Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Kremlj - "Rusija neće ograničiti isporuku gasa Evropi"


U Kremlju su saopštenje da se u Evropi plaše da Rusija, kao odgovor na sankcije, može da ograniči isporuke gasa, nazvali primerom lažne histerije i podsetili da je Rusija uvek bila pouzdana garancija energetske bezbednosti u Evropi.

- Ovo je još jedan sjajan primer lažne histerije koja se konstruiše od raznih laži i provokacija. Rusija je u najteškim trenucima svojih odnosa sa Zapadom bila pouzdana garancija energetske bezbednosti u Evropi. U najtežim trenucima sukoba između Istoka i Zapada, Rusija je besprekorno ispunjavala svoje obaveze iz ugovora - izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Britanski list „Tajms“ je pisao da se London plaši da ako Zapad uvede nove sankcije Rusiji zbog situacije oko Ukrajine, Rusija, kao odgovor, može iskoristiti isporuke nafte i gasa u Evropu kao oružje i ograničiti ih.


izvor

[Dreadnought]

Nuklearno oružje sprečava otvoreni sukob, cilj SAD kontrolisano žarište koje će iscrpeti Rusiju


Najnovije događaje u Ukrajini nekadašnji diplomata Vladislav Jovanović ocenjuje kao''nadigravanje'' SAD i Rusije i isključuje mogućnost eskalacije u otvoreni sukob ističući da ''nuklearno oružje sprečava bilo kakvu ludost sa bilo koje strane''.

- Ali, dolazi u obzir kontrolisano žarište koje bi dugo trajalo, iscrpljivalo drugu stranu i kompromitovalo je politički', kaže Jovanović za Tan‌jug.

Stvaranjem tinjajućeg i kontrolisanog spora između Rusije i Ukrajine, SAD žele da slabe Rusiju na duži rok, dodaje on, uz ocenu da je deo dugoročne strategije Amerike da okupiranjem unutrašnjim i regionalnim problemima Rusiju ''''izvuče'''' iz tesnih odnosa sa Kinom.

Smatra da se situacija oko Ukrajine može tumačiti i kao opomena SAD drugim državama u Evropi, naročito onima u blizini Rusije i Ukrajine, da bi mogle da se nađu u sličnoj, teškoj situaciji i da treba da se drže uz Ameriku i pomažu joj da, preko Ukrajine i tinjajućeg i kontrolisanog sukoba, slabi Rusiju na duži rok.

Jovanović ističe da je geoplitička i sajber ofanziva SAD na Rusiju deo dugoročne strategije Amerike da, kako kaže, izazivanjem i okupiranjem unutrašnjim i regionalnim problemima Rusiju izvuče iz tesnih odnosa sa Kinom.

Prema njegovim rečima, dugoročno Amerika gleda Rusiju kao potencijalnog saveznika zapada, ali ne kao partnera, već kao satelita, kao u vreme Borisa Jeljcina.

- Znaju da to ne mogu da postignu direktnim inicijativama, ali se nadaju da bi to mogli da postignu sveukupnim stavom prema Rusiji, ne samo ekonomskim sankcijama nego i izazivanjem unutrašnjih tenzija, a naročito stvaranjem dugotrajnog, tinjajućeg i kontrolisanog političkog, nacionalnog i vojnog sukoba između dve najveće slovenske zemlje', navodi Jovanović.

Ukoliko SAD to postignu, stvorili bi, kaže, još jednog istorijskog neprijatelja Rusiji, poput Poljske, a dve najveće slovenske zemlje bile bi u trajnom međusobnom sukobu koji bi kontrolisale Amerika i njene saveznice.

Smatra da je drugi cilj stvaranja tenzija u Ukrajini, koji je, kaže, taktički i trenutno hitniji, da se kroz zaoštravanje odnosa sa Rusijom u Ukrajini i oko Ukrajine, i ''''guranjem'''' NATO-a dalje ka Kavkazu, Evropa duže žadrži pod kontrolom SAD.

- U Evropi već pulsiraju raspoloženja da bi Amerika svojom politikom zaoštravanja prema rivalima, Rusiji i Kini, mogla Evropu da uvede u neprijatne situacije, što bi je politički marginalizovalo, a ekonomski praktično uništilo, ocenjuje Jovanović.

