Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

НАТО шири деловање и на свемир
уторак, 19.11.2019.

БРИСЕЛ - НАТО шири своје деловање и на свемир, пету оперативну зону, након копна, мора, ваздуха и однедавно кибернетичког простора, рекли су извори из седишта Алијансе у Бриселу.„Свемир је кључан за обрану Савеза и за одвраћање, за рано упозоравање и за навигацију”, изјавио је у Бриселу генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг пре него што је тај потез потврдило 29 држава чланица, преноси портал Индекс.

Око половине од 2.000 сателита у Земљиној орбити припада чланицама Алијансе, подсетио је Столтенберг, али је истакао да „НАТО не намерава да у свемир поставља оружје”, преноси Танјуг. Ипак, напади на сателите земаља чланица могли би се сматрати провокацијом на коју би требало одговорити, сматра америчка амбасадорка при НАТО-у Кеј Бејли Хачинсон, преноси Б92.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Nemačka nudi formiranje grupe stručnjaka za izazove NATO
Tanjug   20. novembar 2019.

Nemačka je danas pokušala da ublaži francuske brige oko NATO-a nudeći formiranje grupe stručnjaka za ispitivanje bezbednosnih izazova alijanse nakon što je predsednik Emanuel Makron izjavio da je ta vojna organizacija na samrti.

Makronova javna kritika NATO-a, naročito nedostatka američkog rukovodstva, zabrinutost zbog nepredvidive Turske koja je zauzela delove teritorije na severu Sirije bez obaveštavanja svojih saveznika, i potreba da Evropa preuzme veće bezbednosne odgovornosti - uzdrmala je savez, podseća AP. Na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu, nemački ministar Hajko Mas rekao je da je transatlantski savez sa 29 zemalja "životno osiguranje Evrope" i da tako treba i da ostane. Istakao je da bi cilj trebalo da bude sprečavanje "tendencije razdvajanja" unutar NATO-a. Da bi se osiguralo da se to ne dogodi, mora se ojačati "politička ruka" NATO-a, rekao je Mas novinarima.

"Trebalo bi da dobijemo savete od stručnjaka, od ljudi koji razumeju ove probleme", rekao je nemački ministar. On je odbio da objasni ili komentariše ko bi mogao biti deo ove stručne komisije, rekavši da ga više zanima kako nemački partneri reaguju na predlog. Odgovor Francuske na ponudu trebao bi da pokaže da li se razlike unutar NATO-a mogu premostiti. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg dolazi u Pariz sledeće nedelje, 28. novembra, na razgovor s Makronom. Uoči sastanka u Briselu, Stoltenberg je rekao da je najbolji način da se prevaziđu razlike da se "sedne i razgovara o njima i da se u potpunosti razumeju poruke i motivi".

Upitan u sredu zašto je Makronov stav razljutio saveznike i da li bi mogao naškoditi NATO-u, Stoltenberg je rekao, ne spominjući Francusku, da "ne postoji način da se negira da postoje neslaganja u pitanjima poput trgovine, klimatskih promena, iranskog nuklearnog sporazuma, a takođe i jednostavno o tome kako se nositi sa situacijom na severoistoku Sirije". On je, ipak, dodao da je neophodno da se te nesuglasice prevaziđu jer je važno i za Evropu i za Sjedinjene Države da ostanu jedinstveni.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

[Dreadnought]

Berlin ili Pariz, ko će biti glavni u EU unutar NATO?


Francuska i Nemačka nadmetale su se za sticanje evropskog liderstva unutar NATO-a u sredu u Briselu, tokom prvog sastanka ministara spoljnih poslova Alijanse.

Kako piše agencija Hina, javno preispitivanje prirode NATO saveza događa se uoči samita Alijanse u Londonu, koji će biti održan za dve sedmice i na kojem biti obeležena 70. godišnjica te organizacije.

Pitanje pouzdanosti predsednika Donalda Trampa, turski upad u Siriju, što su kritikovale brojne članice saveza, te američke kritike evropskih članica da izdvajaju nedovoljno sredstava za odbranu, neki su od problema s kojima se suočava NATO, podseća agencija.

Nemački ministar spoljnih poslova Heiko Mas poručio je na sastanku da Evropa ne sme da bude odvojena od SAD, pa je predložio da generalni sekretar Jens Stoltenbeg formira komisiju stručnjaka, koji bi raspravljali o strateškim pitanjima.

Odvojeno od tog predloga, francuski ministar spoljnh poslova, Žan-Iv Le Drian predložio je osnivanje grupe "mudraca", koja bi razmatrala budućnost NATO-a, reklo je dvoje diplomata za Rojters.

