PALUBA
August 21, 2019, 03:31:00 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 31 32 33 34 35 [36] 37 38 39 40 41 ... 45   Go Down
  Print  
Author Topic: Vijesti NATO-OTAN  (Read 85152 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 33 165



« Reply #525 on: July 15, 2018, 09:10:26 am »

Makronova vojska slabi ulogu NATO
Goran Čvorović   15. jul 2018.

Stari kontinent uskoro će dobiti novu vojnu formaciju. Amerika, prvi put, neće imati nikakvog uticaja

IMA neke napoleonovske odlučnosti, nešto od bleštavila iz vremena Luja Četrnaestog, i zrnca gordosti generala De Gola, u potezima francuskog predsednika Emanuela Makrona. Moderni nostalgičar za velikom francuskom epohom, sebi je zacrtao cilj da svojoj zemlji vrati jupiterijanski sjaj. A put do toga vodi i preko evropske vojske.

Makron želi centralnu ulogu u EU. Da bude gazda evropskog časovnika. U Francuskoj je to uspeo, samleo je republikansku opoziciju, sada polako osvaja Evropu. Odlučuje o reformama, proširenju, prioritetima. Vodio je glavnu reč na samitu o migrantskoj krizi. Naruku mu ide slaba pozicija Angele Merkel. Da bi konsolidovao evropske temelje, naciljao je evropski budžet, reformu evrozone, superministra ekonomije, ali i vojsku Unije. Jer, kako kaže, bezbednost je ključ za svaku političku zajednicu.

NOVA vojna snaga na evropskom tlu, bar zasada, tako se ne zove. Dobila je milozvučnu definiciju u obliku evropske inicijative za intervencije (IEI), a ove snage nisu u vezi ni sa EU, ni sa NATO. Komplementarne su, kaže Makron. Devet zemalja, pod upravljačkom palicom i na predlog Pariza, saglasilo se da ujedine strategiju, sredstva, planiranje, opremu, doktrinu i komandu. Svi elementi vojske su tu. Vrata su otvorena i za druge koji žele da im se pridruže.

Za francuskog predsednika, koji će rukovoditi grupacijom IEI, postojeća stalna evropska odbrambena struktura je slabo operativna, suviše spora, mlaka i neefikasna, spram velikih savremenih izazova. Nove snage, koje će promeniti vojnu kartu Evrope, moraju da imaju daleko racionalniji sistem odlučivanja. To će im, između ostalog, omogućiti značajno manji broj članica od EU i NATO.

Zasada, reč je prvoj etapi ka kreiranju pravih vojnih snaga koje će delovati onda kada je ugrožena evropska bezbednost. To znači da će operacije biti vođene bez uplitanja SAD, što je velika novost za Stari kontinent. Severnoatlantska alijansa će se više koncentrisati na akcije van Evrope, a i Evropljani bi trebalo na ovaj način da se udalje od “američkih” ratova, sa kojima nemaju mnogo dodirnih tačaka. To će, svakako, na određeni način, oslabiti ulogu NATO u ovom delu sveta, mada bi to, ipak, trebalo uslovno shvatiti.

SLAST pobede uveličao je Berlin koji je, i pored dosta iskazanih rezervi, pristao da stane pod francuski šlem. Makron je, čak, kao slatku viktoriju, na svoju stranu pridobio i London, koji je, tako, uzdrmao tradicionalno i neupitno transatlantsko savezništvo s izolovanim Vašingtonom.

Istovremeno, ciljevi novog vojnog saveza nisu obavezno u suprotnosti sa interesima Rusije. Analitičari koji podržavaju osnivanje IEI procenjuju da je savezništvo Moskve sa Damaskom od koristi za Evropu, jer će se tako zaustaviti migrantska kriza. Smatraju da bi, čak, mogli jednom zajedno, uz odobrenje UN, da intervenišu i u Libiji, ukoliko odatle krene opasnost po evropsku bezbednost.

Sledeća etapa, posle pisma o namerama, jeste rad na direktnom povezivanju generalštabova. Prvi sastanak u tom smislu biće organizovan već u septembru u Parizu. Tada će se napraviti i program zajedničkih vojnih vežbi.

ŽELI I OBAVEŠTAJNU SLUŽBU

ZA Emanuela Makrona, Evropa mora da bude suverena, strateška i autonomna. Želi, zato, da stvori i evropsku obaveštajnu službu, evropski sud za terorizam, jedinstvenu civilnu zaštitu, zajednički biro za azil. U nameri da nove vojne snage budu operativne do 2024, može da ga spreči jedino neuspeh na unutrašnjem planu, gde sve više buja nezadovoljstvo građana.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 33 165



« Reply #526 on: July 15, 2018, 07:51:59 pm »

Šta će se desiti ako Tramp reši da Amerika napusti NATO
Tanjug  15.07.2018.

