Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Vašington je upozoren: Evropa će ostati bez gasa ako se prekinu isporuke iz Rusije zbog sankcija


Američke sankcije protiv Rusije, koje mogu biti uvedene u slučaju konfrontacije između Moskve i Kijeva, mogle bi da dovedu do prekida isporuka gasa iz Rusije koji, kako zaključuju energetske kompanije – praktično nema alternativu, prenosi Rojters, pozivajući se na američke zvaničnike.

Prema pisanju agencije, američke vlasti održale su sastanak sa predstavnicima pojedinih međunarodnih energetskih kompanija kako bi razgovarali o planovima u vezi isporuka prirodnog gasa u Evropu u slučaju prekida postojećih kanala zbog potencijalnog rusko-ukrajinskog sukoba ili uvođenja sankcija protiv Moskve.

Kako se navodi, konsultacije je predvodio savetnik Stejt departmenta za pitanja energetske bezbednosti Ejmos Hokstin.

Zvaničnike Stejt departmenta zanimalo je odakle kompanije mogu da nabave dodatne količine gasa ako za tim bude potrebe. Predstavnici energetskih kompanija su saopštili američkim diplomatama da je globalna ponuda gasa ograničena, te da nema dovoljno raspoloživog gasa koji bi zamenio velike količine koje se uvoze iz Rusije.

Prema rečima jednog od sagovornika agencije, SAD su ipak obećale da će priteći u pomoć Evropi ako dođe do nestašice energetskih resursa zbog sukoba ili sankcija.

„Hokstin planira da poseti velike kompanije proizvođače tečnog prirodnog gasa i zemlje kao što je Katar da vidi da li oni mogu pomoći Sjedinjenim Državama“, rekao je sagovornik Rojtersa.

Podsetimo, američki senatori iz vladajuće Demokratske stranke ranije su predstavili predlog zakona o novim sankcijama protiv ključnih sektora ruske privrede, državnog duga i prvih lica države, uključujući predsednika Vladimira Putina, koje bi Vašington mogao da uvede ukoliko situacija u i oko Ukrajine eskalira.


izvor

[Perun]

Ako napetosti u odnosima između Rusije i SAD-a nastave rasti, ne može se isključiti da će ruske postrojbe biti poslane na Kubu i Venezuelu.

"Sve ovisi o akcijama koje će poduzeti naši američki kolege", kazao je Ryabkov u intervjuu televiziji RTVI.


https://bulgarianmilitary.com/amp/2022/01/15/russia-we-may-send-troops-to-cuba-and-venezuela-because-of-us/

[Dreadnought]

Rusija poručuje Evropi: Možemo da izvozimo više gasa – ali postoji jedan uslov


Rusija može da isporučuje više gasa Evropi, jer ima dovoljno resursa, ali su potrebni dugoročni ugovori, izjavio je potpredsednik Vlade Rusije Aleksandar Novak, odgovarajući na optužbe na račun Rusije zbog pogoršanja situacije na energetskom tržištu.

„Možemo da isporučujemo više, imamo ogromne resurse, ali svaka proizvodnja je investicioni projekat za koji je potrebno vreme da se isplati i privuče investicije. Stoga mora postojati jasna politika prodaje. Zato smo uvek insistirali na tome da dugoročni ugovori pre svega budu sistem energetske bezbednosti potrošača koji koriste takve energente“, rekao je Novak za televiziju „Rusija 1“.

Novak smatra da je energetsku krizu izazvala „kratkovida politika EU i Evropske komisije koja je poslednjih godina usmerena na ciljano odustajanje od dugoročnih ugovora kako bi se smanjila zavisnost od Rusije“.

„Pogrešno planiranje, kratkovida energetska politika – to je glavobolja evropskih političara koju pokušavaju da prebace na druge“, konstatovao je Novak.

On je ponovio da je Rusija prošle godine ispoštovala sve svoje dugoročne ugovore za isporuku gasa.

„Štaviše, mnogo više smo isporučili Nemačkoj, Turskoj i drugim zemljama koje su birale svoje količine“, precizirao je on.

Ranije je šef Međunarodne agencije za energetiku Fatih Birolj okrivio Rusiju za deficit gasa u evropskim skladištima i rekao da bi Rusija mogla da poveća isporuke najmanje za trećinu, odnosno za tri milijarde kubnih metara mesečno, preneo je „Blumberg“.


izvor

[MOTORISTA]

Putin odneo pobedu i pokazao intelektualnu i političku nesposobnost Zapada
Sputnjik 15. 01. 2022.

