Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Američki državni sekretar Blinken prkosi Rusiji: "Vrata NATO ostaće otvorena za nove članice"


Američki državni sekretar Entoni Blinken ponovio je danas da će vrata NATO-a ostati otvorena za nove članice, uprkos zahtevu Rusije da blok zabrani članstvo Ukrajini na pregovorima ove nedelje.

- Porota je na putu koji će izabrati Vladimir Putin. On će izabrati put diplomatije i dijaloga za rešavanje nekih od ovih problema ili će nastaviti konfrontaciju i agresiju - istakao je Blinken u intervjuu za MSNBC, preneo je Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Predlog zakona o novim američkim sankcijama Rusiji ─ nervni slom


Predlog zakona američkih senatora o novim sankcijama Rusiji u slučaju „napada na Ukrajinu“ predstavlja nervni slom, smatra ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Mislim da je to neki nervni slom. U beskrajnom potvrđivanju sopstvene veličine, ljudi su došli do neke psihološke granice koju je veoma teško objasniti“, rekao je ministar za „Prvi kanal“.

„Sa zapanjenošću čitam sve te inicijative, navodno odrasli, ozbiljni političari, koji nisu od juče u Kongresu. I takvi koraci, uopšte im ne idu na čast... Tamo čak postoje predlozi da se sankcije uvode bez obzira da li doći će do takozvanog napada na Ukrajinu ili ne, jednostavno zato što ne povlačimo trupe sa svoje teritorije“, rekao je Lavrov.

Istovremeno, prema rečima ministra, američka delegacija u Ženevi je, odgovarajući na pitanja Rusije, izjavila da oni svoje oružane snage i tehniku u Evropi neće premeštati nigde sa ruskih granica.

„To čak i ne zahteva nikakve komentare. To je nadmenost najvišeg stepena“, dodao je on.

Ministar je istakao da će Rusija reagovati na nove američke sankcije na osnovu konkretne situacije koja će nastati usled dejstava Vašingtona i njegovih zapadnih saveznika.

On je objasnio da je predsednik Rusije Vladimir Putin tokom poslednjeg telefonskog razgovora sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom rekao da ukoliko Sjedinjene Američke Države krenu ovim putem, uništiće naše odnose.

„Kako će to izgledati? Ne želimo nikoga da plašimo, odluku ćemo doneti na osnovu konkretne situacije koja će se razviti usled određenih postupaka SAD i njihovih zapadnih saveznika“, dodao je Lavrov.

Štaviše, Lavrov je naglasio da su pretnje Vašingtona da će uvesti sankcije Moskvi arogantne i apsurdne.

„(Pretnje sankcijama od SAD) su toliko arogantne i apsurdne, po mom mišljenju, to je svakome jasno. Upravo ovakve apsurdne odluke Kongres je donosio više puta i ja ništa ne isključujem“, rekao je ruski ministar.

Šef ruske diplomatije istakao je da Rusija nikada neće koristiti metode sankcionog pritiska na svetskoj sceni, kao što to čine SAD.

„Nikada se nećemo ponašati onako kako to rade Sjedinjene Američke Države, za koje su u proteklih, verovatno, skoro 10 godina, sankcije postale glavni instrument spoljne politike, kultura diplomatije je praktično izgubljena, kultura kompromisa takođe. Mi smo dali svoje predloge (o bezbednosnim garancijama), jer želimo da sve vratimo na pregovaračke metode rešavanja problema“, objasnio je Lavrov.


izvor

[Dreadnought]

"NATO bi mogao da se raspadne zbog dvosmislenog stava Nemačke“


U intervjuu za konzervativni poljski portal vpolitice.pl, poljski general Valdemar Skržipčak govorio je o aktuelnim tenzijama oko Ukrajine i nedavnom slanju ruskih trupa u Kazahstan.

On je objasnio da su poslednjih godina Rusija i Putinova politika odlučile da ponovo izgrade „imperiju” i rade na ekspanziji kako bi se obnovila sfera uticaja SSSR-a.

„Njegov cilj je da vrati Rusko carstvo u pređašnje stanje, koje je postojalo za vreme Sovjetskog Saveza. Da bude ogroman i da bude u stanju da odlučuje ili saodlučuje o sudbini sveta“, rekao je Skrzipčak.

