Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

"Nemoguća misija" potpredsednice SAD


Kamala Haris, prva potpredsednica SAD-a, stigla je u utorak u posetu Francuskoj.

Prati je suprug Daglas Emhof za kojeg će, kako to protokol podrazumeva, brinuti prva dama Francuske, Brižit Makron.

Službenih podataka o njegovom programu nema. Interesantno je da je ovo prvi put da je prati na službenom putu. Potpredsednica je po dolasku posetila Institut Paster sa kojim je sarađivala njena majka, Šimala Gopalan, naučnica na istraživanjima raka dojke 1980-ih godina.

"Neka od najvažnijih otkrića u nauci o bilo kojem pitanju, od besnila do HIV-AIDS-a, do raka dojke, do mRNA i onoga što radimo oko vakcine i pandemija, dogodila su se ovde u saradnji s francuskim naučnicima, američkim naučnicama, naučnicima sa svih strana sveta", rekla je potpredsednica Haris.

Tako je započeo četverodnevna poseta koju je 22. oktobra najavio američki predsednik Džo Bajden, nakon razgovora s francuskim, Emanuelom Makronom.

Odnosi dve zemlje ozbiljno su uzdrmani 2003. godine, kad je tadašnji predsednik Žak Širak odbio poziv da učestvuje u invaziji na Irak.

U kantini Kongresa SAD-a tada su pomfrit, "french fries",(francuski pomfrit) preimenovali u "freedom fries"(slobodarski pomfrit).

Drugi je udarac uslijedio sredinom septembra kad je objavljeno da će Australija raskinuti sporazum s Francuskom o kupovini podmornica kako bi ga sklopila sa SAD-om koji će joj omogućiti da klupi nuklearne podmornice.

Francuska je ostala u šoku jer je reč o gubitku posla vrednog najmanje 40 milijardi dolara.

A i o pitanju francuskog utjicaja u Indo-Pacifiku gde ima prekomorske teritorije.

Odnosi su donekle popravljeni, Bajden i Makron su se sastali u Rimu na samitu G20 krajem oktobra i američki se predsednik izvinio zbog nespretnosti u sprovođenja dogovora.


izvor

[MOTORISTA]

Velika vežba NATO sa 1.000 vojnika
IZVOR: BETA ČETVRTAK, 11.11.2021.

Specijalne jedinice NATO i partnerskih zemalja započele su veliku vojnu vežbu u Rumuniji pod nazivom "Ukršteni udar 21".

U vežbi učestvuje oko 1.000 vojnika koji za cilj imaju jačanje zajedničkog delovanja u scenariju hibridnog rata. Kako prenosi portal Balkanska bezbednosna mreža, domaćin vežbe Rumunija učestvuje sa više od 800 vojnika i oko 100 vozila, plovila i vazduhoplova. Još 150 specijalaca došlo je iz SAD, Grčke, Bugarske, Velike Britanije, Holandije, Portugala, Moldavije i Gruzije. Vežba se održava na sedam lokacija, od kojih je jedna i na moru, a najviše aktivnosti je na Karpatima i u centralnom delu Rumunije.

"Tom vežbom se nastavlja niz međunarodnih vežbi u Rumuniji u kojima učestvuju specijalne snage. Prethodnih meseci u toj zemlji i regionu održan je niz vežbi u okviru američkog 'Branioca Evrope 21' i NATO vežbe 'Čvrsti branilac'", navodi se.

Portal dodaje da se iz izveštaja u medijima vidi da se na vežbi koristi savremeno naoružanje i oprema specijalnih jedinica, džipovi "hamer", transportni helikopteri i brzi patrolni čamci, ali i puške starije generacije. Svi učesnici imali su na sebi karakterističnu opremu specijalnih jedinica, posebno dizajnirane uniforme, nove šlemove, nosače pancirnih ploča, zaštitne naočare, rukavice i optičke, elektronske i laserske nišane. Posle uspešno izvedene vežbe, snage koje su učestvovale na vežbi dobiće serifikat da su borbeno spremne za izvođenje specijalne operacije na moru, kao i da su komandne strukture sposobne da planiraju i izvedu specijalnu operaciju NATO-a.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Петак, 12.11.2021.

Морнаричка вежба НАТО у Црном мору близу румунске обале

БУКУРЕШТ- Седам војних бродова из Румуније, САД, Турске и Украјине учествовало је данас у морнаричкој вежби која је одржана у међународним водама Црног мора у близини румунске обале.