RUSKI predsednik Vladimir Putin odneo je intelektualnu pobedu nad kolektivnim Zapadom i pokazao nesposobnost zapadnih političara kada je reč o spoljnoj agendi, piše „Vol strit džurnal“.

Prema mišljenju autora članka Voltera Mida, američki i evropski političari su potcenjivali ulogu Rusije na svetskoj sceni, ali sada nisu u stanju da preduzmu nikakve odlučne akcije.

„Zapadne diplomate, izgubljene u narcističkoj magli grandiozne pompeznosti, tokom protekle decenije potcenjivale su ruskog predsednika kao trag odbačene prošlosti“, piše autor. Međutim, kako je istakao, Putin je iskoristio to vreme da nadoknadi izgubljene decenije nakon raspada Sovjetskog Saveza i da ojača zemlju. Američki novinar smatra da mu je u tome pomoglo nemešanje Zapada.

„Uspeh Vladimira Putina je pokazatelj intelektualne i političke nesposobnosti Zapada. Sve dok zapadni lideri ne izađu iz magle postistorijskih iluzija i ne povrate izgubljenu umetnost vođenja efikasne spoljne politike, on (Putin) će i dalje nizati uspehe“, konstatuje novinar. Po njegovom mišljenju, predsednik Rusije je u velikoj prednosti, jer Zapad zavisi od ruskog goriva.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Možemo da izvozimo više gasa – ali postoji jedan uslov
Novosti onlajn 15. 01. 2022.

RUSIJA može da isporučuje više gasa Evropi, jer ima dovoljno resursa, ali su potrebni dugoročni ugovori, izjavio je potpredsednik Vlade Rusije Aleksandar Novak, odgovarajući na optužbe na račun Rusije zbog pogoršanja situacije na energetskom tržištu.

- Možemo da isporučujemo više, imamo ogromne resurse, ali svaka proizvodnja je investicioni projekat za koji je potrebno vreme da se isplati i privuče investicije. Stoga mora postojati jasna politika prodaje. Zato smo uvek insistirali na tome da dugoročni ugovori pre svega budu sistem energetske bezbednosti potrošača koji koriste takve energente - rekao je Novak za televiziju „Rusija 1“. Novak smatra da je energetsku krizu izazvala „kratkovida politika EU i Evropske komisije koja je poslednjih godina usmerena na ciljano odustajanje od dugoročnih ugovora kako bi se smanjila zavisnost od Rusije“.

- Pogrešno planiranje, kratkovida energetska politika – to je glavobolja evropskih političara koju pokušavaju da prebace na druge - konstatovao je Novak. On je ponovio da je Rusija prošle godine ispoštovala sve svoje dugoročne ugovore za isporuku gasa.

- Štaviše, mnogo više smo isporučili Nemačkoj, Turskoj i drugim zemljama koje su birale svoje količine - precizirao je on.

Ranije je šef Međunarodne agencije za energetiku Fatih Birolj okrivio Rusiju za deficit gasa u evropskim skladištima i rekao da bi Rusija mogla da poveća isporuke najmanje za trećinu, odnosno za tri milijarde kubnih metara mesečno, preneo je „Blumberg“.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Субота, 15.01.2022.
Б. Митриновић Рашевић

Сенат није усвојио санкције „Северном току 2”

Иако закон овог пута није прошао, већ приликом расправе о новим мерама Русији републиканци могу да додају амандман и блокирају руско-европски гасовод

Како се и очекивало, у америчком Сенату у четвртак није прошао предлог закона о санкцијама компанији која управља гасоводом „Северни ток 2”. Између осталог, било је већ договорено да се у јеку преговора САД–Русија не отежава ситуација и бар на овом плану покаже добра воља Вашингтона, а за нову прилику никад неће бити касно. Већ приликом гласања о предлогу закона о санкцијама Русији демократе Роберта Менендеза, републиканци могу да уложе амандман да се уврсте и санкције „Северном току 2”.

У медијима се спомиње да би те санкције обухватиле водеће руске владине и војне званичнике, као и финансијске институције. Предлог, поводом којег се спекулише да би могао на листу да уврсти и самог Владимира Путина, настао је као мера за „спречавање руских непријатељских акција према Украјини”. За сада није познато када ће се гласати о овом предлогу, за који из Москве кажу да би значио прекид сваке комуникације са САД.

