Vijesti NATO-OTAN

[HrcAk47]

To se zove "cheval de frise" iliti kod nas "španski konj", i koristi se kao polumobilni odsek za zatvaranje rupe u bodljikavoj žici.

[Karlo]

Hvala @Hrčak,

vjerujem da je tako i da se tu može "lako" napraviti prolaz ali i da to daje izvjesnu "čvrstoću" žici-ogradi.Međutim dodatno sam mislio da li se ti "stubići" koriste i kao "pojedinačni" u samoj ogradi(i oni daju "čvrstoću" )ili služe samo za ovo što ste naveli.

Poz.

[duje]

Vir: "Večernji list" - Vojna povijest  Zagreb
http://www.vecernji.hr/
05.07.2016.

Britanci šalju vojsku prema Poljskoj dok ruska vojska napreduje na granice

Britanske su postrojbe poslane na istok Europe kako bi se još bolje pripremili za ono najgore - mobilizacija ruske vojske
 
Veći broj britanskih vojnika trenutno se prebacuje na istok kako bi se što prije mogla zaustaviti moguća ruska invazija, izjavio je tajnik britanskog Ministarstva obrane, piše DailyStar.
  
Više će detalja biti objavljeno u petak nakon sastanka vođa NATO saveza u Poljskoj; na sastanku će također biti premijer David Cameron. Vojnici su prebačeni usred velikih napetosti zbog ruske invazije na Krim te straha među baltičkim državama. Mlažnjaci Typhoon Kraljevskog ratnog zrakoplovstva trenutno vrše zračne ophodnje te su spremni na sukob s ruskim mlažnjacima.

Ruski je predsjednik Vladimir Putin itekako bijesan nakon što je Poljska dala dopuštenje SAD-u da postavi svoje raketne štitove protuzračne obrane na poljskom teritoriju. Moskovski kremlj već je objavio da će se raketni štitovi bombardirati prije nego postanu spremni za upotrebu. Međutim, to će dovesti do odgovora NATO saveza, a takav bi razvoj događaja mogao eskalirati u veliki europski sukob.

Michael Fallon, tajnik ministarstva obrane izjavio je da će biti s premijerom u Varšavi te će ustrajati da se još više vojnika pošalje na istočni dio NATO saveza kao mjeru sigurnosti za Poljsku i baltičke države koje se osjećaju ugrožene zbog ruske agresije. "Vidjeli smo jako agresivne ruske poteze, ne samo prilikom invazije na Krim nego i u nastavku sukoba u Ukrajini".

"Objava za medjie će doći za vikend, ali ćete shvatiti koliko je zapravo vojnika stiglo. U ovome trenutku vježbaju s lokalnim snagama u Poljskoj te baltičkim državama.

"Naši mlažnjaci Typhoon i dalje nadziru nebo iznad Baltika, tako će se naši vojnici i saveznici osjećati sigurnije samo nekoliko kilometara od Rusije". U međuvremenu je ruski ministar obrane Sergej Šojgu izjavio da je aktivnost NATO saveza na istom području narasla za dva puta te je to direktan razlog za slanje ruskih postrojbi.

[Karlo]

Evo da dodam svoje mišljenje i ovdje koje ne mora biti i tačno.

I ranije kod razmatranja ove problematike zapazio sam da ljudi ne uočavaju problem u "cjelini".Često se ne uključuje da se kao suprotstavljena "sila"  RF ne odnosi samo na SAD ili UK.Radi se o daleko široj "koaliciji" anglosaksonskoj( i cionističkoj).
Ako se sjetite kod uvođenja sankcija i uzvratnih RF,najglasniji su bili ovi iz Australije,Canade,itd.Jer otkud pravo RF da uvodi kontrasankcije.Kod njih svih postoji svijest da su oni Bogom dani da odlučuju o Svijetu,a svi ostali su niža vrsta(rasa) koja nema nikakva prava.
Iz ovoga proizilazi i ovo što piše u gornjem članku.
Sigurno da ne bi dobro bilo da svijetom vladaju ni RF ni Kina,ali treba shvatiti da se ovdje radi o imperijalni9m tendencijama i da su ovi drugi u stanju "zaustavljanja" širenja.Koliko su oni sposobni i koliko je njihov sistem bolji ili gori za nas male je manje bitno.
Treba to shvatiti tako da da se "imperija" širi i prema tome  svi ostali su nebitni,pa čak i čovječanstvo.Inače ukoliko i ovi drugi nastave sa imperijalnim tendencijama,nama je to katastrofalno,ali za sada se ne radi o tome nego o zaustavljanju anglosaksonskog širenja.
Dakle,postavite si pitanje,odakle pravo UK ili SAD da gomilaju trupe na granici RF jer to nije i granica njihovih država,neća biti da su to "humani" ili demokratski principi,jer na današnjem nivou brzog ratovanja,neće biti da oni ne mogu doseći raketnim ili ostalim sistemima ova područja ako žele da ih brane.Bit će da se iza gomilanja ovih snaga krije nešta drugo a ne odbrana tih zemalja tamo,možda i agresija na RF,jer je pitanje kad će ko izazvati incident koji će "zapaliti" možda Evropski ili svjetski sukob.

