Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Forbs: Rusija ograničila kretanje NATO-a u Crnom moru
Tanjug   24.07.2016.

Rusija je uložžila dosta napora kako bi ojačala svoju poziciju na Crnom moru i time je ostvarila značajan uspeh, naročito ako se uzme u obzir ššto je tako poremetila planove NATO-a za taj region, pišše list „Forbs“.

U poslednje vreme SAD sve češće sarađuju sa zemljama Crnomorskog regiona nudeći im saradnju u sprovođenju vojno-pomorskih vežžbi, kao i pregovore o saradnji u proizvodnji odbrambenih kapaciteta, prenosi Sputnjik. Vaššington to objaššnjava time da je držžavama koje se graniče sa Rusijom neophodna zašštita od potencijalne „pretnje“ od strane Moskve, pišše list. Istovremeno, Zapad veoma dobro zna da je Rusija u proteklih sto godina na Crno more gledala kao na jedan od najvažžnijih regiona koji je garant sopstvene bezbednosti, kao i da za tako neššto ima istorijske i stratešške argumente. Iz tog razloga uopššte se ne treba čuditi ššto Moskva ulažže tolike napore kako bi vratila staru slavu svojoj floti, ističe autor članka. Nakon toga se Krim vratio u sastav Rusije, a Moskva je na taj način zatvorila Crno more. Sposobnosti ruske mornarice omogućavaju Rusiji da ograniči kretanje SAD i NATO-a u Crnom moru, ali i da primora Vaššington da uveliča rashode kada je reč o vojnoj industriji. Čak i najmanji ruski patrolni brodovi mogu da predstave veliku pretnju jer koriste najnovije krstareće rakete „Kalibar“, kao i municiju za precizno navođenje.

Izvor: www.blic.rs

[duje]

Vir: "Dnevni avaz" Sarajevo
http://www.avaz.ba/
01.08.2016.

Saopćenje ruskog Ministarstvo odbrane

Rusija pozvala stručnjake NATO-a u Moskvu na razgovore o sigurnosti
 
Rusija je pozvala stručnjake NATO-a na razgovor o sigurnosti u Evropi, posebno o nadlijetanju Baltičkog mora, saopćilo je danas rusko ministarstvo odbrane u kontekstu napetosti između Moskve i Atlantskog saveza.

-Vojni stručnjaci su pozvani u Moskvu u septembru na razgovore o političkoj i vojnoj situaciji u Evropi - saopćio je zamjenik ruskog ministra za odbranu Anatolij Antonov, ne navodeći pojedinosti o načinu kako će ti razgovori biti organizirani.

Po njegovim riječima sigurnost i “reciprocitet” vojnih letova iznad Baltičkog mora će biti “prioritet” razgovora u Moskvi te dodao da će zemlje koje nisu članice NATO-a također biti pozvane.

Jedan visoki zvaničnik Saveza rekao je da je dobio pojedinosti  o “nekoliko prijedloga” saradnje koje je Moskva napravila u okviru “Vijeće NATO-Rusija”, koji se sastao nakon samita u Varšavi.

-Saveznici će ih pažljivo proučiti prije određivanja narednih koraka - rekao je on i dodao da “transparentan vojni reciprocitet i smanjenje rizika ima značajan potencijal za poboljšanje stabilnosti i sigurnosti u euroatlantskoj zoni”.

U toku posljednjeg “Vijeća NATO-Rusija”, Moskva je došla s prijedlozima o spornim izvorima napetosti: preleti iznad Baltičkog mora ruskih vojnih aviona koji isključe transpondere, što puno komplikuje mogućnost da budu praćeni i povećava rizik od sudara. Ti prijedlozi su naišli na mlak prijem od NATO-a, koji je tražio više pojedinosti.

Baltičke zemlje, koje su dio NATO-a, Rusiju optužuju posljednjih mjeseci da krše njihov zračni prostor i nadlijeću Baltičko more s ugašenim transponderima.

Pentagon je optužio Rusiju u nekoliko navrata za opasne manevre iznad Baltičkog mora. Moskva je optužila Washington da šalje “špijunske avione”, nevidljive ruskim radarima.

Odnosi između NATO-a i Rusije su sve hladniji nakon kraja Hladnog rata i gotovo zamrznuti od izbijanja ukrajinske krize, navodi agencija AFP.

