Vesti iz Kosmonautike

[rotring]

A rugali su se Sojuzu...

  A deda ih je sve nadziveo
i sve je ostavio samom sebi.....

[Solaris]

VIDEO Rusi u svemir lansirali najmoćniji teleskop ikad, ima 10 tisuća puta veću rezoluciju od Hubblea

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Znanstvenici se nadaju da će teleskopom snimiti rođenje i nestajanje galaksija, kako bi mogli shvatiti na koji način nastaju

Iz Bajkonura u Kazahstanu danas je ujutro u svemir lansirana raketa s teleskopom RadioAstron ili Zenit-3SB, što je prvi radio-teleskop kojeg je Rusija odaslala u svemir u posljednjih 25 godina, a kako tvrde Rusi - to je najmoćniji teleskop ikada lansiran u svemir, piše Russia Today.

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/47OXRyi4aH4?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

Raketu pogoni gorivo koje ne zagađuje okoliš, zbog čega je prozvana "zelenom raketom", a RadioAstron ima 10 tisuća puta veću rezoluciju od poznatog svemirskog teleskopa Hubble.

Njegova misija će trajati 5 godina, a prve fotografije bi na Zemlju trebale stići kroz mjesec ili dva. Znanstvenici se nadaju da će teleskopom snimiti rođenje i nestajanje galaksija, kako bi mogli shvatiti na koji način nastaju.

Izvor : http://www.jutarnji.hr/

[Brok]

Godišnjica spuštanja na Mesec

Pre 42 godine, 20. jula 1969. godine, Nil Armstrong je učinio "mali korak za čcoveka, ali veliki za čovečanstvo" - kročio je na površinu najbližeg suseda naše planete - Meseca.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Do tog događaja ne bi došlo, kako priznaje sin nekadašnjeg predsednika SSSR-a i raketni stručnjak Sergej Hruščov, da nije bilo glavne pokretačke snage, odnosno Hladnog rata između SAD i SSSR-a, koji se tada već uveliko preselio u svemir.

 Stvari su počele lagano da se menjaju u korist SAD, u avgustu 1968. godine kada je Džordž Lou, inženjerski genije koji je iz senke nadgledao razvoj "Apola", predložio da se više ne traći vreme na višestruke bespotrebne provere letelica i zatražio da se prvi naredni brod pošalje put Meseca.

 Posle početne skepse, direktori NASA-e su se zagrejali za ovu ideju.

 U martu 1969. godine usledio je maratonski let "Apola 9" oko Zemlje. Rezultati su bili tako dobri da je odlučeno da se već u maju pristupi generalnoj probi.

 Upravljajući "Apolom 10", Staford, Jang i Sernan približili su se Mesecu na samo 17 kilometara, a zatim se rutinski vratili nazad.

 Na lansirnoj rampi u močvarama Floride 16. jula 1969. godine našla se posada "Apola 11" koju su činili Nil Armstrong (kapetan), Edvin Baz Oldrin (pilot mesečevog modula) i Majkl Kolins (pilot komandnog modula).

 Njihov zadatak bio je da se konačno spuste na Mesec i tako uspehom krunišu skoro decenijski napor čitave nacije. Trostepena raketa "Saturn 5", koja je posadu i opremu "Apola 11" izbacila u orbitu, bila je široka 10, visoka 110 metara i teška preko 3.000 tona i trošila je 15 tona goriva u sekundi.

 Ni komandni brod "Kolumbija" nije zaostajao u složenosti. Kabina astronauta bila je kupastog oblika, široka oko četiri i visoka tri metra. Posada je bila rasterećena mnogih obaveza, jer je kompjuter vodio računa o potrebnim korekcijama kursa, preciznom paljenju i gašenju glavnog motora, odašiljanju telemetrijskih podataka na Zemlju i stotinama drugih sitnih obaveza.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovo čudo elektronike ni izbliza nije ličilo na današnje personalne kompjutere: nedostajale su tastature, monitori, hard diskovi. Posle tri dana leta kroz 400.000 kilometara široku prazninu između Zemlje i Meseca, Kolins je ostao da u "Kolumbiji" kruži oko Meseca, dok su Armstrong i Oldrin prešli u "Orla" i otpočeli završno spuštanje na Mesec.