Poz.

[duje]

Vir. defender hr
http://www.defender.hr/
06.07.2016.

NATO ne donosi odluku o rušenju aviona u zračnom prostoru RH, to je suvereno pravo hrvatske države

“Ako pilot aviona presretača utvrdi da se radi o prijetnji, prisiljava letjelicu na hitno prizemljenje. U krajnjoj mjeri i hicima upozorenja, a u konačnici, ako uljez odbija svaku suradnju, obara ga raketom, odnosno oružjem koje je najbrže i najefikasnije’, objasnio je umirovljeni pilot Danijel Borović napomenuvši kako ove krajnje odluke donosi zapovjedništvo NATO-a.

Prenijeli smo ovaj citat objavljen na Tportalu povodom jučerašnjeg presretanja izraelskog putničkog aviona Boeing 747 u zračnom prostoru Republike Hrvatske od strane hrvatskih Migova, kako bi ukazali na netočnu tvrdnju. Naime, NATO ne donosi odluku o rušenju putničkog zrakoplova iznad Republike Hrvatske, to je suverena odluka hrvatske države. Međutim, problem što u RH još nije donesen zakon koji regulira takvu problematiku, je druga stvar.

Neslužbeno smo doznali kako je planirano njegovo donošenje koncem 2016. Naime, nacrt prijedloga Zakona o uporabi Oružanih snaga Republike Hrvatske u situacijama koje zahtjevaju borbeno djelovanje protiv civilnih zrakoplova koji narušavaju suverenitet Republike Hrvatske i nacionalnu sigurnost, planiran je za internetsko savjetovanje u listopadu 2016., stoji u dokumentu Plan savjetovanja s javnošću MORH-a za 2016. S obzirom kako RH tek u rujnu ide na izbore, donošenje ovog Zakona pričekat će 2017. godinu.

[Rade]

Извештај о Ираку: Блер неоправдано ушао у рат

Британија је ушла у рат у Ираку „ пре него што су исцрпљене све опције за мирно разоружавање”, изјавио је данас пензионисани британски званичник Џон Чилкот, представљајући свој извештај о улози Велике Британије у ирачком рату.

Одлука Велике Британије да 2003. уђе у рат у Ираку је почивала на правној основи која је била „далеко од задовољавајуће”, а разлози за војну акцију које је представио тадашњи премијер Тони Блер су били преувеличани, закључак је дуго очекиваног извештаја комисије на челу са Џоном Чилкотом.
„Извештај не наводи мишљење о томе да ли је војна интервенција била легална или не”, рекао је, међутим, Чилкот новинарима и рођацима неких од британских војника погинулих у Ираку, пренео Ројтерс.
„Ипак, закључили смо да су околности, под којима је донета одлука да има правног основа за војну акцију, биле далеко од задовољавајућих”, рекао је Чилкот.

Блер: Кајем се због Ирака

ЛОНДОН – Бивши британски премијер Тони Блер изјавио је данас да му је жао и да се каје због рата у Ираку, али је истовремено бранио своју одлуку да Велику Британију укључи у инвазију на Ирак 2003. коју су предводиле САД, наводећи да данашњи тероризам није покренут због тога.

„Обавештајне процене обављене у то време о том да треба ићи у рат испоставиле су се као погрешне. Оно што је уследило испоставило се као нешто што је још више непријатељски настројено, што се временски много продужило и што је испало крвавије него што смо ми икада могли да замислимо”, казао је Блер новинарима.

Он је навео да због свега овога изражава „више туге, кајања и извињења него што ћете икада знати”.

Блер је рекао да прихвата пуну одговорност за одлуку о одласку у рат, али је одбацио аргумент да је данашњи тероризам покренут инвазијом на Ирак.

Он је такође навео да је „свет боље место без ирачког диктатора Садама Хусеина, који је скинут са власти у инвазији”.

