Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Nemačka uhvatila ruskog špijuna


Nemačka policija podigla optužnicu protiv ruskog državljanina zbog sumnji da je špijunirao za Rusiju, javlja Rojters.

On je, navodno, dolazio do informacija koje se tiču avio-industrije i slao ih ruskoj obaveštajnoj službi, konkretno, u pitanju su podaci oko rakete Arijan.

Savezno nemačko tužilaštvo saopštilo je da je osumnjičeni, po imenu Ilhur N, Radio kao naučni istraživač na Univerzitetu Bavarija, sve do hapšenja 18. juna prošle godine.

Ruska strana obaveštajna služba (SVR) ga je, prema istim tvrdnjama, kontaktirala u jesen 2019. godine.

"Interesovanja (ruskih) obaveštajaca posebno se tiču raznih razvoja evropske rakete Arijan 5", navodi se, izmedju ostalog, u saopštenju.

Za odavanje poverljivih informacija tokom sastanka sa ruskim obaveštajcem Ilhur je primio 2.500 evra u kešu, navodi se u optužnici.


izvor

[Kubovac]

Ruski S-400 potpuno su pokrili vazdušni prostor Ukrajine

U pozadini zapadne histerije o „verovatnom napadu“ Rusije na Ukrajinu, na internetu su se pojavili podaci da su ruski PVO sistemi S-400 raspoređeni na teritoriji Ruske Federacije i savezničke Belorusije u potpunosti pokrili ukrajinski vazdušni prostor.

Na predstavljenoj mapi prikazana su mesta mogućeg razmeštanja „Trijumfa” u Republici Belorusiji, na Krimu i u evropskom delu Ruske Federacije, nedaleko od granice sa Ukrajinom. I to najkasnije do 18. januara. Važno je napomenuti da je baltički pravac najslabije blokiran, a S-400 koji se nalaze u Kalinjingradskoj oblasti uopšte nisu prikazani.

Zapadni „partneri” pokušavaju da se fokusiraju na „agresivne” namere Moskve prema Kijevu. Takve karte bi trebalo da pomognu u zastrašivanju stanovništva Ukrajine, stvarajući iluziju „neposredne invazije“ i čineći Ukrajince neprijateljima Rusa.
Pored toga, eksperti na Zapadu su takođe zabrinuti za bezbednost NATO avijacije, koja sada svojevoljno koristi ukrajinsko nebo u svoje „miroljubive” svrhe.

Ako jedan od tri diviziona S-400 u Belorusiji bude raspoređen u vazdušnu bazu Luninec, rakete 40N6 će potencijalno stvoriti A2/AD (ograničenje i zabranu pristupa i manevrisanja) za strateške i transportne avione koji deluju na srednjim i velikim visinama iznad severozapada Ukrajine - zapadni analitičari izražavaju zabrinutost.

Podsećamo da se na teritoriji Belorusije sprovodi zajednička provera snaga i sredstava reagovanja Savezne države Ruske Federacije i Republike Belorusije, koja se sprovodi u dve etape. To su ruska i beloruska vojska saopštile upravo 18. januara. U periodu od 10. do 20. februara biće održane vežbe Saveznička Odlučnost-2022. Rusija je tamo poslala 12 lovaca Su-35, dva sistema PVO S-400 i raketni divizion PVO Pancir-S.

Izvor: https://topcor.ru/23754-rossijskie-s-400-polnostju-pokryli-vozdushnoe-prostranstvo-ukrainy.html

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

NATO ima tri nova zahteva za Moskvu i poručuje: Ne pravimo kompromise


Nakon što su Sjedinjene Države poslale Moskvi pisani odgovor na njihove zahteve, isto su to uradili i predstavnici NATO saveza.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je kako su predstavnici NATO saveza, u koordinaciji sa Sjedinjenim Američkim Državama, uputili zahteve Moskvi, koji se mogu sažeti u tri područja koja se tiču odnosa NATO-a i Rusije, evropske sigurnosti i kontrole naoružanja.

