Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Procurio odgovor NATO i Amerike Rusiji
Tanjug 02.02.2022.

SAD i NATO su ponudili Moskvi dijalog o kontroli naoružanja i mere za sprečavanje incidenata u zamenu za deeskalaciju situacije u vezi sa Ukrajinom i povlačenje ruskih trupa i mirovnjaka sa Krima, Pridnjestrovlja, iz Južne Osetije i Abhazije.

Ovo stoji u tekstu poverljivog odgovora SAD i NATO na ruske zahteve o bezbednosnim garancijama, koji je danas objavio španski dnevnik Pais.

- Rusija da povuče snage iz Ukrajine (misli se na Krim), Gruzije (Južna Osetija i Abhazija) i Republike Moldavije (Pridnjestrovlje) gde su raspoređene bez saglasnosti zemlje domačhina - navodi se u tekstu, prenosi TAS.

U dokumentima u koje je imao uvid španski Pais se, između ostalog, navodi da su SAD spremne da razgovaraju o inspekcijama objekata u Rumuniji i Poljskoj, u kojima su postavljeni protivvazdušni raketni sistemi, u zamenu za inspekcije takvih istih objekata ruskih oružanih snaga. U dokumentu SAD izražavaju spremnost, prema dokumentu, da razgovaraju o "mehanizmima transparentnosti kroz koje bi bilo potvrđeno odsustvo krstararećih raketa Tomahavk na lokacijama u Rumuniji i Poljskoj, pod uslovom da Rusija pristane na recipročne mere i uvid u dve raketne baze".

"Moramo da se konsultujemo sa NATO saveznicima, uključujući Rumuniju i Poljsku o ovom pitanje“, navodno piše u dokumentu na koji se poziva dnevnik Pais.

Zapadni vojni blok takođe poziva Moskvu na deeskalaciju situacije u Ukrajini, a zauzvrat NATO i SAD "ostaju otvoreni za smislene diskusije o kontroli naoružanja i dijalog sa Rusijom o uzajamnoj transparentnosti i merama za izgradnju poverenja". Na Zapadu i u Kijevu se u poslednje vreme često izražava zabrinutost zbog navodnih priprema Moskve da izvrši invaziju na Ukrajinu.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov osudio je ove izjave kao prazne i neosnovane priče koje podižu tenziju, ističući da Rusija nikome ne preti.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Tajfuni RAF poleteli na grupu letelica koje su zoni od interesa Londona
P. Z. S. / ukdefencejournal.org.uk 02. 02. 2022.

BRITANSKI avioni su trenutno u vazduhu reagujući na približavanje ruskih bombardera. RAF rutinski identifikuje, presreće i prati ruske avione koji prolaze u međunarodnom vazdušnom prostoru u blizini područja interesovanja Ujedinjenog Kraljevstva.


Ovo je rutinska kontrola i nema razloga za brigu. Avioni tipa Tajfun za brze reakcije su angažovani da presretnu ruske bombardere dok se približavaju zoni interesovanja Velike Britanije.
Portparol RAF-a je potvrdio:

- Lovci Tajfun za brzo reagovanje iz eskadrile RAF u Losimutu, uz podršku tankera Vojadžer iz RAF baze u Brize Nortonu, pleteli su protiv neidentifikovanih aviona koji se približavaju zoni interesovanja Ujedinjenog Kraljevstva. Nećemo nuditi nikakve dodatne detalje o ovoj tekućoj operaciji dok se ne završi.

Koja je razlika između područja interesa Ujedinjenog Kraljevstva i suverenog vazdušnog prostora Ujedinjenog Kraljevstva?

Suvereni vazdušni prostor je onaj vazdušni prostor iznad teritorije jedne nacije i područje od interesa obuhvata međunarodni vazdušni prostor za koji je država na neki način odgovorna, kao što je pružanje usluga kontrole letenja. Ulazak u oblast interesovanja je u redu, rutinski i nešto normalno. Ulazak u nacionalni suvereni vazdušni prostor nije. Malo je verovatno da će ovi avioni ući u britanski suvereni vazdušni prostor. Specijalista za obaveštajne poslove otvorenog koda @mm0ndk je potvrdio da su najmanje 3 LOVCA-bombardera u vazduhu uz podršku 3 tankera i aviona A-50 AVAKS.

Kako funkcioniše zadatak upozorenja za brzu reakciju?

Prema veb stranici RAF-a, Nacionalni operativni centar protivvazdušne odbrane (NADOC) pri vazdušnoj komandi RAF-a,u Haj Vajkombu objedinjuje informacije sa radarskih lokacija širom Ujedinjenog Kraljevstva i iz civilnog vazdušnog saobraćaja i obaveštajnih agencija.

- Odlučili su da je pretnja dovoljna da mlaznjaci Tajfun polete i prenesu naređenje Centrima za kontrolu i izveštavanje (CRC) RAF u Skamptonu i Boulmeru. CRC-ovi imaju direktan kontakt sa pilotima u RAF Losimautu i prenose šifrovanu poruku. Piloti RAF u Koningsbiju dobijaju naređenje da budu u pripravnosti u kokpitima svojih Tajfuna. Baza RAF u Koningsbiju je druga KRA stanica u Velikoj Britaniji.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Zapad računa sa pogrešnim stereotipima zbog čega može da izbije krvavi rat u Ukrajini
Novosti online 02. 02. 2022.

VREME je da se razobliče zastareli stereotipi o ruskoj vojsci: Kako mogućnost eskalacije ruskog rata u Ukrajini postaje sve veća i veća, poznati strateg i istoričar se oglasio na društvenim mrežama i tvrdi da bi se moskovske snage mogle lako odbiti malim udarima i gerilskim ratovanjem.

- Moj poziv da ukrajinska nacionalna milicija brzo obučenih dobrovoljaca napadne ruske kolone (finski model) pogrešno je predstavljena kao poziv na beskrajni gerilski rat… Nakon gubitka nekoliko vojnika, Rusi će se povući (kao u Čečeniji). Gubitak 10.000 pre doručka nikada nije naštetio karijeri ruskog generala, ali bez novih vojnika, i Rusija nije tako hrabra. Nema tolerancije na žrtve.

Pozivanje na Čečeniju i Finsku je neobično jer oba sukoba sa Rusijom sugerišu određene operativne i taktičke pouke, nijedan se nije završio pobednički za protivnike Rusije. Da, 1996. čečenski separatisti su uspeli da primoraju ruske trupe da se povuku u Prvom čečenskom ratu — ali su potom brutalno slomljeni četiri godine kasnije. I iako su Finci izveli majstorsku mobilnu odbranu od većih sovjetskih snaga 1939-1940. i 1944. godine, Helsinki je na kraju ipak bio primoran da traži mir i oba puta ustupi Karelsku prevlaku. Veće pitanje je to što je pogrešno pretpostaviti da stereotipi o ruskoj i sovjetskoj vojsci iz svetskih ratova, hladnog rata ili Jeljcinovih godina nužno ostaju tačni i danas.