 Najveći deo posla trebalo je da obavi brodski kompjuter, međutim, Armstrong je bio veoma skeptičan prema automatici, pa je, na oko 10 kilometara od površine Meseca, preuzeo komande u svoje ruke i počeo da traži prikladno mesto za spuštanje.

 Ciljnu tačku promašio za nekoliko kilometara, istrošivši pri tome skoro celokupno raspoloživo gorivo. "Orao" se spustio u "More tišine" 20. jula 1969. godine u 15 časova i 17 minuta po Hjustonu.

 Tokom šest narednih sati, Armstrong i Oldrin su malo odremali, a zatim počeli da oblače specijalna odela za izlazak na Mesečevu površinu.

 Armstrong se niz merdevine spustio uz ekstremnu preciznost: dve prečke dole, jedna gore, da bi se na kraju zaustavio na platformi tik iznad tla.

 Onda je jednom nogom pažljivo ispipao površinu Meseca i konačno zakoračio na nju i tom prilikom, navodno izgovorivši: "Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo".

 Armstrongu se, odmah zatim, pridružio i Oldrin. Pošto je razmotana američka zastava, nakon čestitki koje im je uživo uputio Ričard Nikson, astronauti su počeli malo slobodnije da se kreću po Mesecu isprobavajući razne stilove koračanja u slaboj Mesečevoj gravitaciji.

 Tokom dva i po časa provedenih "na terenu", astronauti su postavili nekoliko naučnih instrumenata i sakupili oko 25 kilograma stenja i prašine.

 Njihov prvi "izlazak u prirodu" bio je istovremeno i poslednji. Nakon 20 časova provedenih na Mesecu, Armstrong i Oldrin su aktivirali gornji deo "Orla", pridružili se Kolinsu na orbiti, a zatim su svi zajedno krenuli kući.

 Amerikanci su, uprkos mnogim skepticima, koje dovode u pitanje čovekovo prisustvo na Mesecu, još šest puta leteli na ovo Zemlji najbliže nebesko telo.

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/xLu0Ak9Blog?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

Izvor: Tanjug

[Рашо]

Povratkom Atlantisa okončan američki šatl program

KEJP KANAREVAL,, 21.07.2011

Bezbednim povratkom američkog šatla Atlantis u Svemirski centar Kenedi na Floridi, danas je okončan 30-godišnji američki šatl program.


"Brod poput ovog je obezbedio sebi mesto u istoriji, stigao je na odredište poslednji put, njegov put je završen", izjavio je kontorlor misije Kris Ferguson nakon što je Atlantis sa četiri člana posade pristao u 5.57 časova po lokalnom vremenu, prenele su agencije.

Ferguson je istakao da je Atlantis okončao svoju 33. i poslednju misiju na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS) koja je trajala 13 dana i imala za cilj isporuku neophodne godišnje opreme za istraživačku laboratoriju.

SAD više neće imati spejs šatl koji je u stanju da prevozi astronaute u orbitu, tako da će ruske kapsule "Sojuz" biti jedini način da se stigne do MSS i to sve do 2015. kada se očekuje da će nova američka letilica, sagrađena u saradnji između NASA i privatne korporacije, biti spremna za poletanje.

Izvor: www.tanjug.rs

[Бродски мали]

Нове руске ракете пребациће терет на Месец

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

22.07.2011. -
Два велика космичка пројекта одједном разрађује Русија. То је нова генерација бродова Сојуз и принципијално нов космички систем са носачем ракета Рус-М. Стартни полигон за њега ће изградити на Далеком Истоку. Одатле су у перспективи могући пилотирани летови на Месец.

 Одлука о формирању новог индустријско-транспортног космичког система била је донета још 2006. године. Већ 20 година касније Русија ће моћи да осваја не само орбиту, већ и Месец, чак и Марс. Сада руски ракетни инжењери пројектују не само полифункционални тешки брод нове генерације тежине преко 20 тона, већ и лаке летелице за летове на МКС, рекао је у интервјуу за Глас Русије заменик руководиоца Федералне космичке агенције Александар Лопатин.

 Тренутно се изводе летачке пробе носача ракета Сојуз-2 са побољшањим карактерисикама. У тим ракетама се користе само руски агрегати и системи, као и снажнији мотори и дигитални систем управљања. За почетак летачких проби се припрема носач ракета Сојуз-2 лаке класе.