U kontekstu odnosa NATO-a i Rusije, Stoltenberg je izjavio da je Rusija prekinula diplomatske odnose sa NATO što dodatno otežava dijalog.

"Trebalo bi ponovo uspostaviti kancelarije u Moskvi i Briselu. Takođe, potrebno je poboljšati kanale komunikacije između NATO snaga i ruske vojske kako bismo promovisali transparentnost našeg rada, ali i smanjili rizike", rekao je Stoltenberg.

On je dodao da Rusija takođe treba da povuče svoje snage iz Ukrajine, Gruzije i Moldavije, gdje su trenutno raspoređene bez saglasnosti ovih zemalja.

Kada je reč o kontroli naoružanja, generalni sekretar NATO-a ističe kako je istorija pokazala da praktične mere u ovoj oblasti mogu da naprave znatnu razliku i poboljšaju odnose između zemalja.

"Predlažemo zajedničke sastanke o vežbama i nuklearnoj politici o kojoj bi se razgovaralo na Savetu NATO-a i Rusije. Potrebno je takođe modernizovati Bečki dokument o vojnoj transparentnosti i raditi na smanjenju sajber pretnji", rekao je Stoltenberg.

Naglasio je da Rusija i NATO moraju ozbiljno da porazgovaraju o kontroli naoružanja.

"Saveznici su spremni da održe sastanak što je pre moguće. NATO je odbrambeni savez i mi ne tražimo konfrontaciju. Međutim, ne možemo i nećemo praviti kompromise na principima na kojima se zasniva naša bezbednost, bezbednost Evrope, ali i Sjedinjenih Američkih Država", jasan je Stoltenberg.

Generalni sekretar NATO saveza osvrnuo se i na raspoređivanje dodatnih NATO trupa na istoku Evrope i poručio da je diplomatija prioritet, ali da sve zemlje treba da budu spremne na najgoru opciju.

"Paralelno sa našim diplomatskim naporima, mi povećavamo spremnost naših snaga. Pojačali smo prisustvo na područjima Baltičkog i Crnog mora sa više brodova i aviona.

Raspolažemo i dodatnim pratećim trupama koje mogu biti raspoređene na ključna mesta u kratkom roku. Međutim, za njihovo raspoređivanje potrebna nam je odluka Severnoatlantskog veća", rekao je generalni sekretar NATO-a.

Stoltenberg je na kraju poručio da nije tajna da su stavovi Rusije i Zapada i dalje veoma udaljeni.

"Političko rešenje je i dalje moguće, ali Rusija se mora angažovati i zaista potruditi da smiri tenzije. Dali smo svoje predloge i spremni smo da saslušamo rusku stranu", rekao je on.

"Što se tiče članstva u NATO-u država kao što su Ukrajina i Gruzija, tu smo jasno poručili da ne pravimo kompromise. To je osnovni princip evropske sigurnosti. Nismo naivni, šta god da dogovorimo s Rusijom u različitim formatima, to mora biti izbalansirano i potpuno recipročno", zaključio je Stoltenberg.


izvor

[Dreadnought]

Rekordno niske zalihe gasa u Evropi


U evropskim podzemnim skladištima gasa ostalo je manje od četvrtine gasa koji je uskladišten u leto 2021. godine, saopštila je kompanija „Gasprom“.

„Količina aktivnog gasa u evropskim podzemnim skladištima 25. januara je za 26,9 odsto manja od prošlogodišnjeg nivoa. Već je povučeno preko tri četvrtine gasa koji je upumpan u letnjoj sezoni“, navodi „Gasprom“, pozivajući se na podatke asocijacije „Gasna infrastruktura Evrope“.

Kako je precizirano, ukupne rezerve gasa u podzemnim skladištima u Evropi pale su na 40,9 odsto, a u zemljama kao što su Nemačka i Francuska taj pokazatelj je oko 39 odsto.

Od 11. januara nivo zaliha u evropskim skladištima gasa spustio se na višegodišnji minimum.