[MOTORISTA]

Pet NATO bombardera "presretnuto" u velikoj vežbi blizu ruske granice
V. Filipović   02.08.2016.

Tri strateška bombardera B-52 i dva stelt aviona B-2 zajedno su leteli od SAD do Severnog i Baltičkog mora, blizu granice sa Rusijom. Ovaj manevar deo je vojne vežbe koja nosi kodni naziv "Polarna rika".

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

- Vojne vežbe poput ove pojačavaju međusobnu saradnju članica alijanse, i ujedno povećavaju ugled NATO kao kredibilnog i prisutnog čuvara bezbednosti - rekao je general Kevin Hujk , zamenik šefa operacija u Savezničkoj avio-komandi NATO (AIRCOM). Bombarderi su poleteli iz tri američke baze: u Misuriju, Severnoj Dakoti i Luizijani, pre nego što su se sreli iznad Atlantika odakle su u koloni bez prekida leteli do Evrope. Jedan od ključnih ciljeva ove vežbe bila je dopuna goriva u vazduhu, što je uspešno izvedeno nedugo posle poletanja. Nakon što su se našli iznad Evrope, bombarderi su bili tretirani kao uljezi, što je bio deo standardne vežbe NATO alijanse. "Ova misija pomaže u očuvanju integriteta Alijanse i njenog vazdušnog prostora. Nekoliko minuta nakon što su letelice odbile da se pridržavaju međunarodnih propisa letenja i počele da se približavaju NATO zemljama, poslati su avioni koji su za cilj imali njihovo presretanje. Vežba je bila idealan primer savršenog reagovanja na ovakve situacije", navodi se u saopštenju Alijanse. Iako je reč o vojnim operacijama koje za cilj imaju pre svega uvežbavanje nekih ključnih aspekata poputi dopune goriva u vazduhu i presretanja protivničkih letelica, stručnjaci smatraju da su ovi NATO manevri direktan odgovor na aktivnosti koje sprovodi Rusija. Činjenica da su bombarderi leteli veoma blizu granice sa Rusijom to i potvrđuju, piše "Raša tudej". Bombarderi su se nakon Baltika uputili ka Severnom polu, teritoriji na koju nekoliko zemalja polaže prava i na kojoj Rusija u sve većoj meri raspoređuje vojne resurse. Podsetimo, NATO članice uveliko kritikuju Rusiju i njene avione koji često lete na samoj granici. Takođe, Alijansa je optužila Ruse da provocira NATO brodove i avione, s obzirom da su "suhoji" u nekoliko navrata leteli "opasno blizu". Kremlj se za sada nije oglašavo po ovom pitanju.

Izvor: www.blic.rs

[Morskoprase]

Onako malo pitanje za kolege iz Srbije. Jel Blic američki časopis ili ima "vanredne" novinare-mada time kaljam ime pravih novinara.
Članak je napisan tako, kao da su Rusi presretali američke avione. Pa se onda kao NATO odnosno Ameri žale, što su bili presretani. Tek kad pažljivo proćitaš članak vidiš, u ćemu je reć. A za na brinu-evo dezinformisanja u korist NATO/Amera.

[MOTORISTA]

Jel Blic američki časopis ili ima "vanredne" novinare-mada time kaljam ime pravih novinara.

Blic je novina koja će da objavi sve što treba za pristojnu nadoknadu. U redakciji ima par pravih profesionalaca, ali je gro "novinara" copy-paste/google translate stručnjaci

[torpedo011]

Летонија открила руску подморницу близу својих обала

Москва 4. август - Националне оружане снаге Летоније објавиле су да се руска подморница приближила територијалним водама Латвије. Информација је објављена на твитер страници летноских ОС.

''У искључивој економској зони на растојању од 7 миља од територијалних вода 4 августа индентификована је руска подморница класе Кило''.

Ознака Кило у НАТО кодификацији односи се на руску подморницу проект 877 Платус и 636 Варшавјанка.

Раније у јуну бритнаски медији објавили су да је Краљевска ратна морнарица открила руску подморницу у Северном мору. Руско МО је изјавило да је подморница Стари сокол била у пратњи тегљача у површинској вожњи и да није чудо да су је Британци приметили.

РИА

превео торпедо011

[MOTORISTA]

[MOTORISTA]

Prva ruska vojna baza u inostranstvu još od vremena SSSR-a
Sputnjik   13.08.2016.