To bi bilo slično pretpostavci da su specifični problemi američke vojske bazirane na regrutaciji tokom Vijetnamskog rata, kao što je praksa „flagovanja“ nepopularnih oficira granatama, isti kao i problemi američke dobrovoljačke vojske danas. Nije da nikada ne postoji kontinuitet ili da se svi problemi ispravljaju, ali se vojska zaista menja na bolje i gore kao odgovor na istorijsko iskustvo i promenu materijalnih okolnosti. Imajući to na umu, pogledajmo nekoliko kestena o ruskoj vojsci kojoj je potrebno penzionisanje.

Mit broj 1: Ruski rat u Čečeniji 1994-1995. pokazuje koliko je ruska vojska nesposobna i zastarela četvrt veka kasnije.

Katastrofalan Prvi čečenski rat u Rusiji otkrio je šokantno propadanje ruske vojske sa njenog vrhunca iz sovjetske ere.

Ekonomski kolaps i korupcija doveli su do disfunkcija u rasponu od oficira koji su pokušavali da prodaju podmornice prodavcima droge, do alkoholizma na terenu i borbenih pilota koji su leteli samo 10 do 20 sati godišnje — što je kulminiralo ponižavajućim uništavanjem ruskih oklopnih kolona u Groznom.

Realnost: Ruska vojska se značajno promenila kao odgovor na iskustva u Čečeniji, Gruziji, Siriji i Ukrajini.

Putin je 1999. poslao rusku vojsku da ponovo okupira Čečeniju. Koristeći revidiranu taktiku gradskog ratovanja, metodično je sravnio Grozni sa zemljom, a zatim je izdržala skoro deceniju nasilne pobune da bi slomila preživele pobunjenike. Pored desetina hiljada smrtnih slučajeva civila, ruska vojska, ministarstvo unutrašnjih poslova i policijske snage pretrpele su 7.000 mrtvih, što teško podržava ideju da Rusija nije u stanju da toleriše žrtve. U skorije vreme, posle neodovoljnog učinka u ratu sa Gruzijom 2008. godine, Moskva je 2009. započela novi napor da reorganizuje, profesionalizuje, modernizuje i selektivno dokapitalizuje svoju vojsku.

Do 2014. i 2015. godine, ratovi u Ukrajini i Siriji otkrili su rusku integraciju nadzora dronova, sposobnosti preciznih udara i negiranih privatnih vojnih kompanija kao oruđa za vođenje rata sa manjim brojem žrtava među redovnim ruskim snagama.

Mit broj 2: Rusija se uvek oslanja na ogroman broj vojnika da bi pobedila protivnike

Vojno-istorijska karikatura je da se Moskva oslanjala na golemu masu ljudii teškog naoružanja da bi pobedila kvalitativno superiornije neprijatelje. U stvarnosti, iako su postojale prave doktrinarne i tehničke inovacije u sovjetskoj vojsci pre i tokom Drugog svetskog rata, ruski vojni lideri su bili sputani političkim čistkama, obrazovnim deficitima i jezičkim barijerama među sovjetskim vojnicima. Kao rezultat toga, tokom Drugog svetskog rata i Zimskog rata, ruska pešadija je ponekad bila upućivana na skupe napade ljudskih talasa da bi pregazila ukopane branioce. Čak iu pobedničkim kampanjama 1943-1945, za Crvenu armiju je bilo tipično da trpi veće žrtve od svojih poraženih neprijatelja.

Tokom Hladnog rata, Varšavski pakt je raspolagao više nego dvostruko više divizija i tri puta više tenkova nego NATO. Sovjetska strategija se svodila na pritisak cele vojske na NATO-ovu brojčano nadmašujuću odbranu u sektorima kao što je Fulda Gap, sa divizijama drugog i trećeg talasa koje su čekale u ešalonu da se prodru u oblasti u kojima je proboj izgledao obećavajući.

Realnost: Savremena ruska taktika naglašava 'beskontaktno' ratovanje

Rusija i dalje raspolaže daleko brojnijim snagama nego evropske vojske sa ekvivalentnim izdacima za odbranu, ali ne u razmerama Sovjetskog Saveza. U 21. veku Moskva mora da se zadovolji malom profesionalnijom vojskom, ona za kojuj se traži visokoobrazovano osoblje. Nedavni ratovi u Ukrajini i Siriji pokazuju kako ruske kopnene snage praktikuju „beskontaktno ratovanje“, u kojem vodeću ulogu preuzimaju precizna vatra velikog dometa, a ne mehanizovani napadi. Ovo se ogleda u preferiranoj ad-hoc borbenoj formaciji Kopnene vojske, Bataljonskoj taktičkoj grupi, koja kombinuje pešadijske i tenkovske čete sa neobično velikom količinom artiljerije.

Novi ruski priručnik drži tenkove i pešadiju van dometa direktne vatre sve dok veliki topovi i rakete ne izvrše većinu ubijanja. Ovo je moguće zahvaljujući novim sposobnostima dronova za nadgledanje i jedinica za elektronsko ratovanje da pronađu neprijateljske položaje bez potrebe da gurnu što više ljudi izviđača u opasnost. U teoriji, tenkovi i pešadijske čete u BTG-u štite artiljeriju od kontranapada i čiste preživele nakon bombardovanja.

U međuvremenu, u ratovima u Siriji i Ukrajini, ruska vojska je više volela da „outsorsuje“ lokalnim pomoćnim snagama, plaćenicima i zastupnicima popunu odbrambenih pozicija i bližih borbenih misija sa većim brojem žrtava.

Mit broj 3: Ruska armija je prvenstveno sastavljena od loše obučenih regruta.

Istina je da značajan deo ruske vojske čine regruti koji su plaćeni bagatelu (2.000 rubalja, tj. 25 dolara mesečno) i služe samo jednu godinu, od čega se polovina troši samo na učenje neophodnih veština i podvrgavanje posebno brutalnim obredima inicijacije. Još jedan nuspojava ove politike je nedostatak iskusnih podoficira (tj. narednika), što dovodi do veće zavisnosti od rukovodstva nižih oficira.

Istina: Većina ruskog vojnog osoblja danas su vojnici po ugovoru.

Iako su nedostaci jednogodišnjih regruta u Rusiji stvarni, oni sada čine veliku manjinu, a ne većinu ruske vojske. Članak CSIS-a iz 2020., na primer, broji 260.000 vojnih obveznika i 410.000 vojnika po ugovoru, koji imaju platu u proseku 62.000 rubalja mesečno. Što se tiče tvrdnji, Rusiji nedostaje ljudstvo zbog sve manjeg stanovništva, u stvari je samo 5% svake muške populacije godišnje regrutovano, a očekuje se da će se broj raspoložive radne snage povećati za najmanje jednu deceniju.

Mit broj 4: Rusija troši mali deo američke vojne potrošnje mereno međunarodnim standardima, tako da su njene vojne sposobnosti proporcionalno slabije.

Nedavno se ruska vojna potrošnja kretala između 50 i 60 milijardi dolara godišnje – manje od 10% godišnjeg budžeta za odbranu SAD. Skeptici vole da ističu da je bruto domaći proizvod Rusije na istom nivou kao i italijanski.