 Што се тиче тешког брода, за њега ће изградити нову ракету. Русија већ има Зените са великом носивошћу. Управо они ће послужити као прототип за ракете Рус-М, саопштио је аналитичар листа Новости космонаутике Игор Лисов.

 Потребна је нова ракета пошто се претпоставља да ће нови брод бити много тежи од Сојуза. Он ће возити више људи и више терета, биће комфорнији. Потребан је нови стартни комплекс, ради тога ће изградити космодром Восточни.

 Изградња Восточног у Амурској области ће започети већ овог лета. Он ће се налазити недалеко од космодрома Свободни, кои су пустили у рад 2007. године. Место није било одабрано случајно. Нови стартни комплекс се налази на истој ширини као и Бајконур, што ће омогућити да се без проблема лети на МКС из Русије, а не из Казахстана, док су са руског Плисецка такви летови немогући. Самим тим ће бити осигуран независни доступ РФ у све видове оргита, истакао је заменик руководиоца Федералне космичке агенције. Могуће да ће са далекоисточног космодрома стартовати не само Рус-М, већ и Ангара. Није неважно то што ће изградња дати позитиван импулс развоју читавог Далекоисточног региона: тамо ће се појавити неколико предузећа за склапање и разраду ракета, производњу кисеоничко-азотних и водоничних смеси. Са таквим технолошким перспективама Русија може да изгради космичку базу на Месецу и да одустане од МКС, уверен је Игор Лисов.

 МКС ће живети до 2020. године. Затим ће морати да се потопи, зато што ће застарети .

 Пројекат новог брода који ће заменити легендарне Сојузе био је утврђен прошле године. Прве беспилотне пробе планиране су за 2015. годину, пилотиране за 2018. А за мање од месец дана међународној заједници ће бити представљена макета пилотираног космичког брода заједно са ракетом Рус-М на 10. Међународном авијационо-космичком салону МАКС-2011.

Извор: Голос России, фото: © Flickr.com/brapps/cc-by-nc

[Бродски мали]

Плутон запослио астрономе

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

25.07.2011. - Потврда еволуције формирања система

Далеке периферије Сунчевог система ретко и нерадо се растају од својих тајни. Мада ако се говори о започетом миленијуму, оно је донело астрономима читаву серију открића. Било је пронађено неколико врло далеких патуљастих планета, назвали су их планетоиди. У њих су убројали и Плутон, кога су лишили статуса пуноправне планете. А самом Плутону и даље налазе нове сателите.

 Ражалована 9. планета налази се 40 пута даље од Сунца него Земља, слабо је осветљена и чак преко најснажнијих телескопа види се као разливена тачка. Још теже је видети њене сателите. Поредећи најразличитије снимке Плутона, астрономи су обратили пажњу на испупчење које се редовно појављује са разних страна. Тако је 1978. године био откривен Харон, највећи сателит Плутона. Тек 37 година касније пронађени су Никс и Хидра. И сада је телескоп Хабл пронашао четврти, сасвим мали сателит који је добио привремени назив Р4.

 Занимљиво је да га Хабл није посебно тражио: научници су поверовали у верзију да Плутон има два система прстенова који се једва разликују. Прстенове телескоп није видео, али на снимцима, поред три сателита, око планетиоида се видела још једна врло бледа тачка. Одмах је пронађено објашњење зашто се Р4 није видео на претходним снимцима: они су прављени са мањом експозицијом. Астрономи желе да прегледају старе фотоархиве. Постоји шанса да ће се Р4 ипак тамо наћи.

 Али што је најважније, Р4 је још један аргумент у корист хипотезе да се Плутон формирао у току космогене катаклизме – судара два небеска тела. После тога треба да се појави много одломака – сателита и вероватно систем прстенова. Ударна верзија такође може да објасни зашто се орбита Плутона не уклапа у раван где леже орбите свих осталих планета, говори шеф одељења за астрометрију и службу времена Астрономског института Штербнерг у оквиру Мосвковског државног универзитета Константин Куимов.

 Ако докажу да је читав систем Плутона био резултат сукоба, то ће бити допринос космичким теоријама. А у овој области је много нерешених мрља.

 Откриће Р4 може се разматрати и у контексту историје порекла Сунчевог система, наставља Константин Куимов.

 То је нова чињеница у корист хипотезе да се Сунчев ситем формирао од невеликих тела која су се затим обједињавала, сударала, разарала. Самим тим се потврђује еволуција формирања система – обједињавање, разједињавање и слично.

