Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Ukrajina ostaje glavni problem u odnosima dve Moskve i Vašingtona
Branko Vlahović 21. 01. 2022.

JOŠ pre ženevskog susreta ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, MIP Rusije objavilo je na svom sajtu da su odnosi između Moskve i Vašingtona došli do opasne, kritične tačke i da su potrebni konkretni potezi SAD i njihovih saveznika o garancijama bezbednosti Rusije.

Ruske diplomate je neprijatno iznenadila izjava Entonija Blinkena da u Ženevu nije doneo nikakve pismene odgovore na predlog koji je dala Rusija. Posle konsultacija ruskih i američkih diplomata u Ženevi 10. januara, a zatim 12. januara Saveta Rusija - NATO u Briselu, bilo je dogovoreno da Rusi dobiju pismeni odgovor na predlog. Putinov portparol Dmitrij Peskov je kazao da predsednici Rusije i SAD mogu razgovarati telefonom kad Moskva dobije pismeni odgovor SAD na ruski predlog o garancijama bezbednosti i kad se Putin upozna sa pismenim odgovorom iz Vašingtona.

Očigledno je i da su postojala sasvim različita očekivanja od susreta u Moskvi i Vašingtonu. Rusi su očekivali razgovor o predlogu koji su dali 15. decembra o dogovoru između Ruske Federacije i članica NATO o jačanju bezbednosti, dok je Amerikance zadovoljavao "širi dijalog" i, posebno, stanje oko Ukrajine. SAD navode da je moguće da se razgovara o tome da u Ukrajini ne budu instalirane američke rakete. Rusi su tražili pismene garancije da se NATO neće širiti na Istok, da Ukrajina i Gruzija neće biti primljene u taj vojni savez i da u tim zemljama neće biti američkih raketa. Osim toga, Rusi traže da se američke rakete srednjeg i kratkog dometa ne nalaze na teritorijma odakle se mogu gađati ciljevi u Rusiji. Moskva traži i da se iz Rumunije i Bugarske povuče vojska NATO. Te zemlje su u taj vojni blok primljene 1997. godine.

Ali Amerikanci i saveznici ističu da svaka zemlja ima pravo da zatraži prijem u NATO, pa tako i Ukrajina i Gruzija.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Lavrov upozorio Blinkena
Tanjug 21. 01. 2022.

RUSKI ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da bi dalje ignorisanje ruskih pravnih bezbednosnih pitanja dovelo do ozbiljnih posledica, saopštilo je danas rusko ministarstvo spoljnih poslova nakon razgovora ruskih i američkih diplomata u Ženevi.

- Jasno je stavljeno do znanja Blinkenu da bi dalje ignorisanje ruske zabrinutosti, pre svega, one koja je povezana sa SAD i njenih NATO saveznika povodom širenja u Ukrajini i postavljanja vojske i oružja blizu naše granice imalo ozbiljne posledice - navodi se u saopštenju koje je preneo TAS S. Ministarstvo dodaje da se sve može izbeći ukoliko Vašington pozitivno odgovori na nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama (o neširenju na istok).

- Očekujemo da dobijemo odgovor američke strane u pisanoj formi sledeće nedelje - dodalo je ministarstvo.

Ministarstvo je dodalo i da su dve strane razgovarale o bilateralnim odnosima i utvrdile da su oni na "nezadovoljavajućem nivou", ali i da je naglašeno da će se nastaviti rad eksperata na normalizaciji odnosa između država i stabilizaciji viznog režima.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Kongresu SAD podnet nacrt sankcija protiv Rusije
Tanjug 21. 01. 2022.

PREDSTAVNIČKOM domu američkog Kongresa podnet je novi nacrt zakona koji predviđa antiruske sankcije, a dokument je pripremio predsednik međunarodnog komiteta, demokrata Gregori Miks, saopštila je pres služba Komiteta.

- Predsednik Komiteta Miks podneo je nacrt zakona o daljem kažnjavanju privrede i drugim posledicama po Rusiju u slučaju dalje invazije ili potkopavanja ukrajinskog suvereniteta - navodi se u saopštenju.