Svakako je tačno da im finansijska sredstva SAD omogućavaju da rasporede globalne mogućnosti projekcije moći, uključujući supernosače na nuklearni pogon i stotine stelt borbenih aviona koji daleko prevazilaze sve što ruska vojska može da uradi. Štaviše, neadekvatno finansiranje i vojno-industrijski nedostaci doveli su do godina kašnjenja čak i za istaknute projekte kao što su stelt lovac Su-57, tenk T-14 Armata i sistem protivvazdušne odbrane S-500.

Realnost: ruska vojska dobija više za svoj novac.

Ali bilo koji ekonomista može da vam kaže da dolar potrošen u Kini ili Rusiji može kupiti više od dolara u, recimo, Švajcarskoj ili Sjedinjenim Državama, što znači da ruski vojni sistemi koštaju mnogo manje od zapadnih, a plate koje se isplaćuju čak i vojnicima po ugovoru su mnogo manje nego u SAD ili Evropi. Štaviše, pad kursa rublje prema dolaru ne utiče direktno na cenu vojne opreme koju Rusija kupuje od ruskih firmi, tj. veći deo. Prilikom prilagođavanja kupovne moći, ovo može pomnožiti efektivnu potrošnju na odbranu najmanje za tri puta.

I iako Rusiji još uvek nedostaje ekvivalent mnogim američkim sistemima, ona zauzvrat ima kopnenu artiljeriju, protivvazdušnu odbranu i taktičke balističke rakete koje SAD još uvek ne koriste zbog većeg oslanjanja Vašingtona na vazdušnu moć, i ona se kreće napred sa integracijom raznih naoružanih dronova u službu 2020-ih. Ovi faktori i dalje ostavljaju Rusiju u deficitu u poređenju sa potrošnjom SAD, ali mnogo manjim nego što impliciraju dekontekstualizovane budžetske brojke. I zapamtite, Pentagon takođe pokušava da posveti većinu svojih vojnih napora suprotstavljanju Kini na Pacifiku.

Ukazivanje na zastarele stereotipe u vezi sa ruskom vojskom nema za cilj da uveća njenu moć, veliča njene kampanje ili brani kršenje ljudskih prava i invazije. Niti treba vršiti prekomernu kompenzaciju odbacivanjem trajnih kvalitativnih i ekonomskih ograničenja koja ruska vojska mora nadoknaditi.

Umesto toga, treba da se pomerimo sa stereotipa — čak i onih sa nekom istorijskom osnovom — koji pogrešno karakterišu šta ruska vojska danas može, a šta ne može.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Ako Rusija treba da povuče vojsku sa Krima, Amerikanci treba da napuste Teksas i zatvore Bondstil
Novosti online 02. 02. 2022.

KAO što SAD traže od Rusije da povuče vojsku sa Krima, tako Moskva može da zahteva od Vašingtona povlačenje trupa iz Teksasa.

Ako Vašington traži povlačenje mirovnjaka iz Pridnjestrovlja, Rusija može zatražiti zatvaranje Bondstila na KiM i povlačenje trupa iz te južne srpske pokrajine. Tako je ruski ekspert Konstantin Sivkov prokomentarisao odgovor SAD i NATO-a na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama, koje je objavio španski list „Pais“.

Ruska stručna javnost je saglasna u oceni da odgovori SAD i NATO-a nimalo ne izgledaju diplomatski i konstruktivno, jer se ignorišu ključni zahtevi Moskve, poput onog da se infrastruktura NATO-a vrati na granice iz 1997. godine. Utisak je da se sva krivica za probleme u svetu, a koje izazivaju SAD i njihovi saveznici, jednostavno prebacuje na Rusiju. Takođe, stiče se utisak da je Zapad spreman na određene dogovore, ali pod uslovom da Rusija deeskalira situaciju u Ukrajini. Pred Moskvu se unapred stavljaju neprihvatljivi uslovi, pošto Rusija uopšte i ne stoji iza eskalacije u Ukrajini, već se, naprotiv, zalaže za poštovanje Minskih sporazuma, stabilizaciju situacije toj zemlji i očuvanje mira.

Konkretno, iz dokumenata sledi da su SAD i NATO ponudili Rusiji dijalog o kontroli naoružanja i merama za sprečavanje incidenata u zamenu za deeskalaciju u Ukrajini i povlačenje ruskih trupa i mirovnih snaga sa Krima, Pridnjestrovlja, Južne Osetije i Abhazije. Ruski ekspert Konstantin Sivkov ističe da su takvi zahtevi neprihvatljivi i da treba poći od činjenice da je Krim deo Rusije, pa samim tim Moskva ne može da povuče vojsku sa svoje teritorije.

„Krim se prisajedinio Rusiji bez borbe, a na osnovu odluke žitelja Krima, koju su iskazali na referendumu na kome je više od 95 odsto stanovništva glasalo za povratak u sastav Rusiji. Dakle, apsolutno neadekvatni zahtevi“, ističe Sivkov.

Ekspert podseća da su nakon oružane agresije Tbilisija na Chinvali u avgustu 2008. godine Abhazija i Južna Osetija dobile nezavisnost, koju su priznale Rusija i niz drugih zemalja, dok su ruski mirovnjaci uspeli da zaustave sukob u Pridnjestrovlju.

- Priznali smo Južnu Osetiju i Abhaziju, gde imamo svoje baze zasnovane na dogovoru o međusobnoj saradnji, dok samo u Pridnjestrovlju imamo mirovnjake... Zato sada i mi možemo da kažemo — hajde, mi ćemo povući trupe iz Pridnjestrovlja, iz Južne Osetije i Abhazije, ali vi obnovite Jugoslaviju u potpunosti. Povucite svoje trupe iz Hrvatske, iz Bosne i Hercegovine, sklonite trupe sa KiM, koje ste takođe bombardovali i čije ste separatiste naoružavali. Hajde, da počnemo od toga - ističe Sivkov.

Ekspert dodaje da bi povlačenje ruske vojske za narode Pridnjestrovlja, Abhazije i Južne Osetije bilo izdaja.

„Tomahavci“ u Evropi — direktna pretnja Rusiji

SAD su zahtevale da se ne objavi tekst odgovora o bezbednosnim garancijama, što je Rusija prihvatila, ali su se dva dokumenta na engleskom jeziku (odgovor Alijanse na četiri stranice i odgovor Vašingtona na pet stranica) pojavila u medijima, što je u ruskim političkim krugovima pokrenulo pitanje poštovanja diplomatske etike od strane SAD i NATO-a.

Prema jednoj od tačaka dokumenta, vrata za ulazak Ukrajine u NATO ostaju otvorena, što je za Rusiju neprihvatljivo, a ruski predsednik Vladimir Putin je ranije upozorio da bi ulazak Ukrajine u NATO stvorio opasnost od izbijanja vojnog sukoba između Rusije i Alijanse zbog Krima. Osim toga, Vašington nije u potpunosti uzeo u obzir predloge ruske strane, a „spremnost“ Zapada da razgovara o kontroli naoružanja je sporna, s obzirom da se i ranije postignuti dogovori ne sprovode.

