Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Milanović: Nemamo ništa sa krizom u Ukrajini, povući ćemo sve vojnike


Ako dođe do eskalacije situacije u Ukrajini, povući ćemo sve do poslednjeg hrvatskog vojnika, rekao je hrvatski predsednik Zoran Milanović. Hrvatska od toga treba da pobegne, kad je požar, zatvaraj vrata, komentarisao je Milanović.

Milanović je o situaciji u Ukrajini govorio tokom posete fabrici „Kraš“, prenose hrvatski mediji.

„NATO pojačava prisutnost, mi s tim ne moramo ništa, niti ćemo imati išta. Ako dođe do eskalacije povući ćemo do zadnjeg hrvatskog vojnika. To nema veze s Ukrajinom, nego s Bajdenovom politikom, vidim nekonzistentnost i opasno ponašanje. Ovo se događa u predgrađu glavnog grada Rusije i postoje načini da se Ukrajina sačuva, bar 99 posto, da joj se ekonomski pomogne“, rekao je Milanović.

On je analizirao i ponašanje SAD u vezi sa Ukrajinom i Rusijom.

„Kad je otišao Tramp, kojeg su demokrate napadale da se ponaša kao dadilja prema Putinovoj politici, nova administracija, pod pritiskom republikanskih jastrebova, odjednom vrši pritisak na Pentagon i Bajdena da se prema Rusiji postave čvrsto. Vidim čvrsti ruski interes, vidim i Ukrajinu. Ukrajini nije mesto u NATO. Oni su jedna od najkorumpiranijih država na svetu“, kazao je Milanović.

Hrvatski predsednik dodao je da treba smiriti političku scenu i ne dopustiti da ekstremisti sprovode pritisak na politiku i zato Hrvatska u tome neće učestvovati.

„Neću to dopustiti, a (premijer Andrej) Plenković neka preti Rusiji koliko hoće. Osim što je dva puta posetio Ukrajinu, ne zna šta se događalo. Hrvatska od toga treba da pobegne, kad je požar - zatvaraj vrata“, rekao je Milanović.

Upitan o cenama gasa, kazao je da ne može da kritikuje Plenkovića.

„Ne može da napraviti čudo, ali ovo pokazuje da ova konfrontacija s Rusijom nije najpametnija. Preti se sankcijama nemačkoj pokrajini gde završava gasovod „Severni tok 2“, to je cena koju svi plaćamo. Platiće Evropa, Hrvatska nešto manje“, rekao je Milanović.


izvor

[Dreadnought]

Britanski avion špijunira iznad Crnog mora, Rusija pojačala izviđanje kod granice sa Ukrajinom


Britanski izviđački avion preleteo je teritoriju Ukrajine i nalazi se iznad Crnog mora, navodi sajt „Flajtradar 24“.

Kako je precizirano, avion RC-135B, registrovan u Velikoj Britaniji, prvo je primećen kod britanske obale, zatim je preleo teritoriju Ukrajinu i sada se nalazi iznad Crnog mora.

Pres-služba Zapadnog vojnog okruga Rusije nešto ranije je saopštila da je u Belgorodskoj oblasti, koja na jugu graniči sa Ukrajinom, raspoređen novi bataljon za elektronsko ratovanje.

Prema rečima komandanta Zapadnog vojnog okruga, general-pukovnika Aleksandra Žuravljova, uključivanje jedinice u sastav Vislenske motorizovane divizije „značajno će povećati izviđačke mogućnosti i smanjiće vreme potrebno za dobijanje novih informacija“.

Bataljon za elektronsko ratovanje predviđen je za saradnju sa organima vojne uprave štaba divizije i stvaranje efikasne elektronske zaštite. Naoružan je sistemima „Leer 3“, „Borisoglebsk 2“ i „Žitelj“.

Pripadnici bataljona već su započeli obuku po modularnom sistemu obuke i rade na uvođenju najperspektivnijih oblika i metoda angažovanja jedinica za elektronsko ratovanje.


izvor

[Dreadnought]

Not easy for NATO to trust Biden after 'catastrophic' Afghanistan withdrawal: Farage

The former Brexit Party leader weighs in after President Biden met with European leaders to discuss Russia's increasing pressure on Ukraine.