Miks predlaže nacrt zakona paralelno sa inicijativom koju je ranije podneo Senatu demokrata Robert Menendez, preneo je Sputnjik. Kako je precizirano, nacrt predviđa sankcije protiv gasovoda Severni tok 2, ekstraktivne industrije, najmanje tri finansijske institucije, predsednika Vladimira Putina i drugih predstavnika ruskog rukovodstva. Zakonodavci takođe predlažu da se Ukrajini ubrzano pruži odbrambena pomoć. Miks je izneo svoj predlog nacrta zakona, ne čekajući da se održi glasanje u Senatu o sličnom zakonu koji je podneo demokrata Robert Menendez.

Američki senatori iz vladajuće Demokratske stranke ranije su predstavili predlog zakona o novim sankcijama protiv ključnih sektora ruske privrede i najviših zvaničnika, uključujući predsednika Vladimira Putina, koje bi Vašington mogao da uvede ukoliko situacija u i oko Ukrajine eskalira.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

"Prijateljstvo sa Putinom – opasnost po Evropu"
IZVOR: TANJUG PETAK, 21.01.2022.

Elmar Brok zatražio je od nemačkog kancelara Olafa Šolca delovanje po pitanju druženja bivšeg šefa nemačke vlade Gerharda Šredera sa Vladimirom Putinom.

Brok, koji je 40 godina bio poslanik u Evropskom parlamentu i dve decenije zadužen za spoljnu politiku, rekao je nemačkom dnevniku "Bild“ da je potrešen što Šreder, u situaciji kada postoji realna opasnost od rata, nije pozvao ruskog predsednika na smanjenje tenzija.

"Od Putinovog prijatelja Šredera, kao i uvek u takvim krizama, ništa se ne čuje“, kritikovao je on. Brok je ocenio da time Šreder šteti ugledu Nemačke.

"Šreder doprinosi čak tome da se šefica nemačke diplomatije Analena Berbok predstavlja javno slabom. Time signalizira Putinu da ne mora da strahuje od Nemačke i zapada“, podvukao je dugogodišnji savetnik Angele Merkel. Prema njegovim rečima, takav utisak bi mogao kod Putina izazvati pogrešne zaključke. Brok po pitanju Ukrajine vidi ozbiljan problem u vladajućoj Socijaldemokratskoj partiji Nemačke (SPD), čiji je nekada lider bio Šreder.

"Polazim od toga da će kancelar Šolc po pitanju nemačkog i zapadnog stava u tom konfliktu prema Šrederu biti jasan. Moskvi mora jasno staviti do znanja da "drugovi", kao što su Šreder ili nekadašnji šef SPD-a Matijas Placek u Moskvi prenose pogrešan stav Nemačke“, kazao je on.

izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

U Evropi nikad gore od kraja Hladnog rata; "Masivne sankcije Rusiji"
IZVOR: TANJUG PETAK, 21.01.2022.

Ministri spoljnih poslova EU sastaće se 24. januara u Briselu na redovnom sastanku Saveta EU.

Fokus razgovora biće na kriznoj situaciji na granici Rusije i Ukrajine i odnosima EU sa Ruskom Federacijom.

"Situacija je ozbiljna, potencijalno se nalazimo u najvažnijoj bezbednosnoj situaciji u Evropi od kraja Hladnog rata", poručio je visoki EU zvaničnik. Na sastanku Saveta EU u ponedeljak razgovaraće se o EU rekaciji na ponašanje Rusije u i oko Ukrajine, ali i o koordinaciji sa SAD i drugim partnerima kada je reč o bezbednosnoj situaciji na evropskom kontinetu.

U Briselu navode da postoje "različite opcije" odgovora koje uključuju i "masivne sankcije Rusiji", ali i dodaju da će se EU zalagati za dijalog i političko rešenje krize u odnosima sa Moskvom.

"Okidač za sankcije biće agresivno ponašenje Rusije prema Ukrajini", zaključuje visoki EU zvaničnik.

Sastanku ministra spoljnih poslova EU predsedvaće šef diplomatije Unije, Zzosep Borelj, a video putem će se u razgovore uključiti i američki državani sekretar Antoni Blinken.

