Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[kumbor]

АБМ споразум је "мртав" већ неколико година.

[MOTORISTA]

NATO: Ukoliko Rusija bude kršila sporazum o nuklearnom oružju, moraćemo da odgovorimo
Tanjug  25.06.2019.

Ministri odbrane NATO razgovaraće o narednim koracima ako Moskva zadržži raketni sistem koji bi, kako tvrde SAD, omogućio kratkoročne nuklearne napade na Evropu i prekrššio sporazum o nuklearnom oružžju srednjeg dometa (INF) iz 1987.

"Pozivamo Rusiju da postupa odgovorno, no ne vidimo znakove da to Rusija namerava", izjavio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare uoči sastanka u sedištu NATO-a u Briselu, prenosi AP. "Moraćemo da odgovorimo", rekao je on i naglasio: "Sutra ćemo odlučiti o narednim koracima u slučaju da se Rusija ne pridržžava".

Sporazum INF zabranjuje proizvodnju, testiranje i raspoređivanje kopnenih i balističkih raketa sa dometom od 500-5.500 kilometara. Pentagon je podelio informacije sa NATO saveznicima, tvrdeći da je ruski raketni sistem 9M729 u suprotnosti s ovim ugovorom. Moskva poručuje da ove rakete imaju domet manji od 500 kilometara i insistira na tome da su SAD i same prekršile sporazum INF.

Stoltenberg je odbio da objasni koje korake bi NATO mogao da preduzme, ali je rekao da se neki mogu sprovesti "prilično brzo". "Za druge", rekao je on," trebaće višše vremena ". Stoltenberg je dodao i da je preostalo još samo pet nedelja za Rusiju da spasi sporazum. On je poručio i da će odgovor NATO biti defanzivan, odmeren i koordiniran.

"Nećemo preslikavatii ono što Rusija čini, mi ne nameravamo da raspoređujemo nove nuklearne projektile na tlu Evrope. Ne žželimo novu trku u naoružžanju'', podvukao je generalni sekretar NATO. Šta god da bude odlučeno, malo je verovatno da će nove mere biti objavljene pre 2. avgusta, navodi agencija i naglaššava da NATO ovim pokuššava da ohrabri Rusiju da učestvuje na sastanku ambasadora sledeće nedelje kako bi razgovarali o tom pitanju, s obzirom na to da je vremena da se spasi sporazum INF sve manje, a on se smatra osnovom za evropsku odbrambenu strategiju.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Savet Federacije Rusije usvojio je zakon kojim se obustavlja važenje
Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa


Sada će zakon biti podnet na potpis predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, nakon čega će stupiti na snagu. U skladu sa zakonom, predsednik ima pravo i da donese odluku o obnovi važenja sporazuma.

Ranije je predsednik Rusije predložio parlamentu da usvoji zakon o obustavljanju navedenog sporazuma.

Juče je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg zapretio da će preduzeti mere ukoliko Rusija ne bude ispunjavala obaveze prema Sporazumu o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, koji je zaključen između SAD i SSSR-a.

Američki predsednik Donald Tramp ranije je saopštio da Vašington 2. februara počinje proceduru za povlačenje iz Sporazuma o likvidaciji raketa.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je na to izjavio da će Rusija recipročno odgovoriti na odluku SAD o povlačenju iz sporazuma i takođe obustaviti učešće u sporazumu.

On je rekao i da Moskva neće dopustiti da bude uvučena u skupu trku u naoružanju i dodao da svi predlozi Rusije o razoružanju „ostaju na stolu, a vrata ostaju otvorena“, ali je i naredio da ruski zvaničnici ne iniciraju nikakve pregovore po tom pitanju.

Ruski lider je 4. marta potpisao ukaz prema kojem Rusija prekida ispunjavanje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa.

izvor

[kumbor]

А онда је Дума усвојила Закон о изласку РФ из Споразума. Сад Савет РФ, "Сенат", то потврђује, а на крају Путин потписује. Потписаће указ, наравно. Готово је, Русија излази из Споразума.

[MOTORISTA]

Estonija: RAF dva puta presreo ruske avione u jednom danu
Tanjug  26.06.2019.

