Vesti iz Kosmonautike

[Рашо]

Роскосмос одбио да испоручи ракете Француској док се не добије блокирани новац

29.10.2016.год

У „Роскосмосу“ су одбили да испоруче ракете „Сојуз“ француској компанији „Аријанспејс“ све док не добије новац који је блокирао суд у предмету „Јукос“, пише лист „Екос“.

Француски лист је навео да руска страна није спремна да ради бесплатно. „Ми не добијамо новац који нам ’Аријанспејс’ дугује за наш посао. Нема новца — нема робе. Ми не можемо радити бесплатно. Зато нећемо ништа испоручивати“, наводи се у саопштењу „Роскосмоса“.

Члан Руске академије наука „Циолковски“ Андреј Јонин сматра да одбијање „Роскосомоса“ да испоручи ракете-носаче „Сојуз СТ“ француској компанији „Аријанспејс“ може озбиљно да отежа реализацију програма европског навигационог система „Галилео“.

Раније је саопштено да је шеф „Роскосмоса“ Игор Комаров послао француској влади писмо у којем је затражио исплату средстава (300 милиона евра), које је замрзнуо Арбитражни суд у Хагу по предмету бивших акционара „Јукоса“.

Извор: www.vostok.rs

Вала и ови Руси... замисли, траже паре за свој рад. Све се то избезобразило. Најјаче је, у ствари, било када су ови из ЕУ устврдили да није у реду да Руси уводе контра санкције и сличне реципрочне мјере. Њихова ароганција нема краја...

[Milan (longtrip)]

Pa i nama su uvodili sankcije i bombardovali za naše dobro ,bili su izazvani da pomognu da bi postali pametniji. Tako i Rusi dabome, treba da prihvate kaznu i shvate grešku . A ne još da se bune i uvode kontrasankcije. Pa stvarno nije uredu  , sram ih bilo

[Рашо]

Pa i nama su uvodili sankcije i bombardovali za naše dobro ,bili su izazvani da pomognu da bi postali pametniji.

Менталитет колонизатора и израбљивача...

[MOTORISTA]

[MOTORISTA]

Otkriće NASA - Na Marsu pronađen meteorit potpuno drugačiji od drugih
Jutarnji , M. B.   03.11.2016.

NASA rover Kjuriositi nakon što je savladao uspon na Marsu naišao je na mali i prilično neobični metalni meteorit, piše sajt Gazimodo.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Svojom kamerom Kjuriositi je snimio detaljne fotografije objekta koji je dobio nadimak "meteorit jaje" od astronoma koji su utvrdili da je verovatno sastavljen od nikla i olova. Iako izgleda kao odbačeni materijal vanzemaljaca, vrlo verovatno potiče iz nekog pojasa asteroida koji se nalazi u blizini Marsa.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iako ovo nije prvi slučaj da Kjuriositi pronađe meteorit na Marsu, ovaj je unikatan zbog svog izgleda. Površina mu je vrlo glatka, gotovo izglancana, ispresecana tek ponekim brazdama koje su ili znak teških vremenskih uslova na planeti ili su ostale još od vremena kad je meteorit bio potpuno vruć. Mars je prepun meteorita koji na površini planete mogu da traju milionima godina, budući da ih ne ugražavaju oksidacija i vlaga.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Prvi Rus na Mesecu 2031. godine
Srna   15.11.2016.

Prvi Rus spustiće se na Mesec 2031. godine, najavio je glavni direktor raketno-svemirske korporacije "Energija" Vladimir Solncev.

Prema ruskim najavama, letovi prema Mesecu počeće nakon 2025. godine. Rusi 2026. planiraju bespilotni let, a 2027. biće lansiran modul koji može sleteti u orbitu Zemljinog satelita. Novi brod bez posade u Mesečevu orbitu poleteće 2029. godine. Korporacija "Energija" počeće letove sa posadom već 2030, a sletanje na Mesec planirano je za 2031. godinu - prenosi "Ruska reč".

Izvor: www.blic.rs

[Lox]

Jako ambiciozno, s obzirom na velike neuspjehe kod relativno jednostavnih misija zadnjih godina.

[MOTORISTA]

Japan poslao uređaj za sakupljanje otpada u orbiti Zemlje
Beta   10.12.2016.

Japan je poslao u svemir letelicu za snabdevanje Međunarodne svemirske stanice (ISS), koja je ponela i novi uređaj za sakupljanje svemirskog otpada.