Према румунском Министарству националне одбране, фрегата „Марашешти”, амерички разарач „УС С Портер”, амфибијски командни брод 6. америчке флоте „УС С Маунт Витни” и танкер „УСНС Џон Лентал”, уз турску фрегату Јавуз, украјински десантни брод „Олифиренко” и патролни брод „Словјанск” заједно су се обучавали у циљу ојачавања капацитета НАТО одговора у Црном мору, преноси Ађерпрес.

По завршетку активности амерички војни бродови ће упловити у луку Констанца где ће остати до недеље, а за то време су заказани састанци између команданта 6. флоте САД, вицеадмирала Јуџина Х. Блека III и румунских војних званичника, пренео је Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Primećujemo napetost i na Zapadnom Balkanu
Novosti online 15. 11. 2021.

PRISUSTVO NATO-a na istoku Alijanse, uključujući i u području Crnog mora, ima odbrambeni karakter i ne preti Rusiji, saopštio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg na kraju razgovora u Briselu sa šefom ukrajinske diplomatije Dmitrijem Kulebom.

- Prisutni smo na istoku Alijanse od 2014. godine. U pitanju je isključivo odbrambeni karakter i ne preti Rusiji - naveo je on.

Stoltenberg je naglasio da Alijansa smatra da se na granici Rusije i Ukrajine "vrši neobična koncentracija ruske vojske", koja izaziva zabrinutost. On je primetio napetost situacije, kako na granici Belorusije i Ukrajine, tako i na Zapadnom Balkanu.

- Osuđujemo to što režim Lukašenka koristi bespomoćne migrante i zabrinuti smo zbog te situacije. Pratimo to. Primećujemo napetost i na Zapadnom Balkanu. To se dešava istovremeno. NATO treba pažljivo da prati sve to - dodao je on.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Ako Nemci odbiju, NATO će smestiti nuklearno oružje u druge evropske zemlje


Ako Nemačka ne bude pristala da na njenoj teritoriji bude stacionirano nuklearno oružje NATO, ono će biti premešteno u druge evropske zemlje, kaže Stoltenberg.

Generalni sekretar te Alijanse Jens Stoltenberg izjavio je danas da se ipak nada da "će Nemačka ostati deo nuklearnog programa NATO".

"To je izuzetno važno za odbramneni sistem Evrope", rekao je on.

Upitan šta će se desiti ukoliko Nemci odbiju da na svojoj teritoriji drže nuklearno naoružanje NATO, Stoltenbegr kaže:

"Alternativa su različiti bilateralni aranžmani. Nemačka naravno, ima pravo da odluči da li na svojoj teritoriji želi nuklerano oružje ili ne, ali ćemo onda završiti tako što će to nuklearno oružje biti smešteno u druge evropske zemlje istočno od Nemačke", izjavio je Stoltenberg.


izvor

[MOTORISTA]

Više od sto helikoptera i hiljadu borbenih vozila stiglo u Grčku
Novosti online 21. 11. 2021.

NAJVEĆI desant američkih trupa izveden je na severu Grčke, prenosi televizija „Zvezda“.

Prema navodima televizije, u luku Aleksandrupolis dopremljeno je 120 helikoptera i hiljadu borbenih vozila iz inostranstva, a stigla je i vojska. Kako je precizirano, plan je da se odatle vojska i tehnika pošalju na vežbe u zemlje Istočne Evrope. Stručnjaci su već nazvali tu operaciju jednom od najvećih američkih vojnih misija koja je usmerena na jačanje američkog prisustva na Balkanu i na Crnom moru.

Sa svoje strane, Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da takvi manevri destabilizuju situaciju u regionu.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Od dolaska Bajdena popravljeni odnosi dve države
Tanjug 22. 11. 2021.

ODNOSI između Nemačke i SAD su se značajno popravili nakon izbora DŽozefa Bajdena za predsednika SAD, pošto Nemci ponovo vide Vašington kao njihovog najvažnijeg saveznika, pokazala je anketa objavljena danas.

U anketi "Kantar pablik" Fondacije Kerber učestvovalo je 1.100 ljudi u septembru i oktobru, a pokazalo se još i da prvi put posle nekoliko godina Nemci vide rastući uticaj Kine u svetu kao negativan, preneo je Rojters. Za vreme odlazeće kancelarke Angele Merkel, Nemačka je imala korist od jakih poslovnih veza sa Kinom. Na pitanje o odnosima Nemačke i SAD, 71 odsto je odgovorilo da ih vide kao dobre ili vrlo dobre, pokazalo je istraživanje "Berlin palsa".