Обавештајни подаци о наводном оружју за масовно уништење које поседује ирачки вођа Садам Хусеин, а које је Блер употребио да би оправдао прикључење америчкој инвазији у Ираку, били су лоши, али нико није представио податке који би доказали супротно, истакао је Чилкот.

Комисија је закључила да је Британија ушла у рат у Ираку „пре него што су исцрпљене све мирне опције”, изјавио је данас Чилкот, представљајући свој извештај о улози Велике Британије у ирачком рату.

„Закључили смо да је Уједињено Краљевство одлучило да се прикључи инвазији на Ирак пре него што су исцрпљене опције за мирно разрешење. Војна акција тада није била последња опција”, истакао је Чилкот.
Он је навео да је влада тадашњег премијера Блера представила процену претње од оружја којим располаже Садам Хусеин са „сигурношћу која није била оправдана”, као и да војно планирање тог рата и његових последица није било на нивоу тог задатка.

Чилкот је навео и да у марту 2003. није било непосредне претње од Садама Хусеина и да је хаос у Ираку и региону који су уследили после инвазије требало да буду предвиђене.

Он је истакао да је британски званичници требало да знају ризике од унутрашњих подела у Ираку, опасности од повећане активности Ал Каиде и могућности да дође до опште нестабилности у земљи.

Блер је 2002, годину дана пре инвазије америчких снага на Ирак, обећао тадашњем председнику САД Џорџу Бушу млађем да ће бити на његовој страни по питању Ирака „шта год да се деси”, наводи се у Чилкотовој извештају.

„Блер је 28. јула 2002. у писму Бушу уверио председника САД да ће бити уз њега 'шта год да се деси”, навео је Чилкот на представљању извештаја.

Он је истакао и да је интервенција Британије у Ираку, која је трајала између 2003. и 2009. била „далеко од успешне”.

Комисија за званичну истрагу улоге Велике Британије у ирачком рату објавила је данас свој дуго очекивани извештај, седам година од почетка истраге и 13 година од инвазије на Ирак 2003. године, коју су предводиле САД.

Чилкот је објавио извештај од 2,6 милиона речи, што је четири пута више од Толстојевог „Рата и мира”, о конфликту у Ираку у којем је до 2009, кад су британске трупе напустиле ту земљу, погинуло 179 британских војника, готово 4.500 америчких војника и више од 100.000 Ирачана.

Након што је свргнут са власти Садам Хусеин, његова влада и војно руководство, Ирак је запао у секташко насиље, а тај хаос је допринео каснијем јачању самозване Исламске државе, пренела је агенција АП.
У току Чилкотове истраге је између 2009. и 2011. одржано више јавних саслушања, сведочило је више од 150 сведока и прегледано 150.000 докумената.

Објава извештаја је више пута одгођена, делимично због неслагања око тога да ли у документ треба да буду убачени поверљиви материјали, укључујући снимке разговора између Блера и тадашњег председника Џорџа Буша млађег.

Антиратни активисти и рођаци неки од погинулих британских војника се надају да ће извештај закључити да је инвазија била илегална, што би отворило пут да се Блеру суди за ратне злочине.

Камерон: Извући лекције, и посланици одговорни за Ирак

ЛОНДОН, – Британски премијер Дејвид Камерон изјавио је данас, поводом извештаја о улози Велике Британије у ирачком рату, да влада те земље мора да извуче лекције из тога шта је пошло наопако у ономе што је претходило одлуци Британије да уђе у рат у Ираку.

---------

Ovo bi mogli da podvedemo pod:
a) pranje,
b) kurvanje
c) prodavanje poštenja.

[duje]

Vir. defender hr
http://www.defender.hr/
06.07.2016.

NATO summit : TOP 5 obrambenih tema na stolu dužnosnika čeka raspravu

Čelnici NATO-a sastat će se 8-9. srpnja u Varšavi kako bi dovršili najveću reorganizaciju Saveza nakon raspada Sovjetskog Saveza zbog opasnosti od agresivnog i nepredvidljivog ponašanja Rusije. Savez predvođen SAD-om postavlja “Readiness Action Plan” kako bi se osigurao od bilo kakvih iznenađenja poput onih koji su se dogodili u istočnoj Ukrajini te pripojenjem strateškog Krimskog poluotoka Rusiji.
 Ključna pitanja o kojima će se raspravljati:

Proračunska izdvajanja za obranu

Čelnici NATO-a poduzeli su prvi, ključni korak na summitu 2014. u Walesu kada su se složili da zasustave trend smanjenja vojnih proračuna i preokrenu ga u smjeru stabilizacije i postupnog povećanja na 2% BDP-a. Od tada do danas, napredak je samo djelomičan, pet od 28 zemalja članica ispunjava postavljeni cilj izdvajanja 2% BDP-a za obranu.  Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da je Savez prekinuo sa rezovima, povećao zajedničku potrošnju u prošloj godini za 0,6 posto te se očekuje 3 posto povećanja u 2016. godini. U Varšavi, države članice će dobiti izvješće točno gdje svaka stoji te što moraju učiniti više. U svakom slučaju, predstavnici Republike Hrvatske neće se osjećati ugodno u tome društvu. Ne samo da RH nije zaustavila trend padanja vojne potrošnje nakon summita u Walesu, već je vojni proračun za 2016. toliko smanjila da se takvo što ne pamti u posljednjih 10 godina. Pitanje je dakle vjerodostojnosti RH kao partnera u NATO savezu, ako nešto obećate partnerima onda se ponašajte kao partner i ispunite preuzete obveze i obećanja.

Baltik

NATO je ostao šokiran brzinom i učinkovitošću Rusije kad je u pitanju njezino djelovanje u Ukrajini (okupacija Krima i dijelova istočne Ukrajine), a posebice njegove bivše članice sovjetskog bloka koje se boje da bi mogle biti ostavljene na cjedilu u sličnom scenariju.
Kako bi odagnali te strahove, čelnici NATO-a odobravaju slanje četiri bojne savezničkih snaga, po jedna u Estoniju, Latviju, Litvu i Poljsku, sa ciljem odvraćanja Rusije od pokretanja bilo kakve avanture. Svaka bojna će imati oko 800 vojnika, možda i nešto više, a njihov razmještaj će poslati signal NATO-ove odlučnosti svim zainteresiranim stranama.

“Spearhead” Force

Prednje isturene bojne su poduprte sa “”Spearhead Force” – službeno “Very High Readiness Joint Task Force” – koje broje oko 5.000 vojnika spremnih za razmještaj u roku nekoliko dana. NATO je utemeljio operativna zapovjedništva duž svoje istočne granice tako da spomenute snage mogu brzo pristići sa već razmještenim teškim naoružanjem čime se smanjuje vrijeme za uvođenje u borbu. Savez je također utrostručio veličinu snaga NATO-a na 40.000 vojnika čiji bi razmještaj usljedio nakon Spearhead postrojbi. Međutim, mnogi su zabrinuti činjenicom kako bi njihov razmještaj potraja tjednima ako ne i mjesecima. NATO je pripremio niz vježbi, posebno u istočnoj Europi za testiranje razine spremnosti i uvjeravanja nervoznih saveznika kako nisu prepušteni sami sebi. Također, raspoređeni su dodatni borbeni avioni kako bi se poboljšao air policing, osobito na području Baltika gdje se često susreću ruski avioni.

Kibernetička obrana

Ukrajinska kriza istaknula je opasnost od “hibridnog ratovanja, odnosno “kombinacijom konvencionalnog naoružanja i informacijskih tehnologija destabilizirati protivnika bez formalnog proglašenja neprijateljstava”. Čelnici NATO-a složili su se u Walesu da se kibernetički napad protiv države članice može smatrati ekvivalentom vojnog napada, što znači “jedan za sve, svi za jednoga “Članak 5. kolektivne obrane kao odgovor. Sada idu dalje, službenim proglašenjem kibernetičke obrane kao dijela NATO
 operativnog područja zahtjevaju resurse i planiranje.

Pogled na jug

Nadogradnja i obnova NATO saveza u velikoj je mjeri potaknuta krizom u Ukrajini, ali čelnici Saveza su sve više zabrinuti ratovima na području Bliskog istoka i Sjeverne Afrike. Smrtonosni teroristički napadi u posljednje vrijeme, u Parizu i Bruxellesu osobito, počinjeni od strane Islamske države, poruka su kako je nestabilnost na
 jugu i Mediteranu također prijetnja.  U skladu s tim, NATO ima za cilj uvesti “projekt stabilnosti” pružanjem savjeta i pomoći u regiji.

[Morskoprase]

Ovakve nebuloze trebaju barem malu korekciju.
1. Gde je Rusija okupirala Ukrajinu? Nigdje! Jeli tamo ruska vlast? Nije! Jesu li platili 5 miljardi $ za "demokratske" promjene (ćitaj podmićivanja)?Nisu!
2. Jesu li stanovnici Krima izveli referendum? Jesu! Dali se broji referendum (naroćito sa takvim procentom izjašnjenih) za najdirektniju odluku naroda? Jeste!
3. Pred kojim i kakvim sudom i na koji naćin će država dokazivati svoju nedužnost u kibernetskom prostoru?
Hmmm... Kadija te tuži, kadija te sudi.