[Dreadnought]

Kremlin says watching US actions over Ukraine with great concern

The Kremlin on Tuesday said Washington's actions and statements around Ukraine were escalating tensions and that Russia was watching with great concern after the United States put 8,500 troops on alert to be ready to deploy to Europe if needed.

[Dreadnought]

Britanija neće oklevati da pooštri sankcije Moskvi


Velika Britanija neće oklevati da pooštri sankcije Moskvi, a ukoliko Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu nastojaće da doprinese raspoređivanju NATO snaga, izjavio je danas premijer Boris DŽonson.

DŽonson je pozvao evropske saveznike da budu spremni da uvedu oštar paket sankcija Rusiji ako napadne Ukrajinu i dodao da bi jedinstvo na Zapadu pomoglo u odvraćanju ruske agresije, prenosi agencija Rojters.

- Apsolutno je važno da zapadne zemlje budu ujedinjene sada, jer će naše jedinstvo biti mnogo efikasnije u odvraćanju od bilo kakve ruske agresije - poručio je britanski premijer poslanicama u Parlamentu.

NATO saveznici saopštili su juče da su stavili svoju vojsku u stanje pripravnosti, kao i da će poslati dodatne brodove i avione-lovce u svoje baze na istoku Evrope, jačajući snage i odbranu, što je Rusija ocenila kao zapadnu "histeriju".

- Mi u Ujedinjenom Kraljevstvu nećemo oklevati da pooštrimo naše nacionalne sankcije Rusiji kao odgovor na sve što predsednik Vladimir Putin može da uradi - rekao je DŽonson.

On je poručio da će Britanija nastojati da doprinese svakom novom raspoređivanju NATO snaga kako bi zaštitila svoje saveznike u Evropi u slučaju da Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu.

Takođe je rekao da ukoliko je Putinov cilj bio da održi snage NATO dalje od ruskih granica, onda bi "invazija na Ukrajinu bila kontraproduktivna".

- Ne možemo da se igramo sa vizijom celovite i slobodne Evrope koja se pojavila u tim neverovatnim godinama od 1989. do 1991. godine - poručio je DŽonson, misleći na pad Berlinskog zida i kraj komunističke vladavine u istočnoj Evropi.


izvor

[Dreadnought]

Bivša Reganova savetnica: Velika je panika u Americi, mala grupa moćnika zaista želi oružani sukob


Panika oko navodno mogućeg „rata sa Rusijom“ u SAD sada je posebno jaka jer američki predsednik DŽo Bajden nije u stanju da ga zaustavi, kaže bivša savetnica Ronalda Regana Suzan Mesi za agenciju TASS.

Ona kaže da samo mala grupa ljudi širi paniku dok u široj javnosti nema želje za sukobom.

- Mislim da je rat uvek moguć, a sada bi zbog razvoja naoružanja bio gori nego bilo kada u prošlosti. Oružje je strašnije. U američkoj javnosti nema želje da se vodi bilo kakav rat. Postoji samo mala grupa ljudi, a među njima se sada dešava nešto veoma zastrašujuće. Panika je sada jača nego ikad poslednjih dvadeset godina, rekla je Mejsi dopisniku agencije TASS.

Bivša Reganova savetnica smatra da predsednik Bajden „nema šta da kaže“.

- Nema koga da kaže "ne". I zato je velika panika, Naš predsednik, nažalost, opterećen zbog svega što se dešava iza njegovih leđa, kao što znate. Naravno, drugi predsednik ne bi to dozvolio da to traje tako dugo“, dodala je ona.

Prema njenim rečima, mala grupa ljudi "na određenim pozicijama" u SAD zaista želi vojni sukob da bi zaradila novac.

- Svakako ne verujem da je mir sa Rusima nemoguć. Zato što ste nam potrebni. Potrebni ste nam više nego smo svesni. Vi ste sada jedini most, važniji nego ikada, između Azije i Evropa. A to je zaista važno jer Azija postaje sve važnija i biće zaista veliki problem, zaključila je ona za TASS.


