum na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi u interesu je svih zemalja regiona, dodao je Gruško.

„Naš stav se ogledao u predlogu predsednika Rusije (Vladimira Putina) nakon odluke SAD da se povuku iz Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa o uvođenju moratorijuma na raspoređivanje raketa ovog tipa u Evropi. Duboko smo uvereni da je to je u interesu svih zemalja: ne samo Rusije, već i evropskih država“, rekao je zamenik ministra.

On je napomenuo da Rusija ne želi da se ponove događaji iz 1979. godine, kada su strane bile na ivici ozbiljnog raketnog sukoba u Evropi.

Mislim da Evropa treba da se izjasni o ovom pitanju i da ne dozvoli da se takav scenario ponovi u trenutnoj bezbednosnoj situaciji“, dodao je Gruško.


Razgovor bio otvoren

Razgovori između Rusije i NATO-a bili su otvoreni i sadržajni, otkrili su mnoge razlike po fundamentalnim pitanjima, rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova.

„Želim da kažem da je razgovor ispao prilično otvoren, direktan, dubok, sadržajan. Ali je istovremeno otkrio veliki broj razilaženja po fundamentalnim pitanjima“, naveo je Gruško.

Kako je naveo, ako zemlje NATO-a žele da sarađuju sa Rusijom, onda Alijansa mora da prihvati mirovnu ulogu Rusije.

Prema njegovim rečima, praktično cela istorija NATO-a, uprkos izjavama o njegovoj „odbrambenoj” prirodi, jeste istorija ratova, intervencija koje su ostavile tragove u vidu uništenih država i miliona izbeglica. On je dodao da je Rusija zaustavljala ratove – Nagorno-Karabah, Abhazija, Južna Osetija, Pridnjestrovlje.

„Ako zemlje NATO-a zaista žele da sarađuju sa nama, moraju da prihvate ovu važnu ulogu Rusije kao zemlje koja garantuje mir na ogromnom evroatlantskom prostoru i koja daje kritičan doprinos očuvanju mira i stabilnosti“, objasnio je on.


Deeskalacija u Ukrajini

Deeskalacija situacije oko Ukrajine je moguća, ali za to je potrebno naterati Kijev da se u potpunosti pridržava Minskih sporazuma, istakao je Gruško.

„Ovde je naš stav apsolutno jasan – deeskalacija je moguća. Pre svega, treba da nateramo vlasti u Kijevu na punu i bezuslovnu primenu Minskih sporazuma koji su deo međunarodnog prava“, objasnio je on.

„Ako Minski sporazumi budu realizovani, neće biti nikakve pretnje ni bezbednosti Ukrajine ni njenom teritorijalnom integritetu. Da bi se olakšala takva deeskalacija, zemlje NATO-a moraju da prekinu svu vojnu pomoć Ukrajini, zaustave isporuke oružja, povuku instruktore, oficire i vojnike“, zaključio je visoki diplomata.


izvor

[Dreadnought]

Šefica nemačke diplomatije: Važni pregovori sa Moskvom u različitim formatima


Pregovori sa Rusijom u različitim formatima su važni, izjavila je ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok.

Ona je tokom obraćanja u nemačkom Bundestagu ocenila da je diplomatija prilika da se spuste tenzije u kontekstu ukrajinske krize. Kako kaže, važno je da se pregovori ne prekidaju.

„Ispravno je i važno što se ove nedelje odvijaju pregovori sa Rusijom u različitim formatima“, istakla je ministarka.

Prema njenim rečima, pregovori se održavaju na različitim platformama – u strateškom dijalogu između Rusije i SAD, na sednici Saveta Rusija-NATO, u OEBS-u.

Istovremeno, Berbokova je navela da Berlin i Pariz sarađuju kako bi obnovili pregovore u normandijskom formatu.

„Jasno je da odluka o bezbednosti u Evropi ne može biti bez Evrope“, dodala je.


izvor

[Dreadnought]

Američka novinarka: Putin na pregovorima sa Bajdenovim timom kao Lebron protiv srednjoškolaca


Voditeljka televizije „Foks njuz“ Lora Ingrejam uporedila je pregovaračko umeće ruske i američke strane sa profesionalnim veštinama igrača u košarci.

„Dati Putinu da sedne za pregovarački sto sa Bajdenovim timom je kao da Lebrona Džejmsa puste da igra protiv tima srednjoškolaca“, istakla je novinarka.