Makron se u intervjuu za britanski Ekonomist 7. novembra, založio za veću evropsku obrambenu integraciju kako bi se brže moglo odgovoriti na krize blizu evropskih granica, bez NATO-a ili SAD-a.

Makron je tada upozorio na manjkavu koordiniranost evropskih saveznika s jedne i SAD i Turske s druge strane. "Bitno je da je političko krilo NATO-a pojačano", kazao je Mas novinarima prilikom dolaska na sastanak ministara.

Le Drian nije javno govorio, ali su neke diplomate rekle da gledaju u Pariz kako bi postavili tabu pitanja, poput kvaliteta američkog vođstva, uzimajući u obzir Trmpovu raniju izjavu da je NATO zastario.

"Radi se o tome ko bi trebalo da bude prirodni vodja Evrope: Pariz ili Berlin, ili moguće obe, kao i u kom se smeru NATO kreće", rekao je jedan visokorangirani NATO diplomata za Rojters.

izvor

[Dreadnought]

NATO svoj vojni otpad iskrcava kraj obala Јadranskog mora


Avioni NATO-a svoje bombe i rakete izbacuju u Јadransko more, i to ne samo u posebne zone, već i u blizini obale, najnovije je šokantno otkriće koje će sigurno uznemiriti sve koje vode ovog mora zapljuskuju, prenosi hrvatski portal "Јutarnji.hr".

To rezultira zastrašujuće velikom koncentracijom otrovnih hemikalija, a s obzirom da su bombe podložne mijenama morske struje, radi se o "pokretnom arsenalu smrti".

Italijanski novinar Đani Lanes tvrdi da NATO i italijanske vlasti lažu kada govore da je u Јadranu naznačeno šest posebnih zona gdje se vojni avioni u povratku s vojnih misija oslobađaju bombi i raketa koje nisu iskorištene tokom misije. Prema informacijama do kojih je došao tokom istrage, takvih zona je 24, a one se ne nalaze samo u međunarodnim vodama, nego i unutar državnog prostora, kako sa italijanske tako i sa hrvatske strane.

U članku se ne pominju crnogorske teritorijalne vode, ali se navodi da morske struje pokreću NATO bombe, te da se radi o "pokretnom arsenalu smrti".

Zone za vojni otpad prostiru se od Trsta, odnosno sjevernog Јadrana, pa sve do juga, do Santa Maria di Leuce, grada pred Otrantskim vratima.

- Na dnu pred obalom Pesara, pedesetak milja od istarske obale, nalazi se ogromni arsenal bombi iz Drugog svjetskog rata i iz vojne misije NATO-a iz 1999, prilikom bombardovanja Srbije. Koncentracija iperita, fosfora i ostalih otrovnih hemikalija je zastrašujuća, a bombe su podložne promjenama morske struje, radi se o pokretnom arsenalu smrti - prenose hrvatski mediji rezultate istraživanja italijanskog novinara.

Nedavno je duž italijanske obale zabilježen masovni pomor kornjača i delfina, a u italijanskoj državnoj agenciji Icram (Icram), koja prati tu pojavu, navode da su na tijelima uginulih životinja pronađene opekline i duboke rane, ispričao je novinar Lanes kojem uskoro izlazi i knjiga u kojoj, kaže, otkriva zastrašujuće podatke o ogromnom broju slučajeva tumora kod novorođene djece.

izvor

[Dreadnought]

"NATO je živ"


Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas izjavio je da je NATO živ, nakon što je Emanuel Makron rekao da je bezbednosni savez pretrpeo "moždanu smrt".

Kako je Mas rekao, opravdano se može reći da je NATO živ.

Mas je dodao i da NATO ostaje ključan za bezbednost u budućnosti i da mora dalje da se razvija.

izvor

[Dreadnought]

Merkel: NATO važniji nego u vreme Hladnog rata


Održavanje NATO saveza od izuzetnog je značaja za Nemačku, rekla je danas kancelarka Angela Merkel.

Izjava dolazi nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da NATO "doživljava moždanu smrt".

"Održavanje NATO danas je još više u našem interesu nego što je to bilo u vreme Hladnog rata - ili bar isto toliko važno koliko je bilo u Hladnom ratu", rekla je Merkel u parlamentu.

"Zato što, kako je ministar spoljnih poslova to juče rekao, Evropa trenutno ne može da se brani sama", rekla je ona.

Francuski predsednik Emanuel Makron uzburkao je javnost i saveznike, kada je početkom meseca izjavio da proživljavamo moždanu smrt NATO i da evropske zemlje više ne mogu da se oslone na to da će Amerika braniti savez.

izvor

[MOTORISTA]

NATO će zatražiti od "grupe mudrih" osoba da pomognu u reformi
Tanjug 28.11.2019.