General je objasnio da je percepcija Rusije kao sile ozbiljno opala nakon „Gorbačovljeve revolucije i pada SSSR-a“.

Poljski general tvrdi da je kriza na poljsko-beloruskoj granici rezultat Putinove politike koja bi trebalo da ugrozi istočnu Evropu invazijom migranata. Druga ruska pretnja je stalna pretnja ratom Ukrajini, tvrdi general. „Putin smatra da je Ukrajina i dalje deo Ruske imperije i da treba da bude deo sfere ruskog uticaja. Štaviše, ne želi da se NATO ili njegovi partneri pojave u ovoj interesnoj sferi, uprkos činjenici da je Ukrajina partner NATO-a“, rekao je Skrzipčak.

Međutim, istakao je Skrzipčak, Putin je izgubio kontrolu nad situacijom u Kazahstanu i sada je svestan da se suočava sa ozbiljnim problemom. „Ako demokratske snage preuzmu vlast u Kazahstanu, zemlja će napustiti Putinovu orbitu, posebno zato što su Kazahstanci muslimani“, rekao je on. General je primetio da je Kazahstan skrenuo Putinovu pažnju sa Ukrajine.

Škržipčak smatra da Putin nije ponudio previše argumenata da ubedi NATO, EU ili SAD u prava i legitimitet za koje Rusija tvrdi da ih ima. To je zato što je jedini argument koji Putinu preostaje jeste da ne želi NATO blizu granica Rusije, kaže poljski vojni komandant koji misli da to nije dovoljno.

General, međutim, upozorava da „Putin ne mora mnogo da uradi da bi raspao NATO zbog dvosmislenog stava Nemačke“, koja želi da resetuje odnose sa Rusijom“, rekao je on.

General je naglasio da je dvosmislena igra Nemačke dokazala da ona ne želi da se odupre Rusiji kao deo NATO-ovog kruga, već naprotiv: da napravi korak unazad za Putina.

„Svaki korak koji NATO povuče zbog pritiska Nemačke biće poraz za NATO i NATO bi trebalo da bude ugašen ako je to slučaj. Uostalom, čemu služi NATO?", upitao je general.


izvor

[MOTORISTA]

Sumorna ocena Moskve: "Amerika odbacuje ključne zahteve Rusije"
Tanjug 13.01.2022.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov poručio je danas da američko odbacivanje ključnih bezbednosnih zahteva Moskve vodi razgovore u ćorsokak, javljaju ruske novinske agencije.

Rjabkov je izjavio da ne vidi razlog da se u bliskoj budućnosti organizuje nova runda pregovora o bezbednosnim garancijama, ali da se dijalog za sada nastavlja na različitim frontovima, prenosi agencija Rojters. Zvanični Kremlj je ranije izneo sumornu ocenu povodom ovonedeljnih bezbednosnih pregovora Rusije sa Sjedinjenim Državama i NATO-om, opisujući ih kao neuspešne i navodeći da postoji neslaganje o fundamentalnim pitanjima.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

EU produžila privredne sankcije Rusiji
Tanjug 13.01.2022.

Savet EU odlučio je danas da do 31. jula 2022. godine produži restriktivne mere usmerene na određene privredne sektore Ruske Federacije.

Sankcije su prvi put uvedene 31. jula 2014. kao odgovor na ruske akcije koje destabilizuju situaciju u Ukrajini, a ograničavaju određenim ruskim bankama i kompanijama pristup primarnim i sekundarnim tržištima kapitala EU i zabranjuju i druge oblike finasijske pomoći i posredovanja prema ruskim finansijskim institucijama. Sankcije takođe zabranjuju direktan ili indirektan uvoz, izvoz ili transfer svih materijala vezanih za odbranu i uspostavljaju zabranu robe dvostruke namene za vojnu upotrebu ili krajnjih vojnih korisnika u Rusiji.

Rusiji se ograničava i pristup određenim osetljivim tehnologijama koje se mogu koristiti u ruskom energetskom sektoru, na primer, u proizvodnji i istraživanju nafte. Odluka o produžetku restriktivnih mera doneta je nakon poslednje procene primene sporazuma iz Minska postignutog 2015. godine u cilju prekida vatre i stabilzacije situacije u Ukrajini.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Senat odbio sankcije kompaniji koja upravlja Severnim tokom 2
Tanjug 14.01.2022.