Britansko ministarstvo odbrane saopšštilo je danas da su avioni Britanskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF), raspoređeni u Estoniji i dvaput podignuti u jednom danu kako bi presreli ruske avione.

Britanski avioni tipa "jurofajter tajfuni" podignuti su kako bi presreli ruski borbeni avion Su-27 i vojni transportni avion, prenosi AP. Ministarstvo je iznelo podatak da se sa ovim misijama broj incidenata u kojima su učestvovali ruski avioni povećao na 11 od britanskog preuzimanja čuvanja baltičkog vazdušnog prostora u maju. Ministarstvo je saopšštilo da su ove britanske akcije u cilju "podršške NATO, kako bi ponovo uverili našše saveznike i predstavljaju dalju demonstraciju posvećenosti Britanije sigurnosti u regionu", navodi agencija.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

NATO strahuje od Rusije
I. STANOJEVIĆ   26. jun 2019.

Napetost u severnoatlantskoj alijansi zbog Irana, ruskih raketa i turske kupovine S-400. Stoltenberg: Odbrana od ruskog raketnog sistema. Pretnje Amerikanaca Ankari

POSTOJI mogućnost da NATO prilagodi svoj raketni odbrambeni štit da se suprotstavi potencijalnoj pretnji koju predstavlja novi ruski raketni sistem.

Ovo je u sredu, na sastanku ministara odbrane NATO u Briselu, saopštio Jens Stoltenberg, generalni sekretar Alijanse. Istog dana je Savet Ruske Federacije jednoglasno usvojio zakon kojim se suspenduje učešće Rusije u Sporazumu sa SAD o uništenju raketa srednjeg i kratkog dometa. Iz tog sporazuma Amerika se već povukla.

Vašington je insistirao da ruske rakete SC-8 krše taj pakt. Stoltenberg nije želeo da otkrije da li bi NATO mogao da koristi štit vredan više milijardi dolara protiv ruskih raketa SC-8, jer još, kaže, traže način da se Moskva ponaša u skladu sa sporazumom. No, zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov iz Moskve poručuje da pokušaji da se "sve predstavi kao vojno-politički odgovor na rusko navodno kršenje Sporazuma, predstavlja propagandu s ciljem dezinformisanja međunarodne zajednice".

Napetost unutar NATO posebno je u sredu izazivala prva isporuka ruskih odbrambenih protivvazdušnih sistema S-400 Turskoj, koja će, kako je u Moskvi potvrđeno, biti obavljena u julu. Odluka Turske, jedne od ključnih članica NATO, da od Rusije kupi S-400 uznemirila je Vašington, koji je Ankari zapretio sankcijama. V. d. ministra odbrane SAD Mark Esper je u sredu i direktno upozorio turskog kolegu Hulusija Akara da će kupovina ruskog odbrambenog sistema S-400 ne samo okončati učešće Turaka u programu F-35, nego i naškoditi turskoj ekonomiji zbog američkih sankcija koje će uslediti.

Trzavice između predsednika SAD Donalda Trampa i njegovog iranskog kolege Hasana Rohanija, podstakle su Espera da od NATO saveznika zatraži podršku za sprečavanje sukoba sa Teheranom. Esper je tokom leta za Brisel, što je njegovo prvo putovanje otkako je na čelu Pentagona, rekao da SAD žele da zatvore vrata sukoba i otvore vrata diplomatiji.

Iz Vašingtona je Tramp u sredu poručio da "iransko rukovodstvo nije preterano pametno, ali da on ne želi rat sa Iranom, koji, inače, ne bi trajao dugo".

KRITIKA NEMAČKE

TRAMP je optužio Nemačku da je "nestabilan" partner i koristi SAD, jer finansijski ne doprinosi mnogo NATO. "Nemačka daje milijarde i milijarde dolara Rusiji za energiju i uprkos tome, mi treba da štitimo Nemačku", rekao je Tramp.

MAKEDONIJA I CRNA GORA

STOLTENBERG se nada da će proces ratifikacije pristupnog protokola za Severnu Makedoniju biti dovršen do decembra i da će postati punopravna članica na samitu NATO u Londonu. "Za okonačnje tog procesa, kao što je to bilo kada se Crna Gora priključila, potrebno je oko godinu dana", objasnio je Stoltenberg. Dodao je da "novi radar koji je Alijansa ustupila Crnoj Gori pokazuje da se članice međusobno pomažu i istakao da je to razlog, naročito za male zemlje, da budu deo NATO".