To je porast od 18 odsto u odnosu na prethodnu godinu kada je Donald Tramp i dalje bio predsednik.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Radev iznervirao NATO?
IZVOR: B92 PONEDELJAK, 22.11.2021.

Dan nakon što je Rumen Radev obezbedio svoj drugi mandat, izazvao je kritike od glavnog partnera zemlje u NATO-u zbog svojih primedbi o statusu poluostrva Krim.

Ambasada SAD u Bugarskoj je u saopštenju izrazila "duboku zabrinutost" zbog nedavnih Radevovih komentara u kojima je Krim nazvao ruskim. Poluostrvo je Rusija pripojila Ukrajini 2014. godine, a NATO i Evropska unija ga smatraju i dalje dijelom Ukrajine.

U predsedničkoj debati sa svojim protivnikom desnog centra Anastasom Gerdžikovom prošlog četvrtka, Radev je insistirao na pragmatičnim vezama sa Rusijom, dodajući da bi EU trebalo da obnovi svoj dijalog sa Moskvom.

"Sankcije koje su uvedene zbog Krima i Ukrajine ne daju rezultate", rekao je Radev. Rekao je da je Krimsko poluostrvo "trenutno rusko", dodajući: "Šta drugo može biti?"

Ove primedbe su već izazvale proteste ukrajinske vlade.

"Sjedinjene Države, G-7, Evropska unija i NATO su bili jasni i ujedinjeni u našem stavu da je, uprkos pokušaju ruske aneksije i tekuće okupacije, Krim Ukrajina", saopštila je američka ambasada.

"Svi mi, uključujući Bugarsku, smo na samitu Krimske platforme u avgustu izjavili da je Krim sastavni deo Ukrajine i da ne priznajemo i nećemo priznati napore Rusije da legitimiše svoju nezakonitu zauzimanje i okupaciju poluostrva", navodi se u saopštenju.

Bugarska je veoma podeljena u svojoj lojalnosti. Iako pripada NATO-u i EU, mnogi Bugari i dalje osećaju kulturno-istorijsku srodnost sa Rusijom. Crnomorska zemlja ostaje u velikoj meri zavisna od ruske energije i izložena je rastućim tenzijama između Rusije i Zapada.

Sa skoro svim prebrojanim glasačkim listićima, Radev je imao 66 odsto glasova u drugom krugu izbora, saopštila je u ponedeljak centralna izborna komisija zemlje. Njegov protivnik Anastas Gerdžikov priznao je poraz i čestitao Radevu, koji 22. januara počinje drugi mandat.

Izvor: www.b92.net

[Rade]

Komanda američkih oružanih snaga započelo je sa rotacijom avijacije zadejstvovane u operaciji Atlantic Resolve.

U holandsku luku Flisingen, 25. novembra je pristiglo 40 helikoptera i 900 tehničkih sredstava, iz sastava 1. konjičke divizije OS SAD.

Transport je izvršen teretnim brodom ARC Endurance, iz luke Bomont.

Pored luke Flisingen, tehnika 1. vazdušno konjičke brigade 1. konjičke divizije u Evropu pristiže i preko grčke luke Aleksandropulos.

Brigada će na teritorijii zone operacije raspolagati sa 85 helikoptera, od čega 12 CH-47, 24 AH-64, 34 UH-60 i 15 HH-60.

U Evropi su trenutno raspoređeni helikopteri iz sastava 1. pešadijske divizije.

[MOTORISTA]

Letonija traži od SAD raketne sisteme Patriot: Moramo da odvratimo Rusiju
Tanjug 29.11.2021.

Letoniji je potrebno stalno američko vojno prisustvo da bi se vojno odvratila Rusija i zato želi da pojača svoje odbrambene potencijale američkim protivvazdušnim raketnim sistemima Patriot, izjavio je danas ministar odbrane te zemlje Artis Pabriks tokom posete generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga saveznickim trupama u vojnoj bazi Adaži.

Americki državni sekretar Entoni Blinken trebalo bi da doputuje u glavni grad Letonije Rigu do kraja dana da bi sutra prisustvovao sastanku sa 29 svojih kolega iz zemalja članica sevrenoatalntske alijanse koji je sazvan zbog uznemirenosti koju je izazvalo gomilanje ruskih trupa na ukrajinskim granicama, prenosi Rojters.