Američki Senat odbio je zakon koji predviđa uvođenje sankcija kompaniji koja upravlja gasovodom Severni tok 2, a koji je predložio republikanski senator Ted Kruz.

Za uvođenje sankcija glasalo je 55 senatora, dok su 43 bila protiv zakona za čije je usvajanje bilo potrebno 60 glasova. Senator Robert Menendez predstavio je u sredu alternativni zakon za koji je dobio podršku mnogih kolega demokrata, kao i predsednika Džoa Bajdena.

Zakonom bi bile nametnute sveobuhvatne sankcije najvišim ruskim vladinim i vojnim zvaničnicima i bankarskim institucijama ako Moskva izvrši agresiju protiv Ukrajine, dok bi Kruzovim zakonom 15 dana nakon usvajanja sankcije bile uvedene kompaniji Severni tok 2 AG, koja upravlja gasovodom, prenosi Rojters. Menendezovim zakonom, za koji još nije utvrđen datum glasanja, bile bi uvedene sankcije na gasovod, kao i na ruske zvaničnike i entitete nakon bilo kakve agresije Moskve na Ukrajinu.

Gasovod Severni tok 2 koji je vredan 11 milijardi dolara i vodi ga državna energetska kompanija Gasprom slao bi ruski gas ispod Baltičkog mora u Evropu preko Nemačke. Završen je krajem prošle godine, ali čeka na odobrenje Nemačke i EU.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

NATO spreman za razgovor sa Moskvom
Tanjug 13. 01. 2022.

NATO je spreman da “stavi konkretne (bezbednosne) predloge na sto“ za dalji razgovor sa Moskvom, izjavio je danas generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare u Briselu.

- Istakli smo put napred, proces, zatim pitanja o kojima bi se razgovaralo i kako da se sastanemo i uključimo u dijalog - rekao je Stoltenerg, preneo je TASS.

Rusija nije bila u poziciji na sastanku da odgovori na predloženi put napred, ali se nadam da će se oni vratiti i složiti, istakao je oni.

- Takođe smo jasno stavili do znanja da smo spremni da stavimo konkretne predloge na sto, a zatim da o njima razgovaramo sa Rusijom - kazao je Stoltenerg.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Четвртак, 13.01.2022.

Антонов: Претње санкцијама Русији нас неће застрашити

ВАШИНГТОН - Позив америчког Конгреса на нове санкције против Русије, међу којима су и санкције према руским лидерима, неће застрашити Москву, изјавио је данас руски амбасадор у Вашингтону Анатолиј Антонов.

"Верујемо да су позиви са Капитол Хила о увођењу санкција Русији, као и појединим руским лидерима, провокативни чин и да су бесмислени. Неће нас застрашити санкције", рекао је Антонов, објавила је руска амбасада у САД на Фејсбук страници. Антонов је навео да иза захтева посланика да се казни Русија стоји покушај да се утиче на Москву у позадини текућих разговора о европској безбедности.

"Ми видимо такав притисак као неспособност САД да брани своје ставове за преговарачким столом на разуман начин", истакао је Антонов. Према његовим речима, "тврдње о наводном плану напада Русије на суседну државу плод су болесне маште локалних русофобичних кругова".

"Ово је последица њиховог менталног поремећаја. Одговор је недвосмислен: немамо агресивне намере према Украјини. Изгледа да су амерички политичари лансирали мит о ''скорој руској инвазији'' на Украјину у медијима и сада се суочавају са сопственим страховима", навео је он.

Руски амбасадор је нагласио да "у овим околностима, препоручује америчким посланицима да двостраначки повуку САД из најдубљих еконосмких и политичких криза", пренео је Танјуг.

"Не желимо конфронтације. Наш избор је да се изгради једнак, прагматичан однос између Русије и САД. Време је да политчари у САД престану са претњама. Таква стратегија неће донети ништа добро америчком народу. Ми смо ове недеље, у Женеви и Бриселу изнели своју иницијативу о решавању кризе. Чекамо адекватан одговор, не у форми популистичких изјава, већ у виду разумних писаних предлога", истакао је Антонов.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Bez adekvatnog odgovora: Moskva razočarana reakcijom Zapada na bezbednosne predloge


Moskva je razočarana reakcijom Zapada na njene predloge u oblasti bezbednosti, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri OEBS-u Aleksandar Lukaševič.