Primećuje da se zbog toga javljaju otpori u Evropi i ukazuje na današnju izjavu šefa evropske doplomatije Žozepa Borelja, ali i ranije izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šulca koji su stavili do znanja da Evropi ne odgovora da od Rusije stvara neprijatelja.

- Borelj je naznačio da bi dalje zaoštravanje moglo da ugrozi interes Evrope koja ne učestvuje u tom zaoštravanju. Evropa traži da bude ravnopravan partner sa Amerikom i Rusijom u razgovoru o bezbednosti, ali SAD to ne žele, već žele Evropu kao ''''mlađeg partnera'''' i da ostane tu gde je bila u poslednjih 80 godina'''', navodi Jovanović.

Na pitanje ko bi mogao da smiri tenzije oko Ukrajine i da li bi razgovor američkog i ruskog predsednika, DŽozefa Bajedna i Vladimira Putina, mogao doprineti tome, Jovanović podseća da je taj razgovor ranije najavljivan, ali da do toga nije došlo, a da Vašington čak ni ne odgovara na konkretne predloge Moskve.

- To je sve način psihološkog iscrpljivanja Rusije da bi se ona više ''''pojavila'''' iz svojih utvrđenih stavova i time Americi dala još jednu šansu da je uznemirava i potkopava, zaključuje Jovanović.


izvor

[Dreadnought]

Rezerve gasa u evropskim podzemnim skladištima na istorijskom minimumu


Evropske zemlje povukle su iz podzemnih skladišta u regionu više od 70 odsto gasa ispumpanog tokom letnje sezone, a rezerve u skladištima su na istorijskom minimumu, saopštio je „Gasprom“.

„Prema podacima ‘Gas Infrastructure Europe’ na dan 22. januar količina aktivnog gasa u evropskim podzemnim skladištima je za 26 odsto (za 14,9 milijardi kubnih metara) manji nego prošle godine. Povučeno je već više od 70 odsto gasa napumpanog tokom leta. Do 22. januara povlačenje je dostiglo 71,8 odsto ili 34,3 milijarde kubnih metara gasa... rezerve su već 1,85 milijardi kubnih metara manje od minimalnog pokazatelja za ovaj datum“, navodi se u saopštenju na zvaničnom kanalu na Telegramu ruske gasne kompanije.

U saopštenju se podseća da je nivo zaliha u evropskim podzemnim skladištima od 11. januara „prešao u oblast rekordno niskih tokom dugoročnog perioda posmatranja“.

Konkretno, popunjenost nemačkih podzemnih skladišta već je pala na 41,8 odsto, dodaje „Gasprom“.


izvor

[MOTORISTA]

NATO na korak od odluke da pošalje dodatne trupe na istok Evrope
Tanjug 24.01.2022.

NATO bi mogao da rasporedi dodatne borbene jedinice u istočnoj Evropi kao odgovor na gomilanje jedinica ruskih oružanih snaga na granici sa Ukrajinom, izjavio je danas generalni sekretar severnoatlantskog saveza Jens Stoltenberg.

"Razmatramo opciju da dodatno ojačamo naše prisustvo na istočnom krilu alijanse, što bi moglo da znači i raspoređivanje dodatnih borbenih grupa NATO", rekao je Stoltenberg novinarima u Briselu, javlja Rojters.

Severnoatlantski savez je do sada rasporedio oko 4.000 vojnika u multinacionalnim bataljonima u Estoniji, Litvaniji, Letoniji i Poljskoj, uz podršku tenkovskih jedinica, protivvazdušne odbrane, obaveštajnih i nadzornih snaga, navodi britanska agencija.

Bajden će razgovarati sa evropskim liderima

Sa druge strane, merički predsednik Džozef Bajden razgovaraće danas sa evropskim liderima o tenzijama između Rusije i Ukrajine, uključujući i gomilanje ruske vojske na granici prema Ukrajini, saopštila je Bela kuća. Bajden će putem video poziva razgovarati sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, italijanskim premijerom Mariom Dragijem, generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, predsednikom Poljske Andžejem Dudom i premijerom Velike Britanije Borisom Džonsonom, navela je Bela kuća, preneo je Rojters.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Visoki zvaničnik otkrio - američki predsednik želi da "primiri saveznike"
Novosti onlajn 24. 01. 2022.