Izvor. www.b92.net

[Dreadnought]

Bela kuća: Moguć novi susret Bajdena i Putina, ali...


Portparolka Bele kuće Džen Psaki izjavila je da je moguć novi susret lidera SAD i Rusije Džozefa Bajdena i Vladimira Putina, ali da odluka o tome još uvek nije doneta.

Kako je rekla, američki predsednik uvek ceni sve susrete na najvišem nivou, ali da je prethodno neophodno da se utvrdi da li je taj korak prikladan.

„Susret Putina i Bajdena bi mogao da bude sledeći korak, a možda i ne. Ne mogu trenutno da dam bilo kakve prognoze po tom pitanju“, kazala je ona.

Psakijeva je dodala da će Bajden tokom vikenda saslušati izveštaj državnog sekretara Entonija Blinkena povodom njegovog susreta sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom.

Takođe je rekla i da zvanični Vašington očekuje da u skorijoj budućnosti bude održan još jedan njihov susret.


izvor

[Dreadnought]

Vrhunac apsurda: Amerika prešla na novi nivo bizarnih napada na Rusiju


Apsurdan predlog novih američkih sankcija Rusiji pokazuje koliki je nivo isključivosti i ostrašćenosti u nekim krugovima u SAD, a zemlja s debelim dosijeom agresije proglašava za „sponzora terorizma“ Rusiju koja se godinama borila s teroristima na sopstvenom tlu.

Ovako bivši ambasador i direktor Srpskog spoljnopolitičkog kruga Milisav Paić gleda na novi nacrt sankcija Rusiji koje je predstavio američki kongresmen, republikanac Džim Benks, a kojim se Rusija proglašava državom-sponzorom terorizma, a snage u Donbasu koje, kako se navodi, podržava Rusija – teroristima.

Po mišljenju Paića, Sjedinjene Države na ovaj način pokušavaju da „neposlušne“ članice NATO-a koje imaju rezerve prema američkoj politici, dovedu pred svršen čin - da se opredeljuju da li podržavaju međunarodni terorizam ili ne.

Prema informacijama lista „Vašington post“, predlog nazvan “Zakon o odgovornosti Putina” uključuje sankcije protiv predsednika Rusije, svih članova vlade, čitavog niza ruskih činovnika i oficira, kao i ruskih biznismena i novinara.


Apsurdan predlog novih sankcija

Milisav Paić smatra da ideja da se Rusija proglasi zemljom koja sponzoriše terorizam jasno dokazuje politiku dvostrukih standarda Sjedinjenih Američkih Država.

„Vrlo slične ovom predlogu su rezolucije o kršenju ljudskih prava u Kini i američka navodna briga za Ujgure, jer su upravo te etničke grupe Sjedinjene Američke Države i Tajvan do osamdesetih godina obučavale, finansirale i ubacivale u Kinu da vrše diverzije i da destabilizuju tu zemlju. U tom smislu i ovaj predlog sankcija treba posmatrati u kontekstu anglosaksonske politike demonizacije pojedinih zemalja, a sve kako bi se opravdale neke mere i postupci koje SAD nameravaju da sprovedu u odnosu na Rusiju“, ukazuje bivši ambasador.

On je uveren da Amerika nastoji da i na ovaj način međunarodno izoluje Rusiju u trenutku kada se zaoštrava situacija oko Ukrajine.

„Očigledno je da SAD podižu veliki pritisak i pokušavaju da mobilišu međunarodnu zajednicu i javnost protiv Rusije sa idejom da se, u slučaju bilo kakve akcije Moskve koja bi bila isprovocirana sa druge strane, Rusija optuži kao zemlja koja sprovodi politiku agresije. Međutim, istina je da su Sjedinjene Američke Države te koje, kada je o agresiji reč, u poslednjih trideset godina imaju jako debeo dosije, uključujući agresiju protiv Savezne Republike Jugoslavije“, primećuje naš sagovornik.