M.Đorđević
izvor

[MOTORISTA]

Makron: Francuska i Nemačka ne napuštaju dijalog s Moskvom
Tanjug 25.01.2022.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas da Francuska i Nemačka neće odustati od dijaloga s Moskvom, ali da će cena biti visoka ukoliko Rusija odluči da napadne Ukrajinu.

Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu, Makron je rekao da su Evropa i njeni saveznici ujedinjeni po pitanju Ukrajine, preneo je Rojters. Predsednik Francuske je najavio da će u petak razgovarati telefonom sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom i najavio da će od ruskog lidera zatražiti da razjasni koje su namere Rusije prema Ukrajini. Makron je ocenio da su pregovori SAD i Rusije o Ukrajini "dobra stvar", ali da tek treba da pokažu jasne rezultate.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Stoltenberg: Šaljemo ove nedelje predlog Rusiji
Tanjug 25.01.2022.

NATO će kasnije ove nedelje poslati pisani predlog Kremlju kako bi "pokušao da pronađe put za napredak" u trenutku rastućih tenzija oko gomilanja ruskih trupa na granici Ukrajine, rekao je danas generalni sekretar Jens Stoltenberg.

„Navešćemo da smo spremni da sednemo i razgovaramo o kontroli naoružanja, razoružanju, transparentnosti vojnih aktivnosti, mehanizmima snižavanja rizika i drugim pitanjima koja se tiču evropske bezbednosti,a takođe smo spremni da saslušamo ruske zabrinutosti“, poručio je Stoltenberg za Si-En-En. Govoreći iz Brisela, Stoltenberg je rekao da „još uvek postoji diplomatski izlaz“ iz rusko-ukrajinske krize, „ali to zahteva da Rusija deeskalira i da pokaže spremnost da se u dobroj veri uključi u političke razgovore sa NATO I njihovim saveznicima“.

Stoltenberg je naveo i da Alijansa neće razmeštati snage u Ukrajini.

''Borbene jedinice NATO neće biti raspoređene u Ukrajini, ali moramo biti sigurni da nema nesporazuma oko naše spremnosti, naše posvećenosti da odbranimo sve saveznike, posebno u istočnom delu alijanse“, rekao je on za američku televizijsku mrežu.

Šef NATO-a je prošle nedelje najavio da će zapadna vojna alijansa uskoro poslati svoje pismene predloge Rusiji, odgovarajući na bezbednosne zahteve Moskve i predložiti ozbiljne razgovore o kontroli naoružanja i merama transparentnosti vojnih aktivnosti i raspoređivanja raketa. Stoltenbergovi komentari usledili su dan nakon što je NATO objavio da neke zemlje članice stavljaju snage u pripravnost i šalju dodatne brodove i borbene avione u istočnu Evropu, navodi Si-En-En.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Bajden: U slučaju eskalacije u Ukrajini moguće sankcije lično Putinu


Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da je u slučaju invazije Rusije na Ukrajinu moguće uvođenje sankcija lično ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Na pitanje novinara da li je tako nešto moguće, kratko je odgovorio: „Da“.

Novinarima je rekao i da SAD nemaju nameru da razmeštaju snage na teritoriji Ukrajine.

„Ne nameravamo da razmeštamo naše snage ili snage NATO u Ukrajini“, rekao je američki predsednik.

​​​​Međutim, rekao je da bi u skorije vreme mogao da donese odluku o prebacivanju američkih vojnika koji su u stanju pripravnosti na tlo Evrope zbog napete situacije u Ukrajini.

Podsetimo, juče je oko 8.500 vojnika dobilo naređenje da budu spremni za prebacivanje u američke baze kao podrška istočnom krilu NATO.

„Moguće je da ću uskoro poslati deo tih snaga“, rekao je on i dodao da odluka o tome zavisi od toga „šta Putin uradi ili ne uradi“.


izvor

[MOTORISTA]

Moskva sa zabrinutošću prati njihove poteze
Tanjug 25. 01. 2022.

PORTPAROL Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da Moskva sa zabrinutošću prati kako SAD podižu tenzije, a da će se o daljim pregovorima dve zemlje znati više nakon što Rusija dobije odgovor američke strane na predloge za garancije bezbednosti.