Naučnici iz japanske svemirske agencije JAKSA (JAXA) su napravili vrstu hvataljke za otpad nastao ljudskom aktivnošću - za delove starih satelita ili raketa, u orbiti bliže Zemlji, koje će na kraju gurnuti u atmosferu gde će izgoreti. Više od 50 godina istraživanja svemira od lansiranja prvog satelita, sovjetskog "Sputnjika", 1957. godine, napravilo je čitav pojas otpada koji utiče na svemirsku opremu i izaziva stotine sudara godišnje. Uređaj se sastoji od "elektodinamičkog kabla" od čeličnih vlakana i aluminijuma i mreže u čijoj je izradi pomogla frima za opremu za ribolov, a pokreće ga električna energija koja se dobija pomoću magnetnog polja Zemlje. Dužina kabla s mrežom je 700 metara, a naredne verzije će biti dučake pet do 10 kilometara, te će hvatati mnogo više otpada.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Odlazak astronauta - Preminuo Džon Glen, prvi Amerikanac u Zemljinoj orbiti
BBC   08.12.2016.

Astronaut Džon Glen, prvi Amerikanac koji je leteo Zemljinom orbitom, umro je u 95. godini, prenose svetski mediji.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Bivši marinac i senator SAD najpoznatiji je po tome što je obleteo Zemlju 1962. godine u svemirskoj kapsuli u misiji "Frendšip 7" i tako postao peta osoba u svemiru, posle ruskih kosmonauta Jurija Gagarina i Germana Titova i učesnika suborbitalnih misija kolega iz "Merkjurija 7" Alana Šeparda i Gasa Grisoma. Glen je poslednje dane proveo u bolnici u Kolambusu, u Ohaju, i preminuo je okružen svojom decom i suprugom (73). Očekuje se da bude sahranjen na Nacionalnom groblju Arlington u Virdžiniji, prenosi BBC.

- Iako se vinuo duboko u svemir, kao i na visine Kapitol Hila, njegovo srce nikada nije napustilo njegovu postojbinu i korene u Ohaju. S božjom pomoći, Džone Glen - rekao je na vest o smrti Džon Kejsik, guverner Ohaja.

Nakon leta u orbitu Zemlje, Glen se povukao iz vojske i 25 godina bio je predstavnik Demokratske stranke u Senatu SAD. Glen je 1998. godine, 36 godina nakon njegovog istorijskog leta, postao i najstariji čovek koji je leteo u svemir. Tada je imao 77 godina.

Izvor: www.blic.rs

[dzumba]

Пионир свемирских летова. Покој му души.

[MOTORISTA]

Na Marsu pronađen još jedan element važan za nastanak života
Srna   15.12.2016.

Nasin istraživački rover "Kjuriositi" pronašao je hemijski element bor na površini Marsa, izjavili su naučnici.

Ovaj hemijski element je od presudne važnosti za život zato što je ključni deo mnogih proteinskih molekula i bitan je za sintezu DNK. Naučnici su objavili svoje otkriće tokom godišnjeg sastanka američke geofizičke unije u San Francisku.

- Nijedna ranija misija na Marsu nije pronašla bor - izjavio je istraživač iz američke nacionalne laboratorije u Novom Meksiku Patrik Gasda.

- Ako je bor koji smo pronašli u mineralima kalcijum sulfata sličan kao na Zemlji, to će dokazati da je temperatura podzemne drevne vode na Marsu bila između nula i 60 stepeni Celzijusovih, kao i neutralne pH vrednosti. To takođe znači da je rastvoreni mineralni sadržaj podzemne vode mogao biti povoljan za život - dodaje Gasda. U poslednjih nekoliko godina ksenobiolozi su uspeli da rekonstruišu mnoge ključne faze nastanka života na zemlji u koji je bor mogao da igra ključnu ulogu, prenosi "Sputnjik".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Rešena misteroja - Konačno otkriveno odakle dopiru neobični signali iz svemira
Jutarnji , M. B.   05.01.2017.

Brzi radijski signali jedna su od najpoznatijih enigmi moderne astronomije. Radi se o kratkotrajnim (nekoliko milisekunda), ali moćnim impulsima radijskih talasa iz svemira. Zbog izrazito kratkog trajanja jako im je teško odrediti lokaciju, pa je njihov izvor enigma koja muči naučnike već godinama.

Na velikoj konferenciji Američkog astronomskog društva u Grejpvajnu u Teksasu naučnici su potvrdili da su otkrili izvor impulsa i da oni dolaze iz druge galaksije, piše BBC. Iako se još uvek mnogo toga ne zna, ovo je velik korak u rešavanju fenomena za koji je dosad ponuđen niz mogućih objašnjenja, od crnih rupa do vanzemaljske inteligencije. Prvi signal ove vrste otkriven je 2007. godine teleskopom u Australiji. Astronomi su posmatrali neki sasvim drugi fenomen kad ih je iznenadio ovaj. Od tada je otkriveno sveukupno 18 FRB signala.