Takođe, u dokumentu se navodi da su SAD spremne da razmotre mogućnost potpisivanja sporazuma sa Rusijom o bezbednosnim pitanjima od zajedničkog interesa. SAD i NATO su izjavili da će se uzdržati od raspoređivanja nuklearnog oružja u Istočnoj Evropi i da su SAD spremne na dijalog sa Rusijom o mehanizmu koji će omogućiti da se potvrdi nerazmeštanje krstarećih raketa „Tomahavk“ u Rumuniji i Poljskoj, ali tek nakon dogovora sa saveznicima u bloku i pod uslovom da Rusija pristane na recipročne mere i uvid u svoje dve raketne baze.

Sivkov ocenjuje da je vojna inspekcija „dobra stvar“ u kontekstu povećanja mera za izgradnju poverenja, ali ostaje problem što se protivraketni sistemi „Edžis ašor“ sa lanserima Mk-41 u bazama u Evropi za kratko vreme iz odbrambenih mogu pretvoriti u ofanzivne. Još ako se ta infrastruktura pomeri dalje, ako se raketni sistemi SAD i NATO pojave u Ukrajini, onda će njihovo vreme leta do Moskve biti smanjeno na 7-10 minuta, a sa razmeštanjem hipersoničnog naoružanja — na pet.

- Da pojasnim, ako izvršimo proveru postojanja ili odsustva ’Tomahavka‘ na MK-41 u Rumuniji i Poljskoj, ostaje pitanje šta će se dešavati posle te provere, pošto je instaliranje ’Tomahavka‘ na te lansere pitanje od nekoliko sati. Dakle, mi smo pogledali, a oni su potom zamenili. Promena softvera se takođe brzo može rešiti. S druge strane, ako oni žele da pogledaju naše lansere ’Iskander‘ i uvere se kakve rakete koristi — neka izvole, ali ako žele da im pokažemo nešto ozbiljnije, onda mislim da to ne treba raditi - kaže Sivkov, podsećajući da je ranije i predsednik Rusije Vladimir Putin predlagao Alijansi da se izvrše provere i utvrdi pravo stanje sistema „Edžis ašor“ sa lanserima Mk-41 u bazama u Evropi i raketa 9M729 u objektima u Kalinjingradu.

Strategija globalizma i pritisci na Rusiju

Govoreći o daljem razvoju događaja oko bezbednosnih garancija, Sivkov nije optimističan.

- Cela ova priča oko Ukrajine diktirana je isključivo unutrašnjom političkom situacijom u SAD i Evropi i u službi je te iste unutrašnje politike. S druge strane, to je strategija globalizma, globalnih sila. Dakle, sve dok snage koje sada dominiraju u SAD, a Bajden je instrument globalista, to će se nastaviti - kaže Sivkov. Ekspert napominje da je još devedesetih godina prošlog veka, kao oficir ruskog Generalštaba, predvideo ove događaje i neminovnost takvog razvoja događaja, a potom je 2008. godine napisao članak -Karakter trećeg svetskog rata: kakav će on biti, u kome je sve to opisao, navodeći da je sukob između Rusije i SAD, odnosno NATO-a, neizbežan.

- Dakle, sve je predvidivo i sasvim sigurno — konfrontacija će se nastaviti. Ovo je geopolitika. Sve dok SAD ne uspostave kontrolu nad Rusijom vršiće pritisak na nju. Pokušavaće ili da je unište ili da preuzmu kontrolu, nema druge. Bez toga globalisti ne mogu uspostaviti globalni svet koji grade, kao što je i Klaus Švab napisao u svojoj knjizi - kaže Sivkov. On napominje da bi takav razvoj događaja mogao da izostane ako dođe do političkih promena u Americi.

Sivkov ponavlja da će se konfrontacija Moskve i Zapada nastaviti i da samo jaka i osnažena Rusija to može zaustaviti. On podseća da su ogromne tenzije postojale i između Sovjetskog Saveza i Amerike, sve dok SSSR nije stvorio nuklearnu trijadu koja je primorala Amerikance da sednu za pregovarački sto.

- Tada je postojao plan ’Dropšot‘, koji je predviđao nanošenje nuklearnog udara na 300 sovjetskih gradova radi njihovog uništenja. U to vreme su stalno narušavali naše teritorijalne vazdušne granice — mi smo obarali američke avione, a Amerikanci naše, čak i u neutralnim vodama. Događale su se strašne stvari. Zatim je došlo do direktnog rata u Koreji između SAD i Sovjetskog Saveza. Kada je SSSR dostigao tu moć koju je imao sve se završilo, jer su oni savršeno razumeli da će SAD stradati od jednog udara Sovjetskog Saveza - rekao je Sivkov.

Govoreći o daljim pregovorima Rusije sa SAD i NATO-om oko bezbednosnih garancija, ruski ekspert Andrej Kortunov ističe da Moskva neće „zalupiti vratima“, ali istovremeno neće ni odustati od zahteva koje je iznela u svojim predlozima. On takođe smatra i da neke od ideja iznete u odgovoru NATO-a i SAD zaslužuju pažnju, a to se pre svega odnosi na spremnost SAD da započnu dijalog sa Rusijom o kontroli naoružanja.

- To se, pre svega, tiče konkretnih pregovora, posebno u vezi sa moratorijumom na razmeštanje novih raketa srednjeg dometa od strane Rusije i SAD u Evropi, a takođe i pregovora o određenim vrstama vojnih aktivnosti između Rusije i NATO-a i oživljavanja Saveta Rusija—NATO. Sve ovo zaslužuje pažnju -smatra Kortunov.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Šta kaže NATO o tajnom dogovoru?
IZVOR: TANJUG SREDA, 2.02.2022.

Posle objave španskog lista o tajnom odgovoru SAD i NATO-a na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama, oglasila se i ova alijansa.

NATO je odbio da prokomentariše dokument koji je ranije danas objavio španski list "Pais".

"Nikada ne komentarišemo navodna curenja informacija", saopštio je NATO za rusku agenciju RIA Novosti.

NATO je, takođe, podsetio da je zvaničan stav Alijanse u vezi sa predlozima Rusije obelodanio generalni sekretar te organizacije na konferenciji za novinare, a nakon što je prethodno uputio pisane predloge Moskvi. Španski list "Pais" je danas preneo da je došao u posed odgovora koji su SAD i NATO uputili Rusiji u vezi sa njenim predlozima o bezbednosnim garancijama. U objavljenim dokumentima se navodi da su SAD spremne da razgovaraju o međusobnim obavezama sa Ruskom Federacijom u pogledu ograničavanja raspoređivanja ofanzivnih raketnih sistema i snaga u Ukrajini.

Istovremeno, nagovešteno je da je Vašington spreman da započne dijalog o kontroli naoružanja kao odgovor na povlačenje ruskih trupa i mirovnih snaga sa Krima, Pridnjestrovlja, Južne Osetije i Abhazije. Rusija je krajem prošle godine objavila nacrte sporazuma sa SAD i sa NATO-om o bezbednosnim garancijama. Zvanična Moskva zahteva od svojih zapadnih partnera pravne garancije da se Alijansa neće širiti dalje na istok, da se Ukrajina nikada neće pridružiti tom bloku i da NATO neće uspostavljati vojne baze u zemljama nastalim na teritoriji nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.