Pretvaranjem aerodroma Hmejmim u stalnu avio-bazu Rusija stavlja do znanja svim akterima međunarodne politike da je Sirija njena sfera uticaja, što je logičan korak, jer se pretpostavlja da će taj konflikt potrajati još dugo, smatraju analitičari.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iz Saveta federacije Rusije stigla je vest da je postignut dogovor sa Sirijom da će bez nadoknade i na neograničeno vreme aerodrom u Hmejmimu postati nova stalna ruska avio-baza i prva takva u inostranstvu nakon raspada Sovjetskog Saveza, prenosi "Sputnjik". Odmah zatim su se oglasili ruski državni zvaničnici rekavši da će u toj bazi biti izgrađena sva prateća infrastruktura koja će omogućiti kvalitetniji život pilota i vojnika, uključujući kasarne, menze, bolnice i nove piste, zatim će biti ugrađeni najsavremeniji radarski i navigacioni sistemi, a o njenoj bezbednosti brinuće protivvazdušni sistemi „Pancir“. Sad je na redu Državna duma koja mora taj dokument da ratifikuje, a prema rečima člana ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Aleksandra Mihajlova u pitanju je samo formalnost.

- Ruske snage mogu da izvode napade na položaje terorista i sa teritorije Kaspijskog jezera, što znači da nije problem u nedovoljnim kapacitetima na teritoriji Sirije. Taj dokument će predstavljati još jednu formalnu potvrdu da su ruski avioni u Siriji legitimno raspoređeni. Međutim, iako taj dogovor predviđa boravak aviona na neograničeno vreme, to ne znači da će avijacija zauvek ostati u Siriji - smatra on.

Prema njegovim rečima, avioni će u Hmejmimu ostati toliko koliko je potrebno da se završi vojna operacija, a taj dokument omogućiće joj veću slobodu delovanja u Siriji. Međutim, stručnjak sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu Vladimir Trapara smatra da je u pitanju logičan korak Moskve, jer čim je Rusija krenula u obnovu tog aerodroma, jasno je bilo da će tamo i ostati.

- Rusija je samim tim što je obnovila bazu u Hmejmimu stavila do znanja ostalim akterima međunarodnih odnosa da je Sirija njena sfera uticaja, a kako vidimo po uspešnosti vojne intervencije i uticaju na stanje na terenu i traženju političkog rešenja, možemo da kažemo da je ona to u praksi i pokazala - istakao je on.Finansijski gledano, objašnjava Trapara, formiranje stalne avio-baze u Siriji bi se isplatilo Rusiji, jer ona nema puno takvih baza van svoje teritorije.

- To nije preterano veliki trošak, uostalom trošak za izvođenje intervencija je mnogo veći, tako da u mirnodopskim uslovima održavanje jedne takve baze za Rusiju ne bi predstavljalo veći problem - konstatuje Trapara.

Kada je reč o reakcijama međunarodne zajednice, Mihajlov kaže da se sa Zapada sada mogu očekivati brojne kritike, pa čak i teorije zavere na račun tog dogovora, ali dodaje da ipak sve više liči kao da su se svi manje-više pomirili sa činjenicom da Rusija ipak izvodi uspešnu operaciju u Siriji.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Podsetimo, jedina druga ruska baza u inostranstvu, ne računajući države bivšeg SSSR-a, jeste ona u Tartusu, koja služi za remont i održavanje mornarice i nalazi se na udaljenosti od 220 kilometara od sirijske prestonice Damaska.

Izvor: www.blic.rs

[duje]

Vir:"Jutarnji list" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/
19.08.2016.

Američko nuklearno oružje ide iz Turske u bazu u Rumunjskoj

Sjedinjene Američke Države su počele u Rumunjsku premještati nuklearno oružje koje je do sada bilo stacionirano u Turskoj, objavio je pouzdani portal EurActiv.com tvrdeći kako ima potvrda dva neovisna izbora za ovu informaciju.