Disciplinovanje neposlušnih članica NATO

Iza ovog predloga sankcija, napominje Paić, stoji želja za skretanjem pažnje sa unutrašnjih problema sa kojima se Amerika trenutno suočava, ali i pokušaj disciplinovanja evropskih zemalja koje su protiv eskalacije tenzija sa Moskvom:

„Amerika ima problem jer se čitav niz zapadnih zemalja ne slaže sa njenom politikom zategnutosti i eskalacije oko Ukrajine, što vidimo i u poslednjem nastupu francuskog predsednika Makrona koji se zalaže za pozitivnu agendu odnosa sa Rusijom. Vidimo da je Finska odbila ulazak u NATO, kao i da je norveška vlada odbila da učestvuje u stacioniranju NATO trupa na njihovoj teritoriji. Stoga mislim da ova inicijativa ima mobilizujući cilj – da začepi pukotine koje postoje u NATO-u jer je jasno da u Evropi nema velikog raspoloženja za neki veliki rat koji bi, na prvom mestu, osetile zapadnoevropske zemlje.“


Sabotaža pregovora sa Rusijom

Prema rečima istoričara Saše Adamovića, u američkom Kongresu ima puno rusofobnih „jastrebova“, pa ideja o novom paketu sankcija Rusiji nije neočekivana.

„Sa druge strane ovakve inicijative i samog predsednika Bajdena dovode u vrlo nezgodnu poziciju jer dolaze u vrlo osetljivom trenutku. Naime, ne samo da je ovo godina izbora za Kongres SAD, na kojima bi demokrate mogle da dožive debakl, već su upravo u toku i pregovori o bezbednosnim garancijama sa Rusijom. Mislim da je cilj ovog predloga, između ostalog, i da se sabotira taj pregovarački proces jer je loptica u dvorištu Sjedinjenih Država koje imaju obavezu da odgovore na zahteve Moskve kada je u pitanju proširenje NATO-a na istok“, objašnjava Adamović.

Situacija je, smatra istoričar, izuzetno komplikovana, a ovakvi predlozi ne pomažu njenom smirivanju.

„U ovom trenutku se čini da nikakvog dogovora sa Moskvom neće biti jer NATO odbija da Rusija utiče na to koga će Alijansa primiti u svoje članstvo. Međutim, u NATO-u i Vašingtonu su duboko svesni da stvari nisu jednostavne i da se mora, za dobrobit svih, pronaći odgovor koji bi likvidirao napetost oko Ukrajine jer Rusija ne blefira kada je u pitanju njena strateška bezbednost. Verujem da u Beloj kući u ovom trenutku traže rešenje koje bi bar minimalno moglo da zadovolji interese i Rusije i SAD i NATO pakta. U suprotnom, moglo bi da dođe do konflikta koji može da bude vrlo nepredvidiv“, ističe Adamović.


Da li će predlog sankcija biti usvojen

Jasno je, kaže Milisav Paić, da SAD nemaju veliki repertoar pritisaka na Rusiju, uprkos želji da nakon debakla u Avganistanu sada sebe reafirmišu kao predvodnika demokratije u svetu, a da se iz situacije koja se razvija oko Ukrajine izvuku kao neki moralni pobednik.

„Ne verujem da će ovaj i ovakav predlog sankcija Rusiji proći bez većih problema u američkom Kongresu, uprkos željama američkih jastrebova. Mislim da ima onih koji nisu za raspirivanje ove situacije, jer Sjedinjenim Državama to ne odgovara budući da nije poznato u kom pravcu sve može da ide i na koje sve načine može pogoditi samu Ameriku“, ocenjuje Paić.

I Saša Adamović kaže da bi, uprkos rusofobnom spoljnopolitičkom establišmentu u Americi, politika preispitivanja sopstvene spoljnopolitičke pozicije od strane SAD mogla da dovede do deeskalacije situacije ne samo na prostoru Ukrajine, već i u čitavom svetu.

„Zato pretpostavljam da u ovom momentu, dok Vašington još nije odgovorio Rusiji povodom bezbednosnih garancija, ideja o nametanju novih, veoma oštrih sankcija neće proći, baš kao što nedavno nije prošao ni predlog senatora Teda Kruza o uvođenju sankcija Severnom toku 2“, smatra Adamović.