On je na konferenciji za novinare nakon specijalne sednice Stalnog saveta OEBS-a, posvećene bezbednosnim pitanjima, precizirao da je ruska strana vrlo razočarana, jer je očekivala sadržajnije, sveobuhvatne razgovore.

„Želim odmah da kažem da nismo čuli od naših partnera adekvatan odgovor ili neku reakciju na naše predloge. Sve se vrtelo oko njihovih zabrinutosti, navodno agresivnog ponašanja Rusije posebno u kontekstu ukrajinskih događaja“, rekao je diplomata.

Prema njegovim rečima, zemlje OEB-a su se bavile principom nedeljivosti bezbednosti koji je unet u dokumenta i na svoj način ga interpretirale, „smatrajući da niko ne može da utiče na izbor sistema bezbednosti neke države“.

„Na to je stavljena tačka, iako dokumenti sadrže formulu koja nastavlja definiciju da se pri izboru načina za osiguranje bezbednosti moraju uzeti u obzir zabrinutosti drugih država“, dodao je on.

S tim u vezi, diplomata je istakao da je ruska delegacija uspela da iznese svoj stav o tim pitanjima.

„Poseban akcenat je, naravno, stavljen na ponašanje SAD i NATO-a, koji nastavljaju da vojno razvijaju teritorije država koje su pristupile Alijansi i da tamo razmeštaju sisteme udarnog naoružanja, što predstavlja direktnu i neposrednu pretnju ruskim nacionalnim interesima“, objasnio je Lukaševič.

Međutim, Moskva neće postaviti ultimatum Zapadu, već će, kako kaže diplomata, predložiti rešavanje nastalih problema i pronalaženje kompromisa.

„Fundamentalne razlike koje smo osetili u Ženevi i posebno u okviru diskusije Saveta Rusija-NATO o tome kako se tumači princip nedeljivosti bezbednosti, naravno, iznova i iznova uveravaju u ispravnost ruskih argumenata da taj princip i garancije realizacije tog principa moraju da budu sadržane u pravno obavezujućem obliku“, konstatovao je on.

On je naglasio da širenje prisustva NATO-a u Evropi glavni udarac na sistem evropske bezbednosti i da bi trebalo postaviti prepreku tome.

„To je glavni udarac na evropski bezbednosni sistem, zbog čega bi takvo proširenje trebalo da bude blokirano u pravnoj formi“, zaključio je Lukaševič.


izvor

[Dreadnought]

Ruski ambasador u Londonu: Moskva neće praviti ustupke na pregovorima o bezbednosnim garancijama


Rusija neće praviti nikakve ustupke u pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om o bezbednosnim garancijama, izjavio je ruski ambasador u Velikoj Britaniji Andrej Kelin.

„Jasno smo rekli da nećemo praviti nikakve ustupke, to je naš principijelan stav“, rekao je Kelin za televiziju „Rusija 24“.

„Zauzvrat nam se predlaže razgovor o čitavom nizu aspekata evropske bezbednosti. Svi oni su, bez sumnje, važni – kontrola naoružanja, moratorijum na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi, transparentnost i poverenje. Znamo ceo taj skup. Ali ako krenemo da razgovaramo o svemu tome, to će razvodnjiti naš ključni i fundamentalni zahtev za neširenjem NATO-a, prema kojem moramo da dobijemo jasne pravne garancije“, objasnio je Kelin.

Ambasador je izrazio nadu da će na Zapadu prevladati razum na temu bezbednosnih razgovora.

„Iskreno govoreći, ostajem optimista. Optimista da će razum mojih kolega, od kojih mnogi već sada pripadaju drugoj generaciji, novoj generaciji koja je zaboravila osnove evropske bezbednosti, da ćemo pre ili kasnije morati da se vratimo tim osnovama koje su postavile diplomate prethodne generacije“, dodao je Kelin.


izvor

[Dreadnought]

Rusija upozorava Zapad: Trenutak istine – skliznemo li u sukob, posledice mogu biti nepovratne


Sjedinjene Američke Države i NATO stoje pred izborom – ili će krenuti putem realizacije principa o nedeljivosti bezbednosti koji predlaže Moskva, ili će skliznuti ka konfrontaciji po šablonu Hladnog rata, što bi moglo da izazove nepovratne posledice, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Ruski MIP je naglasio da je platformi OEBS-a državama učesnicama organizacije skrenuta pažnja na tezu da nema alternative stvaranju međunarodno-pravnog sistema bezbednosti na evroatlantskom prostoru zasnovanog na principima jednake i nedeljive bezbednosti.