Ona je tako prokomentarisala objavu „Njujork tajmsa“, posvećenu rusko-američkim pregovorima koji se ove nedelje održavaju u Evropi. Međutim, nije precizirala zašto je rusko-američki dijalog, koji se odvija na nivou timova diplomata i predstavnika, svela na „sučeljavanje” lidera dve zemlje.


izvor

[Dreadnought]

NATO open to more talks with Russia amid Ukraine tensions

The NATO-Russia Council (NRC) convened on Wednesday in Brussels for the first time since July 2019. The talks came during a series of high-profile meetings between Russian and Western officials as tensions rise over Russia's troop buildup on its border with Ukraine. While no gaps were bridged, NATO said it was ready for more talks with Moscow.

[Dreadnought]

NATO uperio oružje ka istoku – neće spuštanje tenzija u Evropi


Kada bi se prihvatile mere koje Zapadu predlaže Rusija to bi značilo da se u Evropi spušta nivo tenzija, da se smanjuje nivo mogućih sukoba i lokalnih ratova i da slabi mogućnost korišćenja nuklearnog oružja, raketa srednjeg i velikog dometa. Ali, to nije poželjno jer je u suprotnosti sa onim što je NATO radio u Evropi u poslednjih deset godina.

Ovako direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, general-major u penziji Mitar Kovač gleda na ishod sastanka Saveta Rusija-NATO u Briselu, na kojem je Alijansa, kako je saopštio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, nakon poziva Rusije da se odustane od prijema Ukrajine u organizaciju, odbila da pravi kompromis o širenju.

Sastanak u Briselu bio je nastavak rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama održanim 9-10. januara u Švajcarskoj, a povod za razgovore bio je nacrt sporazuma koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.


NATO neće spuštanje tenzija u Evropi

Kovač nije iznenađen činjenicom da su se dve strane saglasile oko toga da se – ne slažu, jer iako su ruski predlozi racionalni, za njihovo prihvatanje potrebno je, kako navodi, razumevanje na geostrateškom, geopolitičkom i državnom nivou, pre svega od strane Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.

„Da su oni razumeli te stavove i predloge Rusije to bi se lako pretočilo u odluke NATO-a i OEBS-a. Nažalost sve ono što je do sada urađeno na remećenju mira i stabilnosti u Evropi urađeno je u skladu sa globalističkom strategijom i pohodom na istok. Zato uvek kada pokušavamo da razumemo pojave i procese na nižem, regionalnom državnom nivou, treba da pođemo od toga“, napominje Kovač.

Prihvatanje ruskih predloga, pojašnjava gost emisije „Svet sa Sputnjikom”, podrazumevalo bi smirivanje situacije u Evropi.

„Ali, sve ono što je NATO radio u Evropi u poslednjoj deceniji, a naročito od ukrajinske krize 2014. godine do danas, bilo je suprotno smirivanju situacije. NATO je bazirao svoje snage u baltičkim republikama i u njima formirao borbene grupe, doveo je svoje snage u Poljsku kao najverniju članicu na istoku i zagovara otvaranje dodatnih, novih baza u Rumuniji i Bugarskoj sa po 1500 vojnika. Vidimo da se i u našem regionu, pored baze Bondstil, gradi vazduhoplovna baza u blizini Tirane”, navodi Kovač u emisiji “Svet sa Sputnjikom“.

Sve to, primećuje direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, ishod sastanka Saveta Rusija-NATO čini očekivanim, a američki pristup razgovorima predvidivim.

„Na žalost, svi sastanci koji su do sada održani na različitim nivoima nisu dali signale da ima dobre volje da se problemi rešavaju na način na koji to predlaže Rusija. Čini mi se da Sjedinjene Američke Države žele da ostvaruju svoje ciljeve pohoda na istok po svaku cenu, ali ne angažovanjem svojih snaga, već stvaranjem uslova da se drugi angažuju u tim sukobima, prvenstveno kroz ukrajinsku krizu, proces prijema novih članica i instalaciju novih sistema oružja, ali i uvlačenja Nemačke kao ruskog neprijatelja, kako bi crpili i Evropu i Rusiju“, smatra Kovač.


Rusija ne blefira

I istoričar i spoljnopolitički analitičar Saša Adamović ocenjuje da Amerika evidentno ne namerava da odustane od svojih pozicija i da resetovanje odnosa SAD i Rusije u tom smislu neće biti nimalo jednostavno.

„Možda jedina pozitivna stvar, ako bismo u svemu ovome mogli nešto pozitivno da nađemo, to je da je Rusija jasno stavila do znanja da više ne može da trpi politiku Sjedinjenih Američkih Država i politiku NATO pakta koja očito agresivno ugrožava interese Ruske Federacije. Mislim da je procena i predsednika Putina i ruske političke elite da sa tim mora da se stane. Procena je takođe da ovo više nije Rusija devedesetih godina, ovo nije Jeljcinova Rusija, ovo je Rusija koja je prevazišla i taj status regionalne sile i ponovo je jedna od tri vodeće svetske sile“, kategoričan je Adamović.