U predlogu američkih sankcija navodi se i zabrana finansijskih transakcija sa ruskim javnim dugom, mere protiv „Severnog toka 2“, prekidanje dijaloga o sajber-bezbednosti dok se ne završe napadi na američke institucije, kao i zaustavljanje dijaloga o strateškoj stabilnosti sve dok je Krim ruski. Ovaj predlog dostavljen je 19. januara, a incijativu je podržalo još 38 kongresmena.


izvor

[Dreadnought]

Zaharova prekorila Blinkena zbog dvostrukih aršina u vezi Ukrajine i Belorusije


Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova prekorila je američkog državnog sekretara Entonija Blinkena zbog dvostruktih aršina u vezi razgovora o problemima Ukrajine i Belorusije bez učešća predstavnika te dve zemlje.

„Blinken je rekao: 'SAD insistiraju na tome da ne treba razgovarati o situaciji o Ukrajini bez predstavnika Ukrajine, o zahtevima NATO-a – bez učešća predstavnika NATO-a, o Evropi – bez predstavnika Evrope'. A o situaciji u Belorusiji može (se razgovarati) bez Belorusije? Venecuealanski novac se može brojati bez vlade Venecuele? Ruski gas se može raspoređivati po Evropi bez saglasnosti Rusije?“, prokomentarisala je Zaharova na Telegramu.

Ona je dodala da je polovina vremena tokom samita G7 posvećena pitanjima koja nisu u nadležnosti Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta, koju niko nije „pozvao“ da rešava probleme drugih zemalja.

„Ali bez obzira na to – oni diskutuju. Partneri se zapetljali sa 'vrednostima'“, ocenila je portparolka.


izvor

[Dreadnought]

Blinken Begs Lavrov for Time, Hints at Ukraine Settlement, After US' Disastrous Week of Diplomacy

[Dreadnought]

Amerika moli Rusiju? "Putin donosi ključnu odluku"


Američka strana zamolila je Moskvu da ne objavljuje njihov odgovor na ruske predloge o garancijama bezbednosti, piše "Vašington post".

Američki državni sekretara Entoni Blinken rekao je juče posle sastanka sa šefom ruske diplomatije da se američki odgovor u pisanoj formi može očekivati naredne nedelje, a portparolka Bele kuće Džen Paki je izrazila nadu da će posle toga uslediti još jedan susret dvojice zvaničnika.

"Američki zvaničnici su zamolili ruske kolege da dokument ostane u tajnosti", piše američki dnevnik.

Izvor lista iz Stejt departmenta priznaje da bi Moskva mogla da postupi i drugačije.

Kako se navodi, odgovor Vašingtona neće zadovoljiti ruske zahteve po pitanju politike "otvorenih vrata" NATO ali "ima smisla" uputiti pismo sa kojim će se upoznati predsednik Rusije.

"Jedna osoba u Rusiji donosi ključne odluke i to je Vladimir Putin. Ukoliko odgovor omogući da razmotri te ideje i donese odluku da li da se ide napred ili ne, onda je to u našem interesu", rekao je izvor iz administracije predsednika SAD.


izvor

[MOTORISTA]

Konflikt sa Rusijom – zabrinutost sve veća
IZVOR: DW SUBOTA, 22.01.2022.

Ruski vojni manevri ne održavaju se samo na granici sa Ukrajinom, već i u Baltičkom moru.

U glavnim gradovima skandinavskih zemalja vlada velika zabrinutost.

Raspoređivanje ruskih jedinica na granicu sa Ukrajinom dospelo je poslednjih dana na naslovne strane mnogih svetskih medija. Istovremeno, to što su tri broda Ruske mornarice iz Severnog mora kroz moreuz Veliki pojas u Danskoj ušla u Baltičko more, u mnogim zemljama prošla je gotovo nezapaženo. Ali ne i u susednim, skandinavskim zemljama. Njihove vlade su sve nervoznije zbog sve većih ruskih vojnih manevara.