Očekuje se da će NATO zatražiti od grupe "mudrih osoba" da pomognu u reformi saveza, nakon što je američki predsednik Donald Tramp doveo u pitanje njegovu relevantnost, a francuski predsednik Emanuel Makron rekao da umire.

Na samitu, kojim će u Londonu 4. decembra biti obeležena 70. godišnjica NATO-a, lideri 29 država članica pokušaće da pokažu jedinstvo, ali i da se suoče sa pitanjima o budućnosti Alijanse pod vođstvom SAD, preneo je Rojters. Saveznici Vašingtona u Evropi i Kanadi nisu sigurni šta da očekuju od Trampa, nakon što je kritikovao Nemačku na samitu NATO-a u julu 2018. Makron je, takođe, istakao neusklađenost NATO-a na političkom nivou i neuspeh u rešavanju tabu tema, rekavši da Alijansa doživljava moždanu smrt. Da bi rešili zabrinutost oko budućnosti NATO, na samitu će verovatno biti usvojen francusko-nemački predlog za formiranje grupe "mudrih osoba" koja će podneti izveštaj krajem 2021. na narednom samitu, postavljajući osnove za reformu.

- Pokušavamo da kanališemo strujni udar (koji su izazvali Makronovi komentari) da bismo postavili političku debatu - rekao je neimenovani visoki francuski diplomata. Cilj je osigurati ponovo uravnotežen transatlantski savez, rekao je diplomata, a Evropa priznaje da je suviše tereta na Vašingtonu. Grupa će verovatno biti mala i činiće je mešavina starijih državnika i oni koji mogu da predlože radikalnije ideje. Kao gest prema Trampu, očekuje se će saveznici preuzeti na sebe više operativnih troškova NATO-a i smanjiti udeo Vašingtona u godišnjem finansiranju sedišta NATO-a i osoblja od 2021. Lideri su, takođe, spremni da ispune američki zahtev da evropski saveznici imaju više NATO bataljona, brodova i aviona spemnih za borbu i odvraćanje od potencijalnog ruskog napada.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Stoltenberg: Od SAD manje novca za NATO, od Nemačke više
Tanjug 28.11.2019.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da će SAD od sledeće godine uplaćivati manje novca u budžet te vojne alijanse, a da će Nemačka povećati doprinos da popuni prazninu.

Na zajedničkoj konferenciji za štampu s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u Parizu, Stoltenberg je rekao da je dogovorena nova formula za podelu troškova i da će "SAD plaćati manje, a Nemačka više", prenosi AP. Saveznici u NATO-u su se prošle godine dogovorili oko civilnog budžeta poput finansiranja sedišta organizacije u iznosu od 228 miliona evra, dok je 1,3 milijarde evra bila izdvojena za troškove vojnih misija širom sveta.

Stoltenberg naveo da će SAD i Nemačka sada platiti "približno 16 odsto" ukupnog budžeta. Ranije je najveći doprinos imao Vašington, plaćajući oko 22 odsto.,

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Ko će dati više, a ko manje za budžet NATO-a?


Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da će SAD od sledeće godine uplaćivati manje novca u budžet te vojne alijanse.

Kako se navodi, Nemačka će povećati doprinos da popuni prazninu.

Na zajedničkoj konferenciji za štampu s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u Parizu, Stoltenberg je rekao da je dogovorena nova formula za podelu troškova i da će "SAD plaćati manje, a Nemačka više“, prenosi AP.

Saveznici u NATO-u su se prošle godine dogovorili o civilnom budžetu, poput finansiranja sedišta organizacije u iznosu od 228 miliona evra, dok je 1,3 milijarde evra bilo izdvojeno za troškove vojnih misija širom sveta.

Stoltenberg je naveo da će SAD i Nemačka sada platiti "približno 16 odsto" ukupnog budžeta. Ranije je najveći doprinos imao Vašington, plaćajući oko 22 odsto.

izvor

[MOTORISTA]

Erdogan oštro kritikovao Makrona: Uoči samita NATO, predsednik Turske izrekao oštre komentare na izjave francuskog kolege o alijansi
D. SAVIĆ   30. novembar 2019.

UOČI samita u 70. godišnjici NATO zaoštrili su se odnosi Ankare i Pariza, pošto je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan oštro kritikovao francuskog kolegu Emanuela Makrona poručivši mu da je ne Alijansa, već on, "moždano mrtav"!