Kako kaže, postoje crvene linije preko kojih Rusija neće ići, niti će dozvoliti da te linije pređe Amerika i NATO pakt.

„Setimo se da su u vreme Hladnog rata te ratne garancije važile samo do reke Elbe. Posle toga je na sceni bila diplomatija, politika, ekonomija, ali nije moglo da dođe do ratnog sukoba. Bojim se da situacija više nije takva i da je opasnost od ratnog sukoba i te kako ozbiljna, iako se to u svetu zbog nekih drugih, globalnih problema, ne vidi na najbolji način. Međutim, ono što bi u Vašingtonu trebalo da imaju na umu je da Rusija ne blefira i da je spremna da ide do kraja štiteći svoje državne i nacionalne interese“, ukazuje Adamović.

Saša Adamović ipak primećuje da se nije ni očekivalo da će u ovoj početnoj fazi razgovora, kada se još uvek zauzimaju pozicije, jedna ili druga strana odmah krenuti sa nekom vrstom detanta.

„Za ovu prvu rundu izgleda da više nije ni moglo da se postigne, ali ono što je jasno je da zahtevi Ruske Federacije više ne mogu da se ignorišu. Rusija to neće dozvoliti i mislim da će se stvari sada rešavati u jednom kraćem roku jer Rusija neće dozvoliti da se sve to previše odugovlači“, uveren je Adamović.


Sandra Čerin
izvor

[Dreadnought]

Ruski ambasador: Postoji rizik od izbijanja pravog rata - moramo delovati

Russian Ambassador blames tensions on 'aggressive' NATO actions

The Russian Ambassador to the UK, Andrei Kelin, tells Sky News his country has 'no intention' of invading Ukraine and it is NATO, not Russia, which is responsible for rising tensions.

Diplomatic talks have begun between America and Russia in Geneva in response to the 100,000 Russian troops that have been deployed on Ukraine's border.

In an interview with Dermot Murnaghan, Mr Kelin said NATO was responsible for 'aggressive' and 'offensive' actions in Eastern Europe and that is what the troops are preparing to defend.

[Dreadnought]

Rusija čeka od Zapada argumentovani pisani odgovor na bezbednosne predloge


Moskva čeka od Vašingtona i njegovih saveznika obrazložen pisani odgovor na predloge o evropskoj bezbednosti, saopštio je ambasador Rusije u Sjedinjenim Američkim Državama Anatolij Antonov.

„Mi smo izneli naše inicijative za izlazak iz krizne situacije. Rastumačili smo ih u Ženevi 10. januara, a 12. januara u okviru Saveta Rusija-NATO u Briselu. Čekamo adekvatnu reakciju, ali ne u formi populističkih izjava, nego argumentovane pisane predloge“, rekao je ruski ambasador.

Antonov smatra da Vašington nije u stanju da argumentovano brani svoju tačku gledišta na pregovorima.

„Stiče se utisak da su američki političari preko medija lansirali mit o 'neizbežnoj ruskoj invaziji na Ukrajinu' i sada prevazilaze sopstvene fobije. Štaviše, iza zahteva zakonodavaca da se naša zemlja 'bolnije kazni' krije se pokušaj uticaja na Rusiju u svetlu pregovora o evropskoj bezbednosti koji se vode“, zaključuje Antonov.


izvor

[Dreadnought]

Peskov: Neuspešni bezbednosni pregovori sa Amerikom, postoje velika neslaganja


Zvanični Kremlj ocenio je danas kao neuspešne ovonedeljne bezbednosne pregovore Rusije sa Sjedinjenim Državama i NATO-om, navodeći da postoji neslaganje oko fundamentalnih pitanja.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da Moskva "krajnje negativno" gleda na predlog zakona o sankcijama koji su predstavile demokrate u američkom Senatu, i da to izgleda kao pokušaj pritiska na Moskvu, prenosi agencija Rojters.

Peskov je poručio da bi ideja o uvođenju sankcija predsedniku Rusije Vladimiru Putinu bila ravna prekidanju odnosa između Moskve i Vašingtona.

Naveo je, međutim, da su dve runde pregovora koje su održane ove nedelje između Rusije i Zapada dovele do nekih "pozitivnih nijansi", ali je Rusija, kako tvrdi, tražila konkretne rezultate, a ne nijanse, preneo je Tanjug.


izvor

[Dreadnought]

I NATO sprema Rusiji svoje predloge o bezbednosti


NATO je spreman da „stavi na pregovarački sto“ sa Rusijom svoje konkretne predloge o bezbednosti, saopštio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg na konferenciji za štampu u Briselu.