За предлог републиканског сенатора Теда Круза о увођењу санкција гасоводу сада је гласало 55 сенатора, против су била 44, а било је потребно 60 гласова да закон прође. Ипак, расправа о овом закону је трајала скоро седам сати, што и није чудно с обзиром на историјат теме. Кад је Џозеф Бајден ступио на функцију гасовод је био завршен 95 одсто и он је одустао од санкција настојећи да поправи односе с Немачком и постигне споразум о ублажавању штете коју би могао да нанесе Украјини и Европи. Као одговор, Круз је покренуо блокаду свих Бајденових кандидата у Стејт департменту док администрација поново не уведе санкције, а потом је у децембру прошле године постигао договор с лидером већине у Сенату Чаком Шумером да се „ослободе” 32 кандидата у замену за гласање о његовом предлогу закона.

Сад је против Крузовог предлога гласала и демократска сенаторка Џин Шахин, која је првобитно подржала нацрт, истичући да би он могао да угрози јединство Вашингтона и Европе кад је реч о „руској агресији” према Украјини. Иако су посланици обе странке против гасовода, демократе за сада сматрају да би Крузов предлог штетио односима с Немачком у тренутку кад САД настоје да представе јединствен фронт против Русије и гомилања њених трупа близу границе с Украјином.

Круз је рекао да само тренутно увођење санкција „Северном току 2”може пореметити рачуницу Владимира Путина и зауставити наводну инвазију на Украјину, док су други републиканци оптужили демократе да су стидљиви у супротстављању Путину. Претходно је, како је пренео „Блумберг”, демократски сенатор Марк Ворнер критиковао Крузов предлог закона, рекавши да му се не допада идеја о „Северном току 2”, али му ни идеја да кључног савезника ударе у стомак – није природна. С друге стране, пре гласања у Сенату републикански сенатор из Вајоминга Џон Барасо је констатовао да ће Путин, уколико се закон не изгласа, „осетити слабост” и да би заустављање гасовода требало да буде споразум обе странке.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Mnogo razgovora, zaključak samo jedan: "Nema popuštanja"
IZVOR: DW SUBOTA, 15.01.2022.

Uprkos mnoštvu razgovora i formata susreta između Rusije i Zapada ove sedmice - rezultat glasi: nema popuštanja.

Evo šta o neuspelim susretima misle stručnjaci sa Zapada, iz Rusije i iz Ukrajine. Bila je ovo u svakom slučaju istorijska nedelja. Jer, između Moskve i Zapada nikada nije bilo toliko različitih sastanaka, u različitim formatima, za tako kratko vreme. Konferencijom OEBS-a ovog četvrtka u Beču završena je prva pregovaračka runda između Rusije i Zapada.

Od početka nedelje su trajali razgovori sa SAD i NATO u Briselu i Ženevi, koje je krajem 2021. iznenađujuće inicirala Moskva. Razgovaralo se o bezbednosnoj politici u Evropi a pre svega o članstvu u NATO postsovjetskih republika Ukrajine i Gruzije. NATO je tim dvema bivšim sovjetskim republikama 2008. obećao članstvo, ali je datum prijema ostao otvoren. Rusija hoće to da spreči i preti "vojno-tehničkim merama" kako je to formulisao predsednik Vladimir Putin. Zaključak: Nema približavanja. A to znači da nema ni popuštanja u sukobu oko Ukrajine, na čijim granicama Rusija od kasne jeseni gomila trupe.

SAD i NATO su odbacili zahtev Moskve na pravo veta kada se radi o prijemu novih zemalja članica u Zapadnu vojnu alijansu. Potrajaće još nekoliko dana dok Vašington i formalno ne zapiše svoja razmatranja i pošalje ih Moskvi. Dalji razgovori nisu u planu. Moskva je više puta najavljivala kako ne stremi dugim diskusijama već brzom rešenju. No, nije dala krajnji rok.

Pritisak uprkos razgovorima

Rusija takođe retorički eskalira: top diplomate trenutnu situaciju porede sa "kubanskom krizom“.

Na početku pregovora, Moskva je najavila novu vojnu vežbu na ukrajinskoj granici. I SAD prete. Još za vreme pregovora u Briselu u SAD je predstavljen nacrt zakona, koji u slučaju eskalacije u Ukrajini po prvi put predviđa lične sankcije protiv predsednika Putina.