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Usvojena rezolucija o povratku Rusije u Parlamentarnu skupštinu SE


Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PS SE) odobrila je rezoluciju kojom se potvrđuju puna ovlašćenja delegaciji Rusije u toj organizaciji.

Za rezoluciju je glasalo 116 delegata, 62 su bila protiv, a 15 se uzdržalo od glasanja.

TAS prenosi da je ukrajinska delegacija nakon objavljivanja rezultata glasanja napustila zasedanje PS SE.

Izuzetno burna rasprava, sa oštro sukobljenim stavovima Velike Britanije, Ukrajine i baltičkih zemalja sa jedne strane i na drugoj strani - velike većine zemalja, koje su želele povratak Rusa, polarizovala je PS SE.

Delegacija Srbije snažno je podržala ruske kolege, a doprinos debati dali su šefica delegacije Aleksandra Tomić, narodna poslanica Biljana Pantić Pilja i narodni poslanik Aleksandar Šešelj, braneći pravo ruskih građana da imaju svoje predstavnike u ovoj međunarodnoj organizaciji.

Rezolucija, kojom je Rusija vraćena u PS SE, usvojena je sa 116 glasova za, dok su protiv glasala 62 poslanika.

Povratkom ruske delegacije, ojačala je snažno podrška i pozicija Srbije u ovoj instituciji. Juče je usvojen i izveštaj "Ka ambicioznoj agendi: o rodnoj ravnopravnosti" i izveštaj o sprovođenju Istanbulske konvencije, a izvestilac je bila narodna poslanica Elvira Kovač. Ona je istakla pozitivan primer Srbije u borbi protiv nasilja u porodici i vidljiv napredak u oblasti rodne ravnopravnosti.

U raspravi za ovaj izveštaj učestvovale su i narodne poslanice Stefana Miladinović i Biljana Pantić Pilja.

izvor

[kumbor]

Украјинци су бесни... косе чупају и плачу! Како, како, агресија, агресија.

[Dreadnought]

"Ukoliko sada ne počnemo pregovore sa SAD, sve će biti gotovo"


Vladimir Putin je u intervjuu za „Fajnenšel tajms“ izjavio da bi upotreba nuklearnog oružja imala „globalne tragične posledice“ za svaku osobu na planeti.

"Odluka Sjedinjenih Američkih Država da se povuku iz Sporazuma o ograničenju sistema protivraketne odbrane 2002. godine i napuste Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa početkom ove godine stavila je svet u rizik od nove trke u nuklearnom naoružanju", izjavio je Putin.

„Sada je program fokusiran na Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja. Nadam se da ću moći da razgovaram o tome sa Donaldom (Trampom) ukoliko se sastanemo u Osaki“, rekao je ruski lider.

On je izrazio zabrinutost zbog pretnje obnavljanja trke u nuklearnom naoružanju između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.

„Hladni rat je bio loša stvar, ali makar su postojala neka pravila kojih su se svi učesnici u međunarodnoj komunikaciji više ili manje pridržavali ili su pokušavali da se drže. Sada se čini da uopšte nema pravila. I u tom smislu svet je postao fragmentiraniji i manje predvidljiv, što je najbitnije i najtužnije“, naglasio je Putin uoči samita G20 u Osaki.

Početkom ove godine, nakon povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, koji je potpisan 1987. godine i koji je prvenstveno bio usmeren na smanjenje rizika od nuklearnog rata u Evropi, Moskva je izrazila zabrinutost da bi Vašington mogao da dozvoli da Sporazum istekne 2021. godine bez obnavljanja.

„Rekli smo da smo spremni da održimo razgovore i da produžimo taj sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, ali nismo videli nikakvu relevantnu inicijativu od naših američkih partnera. Oni ćute, a ugovor ističe 2021. godine. Ukoliko sada ne počnemo pregovore, sve će biti gotovo, jer ne bi bilo vremena čak ni za formalnosti“, istakao je Putin.