„Istakli smo našu spremnost da na pregovarački sto stavimo naše konkretne predloge i o njima razgovaramo sa Rusijom“, izjavio je on i dodao da Moskva na sednici Saveta Rusija-NATO koja je održana 12. januara nije odgovorila na predlog NATO-a da krenu u ozbiljne konsultacije o bezbednosti.

Kako je saopštio Stoltenberg, o konkretnim parametrima za ograničavanje raketnog naoružanja Rusije i NATO-a ne treba govoriti javno – to smanjuje prostor za pregovore.
Generalni sekretar Alijanse se tokom konferencije osvrnuo i na potencijalni ulazak Švedske i Finske u NATO.

„Finska i Švedska su u mnogim aspektima veoma bliske NATO-u, zato taj proces (ulaska) može biti brz, ako one odluče da nam se pridruže. Međutim, mora postojati politička odluka same Švedske i Finske da li žele da se priključe, kao i politička odluka 30 država NATO-a“, rekao je Stoltenberg.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka ministarka odbrane: Ne mešajte „Severni tok 2“ sa situacijom u Ukrajini


Ministarka odbrane Nemačke Kristina Lambreht pozvala je da se situacija u Ukrajini ne povezuje sa sertifikovanjem gasovoda „Severni tok 2“, piše „Rojters“, pozivajući se na nemačku radio stanicu „Rbb“.

„Ne treba da uvlačimo 'Severni tok 2' u sukob u Ukrajini“, izjavila je ministarka.

Kako je istakla, ukrajinsko pitanje treba da se rešava samo putem pregovora, bez vezivanja za projekte koji s tim nemaju nikakve veze.


izvor

[Dreadnought]

„Od pregovora nema ništa“


Sjedinjene Američke Države i NATO nameravaju da osujete pregovore sa Rusijom o bezbednosnim garancijama kako bi izazvali rat Moskve i Kijeva, piše list „Misl Polska“.

Autor članka postavlja pitanje ima li smisla da Rusija nastavi da se sastaje sa predstavnicima Zapada s obzirom na njihov stav.

„Smatram da od pregovora neće biti ništa, jer SAD i njihova kreatura NATO očigledno teže eskalaciji sukoba“, navodi se u tekstu.

Kako je precizirano, Vašington nastoji da uvuče Moskvu u rat u kome sam ne namerava da učestvuje.

„Rukovodstvo SAD ne želi nuklearni rat, jer u njemu ne bi bilo pobednika. Njima je potreban rat u Ukrajini i pokušavaju da u njega uvuku Rusiju“, smatra autor članka.

Takođe ne isključuje mogućnost da će u slučaju hipotetičkih vojnih operacija u rat biti uvučeni Poljaci i primećuje cinizam pokušaja da se bliski narodi zavade.

„Đavolski plan predviđa stvaranje situacije u kojoj će se predstavnici ruskog i ukrajinskog naroda, koji imaju zajedničke verske, kulturne i u velikoj meri etničke korene, međusobno ubijati u sukobu“, navodi se u članku.


izvor

[Dreadnought]

Russia sees no reason to restart talks on Ukraine crisis, threatens action after ‘dead end’

Russia said on Thursday it was hitting a dead end in its efforts to persuade the West to bar Ukraine from joining NATO and roll back decades of alliance expansion in Europe, and threatened unspecified consequences in response.

[Dreadnought]

Razgovori u ćorsokaku: Amerika spremna da razgovara samo o temama koje njoj odgovaraju


SAD i njihovi saveznici iz Severnoatlantske alijanse nisu spremni da razgovaraju o ključnim zahtevima Rusije o bezbednostnim garancijama, izjavio je zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov u intervjuu RTVI.

„Glavni problem je što SAD i njihovi saveznici iz NATO-a ni pod kakvim okolnostima nisu spremni da izađu u susret našim ključnim zahtevima za neširenje NATO-a, smanjenje infrastrukture Alijanse i njeno vraćanje u granice iz 1997. godine. Naravno, niti o temama koje se tiču pravno obavezujućih garancija za neraspoređivanje sistema u neposrednoj blizini naših granica“, rekao je zamenik šefa diplomatije.

Stav NATO-a po pitanju neširenja Alijanse je neprobojan, što zabrinjava. SAD i NATO su spremni da razgovaraju samo o onim temama bezbednosnih garancija koje njima odgovaraju.