Jelisejska palata je ocenila da je to vređanje i pozvala ambasadora Turske u Francuskoj na razgovor. Francuske vlasti saopštile su da će ambasador Turske biti pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova da to objasni i dodalo da Francuska i druge saveznice NATO očekuju jasne odgovore od Turske u vezi njenih namera u Siriji. Koristeći izraz koji je francuski predsednik nedavno upotrebio da opiše stanje Alijanse, Erdogan se oglasio podjednako žestokim rečima.

- Prvo ispitaj sopstvenu kliničku smrt. Takve izjave služe onima kao ti koji su u stanju moždane smrti - poručio je Erdogan Makronu iz Istanbula. Turski predsednik je dodao da komentari francuskog predsednika Emanuela Makrona o NATO, reflektuju "bolesno i plitko" shvatanje. Erdoganove izjave usledile su posle kritike koju je Makron uputio Turskoj zbog jednostrane ofanzive u Siriji protiv kurdskih milicija koje Ankara smatra teroristima, dok uživaju podršku zapadnih zemalja. Kritike turskog predsednika koincidirale su i sa najavama sastanka Erdogana sa Makronom, nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i britanskim premijerom Borisom Džonsonom o Siriji, pre Samita NATO.

Makron je za "Ekonomist" nedavno ocenio da je jednostrana turska ofanziva protiv Kurda u Siriji deo simptoma koji ukazuju da je NATO u stanju moždane smrti. Erdogan odgovara da je Makron amater i da niko ne obraća pažnju na njega:

- Kada treba da se razglasi nešto, ti znaš to dobro da uradiš. Ali, kad treba da platiš NATO novac koji mu duguješ, to je nešto drugo - konstatovao je Erdogan. Dodao je da je Makron toliko neiskusan da ne zna šta je borba protiv terorizma, i da su zato "žuti prsluci" zaposeli Francusku.

- Gestikuliraj koliko hoćeš, na kraju ćeš uvideti osnovanost naše borbe protiv terorizma - zaključio je Erdogan.

Jelisejska palata je odgovorila:

- To nije izjava, to je vređanje. Ambasador će biti pozvan u Ministarstvo inostranih poslova kako bi to objasnio - naveo je Makronov ured. Jednostrana odluka Turske da interveniše u severnoj Siriji bez upozoravanja saveznika izazvala je, inače, već tenzije u NATO. Turske trupe i opozicioni borci koje podržava Turska zauzeli su u toj ofanzivi oblasti u severoistočnoj Siriji.

STOLTENBERG: UPLATIĆE NOVAC!

U očekivanju da predsednik SAD Donald Tramp ponovi na samitu zahtev da članice NATO počnu da troše najmanje dva odsto BDP na odbranu, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg tvrdi da evropski saveznici i Kanada troše na odbranu više nego što se mislilo. On tvrdi da će povećati potrošnju za vojne budžete za oko 130 milijardi dolara između 2016. i 2020. godine, umesto pre predviđenih 100 milijardi dolara.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Tramp s Makronom i Merkel na samitu NATO u Londonu


Američki predsednik Donald Tramp sastaće se s francuskim kolegom Emanuelom Makronom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel na marginama narednog samita NATO-a.

Samit će se održati sledeće sedmice u Londonu, a informaciju o susretu saopštila je Bela kuća.

Samit u Londonu održaće se u utorak i sredu, a Tramp će se, između ostalog, na marginama skupa sastati i s britanskim premijerom Borisom Džonsonom, javio je AP.

Američka agencija podseća će se samit održati nedugo pošto je Tramp izjavio da pojedine članice NATO-a izdvajaju previše malo sredstava za odbranu.

izvor

[Dreadnought]

Jubilej NATO uz pitanje - "mrtav ili živ?"


Transatlantski vojni savez puni 70 godina, a lideri 29 država članica obeležiće taj jubilej 3. i 4. decembra u blizini Londona.

Američki predsednik Donald Tramp žali se da mora da "subvencioniše" Evropu primoravajući je da da veći doprinos, dok je francuski predsednik Emanuel Makron ocenio da je NATO u stanju "moždane smrti" i sugerišući "strateški odnos" s Rusijom, preneo je Rojters.

Treba očekivati žestoku raspravu oko pretnje Turske da će glasati protiv plana odbrane za Baltik i Poljsku, ukoliko NATO ne prizna kurdsku vojsku YPG kao teroriste, što je malo verovatno, s obzirom na to da je YPG pomogla u porazu Islamske države.

Domaćin samita britanski premijer Boris Džonson, nada se da se Tramp neće osvrnuti na britanske izbore, što bi opozicija mogla da iskoristi.

Izgleda da je Džonson uveren da će imati većinu i ne želi da rizikuje samo nedelju dana pre glasanja.