Peskov je, na pitanje da li činjenica da su SAD stavile 8.500 vojnika u stanje visoke pripravnosti za prebacivanje u Evropu utiče na tok pregovora, odgovorio odrično, dodajući da su pregovori, zapravo, u sadašnjoj fazi završeni, prenosi RIA Novosti. Ukazao je da, pre nego što bude jasno kako i kada će biti nastavljeni, Moskva treba da dobije odgovor od Vašingtona i izrazio je nadu da će se to desiti ove nedelje.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Pentagon povlači opasan potez na šahovskoj tabli - da li je prava meta "Severni tok 2"
Novosti onlajn 25. 01. 2022.

PO LINIJI Rusija-NATO sada vidimo razmenu diplomatskih i taktičkih udaraca. Ovde vidimo određenu partiju šaha u kojoj NATO pokušava da izvrši pritisak uz pomoć svoje vojne snage. Rusija pokušava da ide diplomatskim putem, a NATO se ponaša sve agresivnije “, kaže ruski ekspert Artemij Atamanenko.

Odluku SAD da povećaju borbenu gotovost trupa u zemlji i inostranstvu zbog situacije oko Ukrajine ruski eksperti vide kao elemement informaciono – psihološkog rata, ali su sigurni da Pentagon neće ratovati sa Rusijom zbog Ukrajine. Ruski ekspert Konstantin Blohin smatra da Pentagon time želi da demonstrira svoju odlučnosti i želju za ratovanjem, ali da to ne znači da će Amerika započeti ovaj rat i konkretno da će se boriti za Ukrajinu protiv Rusije. Eskalacija situacije u Donbasu je verovatna, a iza svega stoje pokušaji da se Rusija sankcioniše, smatra Blohin.

- Čak i opoziv diplomata iz Ukrajine je takođe jedan od koraka koji se obično preduzima pre početka rata. Međutim, oni ne troše nikakve dodatne resurse, već samo pokazuju da se spremaju za sukob sa Rusijom. Dakle, u tom duhu se čitava stvar mora tumačiti. Oni neće ratovati za Ukrajinu, a ograničena eskalacija u Donbasu je sasvim moguća kako bi opravdali neke sankcije koje planiraju da uvedu - kaže Blohin. Ekspert smatra da iza svega ovoga ne stoje samo pokušaji da se Rusija satanizuje, već da se blokira trenutno glavni ruski energetski projekat.

- Glavni zadatak je pokušaj da se zaustavi puštanje u rad ‘Severnog toka 2’, jer je od svih ruskih akcija za SAD taj projekat najproblematičniji, pošto se smatra da taj gasovod bezuslovno dovodi do slabljenja ekonomskih mogućnosti SAD u Evropi. Jasno je da će Rusija i Nemačka od toga imati najviše koristi, dok će SAD ostati bez posla - kaže Blohin.

Rusija se zalaže za mir i dijalog

Portparol Pentagona DŽon Kirbi je saopštio da su SAD povećale borbenu gotovost trupa u zemlji i inostranstvu zbog situacije oko Ukrajine i precizirao je da je Pentagon u kriznoj situaciji oko Ukrajine doveo oko 8,5 hiljada vojnika u SAD u stanje povećane gotovosti za prebacivanje u Evropu, dok je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio da je Severnoatlantska alijansa počela da jača svoje vojno prisustvo na istočnom krilu i proučava mogućnost da tamo pošalje dodatne borbene grupe NATO-a da zaštite zemlje Alijanse.

Ruski politikolozi takođe smatraju da NATO time namerno zaoštrava situaciju u senci pregovora sa Rusijom o bezbednosnim garancijama koje su u toku. Govoreći o pregovorima koji se vode između Rusije, NATO-a i SAD oko bezbednosnih garancija, politikolog Jurij Svetov ističe da Amerikanci pokušavaju da pregovaraju sa pozicije sile, da diktiraju uslove, verujući da i dalje raspolažu pravom da „šire demokratiju u svetu“. Prema njegovim rečima, ovi potezi Vašingtona, po svemu sudeći, trebalo bi da pokažu spremnost SAD da prebace svoje trupe u Evropu i da trguju oko bezbednosnih garancija, ali će takođe nastaviti politiku demonizacije Rusije, kojom je predstavljaju kao agresivnu zemlju.