BAJDENOVA administracija, prema navodima američkih bezbednosnih zvaničnika, ozbiljno razmatra da pošalje specijalne trupe u zemlje istočne Evrope usled sve komplikovanije situacije oko Ukrajine i činjenice da Rusija gomila vojsku kraj ukrajinskih granica.

Za sada nije doneta konačna odluka ali, kako javlja Si-En-En, predsednik DŽo Bajden je sa svojim najvišim vojnim zvaničnicima tokom brifinga u Kemp Dejvidu u subotu razgovarao o opcijama za povećanje nivoa američkih trupa na Baltiku i u istočnoj Evropi, rekao je neimenovani visoki zvaničnik. Razmatranje slanja trupa dolazi nakon što su SAD više puta upozorile da se Rusija sprema na invaziju. Stejt Department je u nedelju naložio da se deo diplomatskog osoblja sa porodicama povuče iz ambasade u Kijevu.

Bajden razmatra slanje trupa u istočnu Evropu kako bi "primirio saveznike" i kako pokazao drugoj strani da nema igranja. Jedna opcija koju Bajdenova administracija razmatra je premeštanje između 1.000 i 5.000 vojnika, kako bi ojačali istočnoevropske i baltičke saveznike, tako da su oni na raspolaganju da pomognu da se američki građani izvuku, ako je potrebno, rekao je visoki zvaničnik odbrane.

Podsetimo, NATO saveznici stavili su danas svoju vojsku u stanje pripravnosti i poslaće dodatne brodove i borbene avione u svoje baze na istoku Evrope. Danska šalje fregatu na Baltičko more i spremna je da pošalje četiri aviona tipa F16 u Litvaniju, kao podršku NATO misiji u regionu. Španija će poslati brodove koji će se priključiti pomorskim snagama NATO i razmatra slanje aviona-lovaca u Bugarsku. Francuska je izrazila svoju spremnost da pošalje trupe u Rumuniju koje su pod komandom NATO. Takođe, Holandija šalje dva aviona tipa F35 u Bugarsku od aprila, kako bi pomogli aktivnostima NATO u regionu i staviće brod i kopnene jedinice u stanje pripravnosti.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

NATO stavio vojsku u pripravnost, Kremlj optužuje Sjedinjene Države za eskalaciju tenzija
D. SAVIĆ 24. 01. 2022.

KREMLJ ocenjuje je da je verovatnoća da Kijev pokrene vojni sukob na istoku Ukrajine veća nego ikada i optužuje Sjedinjene Američke Države i njihove saveznike za eskalaciju tenzija između Istoka i Zapada.

Kremlj je to saopštio povodom jačanja NATO snaga u istočnoj Evropi i evakuacije službenika iz Ambasade SAD u Ukrajini i upozorenja Stejt departmenta da američki državljani ne putuju u taj region. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je precizirao da je Ukrajina rasporedila veliki broj vojnika u blizini granica regiona koje kontrolišu proruske snage, što, kaže, ukazuje da se Kijev sprema da ih napadne. Ukrajina to demantuje. Zapad optužuje Rusiju da priprema invaziju na Ukrajinu, dok Moskva to negira i čeka garancije Vašingtona o daljem neširenju NATO.

Članice NATO su, međutim, već stavile vojsku u stanje pripravnosti, dok šalju dodatne avione-lovce u svoje baze na istoku Evrope, a brodove u Crno more, gde se sprovode i vojne vežbe. Istovremeno, "NJujork tajms" prenosi da američki predsednik DŽozef Bajden razmatra premeštanje između 1.000 i 5.000 američkih trupa sa zapada na istok Evrope, kao i razmeštanje vazduhoplovstva i mornarice u baltičkim zemljama i istočnoj Evropi. Ambasada SAD u Kijevu, uprkos povlačenju osoblja, ostaje otvorena. Danska za to vreme šalje fregatu na Baltičko more i spremna je da pošalje četiri aviona tipa F-16 u Litvaniju. Španija će poslati brodove i razmatra slanje aviona-lovaca u Bugarsku. Francuska je izrazila spremnost da pošalje trupe u Rumuniju. Holandija šalje dva aviona F-35 u Bugarsku od aprila, a staviće brod i kopnene jedinice u stanje pripravnosti.