Kao kandidat za predsednika 2016. godine i potom kao predsednik od početka 2017. Tramp nije pokazao uzdržanost u izražavanju podrške izlasku Britanije iz Evropske unije, kao ni kritici političara koji su bili uključeni u dugotrajnu raspravu o Bregzitu.

Tramp se izjasnio o izborima u oktobru kada je rekao da bi lider opozicione Laburističke stranke Džeremi Korbin bio "tako loš" za Britaniju i da bi Džonson trebalo da se dogovori s liderom Stranke za Bregzit Najdželom Faražom.

Što se tiče buduće uloge NATO, na samitu će se tražiti od grupe "mudrih ljudi" da iznesu predloge, ali oni neće podneti izveštaj do sledećeg samita krajem 2021. godine.

izvor

[Dreadnought]

"Turska ne ucenjuje NATO"


Turska ne ucenjuje NATO svojim odbijanjem odbrambenog plana za Baltik i Poljsku i ima puno pravo veta u savezu.

To je u ponedeljak izjavio turski bezbednosni izvor uoči samita čelnika NATO u Londonu.

"NATO je institucija u kojoj Turska ima puno pravo veta, politički i vojno, i tu postoje procedure. Ne postoji ucena Turske, i takva izjava je neprihvatljiva", rekao je on.

Rojters je prošle nedelje izvestio da Turska odbija da podrži plan odbrane NATO za Baltik i Poljsku, sve dok ne dobije veću podršku za svoju ofanzivu u Siriji protiv kurdske milicije YPG, koju smatra terorističkom organizacijom.

Ankara tvrdi da je zastoj uzrokovan time što su Sjedinjene Države povukle podršku iz zasebnog plana odbrane za Tursku, omogućavajući potencijalne napade na granicu sa Sirijom i želi da se taj problem reši, prenosi AP.

Diplomatski izvor rekao je Rojtersu prošle nedelje da Turska "drži istočne Evropljane kao taoce" blokirajući odobrenje vojnog planiranja, a drugi izvor nazvao je ponašanje Ankare "remetilačkim".

Izaslanicima NATO potrebna je formalna saglasnost svih 29 članica za plan poboljšanja odbrane Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije od bilo kakvih pretnji iz susedne Rusije.

Nekoliko članica NATO je prošlog meseca osudilo odluku Turske zbog pokretanja ofanzive na severoistoku Sirije protiv YPG.

Turska, koja je druga po veličini vojska NATO, želi da alijansa formalno YPG, glavnu komponentu Sirijskih demokratskih snaga (SDF), koje podržavaju SAD, definiše kao teroriste.

Prošle nedelje, turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu optužio je francuskog predsednika Emanuela Makrona da sponzoriše terorizam podržavajući YPG, nakon što je Makron rekao da Turska ne treba da očekuje solidarnost od NATO posle upada u Siriju.

izvor

[Dreadnought]

Iza kulisa proslave i samita NATO: Lideri će morati mnogo više da se pomuče


U Londonu danas počinje dvodnevni samit NATO-a čiji je cilj da se prikaže jedinstvo i snaga Alijanse koja slavi 70 godišnjicu osnivanja.

Međutim, rastuće tenzije među članicama mogle bi da pomrače proslavu, ocenjuje Glas Amerike.

U ponedeljak uveče u London je doputovao američki predsednik Donald Tramp, a kako je najavljeno, lidere NATO-a u utorak će u Bakingemskoj palati ugostiti kraljica Elizabeta Druga, prenosi Rojters.

Međutim, dok se spremaju za sastanak s Trampom, pojedini evropski lideri i dalje dovode u pitanje posvećenost Vašingtona NATO-u.

U severoistočnoj Siriji nastavljaju se sukobi posle turske ofanzive i Trampove odluke da povuče američke snage, bez konsultacija sa NATO saveznicima. Povlačenje SAD rasplamsalo je zabrinutost po pitanju američke posvećenosti NATO-u.

Francuski predsednik Emanuel Makron nedavno je rekao da je Alijansa u stanju "moždane smrti", apelujući na Evropu da kreira svoju sopstvenu bezbednosnu strukturu.

Ta izjava naišla je na snažan odgovor generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, koji je poručio da evropsko jedinstvo ne može da nadomesti transatlantsko jedinstvo.

Daleko od toga da se NATO može okarakterisati kao krhki savez, ali je Alijansa sada mnogo manje elastična nego ranije. Zato kada se njeni lideri budu okupili u Londonu, moraće mnogo više da se pomuče kako bi premostili neke svoje razlike, ocenjuje CNN.

izvor