Grubi jezik ruske diplomatije

Još pre početka razgovora ruske diplomate su upućivale oštre i grube primedbe na adrese njihovih sagovornika. Tako je Sergej Rjabkov, šef ruske delegacije u Ženevi, u jednom intervjuu preporučio NATO-u da "pokupi svoje stvari i povuče se na pozicije iz 1997."

Te 1997. je nekadašnjim članicama Varšavskog pakta Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj prvi put ponuđeno članstvo u NATO, a kasnije i drugim evropskim zemljama. Moskva zahteva da se trupe i oružani sistemi NATO, koji su tamo nakon toga stacionirani, povuku iz tih zemalja. Kasnije se iz ruskih pregovaračkih krugova čulo da su svoju poziciju sa Vašingotonom "prežvakali" i da su se žalili na američku "ograničnost". Govori li tako onaj ko želi da ubedi svog sagovornika? Da li je to bio znak da Moskva ne veruje u uspeh pregovora?

"Ultimatum koji je Rusija postavila SAD i Zapadu od početka je bio osuđen na propast", kazao je nekadašnji zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Georgij Kunadze u razgovoru za DW. Gruba retorika Moskve je, kaže, prvenstveno usmerena domaćoj publici. Oštre reči ne znače da će se uskoro zapucati, kaže Kunadze. Slično na to gleda i bivši nemački ambasador u Moskvi, Ridiger fon Frič.

"Ono što u ovom trenutku doživljavamo jeste žestok jezik jednog veoma agresivnog nastupa. Rusija pokušava da maksimalnim pritiskom jednostrano promeni zajednički dogovoreni evropski mirovni poredak i njegova pravila i to na račun treće strane."

Ne može se u potpunosti isključiti nova eskalacija, s obzirom na "ogromna očekivanja na unutrašnjo-političkom frontu" u Rusiji, što bi već moralo da "izazove zabrinutost", rekao je ovaj diplomata za DW. Rusko rukovodstvo će morati dobro da razmisli kako će se izvući iz ove situacije. Fon Frič takođe ne veruje da nakon jakih reči mora da sledi vojni konflikt:

"Na to ne treba tako gledati. To je deo cele predstave".

Kijev hoće više oružja od Zapada

No, situaciju drugačije ocenjuju eksperti u Ukrajini. Nakon faktički propalih razgovora između Rusije i Zapada oni računaju sa novom eskalacijom.

„Moja prognoza je da će naredni korak Rusije biti eskalacija“, kazao je ekspert za spoljnu politiku Jevhen Mahda za DW. Ukrajina na to treba da bude „spremna“. Bivši ukrajinski ministar spoljnih poslova Volodimir Ohrisko od Zapada zahteva dalje isporuke oružja.

A kakve signale šalje Moskva?

Aleksandar Gruško, koji je predvodio rusku delegaciju na pregovorima sa NATO, deeskalaciju vidi samo ako se ispune određeni uslovi. Pomenuo je potpuno sprovođenje dogovora iz Minska, prekid isporuke oružja i obuke ukrajinske vojske. Prema posmatračima iz Kijeva, ne treba očekivati da će Ukrajina i Zapad na to pristati. Kako bi situacija mogla dalje da razvija, skicirao je Kremlju bliski ekspert za spoljnu politiku Fjodor Lukjanov u vladinim novinama „Ruska gazeta". Njegova procena deluje pesimistički.

Lukjanov opisuje razlike kao „naizgled nepremostive“. Prema Lukjanovu, jaz između percepcije Rusije i Zapada je toliki da je „nova veoma opasna eskalacija potrebna ili da bi do nje moglo doći“, kako bi se obe strane „prisilile“ na nove formate dogovora. Šta bi tačno moglo da se dogodi, još uvek je nejasno.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

SAD i NATO spremni da nastave dijalog sa Rusijom
SVET Autor: Beta 15. jan. 2022

Sjedinjene Američke Države i NATO su spremni da nastave recipročni dijalog sa Moskvom, navedeno je u saopštenju Stejt departmenta, posle telefonskog razgovora američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga.