„Amerikanci žele da otpočnu dijalog sa nama po nekim fragmentima situacije u sferi bezbednosti i samim tim razvodne ruski stav, smanje pritisak, napetost. Krijući se iza tog dijaloga o fragmentima, žele da nastave proces geopolitičkog, vojnog osvajanja sve novih i novih teritorija, približavajući se Moskvi“, rekao je zamenik šefa ruske diplomatije.

Moskva će preduzeti „druge mere i metode“ prema zapadnim partnerima, ako SAD i NATO ne uzmu u obzir ruske zahteve, dodao je on.

Rusija nije sigurna da će SAD i NATO krenuti na ustupke po pitanjima bezbednosnih garancija, ali će se dijalog nastaviti po različitim linijama. Međutim, nema osnova za novu rundu bezbednosnih pregovora između Rusije i SAD i NATO u bliskoj budućnosti, razgovor je zašao u ćorsokak.

„U vezi sa ključnim elementima tog teksta (garancijama) SAD i njihovi saveznici faktično govore „ne“, a tamo gde kažu „da, hajde da nastavimo diskusiju“, mi primećujemo da, bez obzira na važnost i ozbiljnost tih članova – oni su drugostepeni u poređenju na neširenje NATO-a. To je u izvesnoj meri ćorsokak ili razlika u pristupima“, zaključio je Rjabkov.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov: SAD i NATO su obećali da će staviti na papir odgovor o bezbednosnim garancijama


Sjedinjene Američke Države i generalni sekretar NATO-a obećali su da će dati pisani odgovor na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama, rekao je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Amerikanci su nam obećali da će se potruditi, ali mi smo rekli da moraju mnogo da se potrude i da sledeće sedmice iznesu svoje predloge. Generalni sekretar NATO-a (Jens) Stoltenberg je u ime NATO-a takođe ponudio da stavi na papir svoju reakciju. Mislim da će i ona stići za oko nedelju dana, nakon čega ćemo zajedno sa ministrom odbrane podneti izveštaj predsedniku“, rekao je Lavrov u intervjuu na „Prvom kanalu“.

On je istakao da su pregovori u Ženevi i Briselu, gde su održane konsultacije Rusije i SAD i sednica Saveta Rusija-NATO, bili poslovni.

„Što se tiče pregovora oni odražavaju ozbiljnu konfrontaciju na svetskoj sceni, pokušaj Zapada da učvrsti svoju dominaciju, ... To se u potpunosti manifestovalo tokom pregovora, iako mogu da potvrdim da su pregovori bili poslovni. Prilično oštar, stav Zapada, ponegde arogantan, beskompromisan, ipak je mirno izlagan, u poslovnom duhu“, precizirao je šef ruske diplomatije, dodajući da je ruska strana podjednako čvrsto predočila svoj stav.

„Na našoj strani su bili argumenti koje Zapad nema, a ticali su se principa nedeljivosti bezbednosti... Uporno smo ih vraćali na sporazume koji su izrađeni u okviru čitave evroatlantske zajednice“, rekao je Lavrov.

Moskva smatra da su trenutno prioritet pregovori o bezbednosnim garancijama sa Vašingtonom, dodao je Lavrov.


Zapad je u prošlosti garantovao neširenje NATO-a

Kako je istakao, jedan od konkretnih rezultata pregovora sa SAD i NATO-om je njihova spremnost da razgovaraju o novom režimu za rakete srednjeg i kratkog dometa u Evropi.

„Ako bude razmatran odvojeno od glavnog zahteva – neširenja NATO-a na Istok – teško da će imati veliki značaj“, konstatovao je šef ruske diplomatije, istakavši da NATO i SAD odbacuju pravo Rusije da insistira na neširenju NATO-a.

„NATO trenutno pokazuje potpunu nesposobnost da se dogovara“, ocenio je Lavrov.

Lavrov je podsetio da je Zapad u prošlosti obećao sovjetskom rukovodstvu da se vojni blok neće širiti na Istok.

„Džim Bejker (američki državni sekretar od 1989. do 1992. godine) u februaru i maju 1990. je govorio još Mihailu Gorbačovu da vojna infrastruktura ni inč neće napredovati istočno od Odre... Kasnije je Džon Mejdžer (premijer Velike Britanije od 1990. do 1997.) razgovarao sa Dmitrijem Jazovom, tadašnjim ministrom odbrane SSSR, i na direktno pitanje Jazova treba li da se plašimo pozitivne reakcije na tadašnje zahteve Poljske, Mađarske da se pridruže NATO-u, Mejdžor je uveravao da ne postoje nikakvi planovi u vezi toga“, saopštio je Lavrov.


izvor