Švedska

Vlada u Stokholmu reagovala je brzo i s velikim publicitetom. Istovremeno, ona je krajem prošle nedelja na ostrvo Gotland u Baltičkom moru poslala veći broj oklopnih vozila. Otada ulicama patroliraju vojnici. Na Gotlandu, u centralnom Baltiku, koji je samo oko 350 kilometara vazdušne linije udaljen od ruske eksklave Kalinjigrad, živi oko 60.000 ljudi. Vojska je sada veoma uočljiva, naročito u pitoresknom lučkom gradu Visbi, glavnom mestu na ostrvu.

Odgovorni u glavnom gradu Švedske pred sobom imaju sledeći, najgori mogući scenario: Rusija bi narednih dana ili nedelja mogla ne samo da pruži pipke ka Ukrajini, već i prema baltičkim zemljama, Estoniji, Letoniji i Litvaniji. I tako se opasno približi suverenoj teritoriji Švedske. Švedska nije članica NATO, ali tesno sarađuje s Alijansom. Otkako je Rusija 2014. anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, Stokholm je ponovo pojačao odbranu. Švedska je 2017. ponovo uvela obavezni vojni rok.

Finska

Sa svojom 1.300 kilometara dugom granicom sa Rusijom, Finska je toliko blizu Rusiji, kao nijedna druga evropska zemlja. Ni Finska nije članica NATO, i slično kao i u Švedskoj nema potrebne većine da zemlja pristupi zapadnom vojnom savezu. S obzirom na to da je vlada u Helsinkiju dugo važila za pragmatičnu u odnosima sa Moskvom, ona sada ne može da sakrije rastuće nepoverenje.

Dugi niz godina u političkim programima stoji opcija pristupanja NATO, ali najjasniji znak odvraćanja Finske od Rusije dogodio se u decembru prošle godine. Premijerka Sana Marin okončala je dugogodišnji spor o nabavci novih borbenih aviona i poručila 64 najmodernija aviona F-35 od firme "Lokid Martin"iz Sjedinjenih Država. To je ugovor vredan 8,4 milijarde evra.

Nakon što je Rusija krajem decembra zahtevala da nijedna nova zemlja ne sme da pristupi NATO, Marin je napravila još jedan korak. Početkom januara je u jednom televizijskom intervjuu uputila poruku Moskvi: "Nećemo dozvoliti da nas ucenjuju".

Danska

Vlada u Kopenhagenu u odnosu sa Moskvom u ovom trenutku sledi dvostruku strategiju. S jedne strane je, kao i Švedska, pojačala svoje vojno prisustvo u Baltičkom moru. Ona je, naime, u Baltik poslala jednu fregatu, veći broj borbenih aviona F-15 i oko 200 vojnika. Danska je jedna od osnivačica NATO, i samim tim je intervencija pod vrhovnom komandom Zapadne vojne alijanse. S druge strane, Danska je odlučila da Ukrajinu podrži sa oko 22 miliona evra.

Od aprila 2014. ukrajinske vojne snage ratuju na istoku zemlje protiv separatista koje podržava Rusija. Mirovni plan koji je dogovoren uz posredovanje Nemačke i Francuske je na ledu. Nakon posete konfliktnoj oblasti na istoku Ukrajine, ministar spoljnih poslova Danske Jepe Kofod izrazio je zabrinutost zbog kibernetičkih napada na internet-stranice ukrajinske vlade.

Norveška

Kao još jedna od osnivačica NATO, Norveška je od 1949. njegov sastavni deo i nalazi se na spoljnim, severnim granicama. Odbrambena politika igra veoma veliku ulogu u samopouzdanju te zemlje. Oko 8.000 mladića i devojaka godišnje odsluži obavezni vojni rok. Norveška sa Rusijom deli oko 200 kilometara dugu granicu, a obe zemlje su pri tom konkurenti kada se radi o sferi uticaja na Arktiku. To je još jedan od razloga zašto se ovih dana ulažu napori da se pokaže vojna spremnost.