„Sjedinjene Države i NATO su spremni da se ponovo sastanu sa Rusijom i posvećeni su kontinuiranoj diplomatiji i recipročnom dijalogu“, rekao je portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs u pisanoj izjavi. On je naveo da su Blinken i Stoltenberg razgovarali telefonom, kako bi prodiskutovali o daljim koracima nakon sastanka Saveta NATO-Rusija 12. januara, preneo je Tass.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021. nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama između Rusije i Sjedinjenih Država i nacrt sporazuma koji osigurava bezbednosti Rusije i država članica NATO. Konsultacije o tom pitanju održane su u Ženevi 10. januara, nakon čega je usledio sastanak Saveta Rusija-NATO u Briselu 12. januara i sednica Stalnog saveta Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Beču 13. januara. Zapad i Kijev optužuju Rusiju da priprema "invaziju" na Ukrajinu.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su takve tvrdnje "prazne i neosnovane", koje služe kao izgovor za eskalaciju tenzija, ističući da Rusija ne predstavlja pretnju bilo kome. Peskov, međutim, nije isključio mogućnost provokacija koje imaju za cilj opravdanje ovakvih navoda i upozorio je da će pokušaji upotrebe vojne sile za rešavanje krize na jugoistoku Ukrajine imati ozbiljne posledice.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Ambasador Rusije o postupcima Amerike i NATO
Novosti onlajn 15. 01. 2022.

PREGOVORI Rusije sa Amerikom i NATO za sada nisu dali rezultate, a njihov nastavak zavisi od odgovora na ruske predloge, rekao je ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov.

- Treba priznati da razgovori sa SAD i NATO održani prošle nedelje za sada nisu dali suštinski rezultat. Očekujemo od Vašingtona i Brisela pisani odgovor na nacrt sporazuma. Na osnovu toga ćemo doneti odluku o svrsishodnosti daljeg zajedničkog rada - rekao je ruski diplomata za časopis „NJuzvik“. On je dodao da je Rusija spremna da razmotri predloge druge strane.

- Što se tiče situacije u Ukrajini to pitanje nije bilo deo agende rusko-američkih razgovora u Ženevi, a na sastanku sa predstavnicima NATO je usput pomenuto - dodao je ambasador. Antonov je konstatovao da se posle raspada SSSR situacija po pitanju bezbednosti u Evropi drastično pogoršala.

- Pet talasa proširenja NATO doveli su do toga da su danas jedinice Alijanse došle tik do naših granica. Nastavak prodora Severnoatlantskog pakta na Istok jedna je od glavnih pretnji po nacionalnu bezbednost Rusije - rekao je on u intervjuu koji je na sajtu objavila ruska ambasada - Za Rusiju su neprihvatljivi napori NATO da pod svoj kišobran stave bivše sovjetske republike jer to vodi razmeštanju raketnih sistema i drugog naoružanja koje predstavlja direktnu pretnju našoj zemlji - dodao je diplomata - Kao rezultat toga višestruko će se povećati rizici od eskalacije i direktnog vojnog sukoba u regionu i van njega - ocenio je on.

- Sve ima svoje granice, mi smo, izgleda, na ivici ambisa - zaključuje Antonov.

Podsetimo, Moskva je u decembru uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi. U Briselu je u sredu održana sednica Saveta Rusija-NATO koji je bio nastavak rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama održanim 9-10. januara u Švajcarskoj.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

NATO nosači krenuli na Arktik
Dragan Vujičić 15. 01. 2022.

SAJT za pomorski monitoring Barents Observer izveštava da su dve grupe NATO nosača aviona trenutno na putu ka vodama severne Norveške, nedaleko od granice Rusije, za "najveću vežbu NATO-a unutar Arktičkog kruga od osamdesetih".

Grupu vodi nosač "Hari Truman". Očekuje se da će vežbe velikih razmera uključiti ogromnih 35.000 vojnika iz kombinovanih 28 zemalja. Planiranje vežbi je dugo bilo u toku, a počeće u martu i trajaće do početka aprila. Učestvuje i britanska grupa brodova koju predvodi nosač "princ od Velsa".

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Zovu na razgovor, a pominju sankcije i "nepredviđene situacije"
Tanjug 16. 01. 2022.

SAD se nadaju da će se pregovori sa Rusijom o bezbednosti nastaviti, izjavio je portparol američkog Stejt departmenta, preneo je "NJuzvik".

