Vesti iz Kosmonautike

[Dreadnought]

The Point: How did China's Tianwen-1 mission make history?

China's Tianwen-1 Mars mission made history on Saturday by achieving "six firsts" in China's aerospace program. What do the scientific images taken by the Zhurong rover show, and what more can we expect from this historic mission? How significant is the mission to humanity's understanding of the red planet?

[MOTORISTA]

Prva misija sa ljudskom posadom u pet godina: Kineski "Božanski brod" sutra leti u svemir, astronaute čeka ambiciozan projekt

[MOTORISTA]

Kina lansirala letelicu s ljudskom posadom ka svemirskoj stanici u izgradnji
SCITECH Autor: Hina 17. jun. 2021

Kina je u u četvrtak upešno lansirala letelicu s ljudskom posadom Shenzhou-12 prema svojoj svemirskoj stanici u izgradnji, javljaju kineski mediji.

Letelica je nosila trojicu astronauta do dela svemirske stanice koja je još uvek u izgradnji, a biće to i najduži boravak kineskog državljanina u niskoj Zemljinoj orbiti. Raketa „Dugi marš 2F“ koja je prevozila Shenzhou-12 ili „Božanski brod“, krenula je prema modulu svemirske stanice Tianhe iz  lansirnog centra Jiuquan u severozapadnoj provinciji Gansu. Shenzhou-12 je treća od 11 misija – od kojih će četiri biti ljudskom posadom – potrebne za dovršetak prve kineske svemirske stanice, čija je izgradnja započela u aprilu lansiranjem Tianhea, prvog i najvećeg od tri modula.

Astronauti Nie Haisheng (56), Liu Boming (54) i Tang Hongbo (45) trebali bi da rade i borave tri meseca u Tianheu, koji izgleda poput cilindra malo većeg od gradskog autobusa.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Kina lansirala letelicu s ljudskom posadom ka svemirskoj stanici u izgradnji

[Dreadnought]

[lovac]

Deluje baš tesno u komandom modulu. Posada se jedva smestila. Astronaut na srenjoj stolici drži noge savijene u kolenu tokom lansiranja.... Baš neudobno!

[Dreadnought]

Long March-2C launches Yaogan-30-09 and Tianqi-14

A Long March-2C launch vehicle launched a new group of three Yaogan-30 remote sensing satellites from the Xichang Satellite Launch Center, Sichuan Province, southwest China, on 18 June 2021, at 06:30 UTC (14:30 China Standard Time). The satellites (遥感三十号09) will work as part of a constellation for electromagnetic environment detection and related technological tests. According to official sources, the satellites have entered the planned orbits. The mission also launched the Tianqi-14 (天启星座14, part of the Tianqi/Apocalypse Constellation)

[MOTORISTA]

четвртак, 24.06.2021.

Идентификовано 29 планета које можда користе ванземаљци

ЛОНДОН – Научници су идентификовали 29 планета са којих би ванземаљци могли да посматрају Земљу.

Идентификовано је 1.715 звезданих система где су ванземаљски посматрачи могли да открију Земљу у последњих 5.000 година, пише Гардијан. Људи су вековима гледали у небо и питали се постоји ли живот међу звездама, и док су замишљали малене зелене човеколике појаве, баш они су можда гледали у нас такође, пише британски лист. У новом истраживању, астрономи су сузили круг оближњих звезданих система у којима би било који радознали становник на планетама које круже, био на добром положају да уочи живот на Земљи.

Истраживачи процењују да је 29 потенцијално насељивих планета у добром положају да буду сведоци транзита Земље и прислушкују људске радио и телевизијске преносе, омогућавајући било којим посматрачима да закључе можда о количини интелигенције људи, преноси Танјуг. Питање је да ли ће емисије приморати напредну цивилизацију на контакт.

Лиса Калтенегер, професорка астрономије и директорка Института Карл Саган са Универзитета Корнел у Њујорку, рекла је да је један од начина на који се проналазе планете је да се блокирају делови светлости звезде домаћина. Откривено је хиљаде планета изван Сунчевог система, око 70 одсто је примећено када ванземаљски светови пролазе испред звезда домаћина и блокирају део светлости која допире до телескопа научника. Будуће опсерваторије попут свемирског телескопа НАСА, који ће бити лансиран ове године, трагаће за знацима живота на „егзопланетама” анализирајући састав њихове атмосфере.