- Mogu slobodno reći da ima više teorija o tome što bi ovi signali moglo da budu, nego što ima samih signala - rekao je Šami Čaterji, vođa istraživanja sa Univerziteta Kornel za BBC.

Svaki od signala detektovan je radioteleskopima s jednim tanjirom (antenom) koji nije u mogućnosti detaljnije da obradi informacije i suzi lokacije izvora. Međutim, sad su doktor Čaterji i kolege koristili radioteleskop s više antena (Very Large Array, VLA) u Novom Meksiku koji je mogao tačno da detektuje izvor jednog signala, poznatog pod nazivom FRB 121102. Za razliku od ostalih, ovaj impuls se pojavio 2012. i od tada se ponovio nekoliko puta. U periodu od šest meseci prošle godine VLA je otkrio devet impulsa FRB 121102.

- Sada znamo da ovi konkretni signali dolaze iz patuljaste galaksije udaljene više od tri milijarde svetlosnih godina od Zemlje. Ta jednostavna činjenica je veliki napredak u našem razumevanju ovih pojava - rekao je doktor Čaterji.

U istom području otkriveno je niz slabih, ali postojanih signala. Otkrili su i da brzi impulsi i slabi signali ne mogu biti međusobno udaljeni više od 100 svetlosnih godina zbog čega naučnici smatraju da potiču iz istog izvora, istog predmeta ili su nekako fizički povezani, piše Jutarnji list. Profesor Hejno Falke, koji je istraživao FRB-ove, ali u poslednjem istraživanju nije učestvovao, rekao je da je uprkos svemu ovo ogroman napredak koji bi mogao sve da promeni, iako još niz stvari oko tih signala treba otkriti i definisati kako bi se otkrilo poreklo i uzrok impulsa.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Za 5 godina golim okom ćemo moći da vidimo istinski kosmički spektakl
Jutarnji   08.01.2017.

Za pet godina će na nebu golim okom biti vidljiv spektakularan sudar, eksplozija, i nastanak nove zvezde. Bilo da ste astronom, amater ili laik, svi će moći da uživaju u pogledu na stvaranje nove zvezde, a naučnici tvrde da će ostati vidljiva na nebu čak šest meseci, dok ne postane kao sve ostale na nebu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na početku trećeg veka na području Velike Britnije besneo je građanski rat, a rimski car Septimije Sever se spremao za velika vojna osvajanja na severu. Istovremeno, na nebu su se, a da borci toga nisu ni bili svesni, sudarile dve zvezde i prourokovale gotovo kataklizmičnu eksploziju, napisao je "The Telegraph". Uskoro, više od 1800 godina posle, svetlost iz tog istorijskog razdoblja će napokon doputovati do Zemlje i stvoriti novu zvezdu na noćnom nebu. Ovakav spektakl je inače moguće pratiti samo pomoću teleskopa, ali 2022. godine, dve zvezde koje će se sudariri (a zapravo su se već sudarile), stvoriće dovoljno jaku eksploziju koja će biti vidljiva i golom ljudskom oku.

- Prvi put u istoriji roditleji će moći deci da pokažu rađanje nove zvezde na nebu - rekao je doktor Met Valout, dekan fakulteta Kalvin u američkoj državi Mičigen, koji je i predvideo ovaj spektakularni događaj. Procenjuje se da će sudar zvezda intenzivno da ostane vidljiv na nebu čak šest meseci, a zatim će, kroz dve do tri godine, da oslabi i početi da sjaji kao i mnoge druge "normalne" zvezde na nebu. Ovo je prvi put da su stručnjaci uspeli da predvide rađanje nove zvezde, a astronomima će ovo biti prvi put da zabeleže njeno stvaranje na nebu. Stručnjaci dodaju kako se ovakve eksplozije u našoj galaksiji događaju barem jednom u deceniji, ali ovo je presedan zbog blizine i jačine celog procesa.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Amerikanci i Rusi u zajedničkom svemirskom projektu koji uvodi industriju budućnosti
Srna   09.01.2017.