- Nadamo se da će se ovi razgovori nastaviti, ali ako Rusija odstupi sa stola biće jasno da nikada nisu bili voljni da se angažuju - dodao je portparol, preneo je TASS - U svemu tome blisko ćemo sarađivati sa našim saveznicima i partnerima i to će se nastaviti i u danima i nedeljama koje su pred nama - rekao je on - Naredni dani će biti bolji pokazatelj da li je Rusija zaista zainteresovana za diplomatiju, da li je spremna da ozbiljno pregovara u dobroj veri, ili će iskoristiti razgovore kao izgovor da tvrdi da diplomatija ne može da odgovori njihovim interesima - dodao je zvaničnik.

Prema njegovim rečima, američki predsednik DŽozef Bajden je jasno stavio do znanja da će, ako Rusija odluči da nastavi konfrontaciju, SAD i njihovi NATO saveznici nametnuti značajnu i ozbiljnu ekonomsku štetu ruskoj ekonomiji. Moguće mere uključuju uvođenje ekonomskih sankcija, obezbeđivanje dodatne vojne pomoći Kijevu i "utvrđivanje" istočnog krila NATO-a.

- Spremamo se za sve nepredviđene situacije, kao što smo radili nedeljama - dodao je portparol.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Peskov: Rusija i SAD se kreću različitim kolosecima


U odnosima Rusije sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om postoji izvesno razumevanje, ali generalno strane idu potpuno drugačijim kolosecima što izaziva zabrinutost, izjavio je portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov u intervjuu za američku televiziju „Si-En-En“.

„Među nama postoji izvesno razumevanje. Ali generalno, u principu, sada možemo reći da smo na različitim kolosecima, na potpuno različitim kolosecima i to nije dobro, to izaziva zabrinutost“, primetio je portparol Kremlja komentarišući ovonedeljne pregovore.

Istovremeno je primetio da su tokom sastanka Saveta Rusija i SAD uspele da postignu „neke dogovore“.


izvor

[MOTORISTA]

Crna Gora uvela sankcije zloglasnim ruskim plaćenicima
Blic 16.01.2022.

Crna Gora je podržala odluku EU da uvede sankcije predstavnicima ruske Vagner grupe.

Naime, Evropska unija tvrdi da je Vagner grupa odgovorna za ozbiljne povrede ljudskih prava u Ukrajini, Siriji, Centralnoafričkoj Republici, Sudanu i Mozambiku. Crna Gora je podržala odluku EU nakon optužbi da rade na podrivanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, navodi se u saopštenju visokog predstavnika EU za spoljnu politku i bezbednost od 14. januara. Sankcije koje su uvedene podrazumevaju zabranu putovanja i zamrzavanje imovine, prenose podgoričke Vijesti.

Savet je 13. decembra 2021. godine, stoji u saopštenju, usvojio Odluku (CFSP) 2021/21961 o izmjenama i dopunama Odluke 2014/145/CFSP. Odlukom Saveta se, kako se napominje, menja spisak lica, subjekata i tela koji podležu restriktivnim mjerama, kako je navedeno u aneksu odluke 2014/145/CFSP, dodavanjem tri osobe.

"Zemlje kandidati, Crna Gora i Albanija, te EFTA država Norveška, članica Evropskog ekonomskog prostora, kao i Ukrajina, pridružuju se ovoj odluci Saveta. Oni će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima na znanje ovu posvećenost i pozdravlja je", navodi se u saopštenju visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbjednost.

U odluci Saveta EU od 13. decembra prošle godine, piše da treba dodati tri lica na listu sankcionisanih, prenosi portal RTCG.

"S obzirom na umešanost Vagner grupe, neinkorporisanog vojnog subjekta sa sedištem u Rusiji, u akcijama koje podrivaju i ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine, posebno u Donbasu, Savet smatra da na spisak lica, subjekata i lica treba dodati tri lica", naglašeno je iz u odluci Saveta EU.

Ta tri lica su, prema navodima iz Službenog glasnika EU, Dimitrij Utkin, osnivač i oficir Vagner grupe, Denis Karitonov, povezan sa Vagner grupom i Sergej Šerbakov, za koga se takođe tvrdi da je povezan sa Vagner grupom. Evropska unija tvrdi da je Vagner grupa odgovorna za ozbiljne povrede ljudskih prava u Ukrajini, Siriji, Centralnoafričkoj republici, Sudanu i Mozambiku. Rusija optužbe negira, a ruski predsednik Vladimir Putin navodi da privatni vojni izvođači imaju pravo da rade i ostvaruju svoje interese bilo gde u svetu sve dok ne krše zakon.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Amerika da se zapita zašto niko ne želi njenu pomoć
Novosti online 16. 01. 2022.