 За сада астрономи са нестрпљењем очекују прве јасне снимке Плутона. Треба да их направи станица НАСЕ Нови хоризонти која ће на лето 2015. у великој брзини проћи поред планетоида. Период максималног зближавања ће трајати неколико минута, кочницу станица нема. Истина, јача бојазан за судбину Нових хоризоната: постало је јасно да се око Плутона окреће мноштво других невидљивих сателита и одломака и станица може о њих да се разбије.

[Brok]

Nove ruske rakete prebaciće teret na Mesec

29.07.2011.

Dva velika kosmička projekta odjednom razrađuje Rusija. To je nova generacija brodova Sojuz i principijalno nov kosmički sistem sa nosačem raketa Rus-M. Strtni poligon za njega će izgraditi na Dalekom Istoku. Odatle su u perspektivi mogući pilotirani letovi na Mesec.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Odluka o formiranju novog industrijsko-transportnog kosmičkog sistema bila je doneta još 2006. godine. Već 20 godina kasnije Rusija će moći da osvaja ne samo orbitu, već i Mesec, čak i Mars. Sada ruski raketni inženjeri projektuju ne samo polifunkcionalni teški brod nove generacije težine preko 20 tona, već i lake letelice za letove na MKS, rekao je u intervjuu za Glas Rusije zamenik rukovodioca Federalne kosmičke agencije Aleksandar Lopatin.

Trenutno se izvode letačke probe nosača raketa Sojuz-2 sa poboljšanjim karakterisikama. U tim raketama se koriste samo ruski agregati i sistemi, kao i snažniji motori i digitalni sistem upravljanja. Za početak letačkih probi se priprema nosač raketa Sojuz-2 lake klase.

Što se tiče teškog broda, za njega će izgraditi novu raketu. Rusija već ima Zenite sa velikom nosivošću. Upravo oni će poslužiti kao prototip za rakete Rus-M, saopštio je analitičar lista Novosti kosmonautike Igor Lisov.

Potrebna je nova raketa pošto se pretpostavlja da će novi brod biti mnogo teži od Sojuza. On će voziti više ljudi i više tereta, biće komforniji. Potreban je novi startni kompleks, radi toga će izgraditi kosmodrom Vostočni.

Izgradnja Vostočnog u Amurskoj oblasti će započeti već ovog leta. On će se nalaziti nedaleko od kosmodroma Svobodni, koi su pustili u rad 2007. godine. Mesto nije bilo odabrano slučajno. Novi startni kompleks se nalazi na istoj širini kao i Bajkonur, što će omogućiti da se bez problema leti na MKS iz Rusije, a ne iz Kazahstana, dok su sa ruskog Plisecka takvi letovi nemogući. Samim tim će biti osiguran nezavisni dostup RF u sve vidove orgita, istakao je zamenik rukovodioca Federalne kosmičke agencije. Moguće da će sa dalekoistočnog kosmodroma startovati ne samo Rus-M, već i Angara. Nije nevažno to što će izgradnja dati pozitivan impuls razvoju čitavog Dalekoistočnog regiona: tamo će se pojaviti nekoliko preduzeća za sklapanje i razradu raketa, proizvodnju kiseoničko-azotnih i vodoničnih smesi. Sa takvim tehnološkim perspektivama Rusija može da izgradi kosmičku bazu na Mesecu i da odustane od MKS, uveren je Igor Lisov.

MKS će živeti do 2020. godine. Zatim će morati da se potopi, zato što će zastereti moralno i fizički.

Projekat novog broda koji će zameniti legendarne Sojuze bio je utvrđen prošle godine. Prve bespilotne probe planirane su za 2015. godinu, pilotirane za 2018. A za manje od mesec dana međunarodnoj zajednici će biti predstavljena maketa pilotiranog kosmičkog broda zajedno sa raketom Rus-M na 10. Međunarodnom avijaciono-kosmičkom salonu MAKS-2011.