[dzumba]

U skladu s tim, NATO ima za cilj uvesti “projekt stabilnosti” pružanjem savjeta i pomoći u regiji.

Ja bi ih zamolio da ovo ne rade. Gde god su to radili izazvali su suprotan efekat.

A to što su ih Rusi iznenadili nisu krivi Rusi nego upravo NATO jer i pored sve sile obaveštajnih službi oni (čelnici NATO zaduženi za odlučivanje) ne čitaju ni novine (javne sajtove) gde je sve to (o Ruskoj reformi vojske, vežbama i sl. i td) pisalo. Eto, mogli su pročitaju našu diskusiju u temi o ratu u Gruziji pa ne bi bili iznenađeni .

[duje]

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
08.07.2016.

Počinje summit NATO-a u Varšavi
 
Čelnici zemalja NATO-a pokazat će u petak i subotu na summitu u Varšavi odlučnost naspram Rusije, unatoč tome što mnogi smatraju da je Zapad oslabljen zbog britanske odluke o napuštanju Europske unije.

Savez 28 članica formalno će usvojiti odluku o raspoređivanju četiri postrojbe s oko 3000 do 4000 vojnika u baltičkim državama i Poljskoj kako bi svojim članicama u istočnoj Europi pokazao spremnost i odlučnost da ih brani u slučaju potrebe.

“Ovo je ključni trenutak za našu sigurnost”, rekao je glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare u četvrtak s poljskim predsjednikom Andrejom Dudom. “NATO odgovara brzo i odlučno”, rekao je, naglasivši da će ovo biti “važan summit u povijesti našeg Saveza”.

Estonija, Latvija, Litva i Poljska traže stalnu nazočnost NATO-a zbog straha da bi Moskva mogla pokušati destabilizirati njihove prozapadne vlade, ali Kremlj niječe svaku takvu namjeru i kaže da je NATO agresor koji namjerno pomiče granice sve bliže bivšem sovjetskom teritoriju.

Američki predsjednik Barack Obama koji dolazi na svoj posljednji summit u svojstvu predsjednika najveće svjetske sile razgovarat će o Rusiji i Ukrajini s europskim vođama, kao i o sirijskoj izbjegličkoj krizi, te o posljedicama britanske odluke da napusti Europsku uniju, rekao je novinarima u avionu Air Force One glasnogovornik Bijele kuće Josh Earnest.

Dodao je također da Obama u telefonskom razgovoru koji je vodio s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom uoči summita u srijedu nije postigao suglasnost oko suradnje u borbi protiv Islamske države u Siriji.

Odnosi između NATO-a i Moskve dostigli su najnižu točku od Hladnog rata. Ruski veleposlanik pri NATO-u Aleksandar Gruško rekao je u intervjuu za dnevni list Kommersant da je jasno “da će doći do vojnog odgovora s naše strane”, prenosi dpa.

Međutim, agencija Reuters piše kako je ruski predsjednik ipak uoči summita pokušao malo ublažiti odnose, te je pristao na sastanak Vijeća NATO-Rusija sljedeći tjedan, što je drugi takav sastanak ove godine, nakon pauze koja je nastupila u odnosima nakon aneksije Krima 2014. Rusija je također poduprla rezoluciju UN-a kojom se dopušta da EU presreće brodove koji bi eventualno mogli prevoziti oružje za Libiju u Mediteranu.

Osim Obami, ovo će biti posljednji summit i britanskom premijeru Davidu Cameronu koji je najavio ostavku nakon što su britanski građani na referendumu poduprli izlazak svoje zemlje iz Europske unije. “Ovaj summit bit će za nas prigoda da pokažemo ogroman doprinos koji Britanija daje sigurnosti Europe i NATO-a i mi ćemo nastaviti to činiti i izvan EU-a”, priopćila je britanska vlada.

Na summitu se očekuje oko 2.500 članova 50-tak državnih izaslanstava i 1.500 akreditiranih novinara. Hrvatsko izaslanstvo predvodit će predsjednica Kolinda Grabar-Kitarović.

Čelnici zemalja članica NATO-a osim odluke o jačanju vojne nazočnosti u istočnim članicama, donijet će i odluke o angažiranju izviđačkih zrakoplova AWACS za borbu protiv IS-a, te uspostavi obavještajnog odjela za bržu razmjenu civilnih i vojnih obavještajnih informacija radi efikasnije borbe protiv terorističkih prijetnji i hibridnih napada.