Ruska svemirska agencija "Roskosmos" i američka NASA razmatraju projekat "Venera-D" za izradu novog svemirskog broda, koji posle ateriranja na Veneru i nekoliko dana boravka na toj planeti, može ponovo da uzleti.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Naučni portali navode da su interes za učestvovanje u ovom projektu već pokazali i EU i Kina, a kompleksan program istraživanja Venere podrazumeva i slanje atmosferskih sondi i orbitalnog aparata. Ovaj projekat ima ekonomsku računicu, ističu naučnici. S obzirom na sadašnje razmere korišćenja prirodnih bogatstava, Zemlja će se suočiti sa problemom nedostatka rudnih bogatstava, pa će njihovo "kopanje" na drugim planetama biti temelj industrije u budućnosti. Venera, za razliku od Marsa na kome je pronađena voda, ne daje nikakvu nadu da na njoj ima života. Cela planeta je beživotna pustinja. Temperatura na Veneri iznosi čak 467 stepeni Celzijusovih, ali se ona nalazi u "dubokom hladu", jer se zbog gustog sloja oblaka ne vide ni Sunce ni zvezde. Atmosfera Venere je gotovo čisti ugljen-dioksid, a pritisak iznosi 93 atmosfere i identičan je onom u najvećim dubinama Zemljinih okeana. U Rusiji je već formirana zajednička radna grupa koja namerava da nastavi tamo gde su stali sovjetski konstruktori, koji su 1985. godine uspeli da spuste na površinu Venere aparat "Vega dva", svojevrsni prototip sadašnje "Venere-D". Saradnja "Roskosmosa" i NASA biće ekonomski i naučno isplativa, smatraju stručnjaci. Ruski naučnici obaviće poslove koji se tiču stvaranja mobilnog istraživačkog centra na kosmičkom aparatu, a Amerikanci mogu obezbediti izdržljivost tog aparata zahvaljujući novim materijalima koje su napravili, otpornim na agresivno delovanje atmosfere drugih planeta. NASA još nije potvrdila učestvovanje u projektu, ali potvrđuje da su u toku pregovori o misiji sa agencijom "Roskosmos".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Asteroid proleteo blizu Zemlje, a mi nismo ni znali
Ivana Kešanski   10.01.2017.

U ponedeljak je asteroid proleteo veoma blizu Zemlje, ali je malo ko uopšte toga bio svestan.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Asteroid nazvan 2017AG13 su astronomi primetili samo dva dana pre nego što nam se on približio. Radi se o objektu dužine oko 15 do 34 metra, a projurio je pored Zemlje brzinom od oko 16 kilometara po sekundi. Bio je na distanci od naše planete upola manjoj od udaljenosti Meseca od Zemlje, saopšteno je iz agencije "Slooh" koja emituje uživo prenose iz svemira. "Objekat se kreće veoma brzo i veoma blizu nas. Njegova orbita seče orbite Venere i Zemlje", rekao je Erik Feldman, astronom iz "Slooh-a" u toku direktnog prenosa prolaska asteroida. Šta bi se desilo kada bi ovakav asteroid ušao u Zemljinu atmosferu? Kako je pokazao simulator udara asteroida "Impact Earth!", posledice možda ne bi bile mnogo opasne.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kada bi porozivni stenoviti asteroid dug 34 metra ušao u Zemljinu atmosferu pod uglom od 45 stepeni, on bi eksplodirao i otpustio oko 700 kilotona energije što je oko deset puta jače od eksplozije atomske bombe u Hirošimi. Međutim, pošto bi se to desilo na visini od oko 16 kilometara, verovatno ne bi imao mnogo efekta na tlo. Takvi udari se dešavaju jednom u 150 godina, navode naučnici sa Univerziteta Purdju. Poslednji takav udar se desio 2013. godine kada je eksplodirao asteroid iznad Čeljabinska u Rusiji, a od siline udara popucala su prozorska stakla i pričinjena je materijalna šteta na zgradama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"To nije tako redak slučaj i zbog toga je interesantan", rekao je direktor Instituta za planetarnu nauku Mark Sajks. Samo u januaru očekuje se još oko 38 "bliskih susreta" sa asteroidima poput 2017AG13. Međutim, ono što zabrinjava jeste činjenica da Zemlji prete i mnogo veći objekti od ovog. Zato se naučnici zalažu za ambiciozni projekt pravljenja teleskopa koji će "loviti veće asteroide" nazvan NEOCam (Near-Earth Objects Camera,što znači "kamera za objekte bliske Zemlji"). Asteroidi koji su relativno mali, prečnika do 140 metara mogu da predstavljaju opasnost po čovečanstvo. Ipak, prošle nedelje NASA je ponovo odbila da finansira projekat sa 450 miliona dolara, već se odlučila da se bavi drugim projektima.

Izvor: www.blic.rs