Riječ je uistinu o izuzetno ozbiljnoj vijesti s dalekosežnim posljedicama ako se u konačnici potvrdi. Naime, kako prenosi EurActiv, rumunjska je vlada tu informaciju rezolutno odbacila. U pisanom odgovoru Ministarstva vanjskih poslova stoji: “Snažno opovrgavamo informaciju da je zemlja postala lokacija za američko nuklearno oružje”. No, Sjevernoatlatnski savez je poslao diplomatski sročen odgovor: “Vezano uz vaše pitanje molimo vas pogledajte priopćenje sa summita NATO u Varšavi objavljeno 9. srpnja 2016. godine, paragraf 53: “Nuklearno odvraćanje NATO-a također se temelji, djelomično, na nuklearnom oružju SAD-a ranije raspoređenom u Europi i na kapacitetima i infrastrukturi koju osiguravaju zainteresirani saveznici. Ti će se saveznici pobrinuti da sve komponente NATO-vog odvraćanja ostanu sigurne, stabilne i učinkovite”.

Sad bruji

No, u ovom se slučaju može pokloniti značajna razina povjerenja EurActivu koji prvo ima dobre veze u Bruxellesu pa je bez problema mogao doći do relevantnih informacija; kao drugo, u američkim se medijima od neuspjelog pokušaja puča u Turskoj 15. srpnja gotovo dnevno piše i govori o sigurnosti nuklearnog oružja u toj zemlji. I to ne samo u masovnim medijima nego i u specijaliziranim obrambenim, iz pera brojnih vojnih stručnjaka i bivših zapovjednika. Naime, u jeku pokušaja svrgavanja demokratski izabrane turske vlasti i predsjednika Recepa Tayyipa Erdoğana, koji je bio i prvi cilj pučista, došlo je do nestanka struje u vojnoj bazi Incirlik u kojoj se nalazi američko nuklearno oružje. Naime, zapovjednik te baze, iz koje polijeću američki i turski zrakoplovi u napade protiv terorista Islamske države u Siriji, našao se na strani pučista što je izazvalo ozbiljne sigurnosne probleme. Za prijašnjih pučeva nije bilo takvih problema: tada je naime vojska bila jedinstvena i rušila je političku vlast. Sada je pak vojska ostala podjeljena pa se s pravom postavlja pitanje: što da se zapovjednik Incirilika odlučio na neki očajnički potez.

Većinski AK

Odnosi Turske i SAD-a su već dulje vrijeme zategnuti, od odluke parlamenta, u kojem je većinu imala i sada vodeća stranka AK, da ne odobri invaziju na Irak sa svojeg ozemlja. Sigurnosna je situacija složena, obnovljeni su krvavi sukobi vlade i kurdskih pobunjenika. Ankara je, koliko god to odbacivala, obavještajno surađivala s teroristima Islamske države koji u Turskoj imaju ćelije.

Rumunjska je pak nova čvrsta točka sigurnosne strategije na Crnom moru, ondje je postavljen proturaketni sustav. Ako se ova informacija pokaže točnom izazvat će burnu reakciju Rusije koja će to smatrati prijetnjom nacionalnoj sigurnosti.

[dzumba]

Sada je pak vojska ostala podjeljena pa se s pravom postavlja pitanje: što da se zapovjednik Incirilika odlučio na neki očajnički potez.

Тешко да би се то оружје могло тек тако и лако употребити. Постоје бројни заштитни механизми, приступне, дупле и тродупле шифре, а да не говорим о томе да оружјем зна и уме и може да користити само америчко особље. Ипак, наравано да постоји нека опасност, али она није већа од тога да на пример избије пожар на месту где је ускладиштено то оружје.

Мало се претерује. Вероватно САД планира да измести то оружје, пре свега из политичких разлога. И не верујем да ће се Турци због тога превише бунити. У овом моменту већи је уцењивачки капацитет Турске према САД, него обрнуто. Али, нисам сигуран да ће Румунима, ако ће то бити пребачено код њих, бити баш драго. Нарочито не обичним грађанима. Но, видећемо шта ће бити.

[MOTORISTA]

Peri: Svet nikada nije bio tako blizu početku nuklearnog rata
Tanjug   26.08.2016.

Svet nikada nije bio tako blizu početku nuklearnog rata, smatra bivši američki ministar odbrane Vilijem Peri.

