Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Volodin: Vašington želi lojalnog predsednika Rusije kojim može da upravlja


Pod vođstvom ruskog predsednika Vladimira Putina Rusija je postala jaka i nezavisna zemlja, a to ne odgovara Vašingtonu, rekao je predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin, komentarišući izjavu američkog predsednika Džoa Bajdena o mogućim sankcijama protiv ruskog lidera.

„Sve je došlo na svoje mesto. Konačno je američko rukovodstvo otvoreno reklo čemu teži: Vašington želi lojalnog predsednika Rusije kojim može da upravlja“, navodi se u saopštenju Volodina na Telegramu.

Kako je dodao, Sjedinjenim Američkim Državama ne odgovara to što je za vreme predsednika Vladimira Putina Rusija postala snažna i nezavisna.

Prema njegovim rečima, u svesti Rusa američke sankcije će biti usmerene „protiv izbora građana Rusije, a ne protiv Putina“.

„Nećete vam to uspeti. Svi vaši postupci su neprijateljski prema našoj državi – Rusiji. To je postalo svima očigledno“, poručio je on.


izvor

[MOTORISTA]

Среда, 26.01.2022.

Британија не искључује санкције против Путина

ЛОНДОН - Британија не искључује санкције које су лично усмерене на руског председника Владимира Путина, ако Русија изврши инвазију на Украјину, изјавила је данас британска министарка спољних послова Лиз Трaс.

Упитана о могућим санкцијама Путину, Трас је за британски „Скај” изјавила: „Не искључујемо ништа”, пренео је Танјуг.

„Представићемо нови закон који ће пооштрити наш режим санкција како бисмо могли да циљамо више компанија и појединаца у Русији. То ћемо изнети у наредних неколико дана. Не искључујем то”, изјавила је Трас. Она је додала да Уједињено Краљевство испоручује одбрамбено оружје Украјини.

Амерички председник Џозеф Бајден изјавио је јуче да ће размотрити личне санкције Путину ако Русија нападне Украјину, подсећа агенција Ројтерс. Русија је више пута говорила да нема намеру да изврши инвазију на Украјину, да може да распореди трупе где год жели на својој територији и да је Запад захваћен русофобијом.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Putin posvađao NATO; "Amerikanci su iscrpljeni"
IZVOR: B92, INDEX.HR SREDA, 26.01.2022.

Analizu pod naslovom "Kraj svetskog poretka kakav poznajemo" objavio je CNN, navodeći da je ovo zbunjujuće vreme za Amerikance.

S jedne strane pripadnici vlasti objašnjavaju zbog čega je došlo vreme za povlačenje za Avganistana, a sa druge uveravaju kako je vreme da se stane uz Ukrajinu, na čijoj istočnoj granici je Ukrajina nagomilala više od 100.000 vojnika. Ovo je vreme u kojem Amerikanci žele što manji angažman svoje vojske van granica SAD, zbog čega je NATO pod pritiskom, a autokratske sile s ekspanzivnim sklonostima, poput Rusije i Kine, ponašaju se sve hrabrije i to kao saveznici.

Era Amerike kao supersile je na testu širom sveta, navodi CNN.

Istočna Evropa

Čak 30 godina nakon raspada Sovjetskog saveza, Rusija vojnim manevrima poseže za Ukrajinom, jednom od svojih bivših republika. Vladimiru Putinu naročito smetaa post-sovjetsko širenje NATO-a. Bajdenova administracija stavila je 85.000 američkih vojnika u stanje vojne pripravnosti, kako bi odvratila Rusiju i uverila članice NATO u odlučnost Amerike.

Zapadna Evropa

Američkom uticaju je potrebna potpora. Kako bi ujedinila NATO protiv Rusije, Amerika igra ulogu energetskog brokera koji traži garancije o isporukama energenata s Bliskog istoka i iz Azije kako bi otupela pretnju Rusije koja je glavni snabdevač Nemačke prirodnim plinom.

