PALUBA
November 12, 2019, 05:56:46 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jedan broj, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 45 46 47 48 49 [50]   Go Down
  Print  
Author Topic: Kratke vijesti  (Read 88396 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 34 031



« Reply #735 on: November 09, 2019, 07:03:11 am »

Lavrov: Moskva se neće pridružiti Sporazumu o zabrani nuklearnog oružja
Srna 09.11.2019.

Rusija se neće pridružiti Sporazumu o zabrani nuklearnog oružja, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

On je rekao da Rusija veruje da je eliminisanje nuklearnog oružja moguće samo u kontekstu sveobuhvatnog i potpunog razoružavanja.

"Želim još jednom da naglasim da se Rusija neće pridružiti ovom sporazumu. Cilj izgradnje sveta bez nuklearnog oružja jeste zajednički, ali ga ne bi trebalo dostizati jednostranim i prilično arogantnim metodama kao što je predviđeno u dokumentu sporazuma", poručio je Lavrov. Lavrov je napomenuo da Rusija insistira na tome da je potpuna eliminacija nuklearnog oružja moguća samo uz jednaku i nedeljivu bezbednost za sve, uključujući zemlje koje poseduju nuklearno oružje u okviru Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja.

Ruski ministar upozorio je da je opasna i obmanjujuća tendencija da se zemlje prisile da odustanu od nuklearnih arsenala bez vođenja računa o njihovim strateškim i bezbednosnim interesima, javio je TASS.

Šef ruske diplomatije dodao je da je Rusija ubeđena da se današnji rizici i pretnje od širenja oružja mogu ukloniti samo uz strogo poštovanje Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, uz vođenje računa o ravnoteži između neširenja, razoružavanja i mirnodopskog korišćenja nuklearne energije.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 34 031



« Reply #736 on: Yesterday at 07:14:49 am »

Posle Hladnog rata svet se nadao da će uslediti "vreme mira", a zapravo došlo je do više sukoba, nasilja i kompleksnih konflikata
DW 10.11.2019.

Po završetku Hladnog rata svet se ponadao da će uslediti vreme mira. Ali, ispalo je drugačije. Konflikti su danas kompleksniji nego ikad. A izdaci za vojsku su, relativno gledano, proteklih decenija u stalnom padu.

Dvadesetim vekom su dominirali ratovi. Procenjuje se da je u dva svetska rata živote izgubilo 80 miliona ljudi. A onda je došao Hladni rat - trka u naoružavanju između SAD i Sovjetskog Saveza. Dva fronta jedan naspram drugog kako u Evropi tako i u velikom delu sveta. U Aziji, Africi, na Bliskom istoku i Latinskoj Americi svetske sile su finansirale krvave, takozvane posredničke ratove. Mirne revolucije 1989. dovele su do pada Gvozdene zavese, a Hladni rat proglašen završenim.

- Nadali smo se da će nakon Hladnog rata uslediti era mira - rekla je Sara Brokmajer ekspertkinja za mirovne procese UN iz berlinskog trusta mozgova "Global Public Policy".

Da li je danas manje ratova nego ranije?

Ova nada se brzo pokazala neosnovanom. Jer, širom sveta još uvek postoje brojni sukobi.

- Ponovo je više sukoba, više nasilja i - posebno otkako je izbio rat u Siriji - više mrtvih u ratnim sukobima - kazala je Brokmajer, prenosi "Dojče vele".

Razlog za to su pre svega sukobi unutar država 90-ih godina prošlog veka, na koje niko nije ni pomišljao nakon pada Berlinskog zida - jugoslovenski ratovi, rat u Sijera Leoneu ili u Demokratskoj Republici Kongo. Sa ratom u Maliju od 2012. i u Siriji koji je počeo 2011, ovaj trend se izgleda nastavlja. Samo u poslednjih deset godina istraživači sa Odseka za mir i istraživanje konflikta na Univerzitetu u Upsali zabeležili su 23 rata, kao i 162 manja sukoba sa manje od 100 mrtvih godišnje. Sara Brokmajer smatra da smo postali bolji kada je reč o prepoznavanju znakova konflikta, no uprkos tome ne možemo da ih sprečmo.

- Još uvek nismo naučili da pravovremeno politički reagujemo i delujemo se pre nego izbiju oružani sukobi.

Konflikti postaju kompleksniji

Sa globalizacijom nakon pada Berlinskog zida ratovi su postali kompleksniji. Jer, osim dve zaraćene strane, tu su često uključene i drugi akteri, koje na primer šalju svoje trupe, isporučuju oružje, obučavaju bezbednosne snage ili vrše vojne ekspertize. Do početka 2000-ih su u konfliktima u proseku bile uključene 2-3 spoljna aktera. Narednih godina se taj broj povećao na četiri do pet. Osnovni razlog za to su kompleksni konflikti na Bliskom istoku. Na primer u borbi protiv talibana 2009. bila su uključena 46 spoljne aktera. Tu se računaju i međunarodni savezi poput NATO, koji je u slučaju Avganistana predvodio međunarodne snage. Na sličan način je kompleksan i rat u Siriji. Početkom oktobra 2019. izbrojano je deset različitih glavnih protagonista rata, čija se mreža interesa konstantno menja.

Izdaci za vojsku se smanjuju širom sveta

2017. godine su zemlje u svetu investirale 1,8 hiljada milijardi evra u svoje vojske. To je oko dva odsto brutonacionalnog dohotka u svetu. Bila je to rekordno niska suma. I zaista, izdaci za vojsku su, relativno gledano, proteklih decenija u stalnom padu.

Izvor: www.blic.rs
Logged
Pages:  1 ... 45 46 47 48 49 [50]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.019 seconds with 25 queries.