Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Novi predlog iz Amerike: Devet koraka protiv Rusije


U svetlu rastućih tenzija između Zapada i Rusije zbog Ukrajine, poznati vašingtonski analitički Centar za američki napredak predlaže nove mere protiv Moskve. U slučaju invazije na Ukrajinu Kremlj treba da plati visoku cenu, kažu u ovom centru i predlažu mere u devet koraka.

U opsežnoj analizi pod nazivom „Kako bi SAD trebalo da reaguju ako Rusija napadne Ukrajinu“, autora Maksa Bergmana, višeg saradnika u centru i bivšeg službenika Stejt departmenta, navodi se da je „izbegavanje rata ključno“ i da „sve strane treba da se angažuju diplomatski kako bi sprečile sukob“, ali „ako Putin odluči da pokrene još jednu invaziju na Ukrajinu, SAD moraju da predvode snažan odgovor“.


Plan protiv Rusije u devet koraka

Autor smatra da, dok su američke vojne opcije relativno ograničene, postoje značajni koraci koje Sjedinjene Države mogu ekonomski preduzeti kako bi nametnule troškove Rusiji. Tako u izveštaju opisuje ekonomske, vojne i diplomatske alate koje SAD imaju na raspolaganju u slučaju da Rusija napadne Ukrajinu:

Korak 1: Targetiranje bogatstva i uticaja oligarha
— Agresivno ciljanje oligarha visokog profila putem sankcija, zaplene imovine, pravnih istraga i krivičnog gonjenja, kao i zabrane izdavanja viza.
— Osnivanje stalne američko-britanske zajedničke radne grupe za borbu protiv kleptokratije.
— Ciljanje onih koji omogućavaju kleptokratiju.
— Posvećivanje više resursa istrazi ruskog pranja novca, finansijskih zločina i političke korupcije.

Korak 2: Uvođenje stroge kontrole izvoza kako bi se zaustavio odliv američke tehnologije u Rusiju
— Zabraniti izvoz u Rusiju visokotehnoloških artikala sa liste Ministarstva trgovine SAD, kako bi se sprečilo da Rusija nabavlja robu koja sadrži delove i komponente američkog porekla, uključujući intelektualnu svojinu.

Korak 3: Uvođenje kontinuirane kampanje ekonomskih sankcija protiv Rusije
— Sankcionisanje ruskih finansijskih institucija i njihovo isključivanje iz finansijskog sistema SAD.
— Nametanje troškova ruskoj ekonomiji učiniti stalnim prioritetom nacionalne bezbednosti.
— Prekinuti pristup Rusiji transakcijama Društva za svetske međubankarske finansijske telekomunikacije (SWIFT) i tržištima državnog duga.
— Objasniti da su sankcije uvedene zbog Putina i artikulisati put za integraciju Rusije u Evropu, pa čak i u NATO.
— Podržati ekonomiju Ukrajine.

Korak 4: Pritisnuti Evropu da se mobiliše kako bi se dekarbonizovala i oslobodila ruskog gasa
— Pritisnuti Nemačku da otkaže gasovod „Severni tok 2“ ili ga sankcionisati.
— SAD bi trebalo da podstaknu EU da stvori drugi program „Nekst dženerejšn EU“, fokusiran na brzu dekarbonizaciju.
— Sankcionisati ruski izvoz nafte i gasa postepeno kako se evropska zavisnost smanjuje.
— Uvesti poreze na ugljenik ruskoj industriji koja teško zagađuje.

Korak 5: Pripremiti se za podržavanje ukrajinske opozicije u prolongiranom konfliktu
— Osnovati fond za hitne slučajeve pitanja bezbednosti.
— Priznati realnost da američka vojna sila nije opcija.

Korak 6: Jačanje NATO-a i evropske bezbednosti
— Podsticati uspostavljanje NATO banke za finansiranje velikih investicija u kapacitete kao što je modernizacija snaga istočnog boka zamenom ruske/sovjetske opreme.
— Snažno podržavati odbrambene napore EU i podsticati Evropsku uniju da finansira investicije u odbranu i izuzme dodatnu potrošnju na odbranu iz pravila o fiskalnom dugu EU.
— Uključiti Švedsku i Finsku oko pitanja proširenja NATO-a.
— Rasporediti dodatne američke snage i vojna sredstva u Evropi.