Azija

Azija testira autonomiju Tajvana, ostrva koje već neko vreme prisvaja svoje ratne avione u misije u blizini Tajvana. Najveći takav upad dogodio se samo dan nakon što je SAD sa Japanom premestio flotu mornaričkih brodova u Filipinsko more u sklopu vojne vežbe.

Bliski Istok

Baze američke vojske u Iraku i Siriji ove godine su se našle pod napadom. Ove sedmice američke rakete Patriot su, u saradnji s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, presrele projektile jemenskih pobunjenika Hutija ispaljene prema vazdušnoj bazi Al-Dhafra (UAE), u kojoj se nalaze američki vojnici. Naravno, tu je i Iran. Nakon što je Amerika pod vodstvom Donalda Trampa sabotirala međunarodni dogovor o zaustavljanju nuklearne eskalacije, Iran bi mogao da ubrza svoj put prema nuklearnom oružju.

Uloga Amerike

Sve gore navedene situacije nisu od juče, ali pitanje koje se sve više nameće je kakvu će ulogu igrati Amerika. Tenzije oko Ukrajine sugerišu da protivnici SAD-a osećaju slabost i vide prostor za napredak.

"Izazovi pred autoritetom SAD-a stižu trenutku kad u inostranstvu postoji opšte raširena percepcija da Vašington više nije ona sila koja je bila u drugoj polovinii 20. veka", piše CNN-ov analitičar Stvien Kolinson.

"Usprkos uveravanjima Džoa Bajdena da se 'Amerika vratila', haotično povlačenje iz Avganistana prošle godine otvorilo je pitanja američke kompetencije, ali i posvećenosti. Američki protivnici znaju da su Amerikanci iscrpljeni u poslednjih 20 godina rata u inostranstvu, što je faktor zbog kojeg bi neki mogli da kalkulišu s tezom da bi Vašington iz političkig razloga mogao posustati u ispunjavanju svojih strateških obaveza", dodaje Kolinson.

"Bodež u srcu Rusije"

Ruski predsednik je direktno ili indirektno upleten u sva ta pitanja - od Ukrajine preko Sirije do Azije. Iako niko sa sigurnošću ne zna šta tačno Putin želi. Ali, Fiona Hil, stručnjakinja za Rusiju koja je svojevremeno radila za Belu kuću, za New York Times piše kako zna tačno šta Putin želi, barem što se tiče Ukrajine: "Putin želi da iseli Sjedinjene Države iz Evrope". Džil Dougerti, još jedna stručnjakinja za Rusiju i bivša šefica moskovskog dopisništva CNN-a, je saglasna. "Rusija želi da ponovo odigra završetak Hladnog rata". U tome Putinu pomažu ruski državni mediji, koji formiraju stavove ruske javnosti.

Putin oseća da je američka moć u silaznoj putanji, piše američki The Hill. Putin "veruje da se Amerika trenutno nalazi u istoj situaciji kao Rusija nakon kolapsa Sovjetskog Saveza: oslabljena kod kuće i u povlačenju napolju". Na tenzije oko Ukrajine, piše The Hill, Amerika treba snažno da odgovori, jer će taj odgovor odjeknuti svetom.

Izazovom koji je nametnuo NATO-u, Putinova agresija u Ukrajini mogla bi da zapreti "celom sistemu Ujedinjenih nacija i ugrozi argumente koji su garantovali suverenost zemalja članica UN-a od Drugog svetskog rata - nešto poput iračke invazije na Kuvajt 1990. godine, ali na puno većoj razmeri".

Zapad nije potpuno ujedinjen po pitanju Rusije

Iako su geopolitički ulozi visoki, Putinov ekonomski pritisak usporio je stvaranje jedinstvenog odgovora Evrope. Kako za CNN Business piše Ivana Kotasova iz Londona, ključan faktor ove geopolitičke krize postao je gasovod Severni Tok 2, koji u Nemačku dovodi ruski plin i pritom zaobilazi Ukrajinu. Za razliku od ostalih zapadnih demokratija, Nemačka nije obećala da će poslati oružje u Ukrajinu i još uvek se nećka o uključivanju Severnog Toka u razgovore o sankcijama protiv Rusije.