Prema Putinovim rečima, iako je američki predsednik Tramp izrazio interesovanje za ograničavanje oružja tokom njihovog poslednjeg razgovora, američka strana još „ne čini praktične korake“ u tom pravcu.

„Dakle, ako taj sporazum prestane da postoji, onda u svetu neće biti nikakvog sredstva za odvraćanje trke u naoružanju. I to je loše“, rekao je ruski lider.

izvor

[Dreadnought]

Sastali se Tramp i Putin


Američki predsednik Donald Tramp i njegov ruski kolega Vladimir Putin sastali su se na samitu G20 koji je počeo u Osaki u Japanu.

Pretpostavlja se da su razgovarali o Iranu, Ukrajini, Siriji, kontroli naoružanja i drugim međunarodnim pitanjima. Sastanak je trajao sat i po.
 
Prvi put su se sreli upravo na samitu G20 u Hamburgu, a poslednji pre 7 meseci. Uglavnom se radilo o susretima na marginama velikih događaja, dok su prvi sastanak u četiri oka održali 16. jula 2018. godine u Helsinkiju.

Ranije je najavljeno da će susret predsednika trajati oko jedan sat, ali će, kažu u Moskvi, "dužina zavisiti isključivo od njih dvojice".
 
Trgovinske i geopolitičke tenzije, kao i klimatske promene biće na dnevnom redu dvodnevnog samita lidera Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i zemalja u razvoju (G20) koji je počeo u Osaki.
 
Iako glavnu zabrinutost predstavlja smirivanje trgovinskih napetosti između SAD i Kine, lideri G20 će se baviti i rešavanjem globalnih kriza.

izvor

[Dreadnought]

Sastali se  Tramp i Putin


Predsednici SAD i Rusije, Doanld Tramp i Vladimir Putin sastali su se u Osaki u Japanu gde danas počinje samit G20.

Iako su razgovarali na marginama samita, već su privukli mnogo pažnje.

Jedna novinarka pitala je predsednika Trampa hoće li reći Putinu da se ne meša u američke izbore.
 
Lider SAD se okrenuo ka Putinu i šaljivo odgovorio: "Ne mešajte se u izbore, molim!".
 
Tramp je naglasio da će sa Putinom razgovarati o trgovini, protekcionizmu i naoružanju.

"Velika je čast biti sa predsednikom Putinom. O mnogim pitanjima ćemo razgovarati, radujemo se što ćemo zajedno provesti neko vreme", rekao je.

Trgovinske i geopolitičke tenzije, kao i klimatske promene biće na dnevnom redu dvodnevnog samita lidera Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i zemalja u razvoju (G20) koji je počeo u Osaki.

Iako glavnu zabrinutost predstavlja smirivanje trgovinskih napetosti izmedju SAD i Kine, lideri G20 će se baviti i rešavanjem globalnih kriza.

izvor

[kumbor]

Баш лепо што "главну забринутост" представља СМИРИВАЊЕ трговинских напетости између САД и Кине. Ма, пали, не жали, какво смиривање!

[Dreadnought]

[Dreadnought]

Putin: Svijet u riziku od nove nuklearne trke u naoružanju


Predsjednik Rusije Vladimir Putin je u intervjuu za "Fajnenšel tajms" izjavio da bi upotreba nuklearnog oružja imala "globalne tragične posljedice" za svaku osobu na planeti.

Odluka Sjedinjenih Američkih Država da se povuku iz Sporazuma o ograničenju sistema protivraketne odbrane 2002. godine i napuste Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa početkom ove godine stavila je svet u rizik od nove trke u nuklearnom naoružanju, izjavio je Putin.

- Sada je program fokusiran na Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja. Nadam se da ću moći da razgovaram o tome sa Donaldom (Trampom) ukoliko se sastanemo u Osaki - rekao je ruski lider.

On je izrazio zabrinutost zbog preijtnje obnavljanja trke u nuklearnom naoružanju između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.

- Hladni rat je bio loša stvar, ali makar su postojala neka pravila kojih su se svi učesnici u međunarodnoj komunikaciji više ili manje pridržavali ili su pokušavali da se drže.

Sada se čini da uopšte nema pravila. I u tom smislu svet je postao fragmentiraniji i manje predvidljiv, što je najbitnije i najtužnije - naglasio je Putin uoči samita G20 u Osaki.