- NATO će nastaviti da preduzima sve neophodne mere da zaštiti i odbrani sve saveznike, ujedno jačajući istočni deo Alijanse - poručio je generalni seketar NATO Jens Stoltenberg.

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen je, istovremeno, u vanrednom obraćanju iz Brisela naglasila da EU stoji uz Ukrajinu i predložila novi paket hitne makrofinansijske pomoći od 1,2 milijarde evra, zbog sukoba. Savet ministara spoljnih poslova EU osudio je "kontinuirane agresivne akcije" i pretnje Rusije i pozvao Moskvu na deeskalaciju, potvrđujući podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. EU ministri su potvrdili i snažnu saradnju i koordinaciju sa SAD, NATO, Ukrajinom i drugim partnerskim zemljama. Nisu, međutim, sve članice EU i NATO u istom stroju. Britanski premijer Boris DŽonson upozorio je ruskog predsednika Vladimira Putina da bi invazija na Ukrajinu bila "katastrofalan korak", ali da Britanija, koja je članica NATO, ne planira da šalje borbene trupe u Ukrajinu. A ministar spoljnih poslova Mađarske, članice EU i NATO, Peter Sijarto, upozorio je na opasnost od novog Hladnog rata:

- Ne želimo novi Hladni rat. Period Hladnog rata je imao tragične posledice u centralno-istočnoj Evropi, izgubili smo nekoliko decenija - rekao je Sijarto.

Lažna molba

PORTPAROL Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je lažnim izveštaj Blumberga u kojem se pominje molba kineskog predsednika Si Đinpinga predsedniku Vladimiru Putinu da ne napada Ukrajinu tokom Zimskih olimpijskih igara u Kini. "To je način da se podstaknu tenzije koje prave NATO i Sjedinjene Države", rekao je Peskov.

"UDAR NEPTUNA" U SREDOZEMLJU

U Sredozemnom moru otpočinje velika pomorska vežba NATO "Udar Neptuna 2022" i trajaće do 4. februara, u kojoj učestvuje i američki nosač aviona na nuklearni pogon "Hari S.Truman" (na slici), koji može da ponese 90 aviona. "Udar Neptuna 2022" planira se još od 2020. godine i nije povezan sa trenutnim dešavanjima oko Ukrajine, kažu u Pentagonu. Mornarice Rusije, Kine i Irana proteklih dana uvežbavale su se u Omanskom zalivu. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da deo brodova iz Omanskog zaliva nakon vežbe direktno plovi u Mediteran, gde će ih čekati brodovi iz Crnomorske flote.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

SAD skraćuju važnost poslovnih dozvola ruskoj grupi GAZ
Tanjug 24. 01. 2022.

AMERIČKO ministarstvo finansija danas je skratilo uobičajeno produženje dve opšte dozvole ruskoj grupi GAZ koja proizvodi komercijalna vozila, rekao je zvaničnik ministarstva za Rojters.

Britanska agencija navodi da je odluka doneta u okviru mera kojima SAD nastoje ''da odvrate Rusiju od invazije na Ukrajinu''. Zvaničnik američkog ministarstva rekao je da se licence, koje su prethodno bile produžene na godinu dana i koje bi trebalo da isteknu u sredu, produžavane samo na 90 dana.

- Ova ovlašćenja su produžena na kraći vremenski period s obzirom na trenutnu situaciju sa Rusijom. Naredna produženja će zavisiti od ponašanja Rusije - rekao je zvaničnik ministarstva finansija SAD za Rojters.

Rusija je rasporedila više desetina hiljada vojnika duž ukrajinskih granica, ali negira da planira invaziju, a iz NATO je najavljeno da su snage alijanse u pripravnost i da se ojačava kontingent u istočnoj Evropu. Moskva je ove poteze NATO opisala kao "histeriju", dodaje Rojters.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Понедељак, 24.01.2022.