Da li je to predsednik SAD Donald Tramp prošle nedelje zapretio izlaskom iz NATO ili nije, pita se nemački Dojče vele i dodaje da u svakom slučaju, svaka zemlja može da istupi iz vojnog saveza neverovatno jednostavno.

Kako se navodi, u članu 13 NATO-ugovora iz 1949. godine piše da nakon 20-godišnjeg roka važenja ugovora, svaka zemlja koja je sklopila ugovor, može iz njega da odstupi i to godinu dana nakon što to najavi.

- Otkazni rok je dakle godinu dana, nije potrebno navoditi razloge, sve je veoma jednostavno. Za razliku od Evropske unije, u kojoj do pre nekoliko godina, izlazak poput predstojećeg Bregzita, uopšte nije bio predviđen, pa tako nije bila definisana ni procedura, kad NATO, od samog osnivanja postoji mogućnost da se savez napusti - piše DW. Doduše, u gotovo 70 godina dugoj NATO istoriji nije bilo slučaja da neka zemlja istupi iz saveza, ali bilo je istupanja iz vojne strukture, što znači da je država ostaje u NATO savezu, ali neko vreme ne želi da svoje vojne snage podredi komandnoj strukturi NATO. Najpoznatiji primer je Francuska u kojoj je predsednik Šarl de Gol tokom 1960-ih godina sve više NATO video kao instrument američkih geopolitičkih interesa i kao ograničavanje francuske nezavisnosti. Zbog toga su Francuske vojne snage 1966. godine napustile komandne strukture, a posledica toga je bila da je sedište NATO, koje je tada bilo u Parizu, premešteno u belgijski Brisel. Tek pod predsednikom Nikolom Sarkozijem, Francuska se 2009. godine ponovo vratila u vojne strukture, a kako navodi DW, do približavanja je došlo još devedesetih godina za vreme jugoslovenskih ratova.

- Francuska nije jedini takav slučaj. Ni Grčka od 1974. do 1981. godine, ni Španija od 1986. do 1999. godine, nisu bile deo komandne strukture, ali su ipak ostale članice NATO - piše DW.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 33 165



« Reply #527 on: July 16, 2018, 06:27:14 am »

Турска умирује НАТО савезнике
Аутор: Војислав Лалић недеља, 15.07.2018.

Демантујући тврдње да се Турска удаљава од западног савеза Чавушоглу истиче да је његова земља стратешки још увек везана за одбрамбени систем Алијансе, упркос повременим варницама

Ердоган са најближим сарадницима молитвом обележио двогодишњицу покушаја пуча (Фото: Бета/АП)
Истанбул – Анкара настоји да отклони „забринутост” НАТО савезника који су узнемирени због турске куповине руских ракетних система С-400. На западу многи тај потез доживљавају и као први корак ка окретању леђа Алијанси, поготово после приметног зближавања председника Владимира Путина и Тајипа Ердогана.

„Не, Турска не иде било где из НАТО-а. Турска је НАТО савезник, део Европе и члан више европских институција. Анкара покушава да постане члан ЕУ већ шездесет година”, изјавио је министарс пољних послова Мевлут Чавушоглу на последњем састанку Алијансе у Бриселу на коме су изнова могле да се чују критике због тог потеза турске владе.

Демантујући тврдње да се Турска удаљава од војног савеза, министар признаје: „Моја земља није у позицији да тражи алтернативу у спољној политици”. Турска је члан НАТО-а од 1952. године и стратешки је још увек нераскидиво везана за одбрамбени систем Алијансе, упркос повременим варницама на релацији Анкара–Вашингтон–Брисел (НАТО команда).