Očekuje se također da će na summitu biti proglašena inicijalna operativna sposobnost proturaketnog štita, koji Rusija smatra izravnom prijetnjom, dok NATO tvrdi da je štit zamišljen samo za presretanje interkontinentalnih raketa, primjerice iz Irana.

Zemlje članice još će jednom potvrditi spremnost da više izdvajaju za obranu. Nakon višegodišnjeg smanjivanja izdataka za obranu, ove se godine očekuje povećanje od tri posto, ili osam milijardi dolara više za obranu. Međutim, iako će u prosjeku rasti izdvajanje za obranu taj trend nije isti u svim zemljama članicama, a u nekim se zemljama nastavljaju smanjivati troškovi za obranu.

Čelnici NATO-a potvrdit će nastavak operacije Odlučna potpora u Afganistanu te financiranje afganistanskih snaga do 2020. godine.
 Očekuje se da će NATO dati svoj doprinos operaciji EU-a Sophia u Sredozemnom moru u borbu protiv krijumčara ljudima, koji prebacuju izbjeglice s libijske obale.

Summit počinje u petak popodne sastankom čelnika 28 zemalja članica NATO-a i Crne Gore, koja ima status promatrača dok se ne okonča ratifikacija pristupanja te zemlje Savezu.
 Na radnoj večeri će im se pridružiti čelnici Švedske i Finske te predsjednici Europskog vijeća i Europske komisije.

Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg potpisat će zajedno s predsjednicima Europskog vijeća i Komisije Donaldom Tuskom i Jean-Claude Junckerom zajedničku deklaraciju o jačanju partnerstva EU-NATO.

U subotu se summit nastavlja sastankom savezničkih čelnika s čelnicima Afganistana i partnerskih zemalja koje sudjeluju u NATO-ovoj misiji Odlučna potpora u Afganistanu. Nakon toga slijedi drugi sastanak Sjevernoatlantskog vijeća na najvišoj razini, na koji su pozvani Jordan, Europsko vijeće i Europska komisija. Sumit završava sastankom NATO-Ukrajina.

Poljske službe sigurnosti bit će čitavi srpanj na najvišem stupnju pripravnosti. Osim summita NATO-a 8. i 9. srpnja, krajem mjeseca od 27. do 31. u Varšavi se održavaju Svjetski dani mladih, kada se očekuje dolazak milijun mladih ljudi iz cijeloga svijeta na susret s papom Franjom.

Poljske su vlasti stoga odlučile od 4. srpnja do kraja mjeseca suspendirati schengenska pravila i uvesti privremene granične kontrole na granici s Njemačkom, Češkom, Slovačkom i Litvom, zračnim i morskim lukama te u malograničnom prometu s ruskom enklavom Kalinjingrad.

[duje]

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
08.07.2016

Stoltenberg kaže da je jačanje NATO-a na istoku odgovor na ponašanje Rusije

Jačanje vojne nazočnosti u baltičkim zemljama i Poljskoj odgovor je NATO-a na ulogu Rusije u Ukrajini i aneksiju Krima, izjavio je u petak u Varšavi glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg.

“Nitko prije Ukrajine, prije nelegalne aneksije Krima nije govorio o vojnoj nazočnosti ove vrste koju sada vidimo u Poljskoj i baltičkim zemljama”, rekao je Stoltenberg u Varšavi, gdje u petak popodne započinje dvodnevni summit NATO-a.
 U tri baltičke zemlje Estoniji, Latviji i Litvi te u Poljskoj bit će raspoređene četiri multinacionalne bojne. U Rumunjskoj će biti raspoređena multinacionalna brigada kako bi se ojačala vojna nazočnost na jugoistočnom krilu.

Čelnici zemalja članica NATO-a donijet će na summitu niz važnih odluka poput jačanja vojne nazočnosti u istočnim članicama, angažiranja izviđačkih zrakoplova AWACS za borbu protiv IS-a, te uspostave obavještajnog odjela za bržu razmjenu civilnih i vojnih obavještajnih informacija radi efikasnije borbe protiv terorističkih prijetnja i hibridnih napada. Očekuju se i odluke o jačanju kibernetičke obrane, civilne zaštite i obrane od balističkih raketa.
“Pojačavamo našu vojnu nazočnost u baltičkim zemljama i Poljskoj, ali to je nesumnjivo odgovor na ono što je Rusija učinila u Ukrajini. Ono što mi radimo je razmjerno i defenzivno i u potpunom skladu s našim međunarodnim obvezama i ni u kojem slučaju ne može opravdati bilo kakvu reakciju Rusije”, rekao je Stoltenberg.