Да би утврдили који су оближњи звездани системи у добром положају за посматрање транзита Земљом, Калтенегер и доктор Џеки Факрети, астрофизичар из Америчког природњачког музеја, посветили су се каталогу звезда и њиховом положају и кретању Европске свемирске агенције Гаиа. Одавде су идентификовали 2.034 звезданих система у року од 326 светлосних година са којих би се могао приметити транзит Земље било када, од пре 5.000 до 5.000 година у будућности.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Prva misija na Mars 2033. godine - potom redovni letovi
Tanjug 24. 06. 2021.

KINA namerava da pošalje svoju prvu misiju sa posadom na Mars 2033. godine, nakon čega će uslediti redovni letovi, u skladu sa dugoročnim planom da izgradi trajno naseljenu bazu na Crvenoj planeti i crpi njene resurse.

Ambiciozni plan, koji će pojačati trku sa SAD u naseljavanju ljudi na Mars, po prvi put je detaljno obelodanjen nakon što je Kina sredinom maja spustila robotički rover na Mars, u svojoj inauguracionoj misiji na planetu, preneo je Rojters. Lansiranja sa posadom na Mars planirana su za 2033, 2035, 2037, 2041. i nadalje, izjavio je šef glavnog kineskog proizvođača raketa Vang Sjaođun nedavno putem video veze na konferenciji o istraživanju svemira u Rusiji. Pre nego što misije sa posadom krenu, Kina će poslati robote na Mars da prouče moguće lokacije za bazu i izgradnju sistema za izvlačenje resursa, javila je juče zvanična Čajna spejs njuz, pozivajući se na Vanga, koji je i šef Kineske akademije tehnologije lansirnih vozila.

Za ljudsko naseljavanje na Mars, posade bi morale biti u mogućnosti da koriste resurse planete, poput vađenja vode ispod njene površine, generisanja kiseonika i proizvodnje električne energije. Kina, takođe, mora da razvije tehnologiju za vraćanje astronauta natrag na Zemlju.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Planiraju lansiranje rovera pomoću rakete domaće proizvodnje
b92 24.06.2021.

Turska planira da pošalje rover na Mesec, i to pomoću raketnog motora domaće proizvodnje, koji će prvi put biti lansiran u kontrolnoj misiji 2023. godine.

Prema rečima Serdara Huseina Jildirima, predsednika Turske svemirske agencije (TUA), rover će biti lansiran 2028. ili 2029. godine i sakupljaće naučne podatke sa površine Meseca. Jildirim je rekao da će raketa kojom je planirano lansiranje rovera biti domaće proizvodnje, a koristiće hibridni motor koji se trenutno razvija u toj zemlji.

- Nameravamo da upotrebimo sopstveni motor da bismo stigli do Meseca, ali prvo ćemo svemirsku letelicu dovesti u nisku Zemljinu orbitu uz međunarodnu pomoć - rekao je Jildirim.

Kako se navodi u izveštaju turske novinske agencije Anadolu, misija 2023. podrazumeva 'grubo' sletanje na Mesec, što bi trebalo da pomogne turskim inženjerima da prikupe podatke za 'meko' sletanje krajem 2020-ih. Turska planira da u narednim godinama pošalje svog državljanina na Međunarodnu svemirsku stanicu radi sprovođenja naučnih eksperimenata. Takođe, turski nacionalni svemirski program, objavljen u februaru ove godine, predviđa uspostavljanje turske svemirske luke i razvoj domaćeg regionalnog satelitskog sistema za pozicioniranje i vremensko određivanje.

Turska je pokrenula svoju svemirsku agenciju 2018. i taj potez je bio predmet kritike jer se dogodio usred ekonomske krize. Pristalice, međutim, tvrde da svemirski program može motivisati istraživače i naučnike da ostanu u zemlji umesto da idu u inostranstvo. Svemirski program, čiji detalji budžeta još uvek nisu otkriveni, omogućiće Turskoj da se pridruži malobrojnoj grupi zemalja koje su sposobne da samostalno izvode složene projekte istraživanja svemira. Najava svemirskog programa u februaru dogodila se istog dana kada je svemirska misija Ujedinjenih Arapskih Emirata uspešno ušla u orbitu Crvene planete.

Ozvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Trka za osvajanje svemira: EU spremila 15 milijardi evra


Evropski poverenik za unutrašnje tržište Tijeri Breton zvanično je pokrenuo novi svemirski program EU vredan skoro 15 milijardi evra.