Izvor: www.politika.rs
Logged
Director
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 050


« Reply #528 on: July 16, 2018, 06:34:29 pm »

nešto su omekšali turci Smiley ?
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 17 708


« Reply #529 on: July 16, 2018, 08:53:40 pm »

Не, него тврде пазар од почетка. Турска неће изаћи из НАТО-а осим ако је не избаце. А ово што пише је само једна врста притиска да се је ипак приме у ЕУ. Турска је врло кивна на ЕУ, па и НАТО због тога. Осим тога, Турска је у таквој позицији да може да делује самостално и има солидан уцењивачки капацитет. И наставиће да сарађује са Русијом док год јој је то у интересу без обзира шта мисле ови у НАТО.
Logged
Director
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 050


« Reply #530 on: July 16, 2018, 11:00:25 pm »

Ovo je ekstremno popuštanje u izjavama u poređenju sa onim od pre samo par nedelja. Izgleda da su oni dobili i tajnu poruku sa samita.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 17 708


« Reply #531 on: July 17, 2018, 07:44:15 pm »

То је тако у политици... никад не реци никад. Али, Турска ће опет купити С-400...и терати по своме кад год јој политика земаља чланица НАТО не одговара.
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 25 973



« Reply #532 on: July 22, 2018, 01:43:09 pm »


Problematično stanje kanadske vojske


Kanadska vojska pati od nedostatka mitraljeza, prenose kanadski mediji. Vest dolazi u vreme kada predsednik Tramp pritiska američke saveznike NATO, uključujući i Kanadu, da povećaju troškove odbrane.

Bes zbog mitraljeza je izbio kada su mediji objavili da Kanada razmišlja o doniranju oružja Ukrajini, uključujući mitraljeze C6. Ovo je pokrenulo "brojne proteste u kanadskoj vojsci". "Oni su rekli da oružje prvo treba obezbediti kanadskim snagama jer jedinice doživljavaju nedostatak C6".
 
Kanadska vojska je odgovorila da ne postoji stvarni nedostatak, već pitanje privremenog održavanja. "Ne postoji manjak C6 u smislu ispunjavanja operativnih obaveza", rekao je portparol nacionalne odbrane Dan Le Butlije.
 
"Postoji fleksibilnost u servisiranju C6, koja se pažljivo, ali to zahteva smanjenje učešća u jedinicama u nekim slučajevima kako bi se zadovoljile prioritetne potrebe."

"U ovom trenutku pažljivo upravljamo distribucijom mitraljeza C6 pošto dok ovo oružje prolazi kroz servisiranje", dodao je Le Butlije.

Kanada verovatno ima dovoljno mitraljeza, kaže Eleonora Sloan, bivši kanadski oficir, a sada profesor međunarodnih odnosa na Univerziteta Karlton u Otava. Međutim, avioni i brodovi su druga stvar.
 
Zaista, Otava se sada bori da zameni svoju flotu lovaca CF-18, kanadsku verziju F / A-18. Iako originalno bila partner u programu Džoint Strajk Fajter, premijer Vlada premijera Džastina Trudoa je 2015. otkazala kupovinu šezdeset i pet lovaca F-35, a potom 2017. godine i nabavku osamnaest F / A-18 E / F Super Horneta.
 
Najnoviji plan je da kupi dvadeset pet polovnih F-18 iz Australije, dok Kanada sprovodi tender za kupovinu osamdeset osam novih lovaca. Evropski Tajfun i švedski Gripen su među kandidatima, kao i F-35 i Super Hornet.

Ali trgovinski sporovi između Kanade i Sjedinjenih Država mogli bi da izbace F-35 i Super Hornet iz trke. Sve ovo će verovatno razbesneti administraciju Donalda Trampa, koji je optužio NATO zemlje da se voze besplatno, dok Amerika plaća najjaču vojsku u savezu. Dok je Tramp pozvao članice NATO-a da troše 4 odsto svog BDP na odbranu, mnogi tek treba da ispune obećanja da potroše 2 odsto (Tramp tvrdi da SAD troši 4,2 odsto u odnosu na BDP, ali drugi kažu 3,5 odsto je preciznije) .
 
Vojni budžet Kanade narastao je na nešto više od 1 odsto BDP-a, i treba da poraste na 1,4 procenata do 2024. Ironično, dok Trudo vodi Liberalnu stranka, koja je tradicionalno favorizuje mirovnu umeto vojnih operacija, njegova vlada preusmerava sredstva na naoružanje.

izvor
 
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 33 165



« Reply #533 on: July 26, 2018, 10:13:19 pm »

Od Italije za NATO u 2018. samo 1,15 odsto bruto domaćeg proizvoda
Tanjug  26.07.2018.

Italija će ove godine na ime troškova za odbranu u okviru NATO izdvojiti svega 1,15 odsto svog bruto domaćeg proizvoda, a italijanska ulaganja u te svrhe će još više opasti u 2019. godini, rekao je danas ministar spoljnih poslova te zemlje Enco Moavero Milaneze.