Русија оптужује НАТО и Америку да јачају тензије слањем снага на исток Европе

МОСКВА – Кремљ је оптужио данас НАТО и САД да заоштравају тензије одлуком о слању додатних ратних бродова и авиона у источну Европу због западног страховања о руском нападу на Украјину.

„Тензије су појачане најавама и конкретним акцијама САД и НАТО”, рекао је новинарима портпарол Кремља Дмитриј Песков поводом распоређивања нових снага Алијансе у источној Европи. Он је такође проценио да је „врло висок” ризик од офанзиве Кијева против проруских сепаратиста на истоку Украјине, јавља Бета.

НАТО је саопштио данас да ставља у приправност додатне снаге и да шаље још бродова и борбених авиона у источну Европу док Русија наставља гомилање трупа близу Украјине. Алијанса је навела да појачава своје присуство „одвраћања” у региону Балтичког мора.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Понедељак, 24.01.2022.

Америчка стратегија да кризом у Украјини ослаби Русију

Најновије догађаје у Украјини некадашњи дипломата Владислав Јовановић оцењује као „надигравање” САД и Русије и искључује могућност ескалације у отворени сукоб истичући да нуклеарно оружје спречава било какву лудост са било које стране.

„Али, долази у обзир контролисано жариште које би дуго трајало, исцрпљивало другу страну и компромитовало је политички'', каже Јовановић за Танјуг.

Стварањем тињајућег и контролисаног спора између Русије и Украјине, САД желе да слабе Русију на дужи рок, додаје он, уз оцену да је део дугорочне стратегије Америке да окупирањем унутрашњим и регионалним проблемима Русију ''извуче'' из тесних односа са Кином. Сматра да се ситуација око Украјине може тумачити и као опомена САД другим државама у Европи, нарочито онима у близини Русије и Украјине, да би могле да се нађу у сличној, тешкој ситуацији и да треба да се држе уз Америку и помажу јој да, преко Украјине и тињајућег и контролисаног сукоба, слаби Русију на дужи рок. Јовановић истиче да је геоплитичка и сајбер офанзива САД на Русију део дугорочне стратегије Америке да, како каже, изазивањем и окупирањем унутрашњим и регионалним проблемима Русију извуче из тесних односа са Кином. Према његовим речима, дугорочно Америка гледа Русију као потенцијалног савезника запада, али не као партнера, већ као сателита, као у време Бориса Јељцина.

''Знају да то не могу да постигну директним иницијативама, али се надају да би то могли да постигну свеукупним ставом према Русији, не само економским санкцијама него и изазивањем унутрашњих тензија, а нарочито стварањем дуготрајног, тињајућег и контролисаног политичког, националног и војног сукоба између две највеће словенске земље'', наводи Јовановић.

Уколико САД то постигну, створили би, каже, још једног историјског непријатеља Русији, попут Пољске, а две највеће словенске земље биле би у трајном међусобном сукобу који би контролисале Америка и њене савезнице. Сматра да је други циљ стварања тензија у Украјини, који је, каже, тактички и тренутно хитнији, да се кроз заоштравање односа са Русијом у Украјини и око Украјине, и ''гурањем'' НАТО-а даље ка Кавказу, Европа дуже задржи под контролом САД.

''У Европи већ пулсирају расположења да би Америка својом политиком заоштравања према ривалима, Русији и Кини, могла Европу да уведе у непријатне ситуације, што би је политички маргинализовало, а економски практично уништило'', оцењује Јовановић.

Примећује да се због тога јављају отпори у Европи и указује на данашњу изјаву шефа европске дипломатије Жозепа Бореља, али и раније изјаве француског председника Емануела Макрона и немачког канцелара Олафа Шулца који су ставили до знања да Европи не одговора да од Русије ствара непријатеља.

''Борељ је назначио да би даље заоштравање могло да угрози интерес Европе која не учествује у том заоштравању. Европа тражи да буде равноправан партнер са Америком и Русијом у разговору о безбедности, али САД то не желе, већ желе Европу као ''млађег партнера'' и да остане ту где је била у последњих 80 година'', наводи Јовановић.