- Ipak bih želeo da sačekam njihov pismeni odgovor. To što Amerikanci ne žele da se to objavi, može da govori da će biti nekih ustupaka. Istovremeno, sumnjam da će Amerikanci pozitivno odreagovati na ključna pitanja o kojima Rusija govori - kaže Svetov.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Putin-Makron do kraja nedelje
Goran Čvorović 25. 01. 2022.

PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin i njegov francuski kolega Emanuel Makron razgovaraće telefonom o situaciji oko Ukrajine pre kraja ove sedmice, izjavio je u utorak portparol Kremlja Dmitrij Peskov. U Parizu će u sredu biti održani pregovori u normandijskom formatu (Francuska, Nemačka, Rusija i Ukrajina) političkih savetnika.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

NATO: "Nismo spremni za kompromis"
IZVOR: SPUTNJIK UTORAK, 25.01.2022.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg upozorio je da neće biti kompromisa sa Moskvom kada je reč o fundamentalnim principima saveza.

On je takođe rekao da će Alijansa tokom ove nedelje uputiti pisani odgovor Rusiji u vezi sa zahtevima za garancije bezbednosti u koordinaciji sa Amerikom.

"Završavamo rad na predlozima NATO, pisanom dokumentu koji ćemo uputi kasnije ove nedelje. Uradićemo to uporedo sa Amerikom", rekao je Stoltenberg u intervjuu za američku TV stanicu Si-En-En. On je istakao da je Alijansa spremna da diskutuje o kontroli naoružanja, razoružanju, transparentnosti vojnih aktivnosti, mehanizmima snižavanja rizika i drugim pitanjima koja se tiču evropske bezbednosti.

"Ali, nismo spremni za kompromis kada je reč o našim osnovnim principima", istakao je generalni sekretar NATO.

Podsetimo, politika "otvorenih vrata" jedan je od tih fundamentalnih principa Alijanse, a s druge strane dalje neširenje saveza na Istok ključni je zahtev Rusije. Stoltenberg je rekao i da Alijansa neće razmeštati snage u Ukrajini.

"Borbene jedinice NATO neće biti raspoređene u Ukrajini", rekao je on.

U Briselu je 11. januara održan sastanak Saveta Rusija-NATO. Sastanak je usledio nakon razgovora o bezbednosnim garancijama između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, održanih 9-10. januara u Ženevi a pre konsultacija na bečkoj platformi Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Povod za razgovore je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.

Izvor. www.b92.net

[MOTORISTA]

Kako sve Putin drži Evropu u šaci
SVET Autor: Anđela Krstovic 26. jan. 2022

Brojni planovi o navodnoj invaziji na Ukrajinu, koju želi da uzvede ruski predsednik Vladimir Putin, dospeli su u javnost proteklih meseci. Dok Amerika i njeni saveznici šalju trupe i oružje, kako bi osigurali makar malo šanse Ukrajini, Nemačka je praktično ostala nema na Putinove pretnje. Razlog je prilično jednostavan - podaci Eurostata kažu da gotovo 47 odsto gasa u Evropsku uniju stiže iz Rusije.

Ruski gas činio je 30 odsto ukupnih isporuka gasa u Evropi 2010. godine, ali je u prvoj polovini 2021. činio više od 45 odsto prema podacima koje je prikupio Eurostat, dok najveća količina ruskog gasa završava u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj i Austriji.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Uprkos tome, Nemačka nastavlja sa planovima da ove godine zatvori svoje nuklearne elektrane – smatrajući ih štetnim po životnu sredinu – uprkos više studija koje upozoravaju da su slični potezi u prošlosti povećali oslanjanje zemlje na fosilna goriva. Možda nije iznenađujuće otkriće da Nemačka zauzima najblaže stavove prema Putinu, koga gradonačelnik Kijeva i bivši bokser Vitalij Kličko optužuje za veliku „izdaju“. Holandija, jedan od glavnih domaćih dobavljača gasa na kontinentu, takođe planira da zatvori svoje najveće gasno polje ove godine nakon niza potresa, dok je vlada Norveške - najvećeg evropskog snabdevača - pod pritiskom ekologa da smanji rezerve gasa. Zalihe gasa su na niskom nivou zbog hladnije zime nego što je to bilo očekivano.