Vlada u Oslu tek nedavno je sklopila novi vojni sporazum sa SAD, prema kojem Norvežani Amerikancima, u slučaju rata, dozvoljavaju pristup u četiri svoje vojne baze. Trebalo bi takođe napomenuti da će se na norveškoj teritoriji u martu i aprilu, održati jedna od najvećih vojnih vežbi NATO još od kraja Hladnog rata. Na manevrima pod imenom "Hladni odgovor"(Cold Response) učestvovaće 35.000 vojnika iz 28 članica NATO, ali i drugih partnerskih zemalja.

Vlada u Oslu je, pored ruskih vojnih manevara, zabrinuta i zbog ruskih hakerskih napada. U intervjuu jednom listu premijer Norveške Jonas Gar Store izjavio je da hakeri koje podržava Rusija imaju na nišanu centralne norveške institucije, poput parlamenta i vlade.

Izvor. www.b92.net

[Dreadnought]

Umesto odgovora na bezbednosne garancije, Amerika servirala Rusiji lažne optužbe


Umesto da pripreme odgovore na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama, Sjedinjene Američke Države i NATO su pokrenuli „toskičnu“ kampanju sa lažnim optužbama protiv Moskve, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Kako se navodi, u periodu od 15. decembra, kada je Rusija zvanično predala Vašingtonu nacrte sporazuma o bezbednosnim garancijama i sporazuma o merama osiguravanja bezbednosti Rusije i zemalja NATO-a, Moskva je uglavnom svedočila očiglednim pokušajima američke strane da otegne diskusiju o konkretnim parametrima koje je predložila Rusija.

„Umesto da zastanu i da se fokusiraju na odgovore na suštinska pitanja iz ruskih dokumenata, Bela kuća i njeni zapadni saveznici pokrenuli su izuzetno toksičnu informativno-propagandnu kampanju koja predstavlja našu zemlju kao 'agresora', ' neprijatelja civilizovane Evrope' i 'pretnju' međunarodnoj stabilnosti“, konstatuje rusko Ministarstvo.

Diplomate podsećaju da je Stejt department uoči pregovora ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena u Ženevi objavio bilten o ruskoj politici u Ukrajini.

„Sama činjenica da je Stejt department objavio takve 'metodološke smernice' neposredno uoči razgovora ministra Lavrova i američkog državnog sekretara Blinkena u Ženevi ne može se tumačiti drugačije osim kao otvorena provokacija“, precizirano je u saopštenju.

Sa svoje strane, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova ocenila je da je bilten Stejt departmenta još jedan propagandni dokument koji je, kako ističe, „formiran na osnovu pojedinačnih sižea, izvučenih iz konteksta“ i pristupa koji se pripisuju Rusiji „a koji nemaju nikakve veze sa stvarnošću“.


Američki „zbornik činjenica“

Stejt department je 20. januara objavio dokument o ruskoj „dezinformaciji“. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da je tekst „nemoguće čitati“, te da je dovoljno nasumice otvoriti neku stranicu tog dokumenta pa da vam bude jasno da sadžaj ne bi izdržao nikakvu kritičku procenu.

Američki Stejt department tvrdi da su „izmišljotine“ izjave da Zapad podstiče Ukrajinu na sukob, informacije da je Ukrajina agresor u odnosima sa Rusijom, izjave da NATO okružuje Rusiju i krši obećanja da se neće širiti.

Sa druge strane, kao „činjenice“ navode to da je Rusija inicirala krizu oko Ukrajine raspoređivanjem snaga na granici. Stejt department ne veruje u to da je kretanje vojske po teritoriji Rusije – jednostavno premeštanje.

„To je otvorena ruska pretnja suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine“, tvrdi Stejt department.

Takođe ističe da je NATO odbrambeni savez.

„Rusija ima kopnene granice sa 14 zemalja, od kojih su samo pet članice NATO-a. Širenje NATO-a nije usmereno protiv Rusije“, tvrdi se u dokumentu i ističe da Alijansa nikada nije obećala da neće primati nove članice.
Stejt department ne navodi argumente koji idu u prilog njihovim tvrdnjama.


izvor

[Dreadnought]

Russia challenging US, ‘its influence in Europe,’ Rep. Spartz warns

Congresswoman and Ukrainian immigrant Victoria Spartz, R-Ind., says the Biden administration is negotiating from a position of weakness.