Slična situacija je u ukrajinskim podzemnim skladištima gasa, gde su 25. januara rezerve za 45,4 odsto manje nego prošle godine.


izvor

[Dreadnought]

NATO razmatra raspoređivanje trupa i u Slovačkoj


NATO razmatra mogućnost raspoređivanja trupa u Slovačkoj, kao i u drugim zemljama na istoku Evrope, izjavio je danas slovački ministar spoljnih poslova Ivan Korčok, javlja Tanjug.

Šef diplomatije Korčok rekao je novinarima da odluka nije doneta, da se situacija razvija i da Slovačka, zemlja članica NATO, trenutno nema stav o tom pitanju, prenosi Rojters.

Britanski TV kanal Skaj njuz izvestio je ranije danas da NATO razmatra mogućnost da bi 1.000 vojnika moglo da bude poslato u Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku i Slovačku, navodi agencija TASR.


izvor

[Dreadnought]

NATO on the move: How likely is Russia to attack Ukraine?

The US and NATO have formally rejected Moscow's sweeping security demands, refusing - among other things - to rule out future NATO membership for Ukraine. In its written reply to Moscow's proposals, Washington offers what it calls 'a serious diplomatic path' out of the crisis. In recent weeks, Russia has massed some one hundred thousand troops near its border with Ukraine, stirring fears of an attack.

The US and some European countries are bolstering Ukraine's defenses by delivering weapons. Germany is refusing to do that, and has reportedly blocked Estonia from sending German-made weapons to Ukraine. Berlin's response to Russia's military build-up and security demands is widely regarded as ambiguous. What impact is that having on Germany's credibility with its allies?

[MOTORISTA]

Lavrov i Peskov o američkom odgovoru: Nismo optimistični
Tanjug 27.01.2022.

Zvanični Kremlj je saopštio danas da postoji prostor za nastavak dijaloga sa Sjedinjenim Državama, ali da je očigledno da Vašington nije uzeo u obzir glavne bezbednosne zahteve Rusije, zbog čega ne ostaje mnogo prostora za optimizam.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da Moskva neće žuriti sa izvlačenjem zaključaka nakon što su SAD juče zvanično odgovorile na njene predloge za preoblikovanje bezbednosnih aranžmana u Evropi, prenosi agencija Rojters. Opisujući tenzije na kontinentu kao aluzije na Hladni rat, Peskov je rekao da će Moskvi trebati vremena da preispita odgovor SAD, kao i da je u interesu Moskve i Vašingtona da se nastavi dijalog, iako, kako tvrdi, ne ostaje mnogo prostora za optimizam nakon izjava SAD i NATO-a da su glavni zahtevi Rusije neprihvatljivi.

- Na osnovu onoga što su naše kolege juče izjavile o glavnim kategorijama navedenim u tim nacrtima dokumenata, ne možemo reći da su naša razmišljanja uzeta u obzir ili da je pokazana spremnost da se naša zabrinutost uzme u obzir - izjavio je Peskov. Kako je dodao, Kremlj smatra da ima malo razloga za optimizam posle odgovora SAD na ruske predloge o bezbednosnim garancijama.

Peskov je, na konferenciji za novinare, podsetio na izjave američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga koji "apsolutno nedvosmisleno odbacuju glavne zabrinutosti koje je iznela Ruska Federacija".

- Na osnovu toga, naravno, nema mnogo razloga za optimizam - istakao je zvaničnik Kremlja, a prenosi ruska agencija TAS. On je dodao i da Moskva neće žuriti sa svojim procenama i komentarima na odgovore SAD i NATO-a o bezbednosnim garancijama, jer je potebno vreme za njihovu analizu.

- (Ruski) Predsednik (Vladimir Putin) ima sve ove papire. Naravno, potrebno je neko vreme da bi se oni analizirali. Nemojmo žuriti ni sa kakvim zaključcima - poručio je zvaničnik Kremlja. Napominje i da je neodrživo da se o ograničenjima u razmeštanju raketa srednjeg i kraćeg dometa diskutuje odvojeno od zajedničke bezbednosne arhitekture.