SJEDINJENE Američke Države i zapadne zemlje bi trebalo da se zapitaju na primeru sa Kazahstanom zbog čega vlasti drugih zemalja ne traže pomoć od njih, izjavio je predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin.

Prema njegovim rečima, traženje pomoći od Amerike može da dovede do gubitka državnosti, ekonomije i drugih problema, zbog čega mnoge države verovatno danas žale što su se obratile Vašingtonu.

- Što se tiče izjava SAD i drugih zemalja, treba da se zapitaju zašto ih niko ne kontaktira i uopšte – neka pokažu barem jednu zemlju koja im se obratila za pomoć, a da zatim nije izgubila državnost niti je prosperirala. Nađite tu zemlju - rekao je Volodin za televiziju "Rusija 1". On se osvrnuo na primer Libije, Iraka i Ukrajine.

- Koliko je Libija bila prosperitetna, u Iraku nije bilo nikakvih unutrašnjih problema. A to što se dešava u Ukrajini? Eto vam traženje pomoći, danas su tamo i savetnici i predstavnici NATO-a i sve to neće izaći na dobro - istakao je političar.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Rastu tenzije oko Ukrajine: Sve oštriji ton između Zapada i Rusije
SVET Autor: DW16. jan. 2022

SAD i Britanija optužuju Rusiju da pokušava da stvori izgovor za invaziju na Ukrajinu. Moskva to odbacuje kao senzacionalizam. Ton između obe strane ostaje grub. SAD spremaju alterantivu Evropi za ruski gas.

Šta je donelo nedelju dana razgovora na visokom nivou o ukrajinskom sukobu? Iz Rusije i sa Zapada stižu izjave koje ukazuju da se međusobno nepoverenje povećalo, a ne smanjilo, a američka strana je optužila Rusiju da pokušava da iskoristi agente u Ukrajini da stvori izgovor za moguću invaziju.

„Imamo informacije koje sugerišu da je Rusija već rasporedila grupu agenata da sprovedu operaciju pod lažnom zastavom u istočnoj Ukrajini“, rekla je portparolka Bele kuće Džen Psaki u petak. Pored toga, postavljena je osnova za kampanju dezinformacija u kojoj se Ukrajina predstavlja kao agresor koji planira neposredan napad na istoku Ukrajine, prenosi Dojče vele. To je u subotu ponovila i šefica britanske diplomatije Liz Tras.

„Rusija mora da zaustavi svoju agresiju, deeskalira situaciju i uključi se u sadržajne razgovore", navela je Tras na svom Tviter nalogu.

Rusija je odmah odbacila optužbe: „Kao i obično, nema dokaza". Kako to često biva, SAD šire navodno senzacionalne vesti bez ikakve osnove za to, saopštila je ruska ambasada u Vašingtonu.

Andraš Rac, viši saradnik Nemačkog saveta za spoljne odnose, bezbednost i odbranu, rekao je za DW da smatra da je mogućnost operacije pod lažnom zastavom realna mogućnost.

„Korišćenje takve operacija kao oruđa i kao izgovora za rat zaista nije strano ruskoj praksi vođenja rata", rekao je Rac.

Lavrov: „Više nemamo strpljenja"

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov zatražio je hitni pismeni odgovor na njegov zahtev za bezbednosnim garancijama. NATO vojska i oružje u blizini ruskih granica predstavljaju bezbednosni izazov za njegovu zemlju, koji se mora odmah rešiti, rekao je on. Očekuje odgovor do sledeće nedelje - u suprotnom, Rusija će odlučiti kako da pouzdano obezbedi svoju bezbednost. „Više nemama strpljenja", rekao je on. Sergej Lavrov jasno je stavio do znanja da su razgovori o kontroli naoružanja od sekundarnog značaja za njegovu zemlju.

„Morate shvatiti da je ključ svega garancija da se NATO neće širiti na istok." Zahtevi Rusije su paket, a ne jelovnik gde može nešto da se odbere, naglasio je Lavrov.