"S obzirom na to da je ruski cilj produbiti podele, Severni Tok postao je sredstvo razaranja jedinstva Evropske unije i NATO-a", piše Kristine Berzina.

Izvor. www.b92.net

[MOTORISTA]

Opkoliti Rusiju, svrgnuti Putina i preuzeti energente: Kako Rusi vide krizu
SVET Autor: Anđela Krstovic 26. jan. 2022

Brojni zapadni lideri već nedeljama vode razgovore o planu i akciji koja će biti sprovedena ukoliko Rusija zaista napadne Ukrajinu. Trupe su spremne, oružje zvecka, Ukrajinci u svakom momentu očekuju invaziju, ali Rusi imaju potpuno drugačiju sliku situacije.

Na državnoj televiziji u Moskvi, možete videti snimak snimak trupa i tenkova, bodljikave žice i snajperista kako gađaju, ali u ovom scenariju nisu ruske snage spremne za napad – već NATO. Prema alternativnom medijskom izveštavanju u zemlji, snage NATO-a sprovode akciju koja je planirana godinama: opkoliti Rusiju, svrgnuti predsednika Vladimira Putina i preuzeti kontrolu nad ruskim energetskim resursima.

Kriv je "gospodar lutaka"

Po mišljenju Moskve, koje se ponavlja u skoro svakoj emisiji vesti i tok-šou, Ukrajina je propala država koju u potpunosti kontroliše „gospodar lutaka“ – Sjedinjene Države. Evropa je slaba i podeljena, i prima naređenja iz Vašingtona. Čak su i SAD, koliko god u neku ruku snažne, ipak slabe i rastrgnute političkim podelama i rasnim nemirima. Jedna od zagonetki ove propagande je pitanje - kako neki mogu biti istovremeno i pretnja i slabi?

Vodeća politička informativna emisija ruske državne TV „Vesti nedelje" prošle nedelje je započela tako što je voditelj rekao - "Umesto odgovora na mirne inicijative Kremlja, oni nas zatrpavaju optužbama i novim pretnjama“. Svaki nagoveštaj neslaganja između Evrope i SAD ili NATO je glavna vest u Rusiji, a jedan od fokusa emisije "Vesti nedelje" bili su komentari šefa nemačke mornarice da Putin „zaslužuje poštovanje“ i da je "Krim nestao zauvek". Izjave američke vlade odbacuju se kao nepotrebni komentari , a Putinov portparol Dmitrij Peskov optužio je Vašington za „informacionu histeriju“, „laži“ i „lažnje“, dok mape na ruskoj državnoj TV na kojima se vidi ruska saveznica Belorusija okružena snagama NATO-a neobično liče na mape u izveštajima zapadnih medija na kojima se vidi Ukrajina okružena ruskim trupama.

Rusi veruju medijima

Čini se da medijski mrakima efekta. Decembarska anketa nevladine organizacije za istraživanje javnog mnjenja i sociološkog istraživanja pokazala je da polovina ispitanika za tenzije krivi SAD i NATO, dok samo tri do četiri odsto krivi Rusiju. Anketa je pokazala da nešto više od polovine Rusa veruje da kriza u Ukrajini neće eskalirati u rat između, a više od trećine (39 odsto) kaže da misli da je rat „neizbežan“ ili „veoma verovatan“. " Četvrtina ispitanika izjavila je da misli da je moguć rat između Rusije i NATO-a.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

U Kremlju objasnili zašto Putinu nisu strašne sankcije


Pozivi SAD da se uvedu sankcije rukovodstvu Rusije, između ostalog i predsedniku Vladimiru Putinu su politički destruktivni, ali nisu bolni, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Na pitanje novinara, da li predsednik Rusije i dalje ima račun u banci „Rusija“, on je odgovorio: „Naravno“.

Peskov je naglasio da sankcije nisu bolne za bilo kog predstavnika visokg rukovodstva Rusije.