Korak 7: Krenuti u diplomatsku ofanzivu kako bi se Rusija međunarodno izolovala
— Pritisnuti bliskoistočne partnere da Rusiju drže „na dohvat ruke“.
— Usmeriti dugogodišnje ruske partnere u Indo-pacifičkom regionu ka Zapadu.
— Izraditi mapu puta za integraciju Balkana u NATO i Evropsku uniju.

Ruska invazija bi, smatra Bergman, trebalo da dovede i do obnove pažnje i energije SAD i EU prema Balkanu jer je, kako kaže, „jedna od retkih svetlih tačaka spoljne politike Trampove administracije bila pažnja posvećena ovim zemljama“.

Iako je administracija na kraju, kako ističe, upropastila napore za sklapanje mirovnog sporazuma između Srbije i Kosova, to je dve strane približilo miru.

„Bajdenova administracija bi trebalo da se ponovo angažuje na najvišim nivoima u naporima da se finalizuje mirovni sporazum. Štaviše, situacija u regionu Bosne pod kontrolom Srba — Republici Srpskoj — uveliko se pogoršala, jer njen moćni populistički lider Milorad Dodik ponovo podstiče nacionalističke tenzije“, navodi se u izveštaju.

Bajdenova administracija bi, navodi Bergman, trebalo da bude snažno angažovana s obzirom na postojeći ruski i rastući kineski uticaj na Balkanu:

„Štaviše, Bajdenova administracija treba da podstakne EU da razvije sveobuhvatnu strategiju prema Balkanu koja stvara izvodljiv put ka članstvu. Ovo bi trebalo da uključuje značajno finansiranje infrastrukture i politički angažman američkih i evropskih lidera.“

Korak 8: Održavati dijalog na diplomatskom nivou i nastojati da se ponovo uspostavi strateška stabilnost
— Sjedinjene Države moraju biti spremne da se diplomatski angažuju sa Rusijom kako bi deeskalirale tenzije kao što su to činile tokom Hladnog rata.

Korak 9: Pripremiti se za ruski odgovor
— Rešiti se neuspeha u FBI i osnažiti kontraobaveštajne napore te službe.
— Osnovati novu međuagencijsku radnu grupu za aktivne mere u Beloj kući za praćenje, razotkrivanje i suprotstavljanje naporima ruskog uticaja.
— Postaviti diplomatske i obaveštajne kanale za razmenu informacija i razmenu naučenih lekcija sa saveznicima i partnerima o ruskom mešanju.
— Preduzeti zakonodavne mere za povećanje otpornosti na rusko mešanje.
— Pripremiti se za sajber-napade.

Maks Bergman je, navodi se u njegovoj biografiji, u CAP-u fokusiran na bezbednosnu saradnju Evrope, Rusije i SAD. Prethodno je u Stejt departmentu SAD od 2011. do 2017. godine bio angažovan na brojnim različitim pozicijama, uključujući i mesto člana osoblja za planiranje politike državnog sekretara, gde se fokusirao na političko-vojna pitanja i neproliferaciju. Bio je specijalni pomoćnik podsekretara za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost, pisac govora tadašnjem državnom sekretaru Džonu Keriju i viši savetnik pomoćnika državnog sekretara za političko-vojna pitanja.


izvor

[Dreadnought]

Rusija: Sednica SB UN o Ukrajini liči na poziv na rat


Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja nazvao je provokacijom sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN o situaciji oko Ukrajine.

„Saopštili smo juče na sednici koju su sazvale SAD da izlaganje stvari, kako su oni to uradili juče, liči na poziv na rat. To je zaista bila provokacija“, izjavio je Nebenzja.

Po njegovim rečima, stvara se utisak da Vašington nije zainteresovan za rešavanje ukrajinske krize, pošto je Kijev postao geopolitička karta u rukama SAD.

Nebenzja je istakao da će sankcije protiv Rusije, ako budu uvedene, izazvati odgovor Moskve.

„Najironičnije je to što govore o sankcijama, pre nego što se nešto i desi, govore o preventivnim sankcijama. Neke izjave ukrajinskih predstavnika su veoma dobrodošle. Smešno je što mi odavno govorimo da Ukrajina ne realizuje Minske sporazume, ali se Rusija kažnjava za to“, dodao je on.

Ruski diplomata je još jednom ponovio da se na ukrajinskoj granici ne nalaze ruske trupe i da mu nije jasno gde je Zapad našao cifru od 100.000 ruskih vojnika.

Sednicu SB UN sazvale su SAD u ponedeljak kako bi se diskutovalo o „pretećem ponašanju“ Moskve prema Ukrajini i povećanju ruskog vojnog prisustva na granici. Rusija je nazvala sednicu PR-om, dok se događaj sveo na neosnovano optuživanje Moskve od strane Zapada.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov pisao zapadnim kolegama: Stvari tako ne funkcionišu...


Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov uputio je 28. januara pismo šefovima diplomatija Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i brojnih evropskih zemalja u kome je objasnio principe nedeljivosti bezbednosti. Tekst pisma prenosimo u celini.


Svima je dobro poznato da je Rusija ozbiljno zabrinuta zbog rasta vojno-političke napetosti u neposrednoj blizini njenih zapadnih granica. U cilju sprečavanja dalje eskalacije, ruska strana je 15. decembra 2021. godine predstavila nacrte dva međusobno povezana međunarodno-pravna dokumenta – Sporazum između Rusije i SAD o bezbednosnim garancijama i Sporazum o merama osiguravanja bezbednosti Rusije i članica Severnoatlantskog saveza.

Odgovori SAD i NATO-a na naše predloge koji su stigli 26. januara 2022. godine svedoče o značajnim razilaženjima u tumačenju glavnog principa za celokupnu arhitekturu evropske bezbednosti – principa jednake i nedeljive bezbednosti. Smatramo neophodnim da se odmah razjasni ovo odlučujuće pitanje sa stanovišta izgleda za dijalog.

U Povelji o evropskoj bezbednosti, koja je potpisana na samitu OEBS-a u Istanbulu u novembru 1999. godine, formulisana su osnova prava i obaveze zemalja-učesnica Organizacije u pogledu nedeljivosti bezbednosti. Naglašeno je pravo svake države-članice na slobodan izbor ili menjanje načina osiguravanja svoje bezbednosti, uključujući savezničke sporazume u skladu sa njihovim razvojem, isto kao i (pravo) na neutralnost. U istom paragrafu Povelje to je direktno uslovljeno obavezom svake države da ne jača svoju bezbednost na račun bezbednosti drugih. Tamo se navodi da nijedna država, grupa država ili organizacija ne mogu imati primarnu odgovornost za održavanje mira i stabilnosti u regionu OEBS-a niti smatrati bilo koji njegov deo sferom svog uticaja.

Na samitu OEBS-a u Astani u decembru 2010. godine lideri naših zemalja odobrili su Deklaraciju kojom je potvrđen taj celokupan paket međusobno povezanih obaveza.
Međutim, zapadne zemlje i dalje izvlače iz njega samo stavove koji su im potrebni, odnosno – pravo država na slobodan izbor saveza radi osiguravanja isključivo svoje bezbednosti. Stidljivo se izostavlja „u skladu sa njihovim razvojem“, jer je i ta odredba bila sastavni deo poimanja „nedeljivosti bezbednosti“, odnosno obaveznog odstupanja vojnih saveza od prvobitne funkcije obuzdavanja i njihove integracije u evropsku arhitekturu na kolektivnim principima, a ne principima uske grupe. Princip nedeljivosti bezbednosti selektivno se tumači da bi se opravdao put u pravcu neodgovornog širenja NATO-a.

Karakteristično je da u komentarima o spremnosti da razvijaju dijalog o arhitekturi bezbednosti u Evropi predstavnici Zapada pažljivo izbegavaju pominjanje Povelje o evropskoj bezbednosti i Astanske deklaracije. Pozivaju se samo na starija dokumenta OEBS-a, a posebno često na Parisku povelju za novu Evropu iz 1990. godine koja ne sadrži obavezu, koja je postala „neprijatna“, da se ne jača bezbednost svojih država na račun drugih. U zapadnim prestonicama takođe se trude da ne primećuju jedan od ključnih dokumenata OEBS-a – Kodeks ponašanja koji se tiče vojno-političkih aspekata bezbednosti iz 1994. godine, u kojem se otvoreno navodi da će prilikom izbora načina osiguravanja bezbednosti, uključujući članstvo u savezima, države „uzimati u obzir legitimne bezbednosne interese drugih država“.

Stvari ne funkcionišu tako. Smisao sporazuma o nedeljivosti bezbednosti je u tome da je bezbednost ili ista za sve ili ne postoji ni za koga. I kao što je predviđeno Istanbulskom poveljom, svaka zemlja-članica OEBS-a ima jednako pravo na bezbednost, a ne samo članice NATO-a koje tumače to pravo kao da se odnosi isključivo na članice severnoatlantskog „ekskluzivnog“ kluba.