Izvor. www.b92.net

[MOTORISTA]

"Nije me briga da li provociram Ruse; ali ne bih savetovao da se to radi"
IZVOR: DW SREDA, 2.02.2022.

Da li će Rumunija dobiti NATO-trupe na svojoj teritoriji i kako bi Alijansa trebalo da se ponaša u situaciji oko Ukrajine?

Rumunija već dugo želi NATO trupe na svojoj teritoriji, slične onima u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj koje su tamo locirane 2014. nakon ruske invazije na Ukrajinu. Sredinom februara, kada se sastanu ministri odbrane NATO, ta će joj želja verovatno biti ispunjena. Svoje mišljanje o tome iznose dvojica penzionisanih generala SAD, bivši komandati NATO u Evropi.

Francuska je izrazila interesovanje da predvodi te jedinice, a tokom posete Bukureštu ove nedelje, francuska ministarka odbrane Florans Parli najavila je da grupa eksperata već stiže u Rumuniju kako bi započela s pripremama. Pritom Rumunija možda i nije jedina istočna članica NATO koja će dobiti nove savezničke trupe. Situacija je postala alarmantna, i američki, NATO i drugi zapadni zvaničnici ukazuju da Rusija ubrzano nastavlja da jača snage blizu granice sa Ukrajinom.

"Vojna opcija je moguća"

Da li će se NATO pozvati na Član 5?

Jedan obaveštajni zvaničnik, koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman, kaže da Kremlj nastavlja da "ubrzanim tempom" raspoređuje visoko opremljene taktičke grupe. To se, kaže, događalo i tokom poslednjih sedmica, u vreme pojačane diplomatske aktivnosti, piše Dojče Vele.

"Ne radi se samo o tome da je broj tih bataljona veoma visok – već sada je više nego duplo veći nego na početku godine – mi sve više vidimo mnoge stvari koje ukazuju da vojna opcija s njihove strane postaje sve više moguća." Okupacija, zauzimanje pola zemlje, formiranje kopnenog koridora od Krima do Moldavije i Rumunije – sve su to stvari za koje mislimo da su potpuno moguće i verovatno se aktivno razmatraju", rekao je taj izvor.

S druge strane, kako je početkom ove nedelje naglasio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, čekajući ishod diplomatskih napora i dalje ruske poteze saveznici stavljaju snage u stanje pripravnosti i šalju brodove i avione da pojačaju postojeće odbrambene mere koje imaju za cilj odvraćanje.

„Vazdušna policija“ više nije dovoljna

General u penziji Filip Bridlav, komandant NATO snaga u Evropi od 2013. do 2016, pohvalio je tu odluku. Govoreći u istraživačkom centru „Atlantski savet“ on je preporučio Alijansi da razmotri i „opcije koje bi Putinu pokazale da će dobiti suprotno od onoga što je tražio“. Jedna od njih je, kaže Bridlav, nešto što je on želeo da uradi još kada je bio glavni komandant NATO, odnosno u vreme kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. Napominjući da SAD i druge nacije sada šalju dodatne borbene avione za misiju "vazdušne policije", tj. za patrole koje pokrivaju baltičke države i druge teritorije NATO, Bridlav ukazuje da je došlo vreme da se ta funkcija podigne na viši nivo i osnaži.

"Vazdušna policija je mirnodopska funkcija za odmetnute avione", rekao je "Trebalo bi da promenimo NATO u stav 'vazdušne odbrane'. Dajte našim avijatičarima pravila i uputstva koja bi im omogućila da odgovore na ratobornu akciju."

Pored pojačane uzbune trupa, Bridlav predlaže i „moguće pomeranje elemenata Zajedničke operativne grupe veoma visoke spremnosti (VJTF) i druge stvari, kako bismo poboljšali naše pozicioniranje“. VJTF se sastoji od oko 20.000 multinacionalnih vojnika, i to je prethodnica NATO-snaga "za odgovor" koju čini 40.000 vojnika. Vreme reakcije VJTF je ove godine već skraćeno sa sedam na pet dana.

„Gde još možemo da stvaramo probleme Rusiji?“

Ako je potrebno, te snage bi se rasporedile i brže od toga, smatra Ben Hodžis, takođe general u penziji, bivši komandant američke vojske u Evropi. On to opisuje ovako: "Ako mi kažete da imam rok od pet dana da se preselim, onda ću biti spreman da se preselim za dan ili dva dana." Hodžis je takođe preporučio da se sagledaju i drugi načini da se Moskva ubedi da ne izazova sukob sa NATO: "Gde još možemo da stvaramo probleme Rusiji? Kako da budemo u prednosti? Kako da ugrozimo luku Sevastopolj?" Ipak, Hodžis ne podržava slanje američkih jedinica u Ukrajinu da bi odvratile od Rusiju od invazije. To bi, smatra, „stvorilo pravi problem za sve naše evropske saveznike i potkopalo jedinstvo Alijanse, jer bi većina smatrala da SAD nepotrebno rade nešto što je provokativno“.

"U principu, nije me briga da li provociram Ruse", rekao je Hodžis za DW, "ali ovoga puta ne bih savetovao da se to radi."

General kaže da bi možda bilo bolje da američko vazduhoplovstvo i vojska pomognu Ukrajincima da unaprede svoje vazdušne i protivraketne odbrambene sposobnosti.

"Rusija nije pokazala nikakve znake da ozbiljno razmišlja o deeskalaciji", ocenjuje Hodžis."Oni pokušavaju da izvrše maksimalan pritisak u nadi da ćemo pući i da će neko konačno reći, 'Za ime boga, samo im recite da nećemo pustiti Ukrajinu u NATO', pa da onda mogu da proglase pobedu i odu."

Ali to bi, upozorava general, bila "katastrofa za ovu američku administraciju, za NATO i za bezbednost i stabilnost istočne Evrope". Stvari ipak ne idu u tom pravcu – ni za NATO, a ni za Kremlj. Do stacioniranja novih borbena jedinica u Rumuniji verovatno je ostalo još samo nekoliko meseci, a general Hodžis zaključuje: "To je odavno trebalo uraditi."

Izvor. www.b92.net

[MOTORISTA]

Državnom sekretaru MUP-a Crne Gore zabranjen ulazak u Rusiju
REGION Autor: Beta 02. feb. 2022

Državnom sekretaru Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Crne Gore Zoranu Miljaniću zabranjen je ulazak u Rusku Federaciju, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

U saopštenju se navodi da je Ambasadi Crne Gore u Moskvi upućena nota tog ministarstva o zabrani ulaska Miljanića u Rusiju. Kako je saopštilo rusko ministarstvo, ova mera predstavlja odgovor na „neprijateljski korak koji su crnogorske vlasti preduzele u oktobru 2021, kada su dale politički azil državljaninu Rusije Telmanu Ismailovu“. U saopštenju se navodi da je za Ismailovim raspisana međunarodna poternica Interpola zbog izvršavanja posebno teških krivičnih dela na teritoriji Ruske Federacije.