Izvor: personalmag.rs

[dogfight]

- Razvoj ruske rakete nosaća - ANGARA -Rusija :

  <iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/r3mLvgvZpjk?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[Рашо]

Nešto sa Marsa. Rover Oportjuniti je stigao na rub kratera Endevor. Uživajte u prizorima...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor: NASA

[Бродски мали]

Руска астрофизичка опсерваторија Спектар-Р почела посматрања соларне плазме

12.08.2011. -
Руска астрофизичка опсерваторија Спектар-Р, избачена у орбиту 18. јула, почела је посматрања соларне плазме. Комплекс Плазма-Ф истражује параметре соларног ветра, интерплантеарног магнетног поља и соларних космичких зрака. Уређај Спектар-Р створен је у оквиру међународног рпојекта Радиоастрон према наруџбини Роскосмоса. Он се састоји од универзалне платформе Навигатор, разрађене у Научно-производном удружењу Лавочкин и космичког радиотелескопа са антеном пречника 10 метара.

Извор: Голос России

[Бродски мали]

Почињу последња испитивања апарата „Фобос-Грунт“ пре пуштања у погон

15.08.2011. -
Руски стручњаци почињу последња испитивања пред пуштање у погон аутоматске међупланетарне станице „Фобос-Грунт“. Њено стартовање према Марсовом сателиту Фобосу заказано је за 5. новембар каже се у саопштењу Роскосмоса. Пројекат предвиђа слетање аутоматског апарата на површину сателита, узимање узорака тла и њихово слање на Земљу. На орбити Марса од космичког апарата ће се одвојити кинески научни микросателит, а затим ће бити обављен експеримент с радиосондирањем атмосфере планете. Ипитивање материје Фобоса омогући ће научницима да боље схвате историју Сунчевог система, пошто она није претрпела никакве промене од момента зачетка. „Фобосом“ ће на Марс кренутии путници – колекција микроорганизаам и ларви инсеката, који ће се затим вратити на Земљу.

[Бродски мали]

Седамнаести старт ракете-носача Дњепар

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

17.08.2011. -
Руско-украјинска ракета носач Дњепар у 11 сати и 20 минута по московском времену успешно је стартовала са лансирог уређаја града Јасни, који се налази у Оренбуршкој области. Она ће пребацити у орбиту неколико сателита земаља учесница међународног пројекта. Међу њима су космички уређаји Италије, Нигерије, САД, Турске и Украјине.

Дњепар је направљен на бази најснажније у свету војне интерконтиненталне балистичке ракете РС-20, која се одликује великим енергетским могућностима и поузданошћу. Лансирање врши Међународна космичка компанија Космострас, говори директор за маркетинг компаније Александар Серкин.

Фактички то је оператер лансирања ракета за избацивање уређаја у космос. Од тренутка првог лансирања 1999. године, када је био избачен у орбиту уређај Велике Британије, Космострас је успоставио односе са космичким агенцијама и компанијама по читавом свету. Тоје преко 25 фирми наручилаца од Америке до Јапана.

Стартна маса ракете Дњепар износи 211 тона, дужина 34 метра, пречник 3 метра. Она може да избацује у орбиту висине од 300 до 900 километара групу сателита различите намене. Једно лансирање Дњепра кошта око 18 милиона евра.

Актуални старт ракете Дњепар је 17. по реду. 12 лансирања је обављено са космодрома Бајконур и сада већ пет из Оренбуршке области. Тамо, недалеко од града Јасни, последњих година изграђена је нова космичка база. То је градић са два хотела међународне класе, салом за ручавање, административно-офисном зградом са међународном везом. Комплекс Јасни, пројектован по техничком задатку Космотранса, сакупио је најбоље искуство прављења космодрома по оцени страних наручилаца и одговара свим захтевима за високотехнолошке објекте таквог нивоа.

До краја 2011. године планирано је лансирање ателита јужнокорејског института за аерокосмичка истраживања. Компанија Космотрас има неколико месеци у резерви како би додала овом сателиту још низ малих страних космичких уређаја. Осим тога, ове године Дњепар ће избацити у орбиту руски студентски сателит Михаил Ломоносов. Овај уређај назван је у част великог руског научника, чија 300-годишњица рођења ће се обележити у новембру. Компанија је успоставила контакте са Московским државним унизверзитетом и Савезним научно-истраживачким инсититом за електромеханику, који припрема сателит за лет.

Извор: Голос России, фото: ru.wikipedia.org/cc-by

[Бродски мали]

Стартујемо на Марс

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

19.08.2011. -
На Марс треба летети, и Европа ће извести први пилотирани лет на Црвену планету заједно са Русијом. Ово је изјавио шеф Европске космичке агенције Жан-Жак Дорден за авиокосмичком салону МАКС-2011. Када ће тачно бити изведено ово путовање не прецизира се. Али шеф Руске космичке агенције Владимир Поповкин у потпуности је подржао колегу по питању заједничке припреме будућег пројекта.