Neću komentarisati druge stavove i postupke NATO-a koje karakteriše težnja tog „odbrambenog“ bloka ka vojnoj nadmoći i upotrebi sile, zaobilazeći prerogative Saveta bezbednosti UN. Samo ću reći da su takvi postupci u suprotnosti sa temeljnim evropskim obavezama, uključujući obaveze koje su sadržane u pomenutim dokumentima da se održavaju vojni potencijali „srazmerni legitimnim individualnim i kolektivnim potrebama u oblasti bezbednosti, uzimajući u obzir obaveze prema međunarodnom pravu, kao i legitimne interese bezbednosti drugih država“.

Govoreći o aktuelnoj situaciji u Evropi, naše kolege iz SAD, NATO-a i Evropske unije stalno pozivaju na „deeskalaciju“ i pozivaju Rusiju da „odabere put diplomatije“. Želim da podsetim da smo decenijama išli tim putem. Najvažnije etape – dokumenta sa samita u Istanbulu i Astani – direktan su rezultat upravo diplomatije. Činjenica da Zapad sada otvoreno pokušava da jednostrano revidira ta diplomatska dostignuća lidera svih zemalja OEBS-a u svoju korist izaziva duboku zabrinutost. Situacija zahteva pošteno razjašnjenje stavova.

Želimo da dobijemo jasan dogovor na pitanje kako naši partneri razumeju svoju obavezu da ne jačaju sopstvenu bezbednost na račun bezbednosti drugih država na osnovu posvećenosti principu nedeljivosti bezbednosti? Kako konkretno Vaša Vlada namerava da poštuje tu obavezu u praksi u današnjim uslovima? Ako odbacujete tu obavezu, molimo da to jasno saopštite.

Bez potpunog razjašnjenja tog ključnog pitanja, koje se tiče međusobne povezanosti prava i obaveza odobrenih na najvišem nivou, nemoguće je obezbediti balans interesa koji je sadržan u dokumentima sa samita u Istanbulu i Astani. Vaš odgovor će pomoći da se bolje razume u kojoj su meri naši partneri spremni za dogovor, kao i mogućnosti za zajednički napredak po pitanju smanjenja napetosti i jačanja evropske bezbednosti.

Očekujemo brzu reakciju. Ne bi trebalo da oduzme mnogo vremena, jer se radi o razjašnjenju koncepcije na osnovu koje je Vaš predsednik (premijer) potpisao odgovarajuće obaveze.

Takođe polazimo od toga da će reakcija na pismo biti na nivou država, jer je svaka naša zemlja individualno prihvatila pomenute obaveze, a ne u ime ili u sastavu nekog bloka.


izvor

[Dreadnought]

Putin accuses US, allies of trying to lure Russia into a war in Ukraine

Russian President Vladimir Putin accused the West on Tuesday of deliberately creating a scenario designed to lure it into war and ignoring Russia's security concerns over Ukraine.

[Dreadnought]

‘They Said One thing, And Did Another’: Putin on NATO Expansion

Answering a reporter’s question at the joint press event with Hungary's Prime Minister, Putin delivered his remarks on NATO expansion eastwards, highlighting that the promises made to Russia were violated.

[Dreadnought]

Gde su vam rakete "Tomahavk"? A gde su vaše rakete? Isplivao i tajni dogovor


Sve je više upotrebe reči "rat" kada se govori o tenzijama oko Ukrajine. Ali, jedan izveštaj pokazuje šta se dešava iza kulisa zveckanja oružjem.

Naime, kako navodi agencija Blumberg, koja se poziva na svoje poverljive izvore, Bela kuća i Kremlj ustvari planiraju da razmene "pipave" informacije oko toga ko ima kakve rakete i gde su smešteni.

Kako tvrdi Blumberg, Bela kuća je obavestila Kremlj da je spremna za razgovore o načinima kojima bi Rusija mogla da proveri da nema ofanzivnih krstarećih raketa „"Tomahavk" stacioniranih u NATO bazama u Rumuniji i Poljskoj, ali ako bi Moskva bila voljna da podeli sa Vašingtonom slične informacije o raketama u određenim ruskim bazama.

Predlog SAD ima za cilj da ublaži zabrinutost Moskve da bi lanseri u bazama mogli da se koriste za gađanje Rusije, navodi Blumberg pozivajući se na izvore upoznate sa ovim pitanjem.

Jedan izvor je dodao da bi do bilo kakvog sporazuma moglo da dođe tek nakon razgovora SAD sa saveznicima, posebno Poljskom i Rumunijom, i da bi on trebalo da sadrži dogovor o kontroli brojnih ruskih baza u kojima se nalazi kopneno oružje.