„Vidite, kongresmeni i senatori SAD koji baš ne poznaju baš ovu temu govore o zamrzavanju imovine predstavnika ruskog rukovodstva, bankovnih računa, nekretnina itd, ali to je, izgleda, povazano da tim da oni nemaju dovoljno stručna znanja i ne pitaju one koji se profesionalno bave Rusijom. Stvar je u tome da je to po našem zakonu, za više rukovodstvo i činovnike, odavno zabranjeno. Zato, naravno, tako formulisano pitanje apsolutno nije bolno ni za koga iz predstavnika višeg rukovodstva“, objasnio je on.

Ranije, predsednik SAD Džozef Bajden nije isključio uvođenje sankcija Putinu. O ovom pitanju se raspravljalo i u američkom Senatu.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Stoltenberg je izgubio osećaj za realnost


Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izgubio je osećaj za stvarnost, rekoa je novinarima šef ruske diplomatije.

„Znate, odavno ne analiziramo njegove izjave. Po meni, on je već izgubio vezu sa realnošću“, prokomentarisao je ministar reči generalnog sekretara Alijanse da može biti povećano vojno prisustvo NATO-a na istočnom krilu.

Ministar, komentarišući potencijalno uvođenje novih sankcija Moskvi, izjavio je da se Zapad nalazi u ratnoj groznici.

„Samo i govore: Kaznićemo, ako napadnete. Sami čitate sve te histerične formulacije u kojima Zapad formuliše svoj stav“, rekao je Lavrov novinarima.

"Spremni smo za svaki razvoj situacije. Ni na koga ne napadamo, uvek su napadali na nas i uvek su oni koji su to radili, dobijali po zasluzi", podsetio je ruski ministar.

On je istakao da je Rusija spremna da na pouzdan način zaštiti svoje interese i bezbednost.

Šef ruske diplomatije je najavio dolazak u Moskvu u naredne dve nedelje britanske koleginice Liz Tras.


izvor

[Dreadnought]

"Treba Vladimira Putina da pogodi u srce"


Zastrašujuće je da se 2022. ponovo suočavamo sa rizikom od izbijanja rata u Evropi, istakao je ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg.

Šalenberg je za ORF kazao da Evropska unija "upad" Rusije u Ukrajinu smatra realnom opasnošću.

"Veoma smo zabrinuti, ali još nismo na kraju diplomatije. Fokusiramo se na diplomatiju i odvraćanje“, naglasio je on.

Istakao je da je za žaljenje ako Rusija sada želi tenkovima i raketama da skreće pažnju na sebe, jer je tako nešto priznanje poraza.

Evropa bi, prema njegovim rečima, morala da odgovori u slučaju upada Rusije.

Šalenberg je ukazao da EU razmatra paket sankcija, koji treba Vladimira Putina da pogodi "u srce".

"Istovremeno šaljemo signal da će uslediti jasan i brzo odgovor Zapada", naglasio je on dodajući da je važno osigurati da sankcije ne postanu bumerang. Istovremeno, poručuje da u Evropi ne može biti održive stabilnosti bez Rusije i dodao da to važi i obratno.

"To je realnost koju nijedan političar ne može da negira“, naglasio je Šalenberg.


izvor

[Dreadnought]

Rumunija spremna da dozvoli uporebu svoje teritorije pojačanim NATO trupama


Rumunija je spremna da dozvoli uporebu svoje teritorije pojačanim NATO trupama, izjavio je predsednik te zemlje, prneto je na društvenim mrežama.

Istovremeni, kako javljaju svetske agencije, ratni vojni avioni američke vojske F-15s već su sleteli u Estoniju, dok se dolazak danskih F-16s očekuje sutra, ali u Litvaniji.

Čelnici NATO alijanse najavili su, podsetimo, da će pokrenuti do sada neviđeno pomeranje trupa ka istočnoj Evropi usled pojačane opasnosti od izbijanja oružanog sukoba između Ukrajine i Rusije.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov on NATO's Stoltenberg: 'He Has Already Lost Touch with Reality'

Russian FM Lavrov has told reporters that the words of NATO's Stoltenberg don’t carry much weight with him when asked about his comments on possible further NATO expansion in Eastern Europe.