Glavni tajnik ističe da se odnosi NATO-a s Rusijom temelje na snažnoj obrani i snažnom odvraćanju, a da se istodobno vodi dijalog s Moskvom.  “Donijet ćemo odluku o snažnoj obrani i snažnom odvraćanju, ali ćemo također poslati vrlo jasno poruku: da ćemo nastaviti s nastojanjem za konstruktivnim dijalogom s Rusijom. Mislim da je taj pristup s obranom i dijalogom jedini dugoročno održivi pristup prema NATO-u”, kaže Stoltenberg.

To što će četiri bojne u baltičkim zemljama i Poljskoj biti multinacionalna šalje snažnu poruku da će svaki napad na jednu članicu pokrenuti odgovor cijelog Saveza, ističe glavni tajnik NATO-a.
Četiri bojne imat će svaka po 600 do 1000 ljudi, a bit će pod zapovjedništvom Velike Britanije, Kanade, Njemačke i Sjedinjenih Država.

Hrvatsko izaslanstvo na summitu NATO-a predvodi predsjednica Kolinda Grabar-Kitarović, a u njemu su i ministri vanjskih poslova i obrane Miro Kovač i Josip Buljević.

[duje]

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
08.07.2016

SAD će razmjestiti 1000 američkih vojnika u sklopu NATO bojne u Poljskoj

Sjedinjene Američke Države će rasporediti 1.000 vojnika i zasebno brigadno zapovjedništvo u Poljsku, najavio je predsjednik Barack Obama na NATO summitu.    Američki vojnici u Poljskoj su dio većeg NATO napora koji uključuje razmještanje još triju bojni predvođenih Kanadom, Njemačkom i Velikom Britanijom na područje Baltika kako se uvjerilo baltičke države da će ih savez štititi od bilo kakve ruske agresije.

“Dok Savez priprema nazočnost vojnika u istočnoj Europi, tako mogu najaviti da će Sjedinjene Države biti glavni nositelj vojne nazočnosti ovdje u Poljskoj “, Obama je rekao novinarima nakon susreta sa poljskim predsjednikom. “To znači da ćemo rasporediti bojnu jačine oko 1.000 američkih vojnika u Poljskoj koja će na principu rotacije služiti zajedno rame uz rame s poljskim vojnicima “, rekao je on. “Osim toga, kada krene dolazak američke oklopne brigade iduće godine na istočne granice Saveza, njezino će sjedište biti ovdje u Poljskoj.

Američki predsjednik Barack Obama pozvao je u petak čelnike NATO-a da ne popuštaju pred sve većom prijetnjom Rusije zbog njezine aneksije Krima, istaknuvši da izlazak Velike Britanije iz EU-a ne bi trebao oslabiti Sjevernoatlantski savez.

U članku objavljenom u Financial Timesu u povodu posljednjeg summita NATO-a prije nego u siječnju napusti dužnost, Obama je istaknuo da će “posebni odnos” s Britanijom preživjeti referendumsku odluku o izlasku iz EU-a kojoj se on protivi.

“Posebni odnos između SAD-a i Ujedinjenog Kraljevstva će preživjeti. Ne sumnjam da će Ujedinjeno Kraljevstvo ostati jedna od najvažnijih članica NATO-a”, poručio je, napominjući da Brexit postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti europske integracije.

Obama je također pozvao na dijalog s Rusijom, ali i na zadržavanje sankcija protiv Moskve dok u potpunosti ne provede sporazum o prekidu vatre u Ukrajini. “U Varšavi moramo ponoviti našu odlučnost, našu dužnost po članku 5. Sjevernoatlantske povelje, da branimo svaku članicu NATO-a”, istaknuo je.

[duje]

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
09.07.2016

NATO donio odluke o implementaciji mjera ojačane prednje prisutnosti (Enchanced Forward Presence- eFP)

Ministar obrane Josip Buljević sudjelovao je, u okviru izaslanstva Republike Hrvatske, na dvodnevnom sastanku na vrhu Sjevernoatlantskog saveza, održanom 8. i 9. srpnja 2016. u Varšavi, Republika Poljska.Uslijed rastućih nesigurnosti u neposrednom okruženju Saveza (ruska aneksija Krima i pojačano naoružavanje, terorizam na Bliskom istoku i Sjevernoj Africi te posljedični priljev migranata u Europu), predsjednici država i vlada su se usuglasili da NATO sa svojim načelima solidarnosti, jedinstva i transatlantske veze, predstavlja glavni stup euroatlantske stabilnosti i sigurnosti u dinamičnom i progresivno evoluirajućem sigurnosnom okruženju.