Predlog odražava napore SAD da dođu do sporazuma sa Rusijom u pokušaju smirivanja tenzija oko Ukrajine, pošto Moskva, kako navodi Blumberg, gomila trupe na granici sa Ukrajinom, a SAD i drugi NATO saveznici upozoravaju da bi do invazije moglo doći uskoro ako se ne pronadje diplomatski izlaz.


Tajni odgovor

S druge strane, španski list "Pais" objavio je ceo tekst tajnog odgovora Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama.

Radi se o dva dokumenta na engleskom jeziku: odgovor Alijanse na četiri stranice i odgovor Vašingtona na pet stranica. Tekstovi sadrže odredbe koje su, u ovom ili onom obliku, već iznele zapadne strane na zvaničnom nivou ili su se pojavile u zapadnim medijima pozivajući se na izvore.

Iz dokumenata sledi da su SAD spremne da razgovaraju sa Rusijom o međusobnim obavezama o ograničenju razmeštanja ofanzivnih raketnih sistema i snaga u Ukrajini, preneo je Sputnjik.

Takođe se navodi da su SAD spremne da razmotre mogućnost potpisivanja dokumenta sa Rusijom o bezbednosnim pitanjima od zajedničkog interesa.

SAD i NATO su dalje izjavili da će se uzdržati od raspoređivanja nuklearnog oružja u istočnoj Evropi.

SAD su spremne da sa Rusijom razgovaraju o mehanizmu koji će omogućiti da se potvrdi nerazmeštanje krstarećih raketa „Tomahavk“ u Rumuniji i Poljskoj.

SAD su spremne da započnu dijalog sa Rusijom o kontroli naoružanja u oblasti raketa srednjeg i kratkog dometa, dodaje se u objavljenom tekstu.

NATO je saopštio da ne želi konfrontaciju, ali da neće praviti kompromise oko principijelnih pitanja za sebe.

Istovremeno, Putin je juče izjavio da su u odgovoru SAD i NATO-a ignorisane fundamentalne zabrinutosti Rusije.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021. nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država-članica Severnoatlantskog saveza. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.

Konsultacije o ovim pitanjima održane su 10. januara u Ženevi, 12. januara u Briselu je održan sastanak Saveta Rusija-NATO, a 13. januara u Beču je održan sastanak Stalnog saveta OEBS-a.

Sjedinjene Američke Države i NATO u sredu su predali Rusiji odgovore na predloge o bezbednosnim garancijama.


izvor

[Dreadnought]

Mediji: Britanski brod prati dva ruska broda u Lamanšu


Vojni brod britanske mornarice prati dva ruska vojna broda koja prolaze kroz Lamanš, saopštio je list „Miror“, pozivajući se na Ministarstvo odbrane Velike Britanije.

„Kao jedinstven odgovor sa našim saveznicima, Kraljevska mornarica prati prisustvo ruskih vojnih brodova koji plove kroz Lamanš“, rekao je portparol Ministarstva, prenosi list.
Prema njegovim rečima, praćenje ruskih brodova je „normalna reakcija“.

Za sada se ne navode detalji u vezi sa ovom operacijom.

Ranije su francuske Oružane sange saopštile da prate ruske brodove „Soobraziteljni“ i „Stojki“.

Kako je precizirano, rad na praćenju ruskih broda je zatim poveren britanskoj fregati „Argil“ i američkom nosaču aviona „Ruzvelt“.


izvor

[Dreadnought]

"Stavili su nam na granice biološke laboratorije"; "Predsednik zna"


Biološke laboratorije, koje finansira Vašington, nalaze se blizu ruskih granica i veliki su rizik, izjavila je direktorka Ruske službe za fitosanitarni nadzor.

Kako kaže Ana Popova za Sputnjik, jedan od elemenata zaštite od njih je projekat "Sanitarni štit".

"Jedan od bioloških rizika je razvoj sintetičke biologije. Kod nas su i vakcine sastavljene od različitih aminokiselina, simuliraju proteine određenog patogena. Ali na isti način, danas je moguće sastaviti patogen. Naravno, rizici su veoma visoki. Razumemo ih zajedno sa kolegama iz drugih resora i protivimo im se", rekla je Popova u intervjuu za Sputnjik.

Ona je ocenila da je "Sanitarni štit zemlje", koji se realizuje po nalogu predsednika Rusije Vladimira Putina kao mera za borbu protiv pandemije kovida i sprečavanje sličnih bolesti u budućnosti – jedan od elemenata zaštite ruskog stanovništva od takvih pretnji.