"Potrebna nam je dodatna međunarodna pomoć. Želeli bismo da imamo stalno (vojno) prisustvo Sjedinjenih Američkih Država u našoj zemlji. Pomorska i protivvazdušna odbrana u osnovi znači instaliranje (raketnih) sistema kao što je Patriot (raketni sistem zemlja-vazduh)", rekao je Pabriks za Rojters.

Trupe NATO izvode manevre sa kamufliranim tenkovima i bojevom municijom u snežnim letonskim šumama, sa 1.500 vojnika koji simuliraju odbranu od neprijateljskog napada na Rigu ometanjem i usporavanjem napredovanja protivnika koji nadire severno od grada.

"Odvraćanje je od kritičnog značaja", izjavio je kanadski potpukovnik Džon Benson, komandant borbene grupe NATO u Letoniji.

Podstaknut, kako navodi Rojters, ruskom aneksijom Krima 2014. godine i podrškom Moskve separatistima u istočnoj Ukrajini, NATO je od jula 2017. godine rasporedio četiri multinacionalna borbena bataljona za odbranu Poljske i baltičkih država Litvanije, Letonije i Estonije. Međutim Moskva poručuje da nema nameru da izvrši invaziju na Baltik ili Poljsku i optužuje NATO da destabilizuje Evropu približavanjem svojih trupa ruskim granicama.

Generalni sekretar NATO Stoltenberg je ocenio da "ne postoji neposredna pretnja" NATO savezu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Понедељак, 29.11.2021.

НАТО може брзо да пошаље 40.000 војника у Летонију

РИГА - НАТО може да за кратко време пошаље више од 40.000 војника у Летонију, ако то буде неопходно, изјавио је данас генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг након састанка са летонским председником Егилом Вевитсом у Риги.

Столтенберг је истакао да ће НАТО обезбедити присуство савезничких трупа у региону Балтика како би стречио даље погоршање ситуације на границама Летоније, Литваније и Пољске, преноси Интерфакс. Министар одбране Летоније Артис Пабрикс рекао је раније данас, пред долазак америчког државног секретара Ентонија Блинкена у Ригу, да је тој земљи потребно стално америчко војно присуство да би се војно одвратила Русија и зато жели да појача своје одбрамбене потенцијале америчким противваздушним ракетним системима Патриот, пренео је Танјуг.

Подстакнут, како наводи Ројтерс, руском анексијом Крима 2014. године и подршком Москве сепаратистима у источној Украјини, НАТО је од јула 2017. године распоредио четири мултинационална борбена батаљона за одбрану Пољске и балтичких држава Литваније, Летоније и Естоније. Међутим, Москва поручује да нема намеру да изврши инвазију на Балтик или Пољску и оптужује НАТО да дестабилизује Европу приближавањем својих трупа руским границама.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

London: Branićemo Zapadni Balkan i Ukrajinu od Rusije


Velika Britanija će štititi i podržavati stabilnost Zapadnog Balkana i Ukrajine, saopštila je ministarka inostranih poslova zemlje Elizabet Tras uoči sednice šefova diplomatija država-članica NATO-a u Rigi.

"Svaka akcija Rusije, usmerena na potkopavanje sloboda i demokratije u zemljama koji su naši partneri bila bi strateška greška. Želimo mir u kojem sloboda i demokratija, ne samo opstaju, već cvetaju. Sa tim ciljem ćemo biti na strani naših demokratskih partnera, suprotstavljajući se ruskoj zlonamernoj agresiji. Podržavaćemo Ukrajinu i stabilnost na Zapadnom Balkanu, čuvati njihovu bezbednost i jačati njihovu ekonomsku stabilnost", rekao je Tras.


izvor

[Dreadnought]

Američki mediji upozoravaju: Vašington klizi u novi rat


Upozorenja američkih admirala da se Kina priprema za napad na Tajvan, kao i njihova podrška Ukrajini pred „ruskom pretnjom“ mogu se smatrati znacima da Amerika „klizi u novi rat", piše „Amerikan konzervativ".

Po mišljenju autora članka, Amerikanci moraju ozbiljno da shvataju takve izjave političara i viših vojnih zvaničnika, imajući u vidu događaje od pre 80 godina.

Autor podseća da je od početka 1920-ih godina do početka rata sa Japanom Pacifička flota SAD svake godine održavala vojne vežbe tokom kojih je uvežbavan obračun sa potencijalnim protivnikom. Posle manevara flota se obično vraćala u baze na Zapadnoj obali, ali su joj 1940. godine naredili da ostane u luci Perl Harbor.