Radi se o dosad najvećem svemirskom budžetu za EU, za razdoblje 2021-2027, koji bi trebalo da pomogne Uniji da se zadrži trci za osvajanje svemira.

"Evropa ima sve što je potrebno da bi i dalje bila globalna svemirska sila. Imamo talente, industrijske kapacitete i tehnološko vođstvo. Imamo iskustvo ambicioznih svemirskih misija i programa svetske klase poput Kopernika i Galileja. Možemo se osloniti na izvrsnost i stručnsot naše svemirske agencije ESA-e i u središtu smo najboljih naučnih projekata", rekao je Breton na predstavljanju programa.

U poslednjih 20 godina, ESA je razvila sisteme Kopernika, Galileo i EGNOS. Kopernik je u međuvremenu postao najveći pružalac slobodnih i otvorenih podataka za posmatranje Zemlje u svetu, prenosi Novac.hr.

U novom razdoblju finansiranja, ESA se nada da će Kopernika podići na sledeći nivo i nastaviti misije širenja Sentinela, koje će poboljšati evropske sposobnosti nadzora svemira.

Novi svemirski program takođe će obnoviti Galileo, evropski civilni globalni satelitski navigacioni sistem, do kraja 2024. godine. Projekat će iskoristiti EU sredstva za razvoj novih tehnologija, tačnije novih navigacionih proizvoda i usluga za tržišta u nastajanju poput samovozećih automobila, autonomnih bespilotnih letelica i IoT-a.

U narednih šest godina očekuje se takođe priprema i projektovanje Govsatkoma, novog programa koji bi trebalo da omogući sigurnu povezanost i sigurnost prostora za praćenje opasnosti u svemiru.

Ukupni budžet svemirskog programa iznosiće 14,88 milijardi evra, od toga je devet milijardi namenjeno za Galileo i EGNOS, za Kopernik 5,4 milijardi i za Govsatckom oko 400 miliona evra.

Poverenik Breton je upozorio da svemir širom sveta prolazi kroz masovnu transformaciju i brzu industrijalizaciju.

"Da bi Evropa zadržala svoje vođstvo, moramo preispitati način na koji pristupamo svemiru. Moramo se prilagoditi brzom razvoju i predvideti novi. Moramo postaviti ambiciozan - i remetilački - svemirski program za budućnost: 'Biti dinamičniji, inovativniji i rizičniji!' I to ćemo učiniti", dodao je Breton.

Osim modernizacije postojeće svemirske infrastrukture, EU želi da izgradi savremeni i autonomni svemirski sistem povezivanja. Četiri su glavna cilja: pružiti brzi širokopojasni internet svima u Evropi, a potencijalno i u Africi; izbeći zavisnost od inicijativa van EU; lansirati Evropu u eru kvantne sigurnosti, zaštititi je od sajber i hibridnih pretnji; te zadržati kontinent povezanim na pouzdan, isplativ i siguran način šta god da se dogodi.

Trenutno EU ima oko 230.000 radnih mesta u svemirskom sektoru, a Agencija EU za svemirski program predviđa da će do 2025. godine broj radnih mesta u tom sektoru narasti na više od 400.000.

Evropski parlament i države članice dogovor o svemirskom programu postigle su u decembru 2020. godine.

Odbor za industriju, istraživanje i energetiku (ITRE) Evropskog parlamenta bio je zadužen za pregovore i za izvestioca je imenovao Masimiliana Salinija (EPP, Italija).

Odbor ITRE izglasao je konačni tekst 26. aprila, dan kasnije tekst je odobren na plenarnoj sednici i uredba je stupila na snagu 12. maja.

Parlament se u toj uredbi saglasio sa uspostavljanjem svemirskog programa i agencije EU za svemirski program koja zamenjuje i nasleđuje Evropsku agenciju za GNSS.

Zastupnici su tada tražili od Komisije povećanje budžeta sa 14,2 na 15 milijardi evra, i predložili povećanje učestvovanja malih i srednjih preduzeća (MSP) tako da za ugovore koji premašuju deset miliona evra, javni naručilac osigurava da se najmanje 30 odsto vrednosti ugovora podugovara sa kompanijama izvan skupina glavnog izvođača, posebno kako bi se omogućilo prekogranično učestvovanje MSP-ova.

izvor

[Dreadnought]

Launch of Spaceship Neptune could allow people to see earth's curvature

The launch of Spaceship Neptune will allow people to enter the stratosphere on a high-tech hot air balloon to “see the curvature” of the Earth, according to ANU astrophysicist and cosmologist Dr Brad Tucker.