The remark comes amid rising tensions on the Ukraine-Russia border, with Moscow and NATO failing to reach an agreement on the issue

[MOTORISTA]

"Lične sankcije Putinu bile bi politički destruktivne, ali ne i bolne"
Tanjug 26.01.2022.

Zvanični Kremlj je saopštio danas da bi svaki potez Zapada da uvede lične sankcije ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, bio politički destruktivan, ali ne i bolan.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da američki političari koji govore o potencijalnim ličnim sankcijama Putinu, nemaju dovoljno stručnog znanja o ovoj temi, prenosi agencija Rojters. Američki predsednik Džo Bajden je juče izjavio da će razmotriti lične sankcije Putinu, ako Rusija napadne Ukrajinu. Britanija je, nakon toga, saopštila da ne isključuje mogućnost da učini isto.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Ozbiljan diplomatski put napred"
Blic 26.01.2022.

SAD su dostavile svoj pismeni odgovor povodom zahteva Moskve o bezbednosnim garancijama, napisala je danas na svom Tviter nalogu Dženifer Džejkobs, izveštač Blumberg njuza iz Bele kuće.

- Rusiji je već dostavljen pisani odgovor SAD - napisala je Džejkobsova, prenosi TASS.

Ranije je danas u rusko ministarstvo spoljnih poslova došao je ambasador SAD u Rusiji Džon Salivan, navodi TASS, dodajući da je i američka televizijska mreža Si-En-En je, pozivajući se na svoje izvore, izvestila da SAD danas planiraju da predaju Moskvi svoj pismeni odgovor. Ambasador SAD u Moskvi Džon Salivan napustio je zgradu Ministarstva spoljnih poslova Rusije, nakon što je tamo boravio danas nešto više od 30 minuta, prenosi agencija TASS. Diplomata nije želeo da daje izjave i u dolasku i posle posete Ministarstvu spoljnih poslova Rusije.

"SAD otvorene za dijalog"

Američki državni sekretar Entoni Blinken potvrdio je da su SAD danas dostavile pisane odgovore Rusiji na njene zahteve za bezbednosne garancije u okviru pregovora za sprečavanje vojne eskalacije protiv Ukrajine. Blinken je saopštio novinarima da odgovor postavlja ozbiljan diplomatski put napred, ukoliko Rusija to izabere, i da sadrži principijelnu i pragmatičnu procenu zabrinutosti koju je Rusija iskazala, prenosi Rojters. On je dodao i da SAD ostaju otvorene za dijalog.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Stoltenberg: Pozivamo Rusiju da odmah deeskalira situaciju
Tanjug 26.01.2022.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je večeras Rusiju da bez odlaganja deeskalira situaciju na granici sa Ukrajinom.

Tokom onlajn konferencije za novinare koja je prenošena uživo na sajtu NATO, Stoltenberg je rekao da Rusija planira da na to područje pošalje dodatne snage, upozorivši da su ruski vojnici raspoređeni i u Belorusiji. On je rekao da Rusija nastavlja da gomila svoje vojne trupe nadomak Ukrajine, navodeći da u je ovom trenutku duž granice sa tom susednom zemljom raspoređeno više od 100 hiljada ruskih vojnika.

NATO smatra da sve nesuglasice i sporna pitanja moraju biti rešavani dijalogom i diplomatskim pristupom, a ne kroz primenu sile ili pretnju primenom sile, poručio je Stoltenberg. Članice NATO su se saglasile danas sa SAD o pismenom predlogu Rusiji u kojem se konstatuje da je Rusija prekinula diplomatske odnose sa Alijansom, ali se Rusija i poziva se na ponovno uspostavljanje diplomatskih predsavništava u Moskvi i Briselu.