Time se podrivaju napori SAD da se povećaju vojni budžeti država članica NATO, ocenjuje Rojters. Američki predsednik Donald Tramp rekao je ranije ovog meseca da su druge države članice NATO obećale velika sredstva za odbranu u okviru Severnoatlantske alijanse nakon što je Vašington upozorio da bi mogao da povuče svoju podršku partnerstvu ako Evropa ne učini više. Italijanska ministarka odbrane Elizabeta Trenta nedavno je izjavila da je američkom savetniku za nacionalnu bezbednost Džonu Boltonu rekla kako Italija ima za cilj da za odbranu u okviru NATO izdvoji propisana dva odsto svog BDP-a.

Izvor: www.blic.rs
Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 150


« Reply #534 on: July 28, 2018, 07:48:38 pm »

Logična reakcija: u NATO samo USA, baltičke države i još eventualno Poljska imaju neprijatelja - Rusiju.

Sve ostale članice NATO su svesne da im ne preti ozbiljna vojna opasnost niotkuda izvana, i zato ne izdvajaju (od strane USA) diktiranih 2% nacionalnih dohotka za odbranu, već vojne izdatke prilagođavaju svojim ekonomijama.
Očito je da su svi u krizi - i zbog toga, zašto bacati pare za vojsku, i time podržavati američke imperijalističke interese!

Bravo Italija, treba da ste svoji na svome, a ne da vam neko sa drugog kontinenta diktira kako ćete se braniti! 
Logged
Rade
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 16 354



WWW
« Reply #535 on: July 28, 2018, 07:51:55 pm »

Rumunija već izdvaja 2%, Bugarska za sada samo ima plan za rast izdvajanja za poslove odbrane do 2% BDP.
Logged
fazan
stariji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 742


« Reply #536 on: July 29, 2018, 04:53:48 am »


Problematično stanje kanadske vojske


Kanadska vojska pati od nedostatka mitraljeza, prenose kanadski mediji. Vest dolazi u vreme kada predsednik Tramp pritiska američke saveznike NATO, uključujući i Kanadu, da povećaju troškove odbrane.

Bes zbog mitraljeza je izbio kada su mediji objavili da Kanada razmišlja o doniranju oružja Ukrajini, uključujući mitraljeze C6. Ovo je pokrenulo "brojne proteste u kanadskoj vojsci". "Oni su rekli da oružje prvo treba obezbediti kanadskim snagama jer jedinice doživljavaju nedostatak C6".
 
Kanadska vojska je odgovorila da ne postoji stvarni nedostatak, već pitanje privremenog održavanja. "Ne postoji manjak C6 u smislu ispunjavanja operativnih obaveza", rekao je portparol nacionalne odbrane Dan Le Butlije.
 
"Postoji fleksibilnost u servisiranju C6, koja se pažljivo, ali to zahteva smanjenje učešća u jedinicama u nekim slučajevima kako bi se zadovoljile prioritetne potrebe."

"U ovom trenutku pažljivo upravljamo distribucijom mitraljeza C6 pošto dok ovo oružje prolazi kroz servisiranje", dodao je Le Butlije.

Kanada verovatno ima dovoljno mitraljeza, kaže Eleonora Sloan, bivši kanadski oficir, a sada profesor međunarodnih odnosa na Univerziteta Karlton u Otava. Međutim, avioni i brodovi su druga stvar.
 
Zaista, Otava se sada bori da zameni svoju flotu lovaca CF-18, kanadsku verziju F / A-18. Iako originalno bila partner u programu Džoint Strajk Fajter, premijer Vlada premijera Džastina Trudoa je 2015. otkazala kupovinu šezdeset i pet lovaca F-35, a potom 2017. godine i nabavku osamnaest F / A-18 E / F Super Horneta.
 
Najnoviji plan je da kupi dvadeset pet polovnih F-18 iz Australije, dok Kanada sprovodi tender za kupovinu osamdeset osam novih lovaca. Evropski Tajfun i švedski Gripen su među kandidatima, kao i F-35 i Super Hornet.

Ali trgovinski sporovi između Kanade i Sjedinjenih Država mogli bi da izbace F-35 i Super Hornet iz trke. Sve ovo će verovatno razbesneti administraciju Donalda Trampa, koji je optužio NATO zemlje da se voze besplatno, dok Amerika plaća najjaču vojsku u savezu. Dok je Tramp pozvao članice NATO-a da troše 4 odsto svog BDP na odbranu, mnogi tek treba da ispune obećanja da potroše 2 odsto (Tramp tvrdi da SAD troši 4,2 odsto u odnosu na BDP, ali drugi kažu 3,5 odsto je preciznije) .
 