“These are high pressure balloons, we are talking about things that could be storeys tall, way above the ground and then essentially they could attach, not a large basket so to speak, but a large capsule underneath,” he told Sky News.

Passengers on the capsule would be in a "giant pressurised environment” in a voyage which could cost up to $125,000.

“They want to run it in 2024 so they’re marketing essentially half the height to space but you get to see the curvature, you don’t get to experience microgravity.”

“Half the height to space for half the cost.”

[MOTORISTA]

Kina osvojila Mesec i Mars i pravi novu stanicu, a to predstavlja veliku pretnju po Ameriku
Milijana Milikšić 26.06.2021.

Kad je reč o rivalstvu između Sjedinjenih Američkih Država i Kine ni nebo im nije granica. Dve zemlje takmiče se ekonomski, tehnološki, geopolitički i čak ideološki – na Zemlji, a sada je i svemir došao kao prirodni produžetak ali i ključna granica njihovih sukoba.

Kako piše CNN, zbog dvostruke prirode upotrebe svemirskih tehnologija, ulozi u toj trci idu dalje od naučnog prestiža i globalne pozicije. Osim nacionalne odbrane, mnogo života na Zemlji – od digitalnih komunikacija do navigacije – zavisi od satelita u našoj orbiti. Nakon raspada sovjetskog svemirskog programa SAD su uživale zlatan period neometanog liderstva u kosmosu. Sovjetski savez je pre 63 godine poslao prvog čoveka u svemir, ali je u decenijama koje su u sledile kaskao za američkom svemirskom agencijom Nasom. Dok Rusija i dalje važi za svemirsku silu, sve više očiju iz Vašingtona uprto je u Kinu.

Poslednjih godina mnogi posmatrači i političari upozorili su da bi brzo rastuće kineske sposobnosti u svemiru uskoro mogle da postanu izazov američkoj dominaciji. Te zabrinutosti samo se produbljuju kako Kina niže uspehe u svemiru. Istočnoazijska sila je 2019. postala prva zemlja koja je sletela na drugu stranu Meseca, prošle godine je uspešno lansirala svoj satelit “Beidou” u orbitu da konkuriše američkom GPS-u, a prošlog meseca je postala jedina zemlja nakon SAD koja je spustila rover na Mars.

Kina je prošle nedelje lansirala i raketu sa ljudskom posadom na svoju svemirsku stanicu čija je izgradnja u orbiti započela u aprilu lansiranje prvog od tri modula. Ovo je prva ljudska misija za Kinu nakon pet godina i veliki korak za njen ambiciozni svemirski program. Ipak znak za uzbunu oglasilo je još spuštanje rovera na Mars. Nedugo potom, novi administrator Nase Bil Nelson upozorio je na američko samozadovoljstvo dok kineske svemirske ambicije rastu. On je prošlog meseca na saslušanju u Kongresu, držeći u ruci sliku rovera “Džurong” na Marsu, nazvao Kinu “veoma agresivnim takmacem” i lobirao za finansiranje Nasinog plana da vrati ljude na Mesec.

Uprkos uspesima, kineska svemirska tehnologija i dalje zaostaje za američkom, ali njihov program uživa političku i monetarnu podršku vladajuće Komunističke partije koja svoja postignuća smatra ključnom merom svoje međunarodne pozicije i legitimnosti na domaćem terenu. Slanje astronauta na kinesku stanicu obeležilo je ulazak u novu fazu rivalstva između SAD i Kine u svemiru. Jedina druga stanica u orbiti je Međunarodna svemirska stanica (ISS), na kojoj SAD sarađuju sa Rusijom, Evropom, Japanom i Kanadom. Poslednje 23 godine ISS je posetilo preko 200 astronauta iz 19 zemalja – osim Kine. Kineski svemirski zvaničnici su već razjasnili da žele dobrodošlicu stranim kosmonautima na svojoj stanici jednom kad se izgradi.