"Predložili smo i uspostavljanje vojnih predstavništava između Rusije i NATO kako bi se obezbedila transparentnost i smanjili rizici, ali i otvaranje hitne direktne linije za rešavanje urgentnih situacija ukoliko se budu dogodile. Spremni smo da saslušamo šta zabrinjava Rusiju, ali želimo da utvrdimo kako da se ojačaju fundamentalni pricipi evropske bezbednosti iza kojih svi stojimo", rekao je Stoltenberg. On je ukazao da Rusija mora da povuče svoje snage iz Ukrajine, Gruzije i Moldavije gde su raspoređene bez saglasnosti tih država i istakao da je veoma značajno da se smanji rizik od sukoba, uvede kontrola naoružanja i poveća stepen transparentnosti u odnosima Rusije i NATO.

"Samo ukoliko se svi budu angažovali na ovim pricipima moćićemo da obezbedimo bezbednost za sve", rekao je Stoltenberg i istakao da je NATO odbrambena organizacija koja neće prihvatiti uhgrožavanje bezbednosti bilo koje od svojih članica.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Blinken: Nas odgovor je diplomatski put, bez promene stava SAD; Stoltenberg: Pozivamo Rusiju da odmah deeskalira situaciju
Tanjug 26.01.2022.

Američki državni sekretar Entoni Blinken poručio je danas da pisani odgovor Vašingtona na ruske bezbednosne zahteve postavlja diplomatski put za sprečavanje vojne eskalacije protiv Ukrajine, ako Moskva tome pristupi ozbiljno, ali i da nema ustupaka u pogledu glavnih ruskih zahteva.

Blinken je saopštio da dokument, dostavljen danas Rusiji, ima „principijelnu i pragmatičnu” ocenu povodom zabrinutosti koju je Moskva iskazala, dodajući da je odgovor u potpunosti koordiniran sa Ukrajinom i evropskim saveznicima Vašingtona, prenosi Rojters.

„Sve što tamo piše, predstavlja ozbiljan diplomatski put napred, ako Rusija to izabere“, rekao je Blinken novinarima, dodajući da očekuje nastavak razgovora sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom u narednim danima. Blinken je dodao da odgovor SAD na zahteve Rusije potvrđuje da je Vašington otvoren za dijalog i da preferira diplomatiju, ali da ostaje na Rusiji kako će da odgovori. On je takođe upozorio da će Sjedinjene Države biti spremne u svakom slučaju.

Vašington je jasno stavio do znanja da ruski zahtevi da NATO povuče trupe i oružje iz istočne Evrope i zabrani Ukrajini da se ikada pridruži nemogu biti prihvaćeni ,a poručio je da je spreman da razgovara o drugim temama kao što su kontrola naoružanja i mere za izgradnju poverenja. Državni sekretar Entoni Blinken rekao je da SAD nisu napravile nikakve ustupke u pogledu glavnih ruskih zahteva u vezi sa Ukrajinom i NATO-om u pisanom odgovoru koji je danas dostavljen Moskvi, preneo je AP. Odgovor u sredu Rusiji jasno pokazuje da SAD ostaju pri svojim principima, poručio je Blinken.

- Nema promene, neće biti promene - naglasio je američki zvaničnik.

Rusija je zahtevala garancije da NATO nikada neće prihvatiti Ukrajinu i druge bivše sovjetske nacije u članstvo i da će alijansa ukinuti raspoređivanje trupa u drugim zemljama bivšeg sovjetskog bloka, navodi AP.

Stoltenberg: Pozivamo Rusiju da odmah deeskalira situaciju

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je večeras Rusiju da bez odlaganja deeskalira situaciju na granici sa Ukrajinom. Tokom onlajn konferencije za novinare koja je prenošena uživo na sajtu NATO, Stoltenberg je rekao da Rusija planira da na to područje pošalje dodatne snage, upozorivši da su ruski vojnici raspoređeni i u Belorusiji. On je rekao da Rusija nastavlja da gomila svoje vojne trupe nadomak Ukrajine, navodeći da u je ovom trenutku duž granice sa tom susednom zemljom raspoređeno više od 100 hiljada ruskih vojnika. NATO smatra da sve nesuglasice i sporna pitanja moraju biti rešavani dijalogom i diplomatskim pristupom, a ne kroz primenu sile ili pretnju primenom sile, poručio je Stoltenberg. Članice NATO su se saglasile danas sa SAD o pismenom predlogu Rusiji u kojem se konstatuje da je Rusija prekinula diplomatske odnose sa Alijansom, ali se Rusija i poziva se na ponovno uspostavljanje diplomatskih predsavništava u Moskvi i Briselu.