Vojni budžet Kanade narastao je na nešto više od 1 odsto BDP-a, i treba da poraste na 1,4 procenata do 2024. Ironično, dok Trudo vodi Liberalnu stranka, koja je tradicionalno favorizuje mirovnu umeto vojnih operacija, njegova vlada preusmerava sredstva na naoružanje.

izvor
 

Канада има такав географски положај да јој нека озбиљна војска и није потребна.
Logged
Director
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 050


« Reply #537 on: July 29, 2018, 08:49:56 am »

Do 2024. 14 od 29 zemalja će dostići 2%. Možda još koja više ako Tramp nastavi sa pristiskom. No pozitivno je za njih što svi povećavaju vojne budžete što će NATO-u dati još veću moć. Procene su da će NATO zemlje po trenutnim obećanjima-predviđanjima izdvajati 50% više nego 2014. godine.

Inače Italijinih 1.15% za odbranu je i razlog zašto moraju da kukaju da im se pomaže u kontroli mora. To je taj konformistički stav "ušao sam u NATO, neka drugi plaćaju moju bezbednost" no očigledno je i tome došao kraj. NATO bi se verovatno raspao kad bi se SAD tako postavio i tražio od svih da odvoje brodove za zaštitu SAD pomorskih granica. Da ne pričamo šta bi bilo kada bi SAD smanjio svoj budžet na 1% i ostavio dovoljno vojske samo da brani svoje granice. Rusi i Kinezi bi odma vršljali svuda po svetu.

Od ovih većih država od Španije i Italije ne treba očekivati da će stići ni blizu 2% jer imaju ogromnih unutrašnjih i ekonomskih i političkih problema. Od ostalih "bitnijih" država RUM, POLJ, FRA i UK su već na ili blizu 2%, Nemačka će biti na oko 1,5% dok će Turska sigurno preći ako već i nisu jer oni dosta troše na ratovanje i sada samo kriju te podatke. Još vredni pomena Kanada i Holandija se procenjuju da će dostići do 1,4-1,5%.

Treba imati na umu da je trenutno i ovo natezanje između SAD i EU o ekonomiji i Iranu i da zbog toga neke zemlje neće da idu ka cilju od 2% (konkretno se najviše u tom kontekstu pominju Nemačka i Kanada), ako bi se to rešilo, to bi moglo da promeni dosta stvari. U kom pravcu ? zavisi kako će se "konflikt" rešiti.
Logged
Milan (longtrip)
Urednik
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 545



« Reply #538 on: July 29, 2018, 09:05:29 am »



Inače Italijinih 1.15% za odbranu je i razlog zašto moraju da kukaju da im se pomaže u kontroli mora. To je taj konformistički stav "ušao sam u NATO, neka drugi plaćaju moju bezbednost" no očigledno je i tome došao kraj. NATO bi se verovatno raspao kad bi se SAD tako postavio i tražio od svih da odvoje brodove za zaštitu SAD pomorskih granica. Da ne pričamo šta bi bilo kada bi SAD smanjio svoj budžet na 1% i ostavio dovoljno vojske samo da brani svoje granice. Rusi i Kinezi bi odma vršljali svuda po svetu.


Svi očekuju da Italija, Grčka i Španija budu na braniku EU o svom trošku, a sve zbog popare koju su zakuvale  SAD, Britanija,Nemačka i Francuska u Svernoj Africi i Bliskom istoku i Afganistanu zarad svojih imperijalnih i drugih interesa.Sa druge strane Grčka, Italija i Španija nisu na bilo koji način ugrožene od Rusije ili Kine. Zašto bi oni plaćali američki imperijalistički diktat i njihovo "vršljanje" po celoj zemaljskoj kugli? Da možda nisu američke granice ugrožene od izbeglica sa prostora drugih kontinenata gde su izazvali građanske i verske ratove?Jesu jedino "ugrožene"iz svog komšiluka ekonomskim izbeglicama,gde su takođe napravili haos !

« Last Edit: July 29, 2018, 09:10:45 am by Milan (longtrip) » Logged
Director
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 050


« Reply #539 on: July 29, 2018, 01:58:02 pm »

Ako Italija ne može samu sebe da brani šta će onda u NATO ? Kako će drugima da pomogne ? Mislim da mešaš babe i žabe, ovo nije tema za navijačko pljuvanje, ovde ipak treba malo uključiti prostu logiku.
Logged
Pages:  1 ... 31 32 33 34 35 [36] 37 38 39 40 41 ... 45   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.024 seconds with 24 queries.