Početkom ove godine, nakon povlačenja Sjedinjenih Američkih Države iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, koji je potpisan 1987. godine i koji je prvenstveno bio usmjeren na smanjenje rizika od nuklearnog rata u Evropi, Moskva je izrazila zabrinutost da bi Vašington mogao da dozvoli da Sporazum istekne 2021. godine bez obnavljanja.

- Rekli smo da smo spremni da održimo razgovore i da produžimo taj sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, ali nismo vidjeli nikakvu relevantnu inicijativu od naših američkih partnera. Oni ćute, a ugovor ističe 2021. godine. Ukoliko sada ne počnemo pregovore, sve će biti gotovo, jer ne bi bilo vremena čak ni za formalnosti -  istakao je Putin.

Prema Putinovim riječima, iako je američki predsjednik Tramp izrazio interesovanje za ograničavanje oružja tokom njihovog posljednjeg razgovora, američka strana još "ne čini praktične korake" u tom pravcu.

- Dakle, ako taj sporazum prestane da postoji, onda u svetu neće biti nikakvog sredstva za odvraćanje trke u naoružanju. I to je loše - rekao je ruski lider.

Podsjećajući na svoje prijedloge Bušovoj administraciji da se pokuša sa očuvanjem Sporazuma o ograničavanju sistema za protivraketnu odbranu, za koji kaže da i dalje smatra "kamenom temeljcem čitavog međunarodnog bezbjednosnog sistema“, Putin je naglasio da je bio "uvjeren da bi ij danas bio drugačiji da su naši američki partneri prihvatili" prijedlog za zajedničke projekte protivraketne odbrane između Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Evrope.

- Nažalost, to se nije dogodilo. Možemo j da se situacija razvija u drugom smjeru. Novo naoružanje i najmodernija vojna tehnologija dolaze u prvi plan. To nije naš izbor, ali danas bi barem trebalo da učinimo sve da se ne pogorša situacija - rekao je Putin.

Zamoljen da prokomentariše trenutne tenzije između Vašingtona i Pekinga, uključujući i rizik od geopolitičkog konflikta koji se pretvara u vojni sukob, Putin je rekao da bi takva mogućnost imala strašne posljedice za čovječanstvo.

- Čitava istorija čovječanstva uvijek je bila puna vojnih sukoba, ali od pojave nuklearnog oružja rizik od globalnih sukoba se smanjio zbog potencijalnih globalnih tragičnih posledica za celu populaciju planete, u slučaju da dođe do takvog sukoba između dvije nuklearne države. Nadam se da do toga neće doći - zaključio je Putin.

izvor

[Dreadnought]

Putin i Tramp razgovarali o Iranu, Siriji, Venecueli i Ukrajini


Na marginama samita G20 u Osaki održan je sastanak predsjednika SAD Donalda Trampa i Rusije Vladimira Putina.

Sastanak je trajao skoro sat i po vremena, iako je ranije najavljeno da će trajati samo sat. Bijela kuća je saopštila da su Putin i Tramp razmatrali pitanja Irana, Sirije, Venecuele i Ukrajine.

Dvojica predsjednika ocijenili su na sastanku da je poboljšanje odnosa u interesu obje zemlje i čitavog svijeta. Blumberg je naveo, pozivajući se na izvore iz Bijele kuće, da su Putin i Tramp dogovorili da nastave pregovore o kontroli naoružanja.

Tramp je tom prilikom rekao da je u novi model kontrole nad naoružanjem potrebno uključiti i Kinu.

Pred početak sastanka koji je održan iza zatvorenih vrata, lideri su dali kratke. Međutim, čim su završili sa izjavama, novinari su pohrlili da postave pitanja, zbog čega je nastala velika buka u prostoriji.

Putin je pred početak sastanka rekao da se dugo nije vidio s Trampom, ali da su njihovi saradnici svo vrijeme radili i dali im lijepu mogućnost da nastave na onome na čemu su stali tokom susreta u Helsinkiju.

Na sastanku ruskog i američkog predsjednika učestvovali su i kćerka i zet Donalda Trampa - Ivanka Tramp i Džared Kušner.

izvor