[MOTORISTA]

Premijer Bavarske se protivi pooštravanju sankcija Rusiji
Novosti onlajn 22. 01. 2022.

PREMIJER nemačke savezne države Bavarske Markus Zeder usprotivio se pooštravanju sankcija protiv Rusije i projekta „Severni tok 2“.

- Niko ne može želeti rat u Evropi. Istovremeno, treba da se poštuju teritorijalni integritet i nezavisnost Ukrajine u skladu sa međunarodnim pravom. Ali konstantne nove pretnje i sve oštrije sankcije protiv Rusije ne mogu da budu rešenje – sa jedne strane zato što su sankcije odavno neefikasne, a sa druge – zato što bi te nove sankcije u većini slučajeva nama naštetile na isti način - rekao je Zeder u intervjuu za nemački „FAZ“. Kako je rekao, isključivanje Rusije iz finansijskog sistema SVIFT, zatvaranje baltičkog gasovoda 'Severni tok 2' ili generalno prekid svih isporuka gasa iz Rusije uticali bi i na Nemačku.

- Čak i na vrhuncu Hladnog rata energetska veza između Sovjetskog Saveza i Nemačke nije dovođena u pitanje - rekao je Zeder. Prema njegovom mišljenju, Zapad će u jednom momentu morati da odgovori na ključno pitanje: „Da li postoji plan za širenje NATO-a na račun Ukrajine ili ne?“, bez obzira na debate o pravu Moskve „da tu bilo šta diktira“.

- Čini mi je da je jedno jasno: širenje NATO-a na istok u slučaju Ukrajine još dugo neće biti na dnevnom redu - istakao je Zeder. Takođe je konstatovao da je Rusija „težak partner, ali nije neprijatelj Evropi“, te da većina Nemaca želi stabilne i mirne odnose sa Moskvom, jer „treba nastaviti sa dijalogom, uprkos izazovima“.

Izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ je u potpunosti završena 10. septembra 2021. godine. Kako bi gasovod bio pušten u rad potrebno je da kompanija „Nord strim 2 AG“ dobije registraciju nezavisnog transportnog operatera. Projektu se aktivno protive Sjedinjene Američke Države koje promovišu svoj prirodni tečni gas u Evropsku uniju, kao i Ukrajina koja se plaši gubitka tranzita. Rusija je više puta pozivala da gasovod prestane da se pominje u kontekstu bilo kakve politizacije, jer je to komercijalni projekat koji je koristan i za Rusiju i za Evropsku uniju.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Tri ruska broda prolaze kroz Lamanš, britanska morarica u pripravnosti
P. Z. S. / ukdefencejournal.org.uk 22. 01. 2022.

BRITANSKA moranarica poslala je dva broda HMS Dregon (HMS Dragon) i HMS Tajn (HMS Tyne) da isprate ruske amfibijske jurišne brodove kroz Lamanš.

Portparol Ministarstva odbrane je rekao:

- Kao deo jedinstvenog odgovora sa našim saveznicima, Kraljevska mornarica prati prisustvo ruskih brodova dok prolaze kroz Lamanš. Ovo je normalan odgovor na tranzit ratnih brodova drugih nacija.

Britanski medini ranije je izvestio da je usred tekućih tenzija između Rusije i Ukrajine, ruska mornarica poslala 5 desantnih brodova klase Ropuča i jedan desantni brod klase Ivan Gren iz njihove Baltičke flote, i da su verovatno krenuli ka Crnom moru. Desantni brod klase Ropuča može da transportuje 10 glavnih borbenih tenkova i 340 vojnika ili 12 BTR i 340 vojnika ili 3 glavna borbena tenka, 3 2S9 Nona-S, 5 MT-LB, 4 vojna kamiona i 313 vojnika ili 500 tona tereta. Klasa Ivan Gren može da transportuje 40 BTR ili IFV i 300 vojnika.

Izvor: www.novosti.rs