Zapad zabrinut da se ne ponovi 2014

Zapad, međutim, ne prihvata te zahteve. Trenutno nema konkretnih planova za prijem Ukrajine u NATO. Ali Zapad ističe, između ostalog, da suverene države same odlučuju u koje saveze će pristupiti, a u koje ne. A od raspada Sovjetskog Saveza 1991. Ukrajina je ponovo suverena država. Zapad je zabrinut jer je Rusija u pograničnom području sa Ukrajinom poslala oko 100.000 vojnika. Separatisti koje podržava Rusija bore se protiv ukrajinskih vladinih trupa na istoku Ukrajine od 2014. - a te godine Rusija je anektirala i poluostrvo Krim koje pripada Ukrajini. Rusija je u više navrata odbacivala optužbe da planira invaziju na istok Ukrajine, koristeći slične reči kao 2014: „Rusija je protiv rata. Mi smo za diplomatsko rešenje svih međunarodnih problema", saopštila je ruska ambasada u Vašingtonu.

„Nepomirljivi stavovi”

Međunarodni politički eksperti vide opasnost dalje eskalacije. „U ćorsokaku smo", kaže Melinda Haring, zamenica direktora Centra Evroazija u Vašingtonu. U sadašnjoj situaciji, pozicije Rusa i Amerikanaca su nepomirljive. Fransoa Hajzbur iz Fondacije za strateška istraživanja u Parizu situaciju naziva „potpuno nestabilnom” i rizik od rata je visok. Dmitrij Trenin iz Karnegi centra u Moskvi takođe očekuje da će se kriza „dodatno pogoršati nasiljem".

Diplomatski napori se nastavljaju

Nemačka ministarka odbrane Kristina Lambreht upozorila je u petak Moskvu na posledice ako napadne Ukrajinu, ali je istakla: „Moramo da iscrpimo sve opcije za rešavanje ovog sukoba". Sličan stav imaju i drugi ministri inostranih poslova EU koji su se sastali u petak u francuskom gradu Brestu.

„Evropska unija je svakako spremna da direktno odgovori na svaku agresiju, ali mi prednost dajemo dijalogu i pregovorima", rekao je Žozep Borel.

Nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok imaće priliku da tokom posete Kijevu i Moskvi sledeće nedelje iznese stav EU o tekućim tenzijama. Međutim, specijalista za spoljne odnose Rac rekao je da „uopšte nije optimista u pogledu toga da li još ima prostora za diplomatiju" i doveo u pitanje ozbiljnost diplomatskih napora Moskve.

„Ruski predlog očigledno nije pokrenuo ni NATO ni SAD", rekao je Rac za DW. „A Rusija je toga svesna od samog početka."

Glavni urednik za spolju politiku DW-a Ričard Voker rekao je da će biti teško pronaći rešenje u svetlu zahteva Kremlja u vezi sa Ukrajinom.

„Vladimiru Putinu će biti teško da povuče svoje zahteve bez gubitka obraza", rekao je Voker. „U sedmicama koje su pred nama Zapad će morati da pokaže svoju umetnost diplomatije u pokuša da ga ubedi da uradi upravo to."

SAD navodno spremaju alterantivu za ruski gas

Prema izveštaju novinske agencije Rojters, američka vlada je sa energetskim kompanijama već razradila planove za isporuku gasa Evropi – u slučaju da spor sa Rusijom dalje eskalira. Zvaničnici američkog Stejt departmenta razgovarali su sa kompanijama o kapacitetima za proizvodnju veće količine gasa - ako se prekinu isporuke ruskog gasa, prenosi Rojters, pozivajući se na insajdere iz industrije i vladinih krugova. Razgovarano je i o odlaganju radova na održavanju postrojenja kako bi se proizvodnja gasa održala na visokom nivou.

Kompanije su rekle da će teško moći da se nadoknadi eventualni veliki nedostatak gasa iz Rusije, navodeći kao razlog oskudnu svetsku zalihu gasa. Rojters ne navodi kojim o kompanijama je reč. Evropska unija oko trećine svojih potreba za gasom podmiruje iz Rusije. Američke sankcije Rusiji mogle bi da utiču na te isporuke. Portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost odbio je da komentariše ove navodne razgovore. Međutim, on je potvrdio da je planiranje za vanredne situacije u toku. Istraživanje efekata mogućih mera je uobičajena praksa. Ovo pokazuje odlučnost SAD da preduzmu odlučnu akciju, piše nemački javni servis, tagesšau.

Izvor: www.nova.rs