Rusija je u oktobru prošle godine uputila Crnoj Gori zahtev za izručenje Ismailova. On je negirao optužbe Rusije i zatražio azil u Crnoj Gori i zaštitu od, kako tvrdi, progona ruskih vlasti.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Putin osudio odbijanje NATO-a da odgovori na ruske zabrinutosti
SVET Autor: Beta 02. feb. 2022

Ruski predsednik Vladimir Putin osudio je u telefonskom razgovoru sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom odbijanje NATO-a da uzme u obzir bezbednosne brige njegove zemlje, u jeku pogoršanja tenzija oko Ukrajine.

Kako se navodi u saopštenju Kremlja, Putin je govorio o „nedostatku volje NATO-a da adekvatno odgovori na legitimnu zabrinutost Rusije“ u pogledu njene bezbednosti. Ruski predsednik je optužio ukrajinske vlasti za „hronične sabotiranje“ mirovnog sporazuma iz Minska potpisanog 2015. između Kijeva i proruskih separatista na istoku Ukrajine. Ti sporazumi su omogućili značajno smanjenje nasilja, ali nisu okončali rat započet 2014. godine između proruskih pobunjenika za koje se veruje da imaju podršku Moskve i ukrajinskih snaga bezbednosti.

Rusija je od kraja 2021. godine optužena da je okupila desetine hiljada vojnika na granicama Ukrajine za potencijalnu invaziju. Rusija negira da ima takve planove, ali zahteva garancije za svoju bezbednost, uključujući uveravanja da Ukrajina nikada neće biti članica NATO-a i da će Atlantski savez povući svoje snage sa područja u blizini Rusije.

Izvor. www.n1info.com

[MOTORISTA]

Bajden i Makron dogovorili usklađeno delovanje prema Rusiji
SVET Autor: Hina 03. feb. 2022

Američki predsednik Džo Bajden i njegov francuski kolega Emanuel Makron dogovorili su se u sredu da će usklađeno odgovoriti na rusku vojnu prisutnost na ukrajinskoj granici, saopštila je Bela kuća.

U telefonskom razgovoru koji se dogodio pošto Makron nije isključio mogućnost poseta Rusiji radi pronalaska diplomatskog rešenja krize, dvojica čelnika su „potvrdila podršku suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Ukrajine“, istakla je američka administracija. Razgovarali su i o „koordinisanju koje je upravo u toku na diplomatskom i na nivou priprema za uvođenje brzih i oštrih privrednih sankcija Rusiji u slučaju dalje okupacije Ukrajine“.

„Predsednik Bajden i predsednik Makron su se dogovorili da će njihovi timovi biti u redovnom kontaktu, konsultujući se ujedno sa saveznicima u NATO i sa partnerima u EU, u vezi s našim koordinisanim i globalnim pristupom rešavanju tih problema“, navedeno je.

Zapad od kraja 2021. optužuje Moskvu da je nagomilala desetine hiljada vojnika blizu ukrajinske granice zbog moguće invazije. Rusija odgovara da ne namerava da napadne Ukrajinu, nego je samo zabrinuta za svoju bezbednost.

Izvor. www.n1info.com

[MOTORISTA]

Kremlj o slanju američkih vojnika u Evropu
Tanjug 03.02.2022.

Raspoređivanje američkih vojnika u Evropi dokaz je da Rusija ima razloga za zabrinutost, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za Si-En-En.

- SAD de fakto nastavljaju da podižu tenzije u Evropi - rekao je Peskov, a prenosi TAS S. On je ocenio da je raspoređivanje vojnika "najbolji dokaz da Rusija ima očigledan razlog za zabrinutost."

Pentagon je prethodno saopštio da će 2.000 američkih vojnika biti poslato iz Severne Karoline u Poljsku i Nemačku, a da će još 1.000 vojnika, koji se već nalaze u nemačkoj, biti prebačeno u Rumuniju.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Rusija će odgovoriti na zabranu emitovanja RT u Nemačkoj


Odluka nemačkog medijskog regulatora da zabrani emitovanje RT DE primorava Rusiju da preduzme recipročne mere prema akreditovanih nemačkih medija, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Rusija.

„Presuda nemačkog medijskog regulatora je nedvosmislen signal da je ruska zabrinutost demonstrativno ignorisana“, navodi se u saopštenju.

„Ovaj korak nam ne daje drugi izbor već da počnemo sa realizacijom uzvratnih mera protiv nemačkih medija, akreditovanih u Rusiji, kao i internet-posrednika koji su proizvoljno i neopravdano izbrisali naloge kanala sa svojih platformi“, dodaje se u tekstu.

Nemački medijski regulator je zabranio emitovanje RT bez obzira što je televizija radila na osnovu licence koju je izdala Srbija i u punom skladu sa Evropskom konvencijom o prekograničnoj televizijskom emitovanju, podsetili su u MIP-u.

„Nemačkoj strani je više puta ukazivano da je nedopustivo vršiti politički pritisak na ruskog medijskog operatera, isticana neizbežnost uzvratnih mera u slučaju da Berlin odustane od potrage za konstruktivnim rešenjem problema sa RT DE koji su sami stvorili“, objavljeno je na sajtu ruskog spoljnopolitičkog resora.

Ranije je nemački medijski regulator zabranio emitovanje televizije RT DE u toj zemlji.


izvor

[Dreadnought]

Putin Džonsonu: NATO nije spreman da odgovori na zabrinutost Rusije


Ruski predsednik Vladimir Putin i premijer Velike Britanije Boris Džonson razgovarali su telefonom o situaciji u Ukrajini i bezbednosnim garancijama koje traži Rusija za sebe, saopštio je Kremlj.

„Obavljena je prilično detaljna razmena mišljenja u kontekstu unutarukrajinske krize i situacije oko osiguravanja dugoročnih pravnih garancija bezbednosti Rusije“, navodi se u saopštenju.

Putin je u razgovoru sa Džonsonom istakao nespremnost NATO-a da adekvatno odgovori na rusku zabrinutost.

„Istaknuta je nespremnost NATO-a da adekvatno odgovori na opravdanu rusku zabrinutost, krijući se iza pozivanja na takozvanu politiku "otvorenih vrata" Alijanse, koja je u suprotnosti sa fundamentalnim principima nedeljivosti bezbednosti“, navodi se u saopštenju.

Ruski lider je skrenuo pažnju Džonsonu da Kijev hronično sabotira Minske sporazume.


izvor

[Dreadnought]

„Blumberg“: Evropa nema zamenu za ruski gas


Zemlje Bliskog istoka neće moći u potpunosti da nadoknade isporuke gasa Evropi ukoliko Brisel odustane od ruskog goriva, piše „Blumberg“.

Kako navode kolumnisti američke agencije, zemlje koje su bogate energetskim resursima – od Azerbejdžana do Katara, obećale su da će vanredno snabdeti Evropsku uniju neophodnim resursom, ali su ubrzo došle do zaključka da neće moći da zamene vodećeg izvoznika – Rusiju.