"Nažalost, veoma su nam blizu te laboratorije koje imaju pravo da rade sa najopasnijim patogenima. I niko ne zna tačno sa čime oni zapravo tamo rade. Stoga su to, naravno, dodatni rizici o kojima vodimo računa u svom radu i od kojih moramo da zaštitimo stanovništvo Ruske Federacije. To je loša priča, ali ona postoji. I moramo da se štitimo od nje“, naglasila je direktorka Rospotrebnadzora.

Prema njenim rečima, "Sanitarni štit" bi trebalo da bude zajednički sa zemljama Zajednice nezavisnih država (ZND), s obzirom na to da su prostor i mere za borbu protiv infekcija zajednički.

"Imamo nalog predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina da sarađujemo sa kolegama u zemljama ZND kako bismo im pomogli da obnove nekadašnju, ali izgubljenu, istraživačku bazu za rad sa patogenima visokog nivoa opasnosti", dodala je.

Sputnjik podseća da je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev je 2019. godine upozorio da su Sjedinjene Američke Države pustile u rad više od 200 bioloških laboratorija širom sveta, uključujući i u zemljama koje su u susedstvu Rusije, kao što su Gruzija, Ukrajina i druge.

Patrušev je prošle godine istakao da američke biološke laboratorije po celom svetu nose realnu opasnost po zdravlje desetine miliona ljudi.


izvor

[Dreadnought]

Blinken razgovarao sa zvaničnicima NATO, EU i OEBS o Ukrajini


Američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je telefonom sa visokim zvaničnicima NATO, EU i OEBS o situaciji u Ukrajini, saopšteno je iz Stejt departmenta.

Državni sekretar Entoni Džej Blinken razgovarao je telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, predsedavajućim OEBS Zbignjevom Rauom i visokim predstavnikom za spoljne poslove i bezbednosnu politiku EU Žozepom Boreljom, prenosi Tanjug.

Sekretar Blinken je još jednom potvrdio podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine i razgovarao o diplomatskim aktivnostima sa Rusijom u pozadini ničim izazvanog nagomilavanja ruskih oružanih snaga duž granice sa Ukrajinom”, navodi se u saopštenju Stejt departmenta, prenosi TAS S.

U međuvremenu, novinarka „Glasa Amerike” Karla Bab objavila je na svom Tviter nalogu da američki sekretar za odbranu Lojd Ostin ovoga meseca planira da putuje u Evropu, gde će se sastati sa predstavnicima NATO saveznika povodom situacije u Ukrajini i tekućih pregovora sa Rusijom.

Babova navodi da će Ostin prisustvovati ministarskom skupu članica NATO, koji je za 16. i 17. februar zakazao generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg, prenosi TAS S.


izvor

[Dreadnought]

Amerika će rasporediti u Poljsku još 2.500 vojnika


Sjedinjene Američke Države će rasporediti dodatnih 2.500 vojnika u Poljsku u okviru prebacivanja svojih vojnih snaga u istočnu Evropu, izjavio je danas šef poljskog Biroa za nacionalnu bezbednost Pavel Soloh, prenosi ruski Sputnjik.

„Mi se oslanjamo na američke vojnike. Takve pregovore smo već vodili. SAD su pre neki dan saopštile da će prebaciti više od 8.500 vojnika u celu istočnu Evropu. Izgleda da ćemo imati oko 2.500 dodatnih vojnika”, rekao je Soloh za Poljski radio.

Soloh je, takođe, rekao da postoje dva aktuelna plana, pri čemu jedan scenario predviđa da američki vojnici budu prisutni u istočnoj Evropi, uključujući Poljsku, a drugi predviđa stvaranje mehanizma za raspoređivanje značajnog broja trupa, ukoliko za tim bude potrebe, preneo je Tanjug.

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je u petak da će premestiti američke vojnike u zemlje istočne Evrope i NATO-a „u bliskoj budućnosti”.

„Poslaću američku vojsku u istočnu Evropu u zemlje NATO-a u skorijoj budućnosti. To neće biti veći broj vojnika”, saopštila je tada Bela kuća.

Pentagon je potom potvrdio da je stavio oko 8.500 vojnika u pripravnost za moguće raspoređivanje u Evropi zbog navodnog gomilanja ruske vojske na granici sa Ukrajinom.

Kremlj je više puta negirao te navode, ističući da ruske trupe koje se nalaze na teritoriji svoje zemlje ne predstavljaju pretnju nikome.