Na pitanje novinara da li postoji potreba za još jednim ličnim razgovorom između predsednika Rusije Vladimira Putina i njegovog američkog kolege Džoa Bajdena, posle razgovora na radnom nivou između ruskih i američkih zvaničnika, Peskov je izjavio da će "predsednici sami odlučiti da li treba da međusobno razgovoraju, i kada će razgovarati ako se odluče za to"”. Prethodno je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio da postoji nada u otpočinjanje ozbiljnog dijaloga sa Vašingtonom, ali samo o sekundarnim pitanjima, a ne o onim fundamentalnim.

- Predsednik (Rusije) Vladimir Putin će odlučiti o sledećim koracima Rusije u vezi sa pismenim odgovorima SAD i NATO-a koji su dostavljeni u sredu - izjavio je Lavrov.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Ruski naučnik Moskvi odavao tajne o svemirskoj raketi "Arijana"
Srna 27.01.2022.

Ruski naučnik sa jednog nemačkog univerziteta, koji je uhapšen prošle godine zbog špijuniranja za Rusiju, predavao je informacije o evropskom programu svemirske rakete "Arijana", saopštilo je danas nemačko tužilaštvo.

Optuženom, koji je identifikovan kao Ilnur N, stavljeno je na teret da se bavio aktivnostima povezanim sa tajnom službom, navodi se u saopštenju. Ilnur N. radio je na jednom univerzitetu u Bavarskoj, kada ga je kontaktirala ruska spoljna obaveštajna služba SVR u jesen 2019. godine, navodi se u dokumentu. Tužilaštvo je preciziralo da je on "prenosio informacije o istraživačkim projektima iz oblasti aero-svemirske tehnologije, naročito o različitim razvojnim fazama evropske rakete 'arijana'", prenio je AFP.

Ovaj program Evropske svemirske agencije sastoji se od serije transportnih raketa dizajniranih za podizanje velikih tereta u svemir, uključujući satelite. Prema tužilaštvu, Ilnur N. se "redovno sastajao" od kraja novembra 2019. godine i nadalje sa visokim oficirom ruske obaveštajne službe stacioniranim u Nemačkoj. Navodno je primio 2.500 evra u gotovini za informacije koje je predao, među kojima su bili detalji o njegovom naučnom istraživanju na univerzitetu u Bavarskoj koji nije imenovan.

Ilur N. je uhapšen u junu prošle godine pod sumnjom da je špijunirao za Moskvu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Amerika na raspolaganju ima nekoliko "oružja" protiv Putina
Jovana Radovanović 27.01.2022.

Кada je Sovjetski Savez izvršio invaziju na Avganistan u decembru 1979. godine, Amerika je odgovorile najširim ekonomskim sankcijama koje je mogla da smisli u to vreme. Bilo je toliko malo komercijalnih veza između dve hladnoratovske supersile da je embargo na samo 2,6 milijardi dolara izvoza pšenice, kukuruza i soje iz Amerike u Rusiju bio najveći koji je do tada Vašington sproveo. Ova akcija je na kraju mnogo više povredila američke farmere nego Sovjete, a naslednik predsedika Džimija Kratera, Ronald Regan, ukinuo je sankcije čim je preuzeo dužnost 1981.

Premotajmo na sadašnjost, kada je svet daleko integrisaniji u svim mogućim dimenzijama – finansijski, ekonomski i tehnološki. Dok se ruske trupe gomilaju duž ukrajinske granice u pripremama za moguću invaziju, administracija Džoa Bajdena se nada da će odvratiti napad preteći veoma moćnim i efikasnim setom sankcija koje su razvijene i testirane poslednjih godina. One su neka vrsta "sankcija sudnjeg dana" koje bi mogle da nanesu ozbiljnu štetu ruskoj ekonomiji. Кljučne mere o kojima se razgovara uključuju finansijska ograničenja i zabranu izvoza tehnologije po uzoru na sankcije koje su teško ranile kineskog telekomunikacionog gigana Huavej.