„Evropa nema alternativu ruskom gasu. Moraćete da preusmerite polovinu tečnog prirodnog gasa koji troši Azija kako bi dostigli nivo isporuka 'Gasproma'“, rekao je analitičar kompanije „BCS globar markets“ Ron Smit.

Kako je istakao, to će dovesti do masovne nestašice goriva i proširenja energetske krize na ceo azijski kontinent.


Pregovori sa azijskim zemljama

Američka agencija je takođe saopštila da predstavnici vlasti SAD i EU pregovaraju sa pojedinim azijskim zemljama o povećanju isporuka prirodnog gasa u Evropu u slučaju moguće eskalacije krize u Ukrajini. Konkretno, radi se o Japanu, Južnoj Koreji i Indiji.

Kako je precizirano, Zapad je po tom pitanju u kontaktu i sa Kinom.

„Blumberg“ navodi da o isporukama gasa u Evropu američka administracija pokušava da se dogovori i sa Libijom, Egiptom, Katarom i Nigerijom.

Bela kuća je potvrdila da SAD vode pregovore sa izvoznicima gasa o snabdevanju Evrope u slučaju smanjenja isporuka iz Rusije, ali nije navedeno o kojim zemljama se radi.


izvor

[Dreadnought]

Glavna urednica RT: Televizija neće prestati da emituje program u Evropi


Glavna urednica novinske agencije „Sputnjik“, medijske grupe „Rusija sevodnja“ i televizije „RT“ Margarita Simonjan izjavila je da televizija RT DE neće prestati sa emitovanjem, uprkos zabrani nemačkog medijskog regulatora „MABB“.

„Kompanija ('RT DE Prodakšns') pravi nekoliko programa za televiziju RT DE koja emituje program iz Moskve i koja ima sva prava za emitovanje u Nemačkoj i 32 druge evropske zemlje. To je potpuna besmislica. Nećemo prestati sa emitovanjem. To je kao kad bi 'Roskomnadzor' (Služba za nadzor u oblasti komunikacija, medija i informacionih tehnologija Rusije) zabranio 'Dojče vele' emitovanje na njihovom sajtu. Uzgred rečeno, vredi probati“, napisala je Simonjanova na Telegramu.

Prema rečima predsednika Udruženja novinara Rusije Vladimira Solovjova, vlasti Nemačke pokušavaju da zabrane da se u njihovom informativnom prostoru pojavi alternativna tačka gledišta, čime krše principe slobode govora.

„Nemačko rukovodstvo odavno se bori protiv pojavljivanja rusog kanala RT DE u informativnom prostoru i na sve moguće načine pokušava da ga spreči da uđe u taj informativni prostor, čime krši sve deklarisane principe slobode govora, slobodu širenja informacija“, prokomentarisao je Solovjov za Sputnjik.

Prema njegovim rečima, ministarki spoljnih poslova Nemačke Analeni Berbok predato je saopštenje koje je on potpisao u ime Udruženja novinara Rusije u kome se navodi da je neprihvatljivo tretiranje medija na taj način.

„Ona je na to odgovorila da se nemačka vlada pridržava svih principa slobode govora. U stvari, razumemo da upravo rukovodstvo Nemačke pokušava da spreči alternativnu tačku gledišta u svom informativnom prostoru i čini sve to kršeći sve moguće principe slobode govora i slobode širenja informacija “, dodao je Solovjov.

Podsetimo, ranije je komisija za registraciju i nadzor nemačkog medijskog regulatora MABB zabranila emitovanje televizije RT DE u zemlji zbog nedostatka dozvole.

Pored satelitskog emitovanja, regulator je takođe zatražio da se prekine emitovanje programa na portalu, putem mobilnih aplikacija i smart TV aplikacija RT njuz. Istovremeno, nemačka strana smatra da televizija ne može da traži izdavanje drugih dozvola koje su na snazi u EU.


izvor

[Dreadnought]

Ako Rusija treba da povuče vojsku sa Krima, Amerikanci treba da napuste Teksas i zatvore Bondstil


Kao što SAD traže od Rusije da povuče vojsku sa Krima, tako Moskva može da zahteva od Vašingtona povlačenje trupa iz Teksasa. Ako Vašington traži povlačenje mirovnjaka iz Pridnjestrovlja, Rusija može zatražiti zatvaranje Bondstila na KiM i povlačenje trupa iz te južne srpske pokrajine.

Tako je ruski ekspert Konstantin Sivkov prokomentarisao odgovor SAD i NATO-a na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama, koje je objavio španski list „Pais“.

Ruska stručna javnost je saglasna u oceni da odgovori SAD i NATO-a nimalo ne izgledaju diplomatski i konstruktivno, jer se ignorišu ključni zahtevi Moskve, poput onog da se infrastruktura NATO-a vrati na granice iz 1997. godine.

Utisak je da se sva krivica za probleme u svetu, a koje izazivaju SAD i njihovi saveznici, jednostavno prebacuje na Rusiju. Takođe, stiče se utisak da je Zapad spreman na određene dogovore, ali pod uslovom da Rusija deeskalira situaciju u Ukrajini. Pred Moskvu se unapred stavljaju neprihvatljivi uslovi, pošto Rusija uopšte i ne stoji iza eskalacije u Ukrajini, već se, naprotiv, zalaže za poštovanje Minskih sporazuma, stabilizaciju situacije toj zemlji i očuvanje mira.

Konkretno, iz dokumenata sledi da su SAD i NATO ponudili Rusiji dijalog o kontroli naoružanja i merama za sprečavanje incidenata u zamenu za deeskalaciju u Ukrajini i povlačenje ruskih trupa i mirovnih snaga sa Krima, Pridnjestrovlja, Južne Osetije i Abhazije.

Ruski ekspert Konstantin Sivkov ističe da su takvi zahtevi neprihvatljivi i da treba poći od činjenice da je Krim deo Rusije, pa samim tim Moskva ne može da povuče vojsku sa svoje teritorije.

„Krim se prisajedinio Rusiji bez borbe, a na osnovu odluke žitelja Krima, koju su iskazali na referendumu na kome je više od 95 odsto stanovništva glasalo za povratak u sastav Rusiji. Dakle, apsolutno neadekvatni zahtevi“, ističe Sivkov.

Ekspert podseća da su nakon oružane agresije Tbilisija na Chinvali u avgustu 2008. godine Abhazija i Južna Osetija dobile nezavisnost, koju su priznale Rusija i niz drugih zemalja, dok su ruski mirovnjaci uspeli da zaustave sukob u Pridnjestrovlju.

„Priznali smo Južnu Osetiju i Abhaziju, gde imamo svoje baze zasnovane na dogovoru o međusobnoj saradnji, dok samo u Pridnjestrovlju imamo mirovnjake... Zato sada i mi možemo da kažemo — hajde, mi ćemo povući trupe iz Pridnjestrovlja, iz Južne Osetije i Abhazije, ali vi obnovite Jugoslaviju u potpunosti. Povucite svoje trupe iz Hrvatske, iz Bosne i Hercegovine, sklonite trupe sa KiM, koje ste takođe bombardovali i čije ste separatiste naoružavali. Hajde, da počnemo od toga“, ističe Sivkov.