„Nema sumnje da je odluku da flota ostane na Havajima doneo predsednik Frenklin Ruzvelt. Načelnik štaba Ratne mornarice SAD Harold Stark nekoliko puta ga je upozoravao na rizik da bude uvučen u rat na dva fronta sa Japanom i Nemačkom", napominje izdanje.

Kako je istorija pokazala, prisustvo američke flote u Perl Harboru nije sprečilo napad Japana 1941. godine, a zatim je usledila kapitulacija SAD u bici za Korehidor (bitka za ovo ostrvo je jedna od odlučujućih u Filipinskoj operaciji, a osvajanje ostrva od strane japanske vojske 1942. godine je bilo poslednja faza osvajanja severnih Filipina).

Na osnovu gore navedenog, autor ističe da će upotreba vojne sile protiv Kine i Rusije zahtevati od SAD da angažuju i svoje i savezničke kopnene, vazdušne i morske snage.

„Međutim, Amerikanci nisu ništa bolje spremni za tu misiju nego u vreme Perl Harbora", priznaje on.

Samo je Japan do sada obnovio deo svoje nekadašnje vojne moći, ali njegovo pridruživanje hipotetičkom ratu protiv Rusije i Kine čini se kao „nešto fantastično". U svakom slučaju azijske zemlje žele da sa Pekingom uspostave dijalog, a ne da vode destruktivni regionalni rat, navodi se u članku.

Vašington i njegovi NATO saveznici su napokon shvatili da se ne treba plašiti „šake vojnika u zelenim uniformama", već visokotehnološke ofanzive ruske kopnene vojske uz primenu konvencionalnog naoružanja. Ako ona počne, biće je nemoguće zaustaviti, zaključio je autor.


izvor

[Dreadnought]

Britanska ministarka se provozala tenkom u Estoniji


Ministarka spoljnih poslova Velike Britanije Liz Tras tokom posete Estoniji provozala se tenkom.

Uoči putovanja u Rigu, gde se održava sastanak ministara spoljnih poslova zemalja NATO-a, šefica britanske diplomatije posetila je Estoniju i kontingent britanskih trupa koji je tamo raspoređen u okviru misije NATO-a.

List „Tajms“ objavio je snimak sa britanskom ministarkom koja se u maskirnom prsluku i sa kacigom u pratnji vojnika vozi tenkom po poligonu.

Uoči putovanja na sastanak u Rigu, Tras je izjavila da će za nju glavno pitanje biti suprotstavljanje „destabilizujućim akcijama“ Rusije i Belorusije.

„Podržavaćemo Ukrajinu i stabilnost na Zapadnom Balkanu, štitićemo njihovu bezbednost. Videli smo tu taktiku Rusije i ranije kada je lažno izjavila da je aneksija Krima bila odgovor na agresiju NATO-a. NATO je savez koji se zasniva na principu odbrane, a ne provokacije. Svaka pretpostavka da NATO provocira Rusije apsolutno je pogrešna“, naglasila je ministarka.

Prema njenim rečima, bilo kakve akcije Rusije usmerene na podrivanje slobode i demokratije njihovih partnera „biće strateška greška“.


izvor

[Dreadnought]

Norveška želi da se NATO drži podalje od ruskih granica


Ministarka spoljnih poslova Norveške Anike Vitfeljd izjavila je da se nova vlada zemlje zalaže za ograničavanje kretanja saveznika NATO-a u blizini granica Rusije, prenosi norveški list „VG“.

„Za Norvešku je važno vojno prisustvo u područjima u našoj blizini. Ali mi smatramo da bi bilo bolje ako budemo sami izlazili na kraj u neposrednoj blizini ruske granice – pomoću norveških aviona i fregata. To je za nas veoma važno“, izjavila je ministarka.

Kako je dodala, planira da o tome razgovara sa vlastima Velike Britanije i SAD.

„Oni mogu sami da donose odluke. Ali mi, sa svoje strane, moramo da štitimo interese Norveške, a u interesima zemlje je da se sami brinemo o odbrani tih područja, snagama norveških Oružanih snaga“, dodala je Vitfeljdova.

Istovremeno je konstatovala da trenutno prisustvo američkih Oružanih snaga u blizini granica Rusije nije veće nego u drugim periodima „posleratne ere“.

Ranije je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio da će ruska strana nastaviti da oštro reaguje na sve vrste neprijateljskih akcija NATO-a.


izvor