Peri, koj je bio na čelu Pentagona od 1994. do 1997. godine, u izjavi za "Dalas morning njuz" je rekao da stari model sukoba izmedju nuklearnih sila, Rusije i Amerike, nigde nije nestao. Kao još jedan razlog za zabrinutost, Peri je naveo i to što SAD i njihovi najbliži konkurenti Rusija, Kina, Indija i druge zemlje u neobičnoj trci u naoružanju stvaraju sve destruktivnije oružje, a novine u toj oblasti se pojavljuju sve cešće, prenosi Sputnjik. Bivši ministar je podsetio da je Pentagon već upozorio Kongres da će mu u narednih 20 godina biti potrebne velike količine novca — oko 450 milijardi dolara. Planirano je da se sa tim novcem, između ostalog, naprave novi bombarderi, podmornice i rakete. Peri sa ironijom naglašava da se sve to dešava na kraju mandata predsednika Baraka Obame, koji je u aprilu 2009. godine u svom govoru u Pragu obećao da će raditi na stvaranju sveta bez nuklearnog oružja.

- Mi često razmišljamo o opasnosti od nuklearne katastrofe koja je pretila tokom Hladnog rata, ali ta opasnost se sada vraća. To se dešava zbog konstantnog pogoršanja odnosa sa Rusijom. Sve, naravno, nije tako loše kao u vreme Hladnog rata, ali tako je trenutno - rekao je Peri.

Bivši šef Pentagona takodje je istakao da je povećan broj pretnji u poredjenju sa onima iz vremena Hladnog rata.

- Suočeni smo sa dve nove vrste opasnosti, koje nisu postojale u Hladnom ratu. Jedna od njih je rizik od nuklearnog terorizma, a drugi — regionalni nuklearni rat, na primer između Indije i Pakistana. Kada dodate te dve komponente u jednačinu, rizik od nuklearne katastrofe postaje veći - zaključio je on.

Izvor: www.blic.rs

[duje]

Vir: "Jutarnji list - Globus" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/
28.08.2016.

HLADNI RAT NA SJEVERU: NATO U POMORSKOJ DEFENZIVI Putinova flota pretvara Baltik u ruski bazen

Baltik predstavlja područje presudno važno u novom hladnom ratu između Rusije i NATO-a. Tamo se izravno dotiču njihove granice, ondje se nalazi ruska eksklava Kalinjingrad i Baltička flota te bi onuda trebao teći i njemačko-ruski plinovod Sjeverni tok 2, čije je sprečavanje, prema nekima, i glavni razlog podizanja napetosti na baltičkom području u proteklim mjesecima. Kao sjecište putova Baltičko more ima veliku ekonomsku važnost za sve zemlje na njegovoj obali. Za Rusiju je pak posebno važna njena eksklava Kalinjingrad, jedina ruska baltička luka koja se ne zaleđuje zimi, pa je tako i glavni dom Baltičkoj floti. K tome obje strane gomilaju kopnene snage u regiji. Rusija ima apsolutnu premoć na kopnu sa svoje tri armije u Zapadnoj vojnoj oblasti, o čemu je Globus već pisao, no situacija na moru je uravnoteženija. Glavni razlog tome leži u odsječenosti dvije ruske flote: Baltičke flote i Sjeverne flote. One se ne mogu međusobno podupirati niti pružati podršku jedna drugoj zbog danskih tjesnaca, tri kanala koji su jedini spoj Baltičkog i Sjevernog mora, osim umjetnog kielskog kanala. Probijanje danskih tjesnaca u slučaju sukoba bilo bi izuzetno opasno i nosilo bi sa sobom značajne gubitke. Danski tjesnaci dobro su branjeni, a NATO mornarice u njihovoj blizini, njemačka, danska i norveška, raspolažu izuzetno modernim i vrlo moćnim raketnim fregatama. Premda im je to službena klasifikacija, nju je odredila politika, a ne stvarne mogućnosti brodova, koji su po borbenim sposobnostima jednaki raketnim razaračima. Norveška k tome raspolaže i sa šest podmornica klase Ula, a njene fregate klase Fridtjof Nansen opremljene su borbenim sustavom Aegis.