Ekspert dodaje da bi povlačenje ruske vojske za narode Pridnjestrovlja, Abhazije i Južne Osetije bilo izdaja.


„Tomahavci“ u Evropi — direktna pretnja Rusiji

SAD su zahtevale da se ne objavi tekst odgovora o bezbednosnim garancijama, što je Rusija prihvatila, ali su se dva dokumenta na engleskom jeziku (odgovor Alijanse na četiri stranice i odgovor Vašingtona na pet stranica) pojavila u medijima, što je u ruskim političkim krugovima pokrenulo pitanje poštovanja diplomatske etike od strane SAD i NATO-a.

Prema jednoj od tačaka dokumenta, vrata za ulazak Ukrajine u NATO ostaju otvorena, što je za Rusiju neprihvatljivo, a ruski predsednik Vladimir Putin je ranije upozorio da bi ulazak Ukrajine u NATO stvorio opasnost od izbijanja vojnog sukoba između Rusije i Alijanse zbog Krima.

Osim toga, Vašington nije u potpunosti uzeo u obzir predloge ruske strane, a „spremnost“ Zapada da razgovara o kontroli naoružanja je sporna, s obzirom da se i ranije postignuti dogovori ne sprovode.

Takođe, u dokumentu se navodi da su SAD spremne da razmotre mogućnost potpisivanja sporazuma sa Rusijom o bezbednosnim pitanjima od zajedničkog interesa. SAD i NATO su izjavili da će se uzdržati od raspoređivanja nuklearnog oružja u Istočnoj Evropi i da su SAD spremne na dijalog sa Rusijom o mehanizmu koji će omogućiti da se potvrdi nerazmeštanje krstarećih raketa „Tomahavk“ u Rumuniji i Poljskoj, ali tek nakon dogovora sa saveznicima u bloku i pod uslovom da Rusija pristane na recipročne mere i uvid u svoje dve raketne baze.

Sivkov ocenjuje da je vojna inspekcija „dobra stvar“ u kontekstu povećanja mera za izgradnju poverenja, ali ostaje problem što se protivraketni sistemi „Edžis ašor“ sa lanserima Mk-41 u bazama u Evropi za kratko vreme iz odbrambenih mogu pretvoriti u ofanzivne.

Još ako se ta infrastruktura pomeri dalje, ako se raketni sistemi SAD i NATO pojave u Ukrajini, onda će njihovo vreme leta do Moskve biti smanjeno na 7-10 minuta, a sa razmeštanjem hipersoničnog naoružanja — na pet.

„Da pojasnim, ako izvršimo proveru postojanja ili odsustva ’Tomahavka‘ na MK-41 u Rumuniji i Poljskoj, ostaje pitanje šta će se dešavati posle te provere, pošto je instaliranje ’Tomahavka‘ na te lansere pitanje od nekoliko sati.

Dakle, mi smo pogledali, a oni su potom zamenili. Promena softvera se takođe brzo može rešiti. S druge strane, ako oni žele da pogledaju naše lansere ’Iskander‘ i uvere se kakve rakete koristi — neka izvole, ali ako žele da im pokažemo nešto ozbiljnije, onda mislim da to ne treba raditi“, kaže Sivkov, podsećajući da je ranije i predsednik Rusije Vladimir Putin predlagao Alijansi da se izvrše provere i utvrdi pravo stanje sistema „Edžis ašor“ sa lanserima Mk-41 u bazama u Evropi i raketa 9M729 u objektima u Kalinjingradu.


Strategija globalizma i pritisci na Rusiju

Govoreći o daljem razvoju događaja oko bezbednosnih garancija, Sivkov nije optimističan.

„Cela ova priča oko Ukrajine diktirana je isključivo unutrašnjom političkom situacijom u SAD i Evropi i u službi je te iste unutrašnje politike. S druge strane, to je strategija globalizma, globalnih sila. Dakle, sve dok snage koje sada dominiraju u SAD, a Bajden je instrument globalista, to će se nastaviti“, kaže Sivkov.

Ekspert napominje da je još devedesetih godina prošlog veka, kao oficir ruskog Generalštaba, predvideo ove događaje i neminovnost takvog razvoja događaja, a potom je 2008. godine napisao članak „Karakter trećeg svetskog rata: kakav će on biti“, u kome je sve to opisao, navodeći da je sukob između Rusije i SAD, odnosno NATO-a, neizbežan.

„Dakle, sve je predvidivo i sasvim sigurno — konfrontacija će se nastaviti. Ovo je geopolitika. Sve dok SAD ne uspostave kontrolu nad Rusijom vršiće pritisak na nju. Pokušavaće ili da je unište ili da preuzmu kontrolu, nema druge. Bez toga globalisti ne mogu uspostaviti globalni svet koji grade, kao što je i Klaus Švab napisao u svojoj knjizi“, kaže Sivkov.

On napominje da bi takav razvoj događaja mogao da izostane ako dođe do političkih promena u Americi.

Sivkov ponavlja da će se konfrontacija Moskve i Zapada nastaviti i da samo jaka i osnažena Rusija to može zaustaviti. On podseća da su ogromne tenzije postojale i između Sovjetskog Saveza i Amerike, sve dok SSSR nije stvorio nuklearnu trijadu koja je primorala Amerikance da sednu za pregovarački sto.

„Tada je postojao plan ’Dropšot‘, koji je predviđao nanošenje nuklearnog udara na 300 sovjetskih gradova radi njihovog uništenja. U to vreme su stalno narušavali naše teritorijalne vazdušne granice — mi smo obarali američke avione, a Amerikanci naše, čak i u neutralnim vodama. Događale su se strašne stvari. Zatim je došlo do direktnog rata u Koreji između SAD i Sovjetskog Saveza. Kada je SSSR dostigao tu moć koju je imao sve se završilo, jer su oni savršeno razumeli da će SAD stradati od jednog udara Sovjetskog Saveza“, rekao je Sivkov.

Govoreći o daljim pregovorima Rusije sa SAD i NATO-om oko bezbednosnih garancija, ruski ekspert Andrej Kortunov ističe da Moskva neće „zalupiti vratima“, ali istovremeno neće ni odustati od zahteva koje je iznela u svojim predlozima.

On takođe smatra i da neke od ideja iznete u odgovoru NATO-a i SAD zaslužuju pažnju, a to se pre svega odnosi na spremnost SAD da započnu dijalog sa Rusijom o kontroli naoružanja.

„To se, pre svega, tiče konkretnih pregovora, posebno u vezi sa moratorijumom na razmeštanje novih raketa srednjeg dometa od strane Rusije i SAD u Evropi, a takođe i pregovora o određenim vrstama vojnih aktivnosti između Rusije i NATO-a i oživljavanja Saveta Rusija—NATO. Sve ovo zaslužuje pažnju“, smatra Kortunov.


izvor