Ali ista ta globalna međupovezanost koja omogućava parališuće sankcije, stvara niz rizika za Ameriku i Zapad. Sankcije bi mogle da izazovu odmazdu, uključujući ograničenja izvoza prirodnog gasa iz Rusije u Evropu, koja zavisi od te zemlje za oko 40 odsto svog uvoznog gasa. Rusija bi mogla da sprovede sajber napade na zapadne vlade, kompanije i infrastrukturu. Američke sankcije bi dodatno zbližile Rusiju i Кinu, ohrabrujući ih da brže ograniče uticaj Amerike na njihove ekonomije i finansijske sisteme.

Putin bi, takođe, mogao da proceni da Bajden blefira u vezi sa sankcijama – ako američki predsednik zaključi da su haos na globalnom tržištu i zastoj u snabdevanju Evrope energentima biti prevelika cena za sankcionisanje Rusije, možda neće upotrebiti pun arsenal mera. Delimične sankcije su još manje verovatno sredstvo odvraćanja. Rusija je uspela da izdrži sankcije koje su usledile nakon njene invazije na Кrim 2014. godine, a danas je u mnogo jačoj poziciji.

"Nuklearna opcija"

Ipak, postoji i, kako je mnogi nazivaju, "nuklearna opcija" koja bi mogla da izazove strah u srcu Kremlja. U pitanju je odsecanje zemlje od globalnog bankarskog sistema. Američki poslanici su poslednjih nedelja sugerisali da bi Rusija mogla da bude uklonjena iz SWIFT-a, mreže visoke sigurnosti koja povezuje hiljade finansijskih institucija širom planete. Visoki ruski zvaničnici odgovorili su da će isporuke nafte, plina i metala u Evropu prestati ako se to dogodi.

- Ako Rusija bude isključena iz SWIFT-a, nećemo primati stranu valutu, a kupci, pre svega evropske zemlje, neće dobiti našu robu, naftu, plin, metale i druge važne sirovine - rekao je Nikolaj Žuravljev, potpredsednik Gornjeg doma ruskog parlamenta.

Šta je SWIFT?

Društvo za svetsku međubankovnu finansijsku telekomunikaciju (SWIFT) osnovano je 1973. i sada ga koristi više od 11.000 finansijskih institucija za slanje sigurnih informacija o finansijskim transakcijama, poruka i naloga za plaćanje. Bez globalno prihvaćene alternative neophodan je za globalni finansijski sistem. Uklanjanje Rusije iz SWIFT-a bi slanje novca u zemlju ili iz nje učinilo gotovo nemogućim, što bi izazvalo iznenadni šok za ruske firme i njihove strane klijente - posebno za kupce nafte i plina denominiranih u američkim dolarima, objašnjava Si-En-En. Ovaj potez bi prekinuo sve međunarodne transakcije, pokrenuo volatilnost valute i prouzrokovao masovni odliv kapitala.

SWIFT ima sedište u Belgiji i njime upravlja odbor koji se sastoji od 25 ljudi. SWIFT, koji sebe opisuje kao "neutralno preduzeće", uključen je u belgijski zakon i mora biti u skladu sa propisima EU.

Šta će se dogoditi ako Rusija bude izbačena?

Postoji presedan za uklanjanje zemlje iz SWIFT-a. SWIFT je isključio iranske banke 2012. godine nakon što ih je Evropska unija sankcionisala zbog nuklearnog programa. Iran je nakon isključenja izgubio gotovo polovinu prihoda od izvoza nafte i 30 odsto spoljne trgovine. Nije jasno kolika je podrška među američkim saveznicima za preduzimanje ovakvih akcija protiv Rusije. Amerika i Nemačka mogu najviše da izgube ako se Rusija isključi, jer su njihove banke najčešći korisnici SWIFT-a koji komuniciraju sa ruskim bankama.