"Katastrofa za potrošače"

Klajv Mofat, analitičar energetskog tržišta i bivši predsednik Grupe za ekonomsku bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva, rekao je da oslanjanje na strani gas predstavlja „katastrofu” za Britaniju i njene potrošače. Istovremeno, analitičari investicione banke "Goldman Sachs" smatraju su da Evropa ima dovoljno uskladištenog gasa da preživi zimu, ali ako bi se temperature spustile, što bi dovelo do povećanja potražnje - rezerve neće biti dovoljne. Ako se ovo dogodi, verovatni su nestanci struje, kažu analitičari banke. Čak i da Rusija poveća snabdevanje u regionu, cene gasa u severozapadnoj Evropi će verovatno skočiti za duplo više od uobičajene cene.

Ukoliko zalihe ponestane, Evropa bi mogla da bude prinuđena da se okrene Rusiji – upravo u trenutku kada se Amerika nada da će predstaviti jedinstven front protiv Putina. Ruski moćnik je već naveo svoju cenu za povećanje snabdevanja gasa u Evropi: odobrenje gasovoda Severni tok 2, a zaobilaženje Ukrajine, što bi je lišilo prihoda od transporta gasa.

Kako kriza može da se "ohladi"

Aleksandar Novak, ruski ministar energetike, rekao je da bi odobrenje Severnog toka 2 „što je brže moguće“ dalo „pozitivan signal“ i omogućilo da se sadašnja gasna kriza „ohladi“. Sergej Pikin - ruski energetski analitičar, bio je još grublji u proceni. Govoreći za Njujork Tajms u oktobru rekao je da Rusija nema obavezu da isporuči dodatne količine gasa.

„Odakle bi Evropljani trebalo da dobijaju nove količine gasa? Odgovor na to pitanje je Severni tok 2", istakao je Pikin.

SAD se snažno protive otvaranju gasovoda, bojeći se da će to dodatno povećati oslanjanje Evrope na Rusiju i dati Putinu ogroman uticaj na politiku u regionu. Vladini zvaničnici su zabrinuti da će Rusija ograničiti snabdevanje gasom evropskim zemljama ukoliko dođe do invazije na Ukrajinu. Evropa se oslanja na Rusiju za oko 47 odsto svog prirodnog gasa, od čega najveći deo dolazi kroz gasovode - uključujući Jamal, koji prelazi Belorusiju i Poljsku do Nemačke, Severni tok, koji ide direktno u Nemačku, i rute kroz Ukrajinu.

Nemačka na potezu

Gasovod Severni tok 2 tema je velike rasprave u Nemačkoj. Ministarstvo spoljnih poslova nedavno je preuzela Analena Berbok iz redova Zelenih, koja se oštro protivi ovom projektu. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je, nakon sastanka s Berbok u Moskvi, rekao kako bi ovaj gasovod doprin3o i nemačkoj i evropskoj energetskoj sigurnosti. Sa druge strane, Berbok poručuje da će Berlin istrajati u odbrani temeljnih vrednosti, čak i ako za to mora da plati visoku ekonomsku cenu, u slučaju ruske invazije na Ukrajinu. Dok jedni optužuju Putina za blefiranje, drugi upozoravaju - on je opasan kada ga saterate u ćošak, zbog čega je malo verovatno da će situacija na Istoku biti razrešena u skorijem periodu.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

Bela kuća: SAD traže izvore gasa za EU u slučaju prekida isporuka iz Rusije


SAD traže alternativne izvore prirodnog gasa za Evropu u slučaju da ruski tranzit kroz Ukrajinu bude prekinut, a prekid izvoza preko drugih ruta vide kao manje verovatan scenario, izjavio je visoki zvaničnik američke administracije.

On je dodao da su količine najranjivije za mogući vojni sukob relativno male, pošto je, prema njegovim rečima, Rusija već prepolovila protok gasa preko ukrajinske teritorije.