На питање ко би могао да смири тензије око Украјине и да ли би разговор америчког и руског председника, Џозефа Баједна и Владимира Путина, могао допринети томе, Јовановић подсећа да је тај разговор раније најављиван, али да до тога није дошло, а да Вашингтон чак ни не одговара на конкретне предлоге Москве.

''То је све начин психолошког исцрпљивања Русије да би се она више ''појавила'' из својих утврђених ставова и тиме Америци дала још једну шансу да је узнемирава и поткопава'', закључује Јовановић.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Понедељак, 24.01.2022.
Слободан Самарџија

Кога брине мир у Европи

Русија неће повући ракетно наоружање из Калињинграда, своје западне енклаве на граници с Пољском, саопштено је ових дана у Москви, уз објашњење: „У сличним околностима, ни Американци не би повукли ракете ни са једног безбедносно важног дела сопствене територије.”

Стратезима у Кремљу није спорно америчко наоружање, па ни чињеница да је војни буџет западне силе барем 15 пута већи од њиховог. Спорно је то што се сав поменути убиствени комплекс супарника, кроз којекакве војне споразуме и савезе, сада већ опасно приближио руским границама. И то на европском тлу, хиљадама километара далеко од америчког континента, и само чека наредбу за дејство. Али где је ту Европа, претрпана уништавајућим наоружањем, укључујући и нуклеарно, на чије деловање нема баш никаквог утицаја? А шта год да се деси на релацији Вашингтон–Москва, обиће се о главе управо житељима Старог континента.

„Безбедност Европе је наша безбедност”, енергично говори ових дана Ђузеп Борељ, први дипломата ЕУ. „Уколико Москва, као што је најавила, жели да разговара о смањењу напетости на европском простору, као и о будућим гаранцијама за очување овдашњег мира, то никако није питање које се тиче само САД и Русије. Ми дефинитивно морамо бити укључени у преговоре.”

Америчка стратегија ратовања што даље од сопствене територије могла би управо по Европљане да покаже сву своју погубност. А имајући у виду тренутну украјинску кризу, као и могућност сличних дешавања у Грузији, Молдавији... претварање континента у ново велико бојиште претња је коју данас нико не сме да занемари. А сви покушаји да се нађе ваљани излаз из настале ситуације као да свесно заобилазе надлежне у Бриселу. Борељ се у свом апелу, између осталог, позива на закључке тзв. Хелсиншког акта, којим је током Конференције о безбедности и сарадњи у Европи (1975) покушано да се изађе из тадашње кризе и обезбеди мирна европска будућност. Поменути акт, међутим, није предвиђао и његово званично прихватање, с потписима заступника држава учесница, и као такав никада није имао обавезујућу снагу.

Данас, међутим, и Европа и свет су деценијама далеко од поменуте 1975. Источни блок се распао, као и Варшавски пакт, па и сам Совјетски Савез. Многе међудржавне границе су срушене, да би неке друге биле додатно зацементиране, посебно оне ка Русији. Истина, Запад се окренуо ка истоку Старог континента, али не ради јачања сарадње, која, узгред, није озбиљно постојала ни у вековима пре двадесетог, већ зарад коначног присвајања територија које су 1991. од стране Европљана, практично, препуштене Американцима.

У таквим околностима права адреса за повраћај одређених прерогатива, посебно оних везаних за општу безбедност, одавно није Москва већ – Вашингтон. А за извлачења било чега сувислог са друге стране Атлантика требаће много више од пуког ламентирања Бореља и бриселске администрације. Американци се простора на које су чврсто ступили пре тридесетак година сигурно неће тек тако одрећи. Као да смо се, на неки начин, вратили у доба „кубанске кризе” од пре пола века, када је свет такође био на самој ивици рата. Подсетимо, тада су руске ракете, смештене у земљи Фидела Кастра, биле усмерене директно на САД, док су америчке, лоциране у Турској, циљале на СССР. Стрепња је минула тек када су у Вашингтону одлучили да погну главу и без много буке повуку своје наоружање са турске територије. Сагласно, уследило је и повлачење руског потенцијала са Кубе.