EU je spremna da odgovoriti na rusku invaziju na Ukrajinu "sveobuhvatnim sankcijama koje dosad nisu viđene", rekao je u ponedeljak danski ministar spoljnih poslova Jepe Kofod. Glavni diplomata EU Đuzep Borelj izjavio je u utorak da bi sankcije bile "najvažnija poluga koju Zapad, ili barem EU, ima". Britanski premijer Boris Džonson rekao je u utorak da njegova vlada sa Amerikom raspravlja o mogućnosti isključenja Rusije iz SWIFT-a.

- Nema sumnje da bi to bilo vrlo moćno oružje protiv Rusije. Bojim se da se zaista može primijeniti samo uz pomoć Amerike. Mi raspravljamo o tome - rekao je.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Nuland: SAD se nadaju da će se Rusija vratiti diplomatiji
Tanjug 28.01.2022.

Zamenik američkog državnog sekretara za politička pitanja Viktorija Nuland izjavila je danas da se SAD nadaju da će Moskva proučiti šta je Vašington ponudio u pisanom odgovoru na bezbednosne zahteve Rusije i da će se vratiti za pregovarački sto.

„Jedinstveni smo, ujedinjeni u našoj preferenciji za diplomatiju. Ali takođe smo ujedinjeni u našoj rešenosti da, ako Moskva odbije našu ponudu dijaloga, cena toga mor biti brza i ozbiljna“, rekla je Nuland novinarima, prenosi Rojters.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio je danas da njegova vlada odobrava odgovor administracije američkog predsednika Džoa Bajdena Rusiji povodom bezbednosnih garancija u Evropi koje Moskva traži, izvestio je Gardijan.

Portparol Kremlja Dmitri Peskov rekao je danas da je odgovor Vašingtona "nezadovoljavajući" i da ruski predsednik Vladimir Putin trenutno razmatra američki dokument, koji je dostavio američki ambasador u Moskvi, naveo je britanski list.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Rusija upozorava na pretnju koju generiše NATO
P. Z. S. / rt.com 27. 01. 2022.

NATO razvija kapacitete za razorne nuklearne napade na Rusiju – što uključuje uključivanje članova alijanse koji nemaju takvo oružje u operacijama obuke – tvrdi najviši zvaničnik Moskve za kontrolu naoružanja.

U intervjuu za TASS u četvrtak, Vladimir Jermakov, direktor Odeljenja za kontrolu i neširenje naoružanja u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije, rekao je da su SAD u procesu modernizacije svojih atomskih kapaciteta u Evropi i da su rasporedile rakete na teritorijama nekoliko drugih države članice.

- Prema ekspertskim analizama, pet nenuklearnih zemalja NATO-a drži oko 200 američkih nuklearnih bombi B61 - naveo je Jermakov - Postoji i infrastruktura za podršku operativnom raspoređivanju ovog oružja, koje je sposobno da stigne do ruske teritorije i pogodi širok spektar lokacija, uključujući i strateške.

Direktor je naglasio da dok rakete kontroliše Vašington, nuklearni razvoj predstavlja zajednički napor.

- Postoje 'zajedničke nuklearne misije' između zemalja NATO-a, u toku kojih nenuklearne članice alijanse učestvuju u obukama za razvoj američkih nuklearnih sposobnosti protiv nas - rekao je on. Jermakov je takođe rekao da je povlačenje američkog nuklearnog oružja iz Evrope jedan od primarnih ciljeva Moskve u tekućim pregovorima o bezbednosti.