Kako je precizirano, ti principi su zasnovani na odricanju od pokušaja postizanja vojne nadmoći, na obavezama koje podrazumevaju da sila neće biti upotrebljena niti da će biti pretnji njome, kao i da neće biti aktivnosti koje nanose štetu uzajamnoj bezbednosti.

„Posebno je istaknuto da evropska bezbednost direktno zavisi od stanja odnosa među zemljama koje snose posebnu odgovornost za mir i stabilnost na tom kontinentu. Reč je, pre svega, o Rusiji i SAD, kao silama koje poseduju nuklearno oružje“, navodi se u saopštenju.

S tim u vezi, ruski spoljnopolitički resor dodaje da je postizanje principijalne saglasnosti između njih o ključnim aspektima vojne bezbednosti u Evropi – odlučujuće.

„I ovde je nastupio trenutak istine – da li ćemo krenuti putem materijalizacije principa nedeljivosti bezbednosti, koji je na najvišem nivou zabeležen u dokumentima OEBS-a, ili ćemo skliznuti u konfrontaciju po šablonima 'Hladnog rata', novu trku u naoružanju, takmičenje pretnjama i kontra-pretnjama iz očigledne rizike po sve države-članice OEBS-a. Druga opcija može da ima nepovratne posledice“, saopštilo je Ministarstvo.

Takođe se navodi da bi OEBS potencijalno mogao da ima korisnu ulogu u podršci dogovora ukoliko budu postignuti između Rusije i Amerike, kao i Rusije i NATO-a.


izvor

[Dreadnought]

Russia-NATO in Brussels End in Deadlock, Russia Warns NATO it will Pursue 'Counter Containment'

[Dreadnought]

Razgovori Rusija-NATO: Ko koga obuzdava, a ko kontraobuzdava i — šta to, zapravo, znači


Odnosi Rusije i NATO-a ostaju na kritično niskom nivou, pošto se NATO i dalje drži hladnoratovske taktike obuzdavanja Rusije. Moskva upozorava da će na američko obuzdavanje početi sa kontraobuzdavanjem, i dalje pogoršanje situacije može dovesti do nesagledivih i ozbiljnih posledica po evropsku bezbednost.

Na pitanje šta „politika kontraobuzdavanja“ podrazumeva, ruski vojni ekspert Viktor Litovkin kaže da to znači da će Moskva na akcije NATO-a „uzvratiti istom merom“.

„Očigledno je da to znači iste akcije protiv NATO-a koje NATO preduzima protiv nas. Ako NATO uperi svoje oružje u nas, mi ćemo svoje oružje uperiti u NATO. Ako je NATO na našim granicama, mi ćemo biti na granicama NATO-a. Ako NATO napadne našu teritoriju, mi ćemo reagovati na potpuno isti način. Mislim da će to biti demonstrativno i veoma oštro“, kaže Litovkin.

Zvanična Moskva ne otkriva kakav bi odgovor Rusije mogao da bude na NATO i američke provokacije na ruskim granicama, ali je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, govoreći o mogućnosti razmeštanja ruske vojne infrastrukture na Kubi i u Venecueli, novinarima rekao da to „ne želi ni da potvrdi, ali ni da isključi“.

U pojedinim ruskim medijima već neko vreme se provlači pitanje da li je moguće ponoviti Karipsku krizu kao što je bilo 1962. kada je sovjetsko rusko naoružanje bilo raspoređeno blizu SAD, ukoliko Vašington nastavi da gomila trupe i naoružanje oko ruskih granica.


Može li se izbeći nova raketna kriza u Evropi

Ipak, ruski predlozi o deeskalaciji i bezbednosnim garancijama stoje na stolu i čeka se odgovor SAD i Alijanse. Uprkos dubokom jazu Moskva želi konstruktivan dijalog i konkretne rezultate, jer će garancije za koje se zalaže poboljšati bezbednost ne samo Rusije, već i zemalja NATO-a i cele Evrope.