'Sovremeni'

No ruska Baltička flota ionako je namijenjena samostalnom djelovanju u Baltičkom moru. S obzirom na to da je riječ o relativno plitkom moru nepogodnom za velike ratne brodove ili relativno bučne nuklearne podmornice, okosnicu Baltičke flote čine dva raketna razarača klase Sovremeni, raketne fregate i korvete, kao i veći broj raketnih topovnjača. Podmorničku komponentu čine dvije moderne konvencionalne podmornice klase Kilo, te treća klase Lada, no ona je zbog brojnih nedostataka u testnoj, a ne operativnoj funkciji. U međuvremenu je naručeno nekoliko poboljšanih varijanti klase Kilo kao zamjena. U slučaju sukoba osnovna uloga ruska Baltičke flote bila bi protubrodska i protupodmornička borba u Baltičkom moru, uskraćivanje baltičkih voda protivniku, miniranje uskih grla poput danskih tjesnaca ili protivničkih luka, raketni udari na strateške pomorske baze , amfibijski desanti te obrana priobalja i potpora ruskim snagama na tlu. Po svojim zadaćama, ta je flota u suštini defenzivna i geografski ograničena, odnosno suzbijena na područje Baltičkog mora. Ofenzivne zadaće na širem području, odnosno na otvorenom moru i u oceanu, rezervirane su za najmoćniju od četiri ruske flote, onu Sjevernu.

Za razliku od Baltičke flote, ruska Sjeverna flota ima tri osnovne zadaće: neutralizacija neprijateljskog brodovlja i podmornica koje bi se pokušale približiti ruskim vodama, proboj u Atlantik te strateško odvraćanje. Najvažnija komponenta prve zadaće je neutralizacija udarnih skupina nosača aviona, zbog čega je Sjeverna flota opremljena izuzetnim protupovršinskim sposobnostima. Zapovjedni brod flote, teška nuklearna raketna krstarica Petar Veliki, klase Kirov, najveći je i najteže naoružani borbeni brod na svijetu čija je osnovna zadaća protubrodska borba, odnosno lovljenje i uništavanje nosača aviona. Umjesto 20 ubojitih P-700 Granit protubrodskih raketa, Petar Veliki bi nakon remonta 2022. trebao biti naoružan najnovijim, hipersoničnim raketama Zircon, kojih će zajedno s krstarećim raketama Kalibr nositi čak 80. Takvu modernizaciju već prolazi Admiral Nahimov iste klase, koji će 2020. zamijeniti Petra Velikog kad on krene na remont. I zapovjedni brod ruske mornarice, nosač aviona Kuznjecov, nalazi se u ovoj floti te također ima zadaću protubrodske borbe. Za razliku od američkih nosača čije je jedino ofenzivno sredstvo njihova zrakoplovna komponenta, ruski nosač je opremljen bitnicom Granita, dok ukrcani zrakoplovi samo pružaju potporu. U proteklim godinama najavljeno je i uklanjanje te bitnice kako bi se povećao kapacitet nošenja aviona.

Strateške podmornice

Sjeverna flota također raspolaže značajnim brojem nuklearnih i konvencionalnih podmornica. Raspolaže s nuklearnim napadajnim podmornicama koje pripadaju klasama Victor-III, Sierra, Akula i Severodvinsk. Potonje dvije klase su najmodernije u ruskoj mornarici, izuzetno tihe i naoružane teškim torpedima i protubrodskim projektilima.

Njihova osnovna zadaća bio bi lov na američke i britanske nuklearne podmornice i nosače aviona, te proboj u Atlantski ocean kroz procjep GIUK, između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva, gdje bi onda mogle nesmetano napadati logističko brodovlje. Manje, konvencionalne podmornice klase Kilo su zadužene za priobalnu obranu i zaštitu strateških podmornica, iako mogu sudjelovati u ofenzivnim akcijama do određene udaljenosti, uvjetovane gorivom. No strateški najvažnija zadaća pripada nuklearnim podmornicama s balističkim projektilima. Njih je u Sjevernoj floti sedam klase Delta-IV, dok je osma Jurij Dugoruki, prva u najnovijoj klasi Borej, opremljena sa 16 balistički projektila RSM-56 Bulava. Svaka Bulava može imati do 10 nuklearnih bojnih glava. Delte su pak naoružane s po 16 projektila R-29RMU2 Lajner, svaki s po 12 nuklearnih glava.

Zadaća ovih strateških podmornica je nuklearno odvraćanje. Premda je njihov postotak operativnosti i raspored patrola tajna, može se zaključiti da su najmanje 2-3 strateške podmornice Sjeverne flote u svakom trenutku u patroli. Nasuprot njima, najbliže trajno bazirane savezničke nuklearne podmornice nalaze se u škotskoj mornaričkoj bazi Clyde. Tamo su smještene tri nuklearne napadajne podmornice klase Astute, najnovije u Kraljevskoj mornarici, kao i sve četiri strateške podmornice klase Vanguard. One su opremljene s po 16 Trident D5 balističkih projektila, te je barem jedan Vanguard uvijek u patroli strateškog odvraćanja. Također je izgledno da je u Sjevernom i Norveškom moru uvijek nazočan manji broj američkih nuklearnih napadajnih podmornica.