Американци су и тада јасно показали да борбена дејства на домаћем тлу за њих дефинитивно нису опција. За ратовање су предвидели друге делове света, па, како видимо, и Европу. У то име „угурали” су у НАТО сваку државу која се деведесетих година прошлог века извукла испод доминације СССР-а и Русије и опскрбили је својим наоружањем. И тако, дошло се до неке врсте пат-позиције у којој се чека први погрешан потез било које стране. Не да би се безглаво грунуло у општи рат, већ да би се, за почетак, процениле снаге и одлучност зараћених. Један од таквих тестова десио се недавно у Казахстану, где се народ узбунио због драстичног поскупљења горива. Реакција снага Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ), чији је Казахстан члан, за циљ је једнако имала да покаже спремност и одлучност источног војног савеза да на адекватан начин одговори на евентуално америчко уплитање у дешавања на централноазијском тлу, као и јасну опомену онима који маштају о евентуалном запоседању украјинско-руске границе од стране НАТО-а.

Не треба ни сумњати да је све наведено у виду имао и Ђузеп Борељ када се огласио поводом могућег увлачења ЕУ неевропски сукоб.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Makron će Putinu predložiti „put smirivanja ukrajinske krize“
SVET Autor: Beta/AFP 24. jan. 2022

Francuski predsednik Emanuel Makron predložiće ruskom kolegi Vladimiru Putinu "put smirivanja ukrajinske krize" tokom razgovora predviđenog narednih dana, saopštila je večeras Jelisejska palata.

„Zabrinuti smo, a i veoma pažljivi da ne stvorimo dvosmislenost i dodatnu nestabilnost“, navelo je francusko predsedništvo usred tenzija Zapada i Rusije zbog Ukrajine. Jelisejska palata je dodala da će zvaničnici ministarstava Francuske, Nemačke, Rusije i Ukrajine u sredu u Parizu održati sastanak o Ukrajini.

S druge strane, Bela kuća je saopštila ranije danas da će predsednik SAD Džozef Bajden imati kasno večeras video sastanak sa nekoliko lidera Evropske unije o situaciji u Ukrajini.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Ukraine-Russia tensions: Biden holds video call with European leaders

[Dreadnought]

US puts troops on alert over Ukraine tensions, Biden calls European allies

The United States on Monday put 8,500 troops on alert over the growing tension in Ukraine and President Joe Biden called European allies in an effort to maintain Western unity against Russian pressure.

[Dreadnought]

Belgium: EU's Borrell tries to calm Western fears over Russia-Ukraine tensions

"We must avoid alarmist reactions,” EU foreign policy chief Josep Borrell said in Brussels on Monday, trying to calm Western fears over tensions between Russia and Ukraine following his discussion with US Secretary of State Antony Blinken.

When asked about the build-up of Russian troops on Ukraine's border, the EU's top diplomat said, “I don't think there is anything that can increase the feeling of fear about an immediate attack.” As for reports that Moscow could be sending security personnel to Belarus near the border with EU and NATO member Lithuania, Borrell said this was unlikely to increase concerns.

The Pentagon announced on Monday that an estimated 8,500 American soldiers have been put on heightened alert in the US in case NATO launches its Response Force or if the Ukraine crisis intensifies. More widely, NATO members have put their forces on standby and sent ships and fighter jets to Eastern Europe as tensions continue to mount at the Ukrainian border.

[Dreadnought]

Peskov: Moskva sa zabrinutošću prati poteze SAD


Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da Moskva sa zabrinutošću prati kako SAD podižu tenzije, a da će se o daljim pregovorima dve zemlje znati više nakon što Rusija dobije odgovor američke strane na predloge za garancije bezbednosti.

Peskov je, na pitanje da li činjenica da su SAD stavile 8.500 vojnika u stanje visoke pripravnosti za prebacivanje u Evropu utiče na tok pregovora, odgovorio odrično, dodajući da su pregovori, zapravo, u sadašnjoj fazi završeni, prenosi RIA Novosti.

Ukazao je da, pre nego što bude jasno kako i kada će biti nastavljeni, Moskva treba da dobije odgovor od Vašingtona i izrazio nadu da će se to desiti ove nedelje.


izvor