Pentagon, međutim, i dalje nastavlja da tvrdi da „Rusi nemaju nameru da smanje napetosti”, iako ukrajinske vlasti tvrde drugačije.


izvor

[Dreadnought]

Šta Amerika i NATO nude Rusiji u zamenu za povlačenje sa spornih teritorija


U dokumentima u koje je imao uvid španski Pais se, između ostalog, navodi da su SAD spremne da razgovaraju o inspekcijama objekata u Rumuniji i Poljskoj, u kojima su postavljeni protivvazdušni raketni sistemi, u zamenu za inspekcije takvih istih objekata ruskih oružanih snaga

SAD i NATO su ponudili Moskvi dijalog o kontroli naoružanja i mere za sprečavanje incidenata u zamenu za deeskalaciju situacije u vezi sa Ukrajinom i povlačenje ruskih trupa i mirovnjaka sa Krima, Pridnjestrovlja, iz Južne Osetije i Abhazije.

Ovo stoji u tekstu poverljivog odgovora SAD i NATO na ruske zahteve o bezbednosnim garancijama, koji je danas objavio španski dnevnik Pais.

„Rusija da povuče snage iz Ukrajine (misli se na Krim), Gruzije (Južna Osetija i Abhazija) i Republike Moldavije (Pridnjestrovlje) gde su raspoređene bez saglasnosti zemlje domaćina”, navodi se u tekstu, prenosi Tanjug.

U dokumentima u koje je imao uvid španski Pais se, između ostalog, navodi da su SAD spremne da razgovaraju o inspekcijama objekata u Rumuniji i Poljskoj, u kojima su postavljeni protivvazdušni raketni sistemi, u zamenu za inspekcije takvih istih objekata ruskih oružanih snaga.

U dokumentu SAD izražavaju spremnost da razgovaraju o „mehanizmima transparentnosti kroz koje bi bilo potvrđeno odsustvo krstarećih raketa „tomahavk” na lokacijama u Rumuniji i Poljskoj, pod uslovom da Rusija pristane na recipročne mere i uvid u dve raketne baze”.

„Moramo da se konsultujemo sa NATO saveznicima, uključujući Rumuniju i Poljsku o ovom pitanju”, navodno piše u dokumentu na koji se poziva dnevnik Pais.

Zapadni vojni blok takođe poziva Moskvu na deeskalaciju situacije u Ukrajini, a zauzvrat NATO i SAD „ostaju otvoreni za smislene diskusije o kontroli naoružanja i dijalog sa Rusijom o uzajamnoj transparentnosti i merama za izgradnju poverenja”.

Na Zapadu i u Kijevu se u poslednje vreme često izražava zabrinutost zbog navodnih priprema Moskve da izvrši invaziju na Ukrajinu.


Peskov: Moskva nema nameru da komentariše pisanje Paisa

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je Moskva upoznata sa objavljivanjem odgovora SAD i NATO na ruske predloge o bezbednosnim garancijama u španskom dnevniku Pais, ali da to ne želi da komentariše.

„Mi nismo ništa javno objavili, ali naravno, videli smo publikaciju. Ne želim da je komentarišem. To morate pitati Pais ili špansku vladu, a ne nas”, rekao je Peskov, prenosi Tanjug.

Kremlj je saopštio danas da Rusija ima planove da se zaštiti od mogućih američkih sankcija i umanji njihove posledice i pozvao Belu kuću da prestane da „podiže tenzije” u Evropi.

Vašington i NATO su do sada odbijali da daju Moskvi garancije da će zapadna vojna alijansa prestati da se širi na istok i da neće raspoređivati ofanzivno naoružanje u Ukrajini.


izvor

[Dreadnought]

Da li će se NATO pozvati na Član 5?


Rusija ponovo preti invazijom na Ukrajinu, tvrdi NATO. U toku su diplomatski napori da se to spreči. NATO šalje trupe u okolne zemlje kao podrška Ukrajini.

Istovremeno, i Rusija je na granicu sa Ukrajinom poslala dodatne vojne trupe.

Ali, od toliko nagomilanog teškog naoružanja, pitanje je da li će ono biti upotrebljeno, kao i ko će ga upotrebiti. Naime, Ukrajina nije članica NATO-a, iako je u centru trenutne krize, i svo oružje je raspoređeno oko te zemlje.

NATO ne može da direktno brani Ukrajinu jer ona nije člnanica te Alijanse, ali postavlja se pitanje da li bi onda NATO mogao da potegne pitanje Člana 5.