„Sarađujemo sa našim evropskim saveznicima u planiranju mera reagovanja i razgovaramo sa njima o tome kako da iskoriste postojeće rezerve energenata koje su ove godine očigledno na niskom nivou zbog smanjenja ruskih isporuka u poslednjih nekoliko meseci. Radimo na nalaženju dodatnih količina prirodnog gasa neruskog porekla u različitim regionima sveta – od severne Afrike i Bliskog istoka do Azije i Sjedinjenih Američkih Država“, objasnio je zvaničnik tokom telefonskog brifinga.

On smatra da će SAD moći da zadovolje potrebe Evrope preko alternativnih izvora tokom ostatka proleća i zime.

„Očekujemo da će alternativne isporuke pokriti značajan deo potencijalnog deficita“, dodao je zvaničnik.

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države smatraju kao „manje verovatan“ scenario prekida isporuka ruskih energenata preko drugih evropskih ruta, ali se pripremaju i za njega.


Kontrola izvoza

Predstavnik Bele kuće je dodao da će Rusija osetiti posledice po ekonomiju ako odluči da iskoristi isporuke prirodnog gasa kao instrument pritiska.

On je naveo da su Sjedinjene Američke Države spremne na mere kontrole izvoza prema Rusiji u slučaju eskalacije oko Ukrajine.

„Takođe smo spremni da uvedemo nove kontrole izvoza koje će se odnositi na srednjoročnu strategiju (predsednika Rusije Vladimira) Putina. Kontrola izvoza će Rusiji oduzeti ono što joj je potrebno i ne može jednostavno da zameni“, precizirao je on.

Prema njegovim rečima, u slučaju izvozne kontrole, radi se o naprednim tehnologijama koje SAD razvijaju i proizvode i koje daju ključni doprinos „ruskim strateškim ambicijama“.

On je objasnio da se u suštini radi o ograničenjima trgovine i izvoza iz SAD u Rusiju. Takve mere bi trebalo da nanesu štetu u oblasti veštačke inteligencije, kvantnim računarima, odbrani, aerokosmičkoj industriji i drugim ključnim oblastima. Administracija je naglasila da ukoliko Rusija želi da razvija te sektore, mora da shvati da će joj biti potrebna oprema koju mogu da obezbede samo SAD.

Zvaničnik je dodao da protiv Rusije SAD spremaju jednokratno, a ne fazno uvođenje sankcija.

„Spremni smo da uvedemo sankcije sa ogromnim posledicama, koje nismo razmatrali 2014. To znači da više neće biti faznog (uvođenja). Ovaj put ćemo krenuti od samog vrha i tu ćemo ostati“, istakao je on.

Izvozna ograničenja imaće minimalan uticaj na globalne lance snabdevanja, napomenuo je visoki zvaničnik.

„Iako naše aktivnosti i aktivnosti Evropske unije mogu da se razlikuju, ujedinjeni smo u nameri da stvorimo pogromne posledice po Moskvu i zadamo joj snažan udarac, kao i da učinimo njenu ekonomiju krhkijom i sprečimo ruskog predsednika Vladimira Putina u želji da utiče na svetsku scenu“, konstatovao je predstavnik američke administracije.


Sankcije teže nego 2014.

Finansijske sankcije protiv Rusije, koje pripremaju SAD i njihovi saveznici u slučaju pogoršanja situacije oko Ukrajine, biće teže od onih koje su uvedene pre sedam godina, saopštio je predstavnik američke administracije.

„Kada smo 2014. godine uveli sankcije, one su bile mnogo manje surove od ovih koje sada razmatramo, ograničenja rada stranog kapitala u Rusiji dovela su do njegovog rekordnog pada, kao i do pada vrednosti ruske valute do 50 odsto, a ruska Centralna banka je bila prinuđena da koristi 25 odsto svojih rezervi za zaštitu rublje“, objasnio je zvaničnik tokom telefonskom brifinga.

On je podsetio da su inflacija u Rusiji i kamatne stope koje su je obuzdavale tada dostigle dvocifrene vrednosti, da su investicije pale i da se zemlja suočila sa „značajnom recesijom“. Istovremeno, dodao je da su 2014. na stanje ruske ekonomije tada uticale i cene nafte koje su bile u padu.

Po njegovim rečima, nedavni pad rublje odražava značaj ekonomskih sankcija koje su SAD i saveznici spremni da uvedu.


izvor