- Mi smo odlučni da se „zajedničke nuklearne misije“ NATO-a moraju odmah zaustaviti, svo američko nuklearno oružje mora da se vrati na teritoriju SAD i da se likvidira infrastruktura koja omogućava njegovo brzo raspoređivanje - prokomentarisao je on, rekavši da su ovi predlozi uvršteni na listu bezbednosnih zahteva koje je Moskva isporučila Vašingtonu u decembru.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izrazio je u četvrtak razočaranje američkim odgovorom na predloge, rekavši da su SAD odbile da naprave ustupke u vezi sa širenjem NATO-a u istočnoj Evropi. -Glavno pitanje je naš jasan stav o neprihvatljivosti daljeg širenja NATO-a na istok i razmeštanja visokodestruktivnog naoružanja koje bi moglo da ugrozi teritoriju Ruske Federacije, objasnio je diplomata.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Nadamo se nastavku pregovora o garancijama bezbednosti s Rusijom
Novosti online 27. 01. 2022.

AMERIKA čeka da Rusija prouči odgovor Vašingtona na predloge Moskve u vezi sa garancijama bezbednosti i nada se nastavku pregovora.

- Nadamo se da će Moskva analizirati te predloge koje smo izneli i da će se vratiti za pregovarački sto - rekla je zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland. Kako je navela, SAD su spremne i za bilateralne pregovore, kao i za razgovore u okviru NATO i OEBS.

- Rusija je juče dobila odgovore. Rekli su nam da im je potrebno malo vremena da ih analiziraju. Tako da je lopta sada na njihovoj strani, a mi smo spremni za pregovore – u bilateralnom formatu, formatu NATO-Rusija ili OEBS, čim budu spremni - rekla je ona na brifingu za novinare.

Ranije danas ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je izjavo da Amerikanci u svom dokumentu nisu dali odgovor na najvažnije pitanje koje se tiču neširenja NATO dalje na istok.

- Nema pozitivne reakcije na glavno pitanje u tom dokumentu. Glavno pitanje je naš jasan stav o nedopustivosti daljeg širenja NATO-a na istok i raspoređivanja udarnog naoružanja koje bi moglo da ugrozi teritoriju Rusije - istakao je Lavrov. On je dodao da SAD svesno ignorišu princip nedeljivosti bezbednosti, što Rusija ne može da prihvati.

Oglasio se i portparol Kremlja Dmitrij Peskov koji je rekao da je malo razloga za optimizam nakon odgovora SAD na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama.

Podsetimo, Moskva je u decembru prošle godine uputila Zapadu u pisanoj formi zahteve za garancije bezbednosti. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi. Potom su održani pregovori između Rusije i SAD bilateralno, u formatu Saveta Rusija-NATO i u okviru OEBS.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Ko neće sankcije – neka ne kupuje rusko oružje! Da li se Rusi vraćaju na Kubu?
Novosti online 28. 01. 2022.

AMERIČKA administracija poziva svoje međunarodne partnere da odustane od novih kupovina ruskog oružja ako ne žele da potpadnu pod sankcije Vašingtona, izjavio je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

- Bilo da govorimo o Indiji ili nekoj drugoj zemlji, pozivamo sve zemlje da izbegavaju nove velike kupovine ruskih sistema naoružanja - upozorio je portparol. Prajs je naveo da je američka administracija u kontaktu sa vlastima Indije o mogućnostima uvođenja sankcija u vezi sa isporukama ruskih PVO sistema S-400 toj zemlji.

- Što se tiče kupovine tog ruskog oružja, kao što sam i ranije govorio, još uvek nismo doneli neku odluku. Nastavljamo diskusiju sa indijskom vladom, uzimajući u obzir rizik od mogućih sankcija - konstatovao je portparol.

Brzo ćemo reagovati u slučaju ruskog vojnog prisustva na Kubi

Istovremeno, Prajs je upozorio da će Vašington brzo odgovoriti na potencijalno vojno prisustvo Rusije na Kubi ukoliko primeti pomake u tom pravu. Novinari su tokom brifinga zamolili portparola da prokomentariše potencijalne aktivnosti Amerike u slučaju hipotetičkog razmeštanja ruskog oružja u Latinskoj Americi

- Ako zaista budemo videli napredak u tom pravcu, naš odgovor će biti brz i odlučan - prokomentarisao je Prajs „mogućnost ruskog vojnog prisustva“ na Kubi kao odgovor na širenje vojnog prisustva zapadnih zemalja. Kako kaže, SAD takve ideje za sada smatraju „praznim pretnjama“.