Сан о лету човека на Марс има дугу историју и данас је могућност да се реализује тај пројекат врло блиска. Некада је интересовање за ову планету било везано са очекивањем сусрета са браћом по разуму. Касније се испоставило да је вероватноћа сусрета са разумним бићима на Марсу једнака нули, мада неке форме живота тамо ипак могу да се нађу. Али значај човековог лета на Марс излази ван оквира трагања за животом ван Земље. По мишљењу научника, важно је да је то једина планета Сунчевог система перспективна са тачке гледишта њене колонизације. Није узалуд у САД лет човека на Марс проглашен за национални програм.

Између осталог, искуство освајања космоса дуже од пола века доказује да уједињавање напора и сарадња земаља у том сложеном послу доноси успешније резултате од конкуренције. Ипак није тако просто достићи потпуно разумевање, сматра аналитичар листа Новости космонаутике Игор Лисов.

Историја космонаутике учи да чак гаранција председника велике земље није довољна за организацију космичког програма са таквим сложеним циљевима. На пример, од три америчка покушаја лета на Месец и на Марс био је реализован само један. Мада сва три покушаја су прогласили председници САД. Значи, одлука шефова космичких агенција и сагласност тим поводом не може да буде реализована без јасно изражене подршке наших руководилаца. У датом случају то су Русија и земље Европе. Организација таквог лета је државни посао, са сада и међудржавни.

Међутим пример таквог међудржавног решења већ постоји. Још 2006. године владе земаља ЕКА одобре су велики пројекат лансирања космичког уређаја Екзо-Марс на Мар, у којем Русија непосредно учествује. Као прво, овај уређај са тешким марсоходом може да буде лансиран већ до 2013. године уз помоћ руске ракете-носача Протон. Као друго, он ће бити делимично опремљен уређајима руске производње. Али када ће се десити човеков лет на Марс? Одговор на то питање у многоме зависи од заједничке одлуке руководства Русије и земаља које чине ЕКА, сматра Игор Лисов.

Ако се то претвори у ванредни програм, може да се изведе за 10 година. Ако буде као обично, онда ће проћи 20 година. А то је врло много.

У Русији у тесној сарадњи са Европском космичком агенцијом сада се врши трећа етапа експеримента Марс-500 у трајању од 520 дана. Она се одвија у Москви, на земљи, али у условима максимално блиским лету на Марс. За време овог огледа његови учесници су већ неколико пута излазили на површину Црвене планете. Њу имитира специјални модул.

Извор: Голос России, фото: NASA/JPL/University of Arizona

[trpe grozni]

Стартујемо на Марс

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/OZwwZe2LVHc?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

 

[Solaris]

Počnite štedjeti: 2016. možete u svemirski hotel za 3 mil. kn.

Ruski svemirski hotel primat će sedam gostiju, moći će se spavati horizontalno i vertikalno, a trebat će vam dva dana da dođete do njega. Cijena prava sitnica...

Piše: Luka Maloča

Ruska tvrtka Orbital Technologies otkrila je planove za otvaranje prvog hotela u svemiru i to do 2016. godine.

Do luksuzne kapsula, koja će imati četiri kabine za sedam gostiju, putovat će se dva dana. Naravno to izvanzemaljsko iskustvo će vas i koštati. Sam put 2.122. 000 kuna, a petodnevni boravak u hotelu stajat će vas 854 000 kuna, piše Business Insider.

Za one koji će si to moći priuštiti bit će to nezaboravno iskustvo. Posjetitelji će moći birati da li će spavati vertikalno ili horizontalno. Hrana će se pripremiti na Zemlji, a podgrijavati u svemirskom hotelu. Najbolji dio boravka bit će veličanstveni pogled na zemljinu orbitu i okolne zvijezde.

Naravno goste će pratiti stručna posada koja će nadzirati cijeli sustav da ne bi nešto krenulo po zlu. Tuševi će biti zapečaćeni tako da voda ne curi posvuda. Toaleti će se čistiti pomoću zraka koji će se filtrirati kako bi se održala svježina,piše News.com.au.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor: http://www.24sata.hr/