Na konferenciji za novinare u petak, američki ministar odbrane Lojd Ostin je više puta podsetio Rusiju da Član 5 NATO ugovora obavezuje Sjedinjene Države i saveznike da priteknu u pomoć svojim istočnoevropskim članicama u slučaju da Rusija napadne bilo koju od njih.

"Naš fokus nije na borbama u Ukrajini", rekao je on i dodao da se "radi na uveravanju partnera i saveznika u NATO-u".


Šta je Član 5

Međusobna odbrana članica NATO objašnjena je jednostavnoim "mantrom" - strane su saglasne da se oružani napad na jednu od članica NATO, ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi smatra napadom na sve članice Alijanse.

Dalje je objašnjeno da ako je napadnuta jedna članica alijanse, NATO mora da preduzme akcije koje smatra neophodnim, uključujući i upotrebu oružane sile, kako bi održao bezbednost severnoatlantskog područja.

Ali, postoji i član Član 5, koji dozvoljava oružani odgovor članica NATO u slučaju napada na zemlju koja nije članica Alijanse, ali je taj član nejasno formulisan i širokopostavljen, pa ostavlja prostora za druge vrste akcija.

Tako se NATO do sada samo jednom pozvao na Član 5, nakon niza napada 11. septembra 2001. godine, kada je teroristička grupa Al Kaida napala Sjedinjene Američke Države.

Nakon napada NATO je u znak podrške SAD-u rasporedio snage u Avganistanu gde se od 2003. do 2014. godine to telo vodilo pod nazivom Međunarodne bezbednosne snage (ISAF).


izvor

[Dreadnought]

Macron Speaks to Putin Again, French-Russian Talks, Italy Joins, US Debacle at UN, UK Frozen Out

[Dreadnought]

Berlin: Nuklearna strategija NATO ostaje na snazi sve dok Rusija ima to oružje


Zajednička nuklearna strategija NATO ostaće na snazi sve dok Rusija bude posedovala tu vrstu naoružanja, saopšteno je u Berlinu.

„Rusija poziva da se obustavi Strategija zajedničkog korišćenja nuklearnog arsenala NATO od strane država članica (Nuclear sharing) na Zapadu, da je više nema. Strategija će ostati na snazi sve dok Rusija bude imala to naoružanje“, rekla je šefica Odbora Bundestaga za odbranu Mari-Agnes Štrak-Cimerman na pitanje da li NATO treba da pruži bezbednosne garancije Moskvi.

Ona je dodala da bi ponovno aktiviranje niza međunarodnih sporazuma u oblasti nuklearne bezbednosti bilo – dobra vest.

Prema mišljenju Štrak-Cimermanove, razmatranje garancija bezbednosti prema Rusiji predstavlja veštačku diskusiju.

„Rusija je dobila garancije bezbednosti u okviru Akta NATO-Rusija. Nema pretnje koja dolazi od NATO. Ne znam gde bi se nalazile neke jedinice NATO kod nekih granica i tako ugrožavale Rusiju. To se ne dešava. Možemo da razjasnimo. Vidimo šta se dešava u Evropi i zato je to što je predloženo veštačka diskusija da bi se podigla napetost“, rekla je ona.


izvor

[Dreadnought]

Zabranjeno emitovanje RT u Nemačkoj


Komisija za registraciju i nadzor nemačkog medijskog regulatora MABB zabranila je emitovanje televizije RT DE u zemlji zbog nedostatka dozvole.

„Komisija za registraciju i nadzor zvanično je 1. februara zabranila organizaciju i emitovanje programa RT DE u Nemačkoj, jer za to ne postoji potrebno odobrenje u skladu sa zakonom o medijima“, navodi se u saopštenju.

Pored satelitskog emitovanja, regulator je takođe zatražio da se prekine emitovanje programa na portalu, putem mobilnih aplikacija i smart TV aplikacija RT njuz. Istovremeno, nemačka strana smatra da televizija ne može da traži izdavanje drugih dozvola koje su na snazi u EU.

RT DE će uložiti žalbu sudu na ovu odluku, saopštila je zamenica glavne urednice RT Ana Belkina, naglasivši da će televizija nastaviti emitovanje programa iz Moskve.

Ranije je nemački regulator za medije MABB primorao evropskog satelitskog operatora „Eutelsat 9B“ da ukloni sa svoje platforme novi televizijski kanal na nemačkom jeziku „RT DE“ koji emituje program iz studija u Moskvi.


izvor