- To sada spada u kategoriju praznih pretnji, stoga ne nameravam da razmatram hipotetičke pretpostavke. Ali, opet, ukoliko vidimo da se tako nešto materijalizuje, reagovaćemo odlučno - zaključio je Prajs.

Ranije je portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio da Rusija razmišlja o svojoj bezbednosti u trenutnoj situaciji, ali da po pitanju mogućeg razmeštanja ruske vojne infrastrukture na Kubi i u Venecueli ne sme da zaboravi da je reč o suverenim zemljama. Prethodno je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov rekao da ne isključuje mogućnost da bi u slučaju neuspeha pregovora sa Zapadom o bezbednosnim garancijama mogle biti preduzete mere poput razmeštanja ruske vojne infrastrukture na Kubi i u Venecueli. Sa svoje strane, američki savetnik za nacionalnu bezbednost DŽejk Salivan je istakao da će Sjedinjene Američke Države dati odlučan odgovor ako Rusija rasporedi svoje trupe u Latinskoj Americi.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Четвртак, 27.01.2022.

САД: Русија да пусти неправедно притворене у Чеченији

ВАШИНГТОН - Сједињене Америчке Државе затражиле су данас моментално пуштање свих људи који су, према њиховим тврдњама, неправедно притворени у Чеченији.

Они су цитирали извештаје о десетине наводних отмица и произвољних затварања претходих недеља.

„На све те случајеве у Чеченији, постоји много примера у којима су појединци затварани у осталим деловима Руске федерације и насилно пребачени у Чеченију, као што је Зарема Мусајева, мајка адвоката за хуманитарно право, Абубакара Јангулбајева”, рекао је портпарол Стејт департмента Нед Прајс, пренео је Ројтерс.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Velika Britanija i EU pripremaju snažan udarac gasnom sektoru Rusije


Evropska unija i Velika Britanija zajedno razrađuju sankcije protiv novih ruskih projekata u gasnom sektoru koje će biti uvedene u slučaju eskalacije sukoba oko Ukrajine, piše list „Fajnenšal tajms“, pozivajući se na obaveštene izvore.

Kako je precizirano, London i Brisel, koji o novim antiruskim merama razgovaraju uz učešće Sjedinjenih Američkih Država, spremni su da ograniče predaju tehnologija kompanijama iz Rusije koje su uključene u proizvodnju „plavog goriva“. Pored toga, sankcije mogu biti proširene i na buduće projekte u kojima će učestvovati evropske i britanske korporacije koje trenutno aktivno sarađuju sa ruskim partnerima.

Pretpostavlja se da će takva ograničenja značajno uticati na poslovanje stranih naftnih i gasnih kompanija u Rusiji, uključujući francusku „Total“, britanske „Šel“ i „BP“ koje usmeravaju značajne investicije u rusku gasnu industriju.
Prema mišljenju autora članka, koordinacija napora Londona i Brisela u oblasti sankcija je signal da su obe zemlje spremne da „sarađuju na pitanjima spoljne politike i bezbednosti“, uprkos izlasku Velike Britanije iz EU.


Nulandova preti „Severnom toku 2“

Istovremeno, zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland izjavila je na brifingu Stejt departmenta da će SAD obustaviti „Severni tok 2“ u slučaju „invazije“ Rusije na Ukrajinu.

„Otvoreno želim da kažem: ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, na ovaj ili onaj način 'Severni tok 2' neće proraditi“, zapretila je ona, istakavši da SAD nastavljaju da vode „veoma ozbiljne“ konsultacije sa Nemačkom po pitanju ruskog gasovoda.

Odnosi Zapada i Ukrajine pali su na najniži nivo od Hladnog rata zbog situacije oko Ukrajine. Zapad optužuje Rusiju da priprema invaziju na Ukrajinu, dok Moskva to negira i traži garancije da se NATO neće širiti dalje na istok.


izvor