U okviru rasprave o kolektivnoj obrani i odvraćanju, ministri obrane su vodili raspravu o praktičnim koracima za jačanje odvraćanja i obrane te poslali snažnu poruku o odlučnosti, solidarnosti i jedinstvu za obranom NATO teritorija kao cjeline. U tom smislu, donesene su odluke o implementaciji mjera ojačane prednje prisutnosti (Enchanced Forward Presence- eFP) na lokacijama u tri baltičke države i Poljskoj, koju bi trebale činiti četiri multinacionalne borbene skupine na rotacijskoj osnovi, a sam koncept je proširen i na jugoistok Saveza kroz implementaciju posebnih mjera osiguranja u odnosu na Rumunjsku i Bugarsku. Saveznički postav odvraćanja i obrane ojačan je usvajanjem niza odluka o jačanju otpornosti članica protiv hibridnih i cyber prijetnji te napada balističkim projektilima izvan euroatlantskog područja.

Na sastanku ministara obrane u formatu Platforme za interoperabilnost, ministri obrane država članica Saveza i partnerskih država usvojili su Mapu puta za 2016. – 2017. godinu s praktičnim mjerama u kontekstu jačanja interoperabilnosti i upravljanja krizama s ciljem daljnjeg snaženja NATO-ove interoperabilnosti s partnerima.

Predsjednici država i vlada su tijekom summita potpisali Deklaraciju o Afganistanu u cilju reafirmiranja uzajamnih obveza Islamske Republike Afganistan i NATO-a na planu osiguranja dugoročne sigurnosti i stabilnosti Islamske Republike Afganistan. Potvrđena je predanost Saveza izgradnji stabilnosti u Afganistanu i nakon 2016. godine kroz fleksibilni, regionalni pristup.

[duje]

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
09.07.2016

NATO pozvao Rusiju da prestane podupirati ukrajinske pobunjenike

Glavni tajnik NATO Jens Stoltenberg u subotu je na summitu u Varšavi na kojem je odlučeno jačanje vojne nazočnosti Saveza uz granicu s Rusijom pozvao tu zemlju da prekine “političku, vojnu i financijsku potporu separatistima” koji se na istoku Ukrajine bore protiv vlade u Kijevu.

Stoltenberg je to kazao na konferenciji za novinare s ukrajinskim predsjednikom Petrom Porošenkom po završetku summita na kojem je donesena odluka o raspoređivanju četiriju multinacionalnih bojni u baltičke zemlje i Poljsku radi odvraćanja od potencijalne ruske prijetnje.

NATO je na summitu u petak i subotu u Varšavi obznanio jedinstvo suočen s tri velika izazova, a to su terorizam koji predstavlja trenutačnu i izravnu prijetnju, Rusija i nestabilnosti na Bliskom Istoku i u sjevernoj Africi.

Ti izvori zabrinutosti su tako poredani u završnoj izjavi koju je usvojilo 28 zemalja članica Atlantskog saveza, među kojima i predsjednik Barack Obama.

“Djelovanje Rusije, posebice u Ukrajini, krši red na temelju pravila u Europi”, navodi se u dokumentu.

[duje]

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
09.07.2016

Stoltenberg potvrdio: Sljedeći sumit NATO-a u Bruxellesu u novom sjedištu

Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg potvrdio je u subotu da će se čelnici NATO-a ponovno okupiti sljedeće godine u novom sjedištu Saveza u Bruxellesu.

“Veselimo se ponovnom susretu 2017. godine u našem novom sjedištu u Bruxellesu”, rekao je Stoltenberg na završetku dvodnevnog summita u Varšavi. Uobičajeno je da se summiti NATO-a održavaju svake dvije godine, a summit u Bruxellesu bit će iznimka. Povod za to je useljenje u novu gradu Saveza, koja se od 2010. godine gradi preko puta sadašnjeg sjedišta, u kojem je NATO od 1967.

Novo futurističko zdanje stajat će oko milijardu eura, a u njemu će biti smješteno vodstvo NATO-a te uredi svih zemalja članica i partnerskih država. Stoltenberg je vrlo uspješnim ocijenio summit na kojem su članice Saveza potvrdile jedinstvo u odnosu prema Rusiji, prema kojoj su pokazali čvrstu odlučnost i osudu njezina ponašanja, ali i spremnost na dijalog.