Nasi je od 2011. efektivno zabranjena saradnja sa Pekingom, nakon što je Kongres usvojio takozvani Vučji amandman zbog sporova u vezi sa špijunažom. Ovo isključenje je bar delimično nateralo Kinu da napravi svoju svemirsku stanicu, Tjangong, čija se izgradnja očekuje do kraja sledeće godine, dve godine pre zakazanog gašenja ISS 2024. Ako SAD i njeni međunarodni partneri ne odluče da joj produže operativni život, kineski Tjangong mogao bi uskoro da postane jedina stanica sa posadom u orbiti Zemlje, i to ona kojoj astronauti Nase ne mogu da se priključe zahvaljujući američkom zakonu.

Dok je ISS bila rezultat rusko-američke saradnje nakon perioda Hladnog rata, kineski Tjangong se gradi u sred navoda u novom hladnom ratu. Sva je prilika da će u godinama koje dolaze alijanse u svemiru odražavati geopolitičke linije na Zemlji, ukazuje CNN. I sama Rusija, koja se onomad priključila SAD radi izgradnje Međunarodne svemirske stanice, sada u Kini gleda novog partnera.

- Kina ima ambiciozni program, resurse koji to prate i ima plan. Rusija, za razliku od njih, treba partnera – rekao je istraživač Moskovskog centra Karnegi Aleksandar Gabujev.

Rusija i Kina su, podseća “Njujork tajms”, obećale jedna drugoj saradnju na planu svemirskih misija, postavljajući tako scenu za novu svemirsku trku sa SAD i njenim partnerima. Peking i Moskva udružili su se za robotsku misiju na asteroid planiranu za 2023, te koordinišu nizom lunarnih misija namenjenih izgradnji zajedničke istraživačke stanice na na južnom polu Meseca do 2035. Ovaj objekat biće otvoren za međunarodno učešće. Rusija i Kina su u martu otkrile planove za izgradnju “Međunarodne lunarne naučne stanice”, nakon što su šefovi svemirskih agencija dve zemlje Džang Keđijan i Dmitrij Rogozin potpisali sporazum o razvoju “kompleksa eksperimentalnih istraživačkih objekata stvorenih na površini i/ili orbiti Meseca”.

Dok se Kina i Rusija udružuju, SAD pokušavaju da oforme sopstvenu međunarodnu koaliciju kako bi uspostavile osnovne principe za bezbedno i odgovorno lunarno istraživanje. Njen Sporazum za lunarna i istraživanja Marsa “Artemis”, koji je NASA objavila prošlog maja, potpisalo je 12 zemalja uključujući ključne američke saveznike poput Britanije, Australije, Kanade, Japana i Južne Koreje. Ali, ni Kina ni Rusija nisu potpisnice “Artemisa”. Ovaj sporazum su pravila Nase koja svi međunarodni partneri moraju da poštuju ako žele da učestvuju u njenom programu Artemis, koji se odnosi na slanje novih posada na Mesec i eventualno dalje. Prema Nasi, oni koji ne pristaju na sporazum ne mogu da učestvuju u programu.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

China releases new visuals captured by Tianwen-1 Mars probe

New photos and videos captured by China's Mars probe Tianwen-1 during the country's first landing and roving exploration on the Red Planet were released by the China National Space Administration (CNSA) on Sunday.

[MOTORISTA]

Rover DŽužong procenjuje hemijski sastav stena i traži vodu
D. D. S. 28. 06. 2021.

KINESKA svemirska agencija objavila je video snimak rovera DŽužong kako klizi površinom Marsa. Snimci su načinjeni bežičnom kamerom koju je robot spustio na površinu Crvene planete.

Kineska nacionalna svemirska agencija je saopštila da je DŽužong prešao 236 metra za 42 sola, do 27. juna. Sol je marsovski dan koji traje nešto duže od zemaljskog, 24 sata i 39 minuta. Najnoviji snimci su poslati na Zemlju preko satelita Tjanven-1 koji kruži oko Crvene planete, prenosi Bi-Bi-Si.

- Orbiter i Mars rover su u dobrom radnom stanju, bezbedno izveštavaju sa Marsa i partiji i matici, i šalju pozdrave izdaleka u trenutku kada se obeležava vek osnivanja stranke - navodi se u saopštenju.

Naučnici se nadaju da će rover raditi najmanje 90 marsovskih dana na Crvenoj planeti. Robot liči na vozila američke svemirske agencije (NASA). Kao i američki roveri "Radoznalost" i "Istrajnost" i DŽužong nosi laserski alat za probijanje stena kako bi procenio njihov hemijski sastav. Ima i radar za traženje podvodnog vodenog leda, kao i rover Istrajnost.

Izvor: www.novosti.rs