Međutim, glavni problem je što SAD i njihovi saveznici iz NATO-a nisu spremni da izađu u susret ključnim zahtevima Rusije za neširenje NATO-a, smanjenje infrastrukture Alijanse i njeno vraćanje u granice iz 1997. godine, već žele da razgovaraju samo o onim temama bezbednosnih garancija koje njima odgovaraju.

NATO je davno ponudio Ukrajini i Gruziji da se pridruže Alijansi i uveliko na teritorijama tih zemalja, pred nosom Rusije, razvija vojnu infrastrukturu, dok Moskva traži od NATO-a da prekine svu vojnu pomoć Ukrajini, zaustavi isporuke oružja, povuče instruktore, oficire i vojnike, a od Kijeva da se pridržava Minskih sporazuma.

Savet Rusija-NATO u Briselu: zamenik ministra odbrane Rusije general-pokovnik Aleksandar Fomin, zamenik ministra inostranih poslova Rusije Aleksandr Gruško i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.  - Sputnik Srbija,
„Pred NATO smo stali sa konkretnim predlozima, zapisanim u nacrtu sporazuma o saradnji Rusije i NATO, a od četiri sata sastanka u Briselu čak sat i po su nam govorili kako se loše odnosimo prema Ukrajini. Zašto nam je ovo potrebno? Dijalog treba da se zasniva na međusobnom uvažavanju i ravnopravnim uslovima, a ne iz pozicije učitelja i đaka. SAD nastupaju sa takve pozicije, preteći nam što se ne ponašamo kako oni žele. Ali mi, grubo rečeno, ne marimo za njihove pretnje. Živeli smo i živimo, uprkos svim njihovim kaznama — sankcijama koje nam nameću od 1947. godine i svim drugim pritiscima“, kaže Litovkin.

Jedno od glavnih pitanja je i kolike su šanse da Rusija i SAD postignu dogovor i spreče novu raketnu krizu u Evropi, s obzirom da postoje indirektne indikacije da se NATO približava raspoređivanju projektila srednjeg dometa, s obzirom na obnovu 56. artiljerijske komande u Nemačkoj, koja je tokom Hladnog rata bila zadužena za rakete „Peršing“.

Osnovni problem je što je Rusija izgubila poverenje u NATO, pošto je Zapad u prošlosti davao lažna obećanja sovjetskom rukovodstvu da se neće širiti na Istok, pa je pitanje koliko se i sada može verovati njihovim tvrdnjama da američke rakete neće biti raspoređene u Evropi.

Litovkin na to kaže:

„Prave novu raketu srednjeg dometa i razmestiće je negde u Evropi, sa sve nuklearnom bojevom glavom. Zbog toga smo u više navrata govorili da su američki sistemi protivraketne odbrane u Rumuniji i Poljskoj ofanzivni, jer se na njihove lansere mogu postaviti i krstareće rakete dugog dometa „tomahavk”, koje su bile zabranjene Sporazumom INF. Zato su prvo negirali da prave novu raketu i tvrdili da te projektile nisu testirali, a kada su izašli iz tog dogovora odmah su nam pokazali kako one funkcionišu na zemlji. Dakle, nemoguće je verovati Amerikancima i NATO-u“.

Nuklearni projektili srednjeg dometa su u Evropi bili zabranjeni na osnovu INF sporazuma koji su 1987. godine sklopili tadašnji sovjetski lider Mihail Gorbačov i američki predsednik Ronald Regan, ali je taj ključni dogovor o kontroli naoružanja propao nakon što se Vašington 2019. godine povukao iz sporazuma.


Đavo se krije u detaljima

Litovkin kaže da je Stoltenberg „bezočno lagao“ dok je govorio o bombardovanju Jugoslavije, Libije i Iraka, podsećajući da je NATO vazdušnu kampanju započeo bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kršenjem Povelje UN i temeljnih načela međunarodnog prava.

„Nije bilo odobrenja UN! I još sebe nazivaju odbrambenim savezom“, podvukao je on.

Analizirajući teške i napete pregovore u Briselu, ruski stručnjaci konstatuju da je dijalog uvek poželjan, ali da je ostalo mnogo pitanja, jer „đavo se krije u detaljima“.

Jedan od tih detalja je predlog NATO-a da Rusija obnovi svoju misiju u Briselu, a da NATO ponovo uspostavi diplomatsko predstavništvo u Moskvi, a ekspertima nije jasno u kakvom formatu. Rusija je uzela u obzir taj predlog, ali još nije dala odgovor.