Nakon više od desetljeća propadanja ruska Sjeverna i Baltička flota su proteklih nekoliko godina znatno povećale svoje borbene sposobnosti i operativnost brodovlja, te su dobile i nova plovila, a stariji su brodovi modernizirani. Ruska mornarica u cjelini prolazi veliki program izgradnje i modernizacije, pa Sjeverna flota dobiva nove podmornice klase Severodvinsk i Borej, a Baltička biva opremljena najnovijim korvetama klase Steregušči.

Ugroženi Balti

S obzirom na sve veću snagu ruske mornarice, tri baltičke države koje se osjećaju najugroženijima od Rusije suočene su s ozbiljnim problemom: nemaju vlastite mornarice, niti obalne raketne bitnice. Pomorske komponente njihovih snaga ograničene su na obalne ophodne brodove nesposobne za sudjelovanje u bilo kakvim borbenim operacijama visokog intenziteta. Kao i svoje slabe vojske, baltičke države i ovaj problem pokušavaju riješiti traženjem NATO-ovih snaga, odnosno formiranjem NATO-ove mornaričke baze, vjerojatno u Liepaji, u Latviji. Najbliža dobro naoružana članica NATO-a im je Poljska, čije su oružane snage među najmoćnijima u Savezu, no mornarica joj je relativno slabo opremljena, pogotovo u usporedbi sa zrakoplovstvom i kopnenom vojskom. Glavni površinski borbeni brodovi su joj dvije starije raketne fregate klase Perry, nabavljene od SAD-a, naoružane PZO raketama SM-2 i protubrodskim projektilima RGM-84 Harpoon. Uz njih su još tri raketne topovnjače klase Orkan, naoružane s RBS-15 mark III protubrodskim projektilima. Podmorničku flotu čine četiri starije podmornice klase Kobben i jedna novija podmornica klase Kilo, a mornarica raspolaže i s nekoliko protupodmorničkih helikoptera SH-2G Seasprite.
  
No treba imati na umu da se na poljskoj obali nalazi i ključan LNG terminal Świnoujście, koji je pušten u rad potkraj prošle godine, a postoji i plan njegova spajanja s LNG terminalom na Krku, bude li potonji ikad sagrađen. Terminal Świnoujście izuzetno je važan za Poljsku jer se njime pokušava smanjiti ovisnost o ruskom plinu te ga zamijeniti uvozom prvo katarskog, a poslije američkog plina. S obzirom na važnost poljske obale, započet je veliki projekt modernizacije poljske mornarice. U narednih desetak godina nabavit će se tri nove raketne korvete, tri podmornice s krstarećim projektilima te niz protuminskih i patrolnih brodova dok se protupodmorničke sposobnosti šire nabavom helikoptera H225M Caracal. Obalne raketne bitnice opremljene su novim norveškim protubrodskim raketama NSM. Njemačka pak ima jednu od moćnijih mornarica u Europi, koja raspolaže s desetak modernih fregata dok se četiri iz najnovije klase F125 upravo grade. Ipak, klasa F125 utjelovljuje fiksaciju na mirovne operacije koja je prevladavala u Europi proteklih desetljeća. Unatoč istisnini koja se približava razaračima klase Arleigh Burke, F125 nema PZO raketnih sustava, torpednih cijevi, protupodmorničkog sonara ni protubrodskih raketa. Ali zato ima čak sedam velikokalibarskih strojnica i dva vodena topa. Dok im se ne ugrade RBS-15 mark IV protubrodski projektili, F125 će imati manju borbenu moć od korveta klase Braunschweig, kojih u njemačkoj službi ima pet.