- Predložili smo i uspostavljanje vojnih predstavništava između Rusije i NATO kako bi se obezbedila transparentnost i smanjili rizici, ali i otvaranje hitne direktne linije za rešavanje urgentnih situacija ukoliko se budu dogodile. Spremni smo da saslušamo šta zabrinjava Rusiju, ali želimo da utvrdimo kako da se ojačaju fundamentalni pricipi evropske bezbednosti iza kojih svi stojimo - rekao je Stoltenberg. On je ukazao da Rusija mora da povuče svoje snage iz Ukrajine, Gruzije i Moldavije gde su raspoređene bez saglasnosti tih država i istakao da je veoma značajno da se smanji rizik od sukoba, uvede kontrola naoružanja i poveća stepen transparentnosti u odnosima Rusije i NATO.

- Samo ukoliko se svi budu angažovali na ovim pricipima moćićemo da obezbedimo bezbednost za sve - rekao je Stoltenberg i istakao da je NATO odbrambena organizacija koja neće prihvatiti uhgrožavanje bezbednosti bilo koje od svojih članica.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Španski i finski premijeri ponovili pretnje Zapada Rusiji
Tanjug 26.01.2022.

Premijer Španije Pedro Sančez ponovio je danas tokom zajedničke konferencije za novinare sa premijerkom Finske Sanom Marin da će se Rusija suočiti sa ogromnim ekonomskim pritiskom u slučaju da pokrene bilo kakvu vojnu intervenciju u Ukrajini.

Rusija je resporedila desetine hiljada pripadnika svojih oružanih snaga nedaleko od granice sa Ukrajinom, ali negira da planira bilo kakav napad na tu susednu državu, prenosi Rojters. Međutim, Ruska Federacija zahteva sveobuhvatne bezbednosne garancije od NATO, uključujući obećanje da Ukrajini nikada neće biti dozvoljeno da se pridruži Alijansi. Evropska unija i SAD zapretile su daljim ekonomskim sankcijama Rusiji ako napadne Ukrajinu.

- Važno je preneti poruku Rusiji da bi svaka vojna intervencija imala ogromne i ozbiljne posledice po njenu ekonomiju zbog sankcija EU - rekao je Sančez na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojom koleginicom iz Finske, ali nije precizirao u kom obliku će biti uvođene sankcije.

Finska premijerka Sana Marin ponovila je da njena zemlja nema neposredne planove za pridruživanje NATO, ali je rekla da Rusija nema pravo veta na takvu odluku.

- Imamo mogućnost da se u budućnosti prijavimo (za ulazak u NATO) i veoma je važno da tu mogućnost zadržimo za sebe. Niko nam ne može reći šta ćemo da radimo. To je naša odluka - rekla je premijerka Finske.

Iako nije članica NATO, Finska sarađuje sa Alijansom i povečhala je svoju vojnu spremnost nakon što je Moskva rasporedila svoje snage duž granice sa Ukrajinom. Finska ima granicu od 1.340 kilometara sa Rusijom i tešku i bolnu istoriju, između ostalog i tokom Drugog svetskog rata.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Lavrov: Rusija neće objaviti američki odgovor
Tanjug 26.01.2022.

Odgovor NATO u vezi bezbednosnih garancija uručen je ruskom ambasadoru u Briselu Aleksandru Tokovininu, saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.

Prethodno je i američki ambasador u Moskvi Džon Saliven uručio pisani odgovor Vašingtona na ruski nacrt bezbednosnih garancija tokom sastanka sa zamenikom šefa ruske diplomatije Aleksandrom Gruškom javio je TASS Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nešto ranije je u državnoj Dumi kazao da Rusija neće objaviti američki odgovor ako to bude traženo, ali će obelodaniti generalni spisak odgovora.

Izvor: www.blic.rs