„U principu, neće biti velike štete od toga da naša misija bude u Briselu, a misija NATO-a u Moskvi. Uostalom, treba razgovarati i gledati se u oči, ali razmislićemo o tome da li nam je zaista potrebna ta misija. Radi se o tome što NATO želi da govori sa pozicije mentora, da drži lekcije, a pitanje je da li treba da slušamo NATO predavanja ili ne? To se takođe odnosi i na pitanje daljeg rada Saveta Rusija-NATO“, zaključio je Litovkin.


Olivera Ikodinović
izvor

[MOTORISTA]

Predstavnici Rusije izneli svoj set bezbednosnih predloga na jučerašnjem sastanku u Beču
N. S. 14. 01. 2022.

RUSKI ambasador pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Aleksandar Lukaševič je izjavio da je Rusija iznela svoj set bezbednosnih predloga na jučerašnjem sastanku OEBS-a u Beču, ali da nije dobila "zadovoljavajući" odgovor.

Lukaševič je na konferenciji za novinare rekao da je Rusija očekivala sadržajniju reakciju na svoje predloge o bezbednosnim garancijama.

- Reakcija je razočaravajuća, jer smo očekivali sveobuhvatne diskusije. Naše kolege su imale dovoljno vremena da prouče glavne tačke naših predloga - rekao je Lukaševič, a prenosi RIA Novosti. On je prethodno poručio da će Rusija delovati u cilju odbrane svoje nacionalne bezbednosti ako ne dobije "konstruktivan odgovor" Zapada na svoje bezbednosne zahteve.

Ovo je bio treći sastanak Rusije sa predstavnicima Zapada - posle prvog sa predstavnicima SAD u Ženevi, i sa NATO u Briselu - gde se govorilo o zahtevima Moskve o zaustavljanju daljeg vojnog širenja Alijanse na Istok. Juče je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio da budućnost nastavka pregovora sa NATO i Vašingtonom zavisi od reakcije Zapada na predloge Moskve i da očekuje odgovor sledeće nedelje. On je poručio da je jedini opipljiv rezultat razgovora bila spremnost Vašingtona i NATO da razgovaraju o raketama kratkog i srednjeg dometa u Evropi. Lavrov se osvrnuo i na situaciju sa gasovodom "Severni tok 2".

- Što se tiče "Severnog toka 2", ne radi se više o slobodi izbora saveza, već jednostavno o slobodi obavljanja uobičajenih komercijalnih aktivnosti na svetskim tržištima. Ispostavilo se da Nemačka nema nikakvu slobodu da sledi svoje ekonomske interese - rekao je Lavrov.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đozep Borelj je rekao danas da je sudbina gasovoda "Severni tok 2" vezana za potencijalni konflikt s Rusijom oko Ukrajine, čime je, kako je ocenila agencija Rojters, stao na stranu SAD po tom pitanju. Dijametralno suprotan stav od Borelja iznela je ranije u četvrtak nemačka ministarka odbrane Kristina Lambreht ocenivši da gasovod ne treba uvlačiti u ovaj konflikt.

AROGANTNO

SERGEJ Lavrov je ocenio pretnje sankcijama od strane Sjedinjenih Država kao "arogantne i apsurdne", navodeći da će Moskva odgovoriti na sve kaznene mere.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

"Menjaju međunarodno pravo sopstvenim pravilima!"
Novosti online 14. 01. 2022.

MINISTAR inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je na godišnjoj konferenciji ruskog spoljnopolitičkog resora da zemlje Zapada doprinose negativnom razvoju situacije, dok se u svetu konfliktni potencijal akumulira.

Takođe je kazao i da NATO nastavlja sa pokušajima da veštački zavrbuje u svoj sastav nove države-članice, a pre svega Ukrajinu i skandinavske zemlje.

- Situacija se ne popravlja, akumulira se konfliktni potencijal. Zapadne kolege doprinose tom negativnom razvoju situacije potkopavanjem arhitekture međunarodnih odnosa koja je bazirana na osnivačkoj povelji UN, budući da nastoje da zamene međunarodno pravo sopstvenim pravilima - kazao je on.

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov održava godišnju konferenciju za novinare na kojoj govori o aktivnostima ruske diplomatije tokom 2021. godine.

Izvor: www.novosti.rs