Sirova snaga

Njemačka ima i pet konvencionalnih napadajnih podmornica Tipa 212, koje su vjerojatno najsofisticiranije nenuklearne podmornice na svijetu, a izgledno i najtiše. Razvijene za plitko Baltičko more, naoružane su s po šest torpednih cijevi i ubojitim DM2A4 teškim torpedima. Četiri ove podmornice ima i Italija. One su najveća podmorska prijetnja Baltičkoj floti, te bi mogle nanijeti značajne gubitke i drastično smanjiti slobodu djelovanja. Danska i Nizozemska također raspolažu modernim raketnim fregatama. Danska ima tri fregate klase Iver Huitfeldt, a Nizozemska četiri klase De Zeven Provincien. Kao i cijela trenutna generacija fregata u sjevernoj Europi, i ove dvije su slične po opremi i namjeni, zajedno s tri njemačke fregate klase Sachsen. Borbeni sustav baziran je na radarima APAR i SMART-L, te im je osnovna namjena protuzračna obrana. Belgija pak ima samo dvije starije fregate Karel Doorman, no glavna zadaća belgijske pomorske komponente je protuminska borba, te raspolaže sa šest minolovaca. Ukratko, NATO na Baltiku može računati na snažan protuzračni “kišobran” PZO fregata. Sirova snaga ruske Baltičke flote, odlične značajke ruskih protubrodskih raketa, te taktika uporabe borbenih aviona za masovne protubrodske raketne udare znače da bi brodovlje Saveza bilo izloženo ozbiljnoj prijetnji. Stoga bi najučinkovitije oružje bile moderne njemačke podmornice, koje bi mnogo slobodnije djelovale od površinskih brodova obje strane. Zbog svoje zatvorenosti i blizine kopna dobar dio Baltičkog mora može biti, odnosno već jest, pokriven obalnim protubrodskim bitnicama Rusije i NATO-a. Rusija će na Baltiku za sada zadržati prednost, a približava se i nadmoći u Sjevernom i Norveškom moru.

AUTOR:  Jan Ivanjek

[Рашо]

Vir: "Jutarnji list - Globus" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/
28.08.2016.

HLADNI RAT NA SJEVERU: NATO U POMORSKOJ DEFENZIVI Putinova flota pretvara Baltik u ruski bazen

Ови из Јутарњег (Вечерњег, Индекса...) су опсједнути Путином и Русијом. Сваки дан откривају њихове мрачне тајне, планове, завјере, пријетње, злочине, многе шокантне ствари...

[torpedo011]

Треба продати новине...

Балтичке државе су најјаче. Тражили су да Руси изађу и демилитаризују Балтика, а сада кукају како немају бродове, ракете, хеликоптере, авионе и подморнице. Не знају шта хоће. Глуме угроженост иако их нико није ни погледао. Последње што ће Путин да уради јесте да изврши инвазију на те три државе.

[Karlo]

АМЕРИКАНЦИ УПОЗОРАВАЈУ: Путин ће ратовати за Србију и Републику Српску!

 09/10/2016 11:52 Издвојено Свет Планета

Владимир Путин је спреман да брани Србију и Републику Српску у случају конфликта на Балкану.



- Владимир Путин спреман је да у сваком тренутку уђе у рат са НАТО и САД у случају напада на Србију и Републику Српску. Србија и Република Српска су једине земље ван Евроазијске уније и војног савеза ОДКБ за које би Русија интервенисала - процењује ЦИА и упозорава да би напад на Србе био почетак новог великог рата.

Владимир Путин доживљава Србију и Републику Српску својим последњим верним савезницима у Европи.

- Србија је данас за Путина питање части, али и једно од најважнијих стратешких питања ван граница Русије. Он ће зато учинити све што је у његовој моћи да помогне пријатељима у Београду И Бањалуци. Извештај ЦИА упозорава све оне који доносе одлуке у Вашингтону и Бриселу да добро размотре наставак политике према Србији.

Путин је наложио Сергеју Шојгуу и Дмитрију Рогозину да максимално уложе напоре у опремању и наоружавању Војске Србије.

Русија планира да већи део војне технике и наоружања Србији испоручи бесплатно или по симболичним ценама.

Ракете "Бук" Србија ће добити преко уговора о лизингу какве има са Индијом и другим земљама.

Извор: Правда
_________________

Neznam ni relavantan podatak o mogućnostima samog "izvora".Koliko je ovo u sferi realnosti a koliko propagande?Moglo je ovo ići i na drugim topicima (o naoružanju Srbije ili odnosu Srbije i NATO,itd.)ali mislim da može ovdje makar zbog "divana",jer se ipak radi o "sukobu" NATO-"Rusija",istina preko naših leđa ali to je tako uvjek bilo.

Poz.