Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

Posle najave iz Bele kuće: Američke trupe iz Nemačke u Poljsku
D. SAVIĆ   09. jun 2020.

U Berlinu odnose sa Vašingtonom ocenjuju kao "komplikovane" posle najave iz Bele kuće. Od septembra odlazak 9.500, od ukupno 34.500 vojnika SAD

PRETNjE bivšeg američkog ambasadora u Nemačkoj, sada specijalnog izaslanika predsednika SAD za Kosovo i Metohiju, Ričarda Grenela, da će Vašington smanjiti broj vojnika u Nemačkoj ako Berlin ne poveća izdvajanja za odbranu, postaju stvarnost.

Glavnokomandujući SAD Donald Tramp je, prema pisanju američkog konzervativnog poslovnog dnevnika "Volstrit džornal", naredio Pentagonu da do septembra povuče 9.500 američkih vojnika iz Nemačke, gde SAD imaju trenutno 34.500 trupa. To je smanjenje za čak 27,5 odsto.

Šef nemačke diplomatije Hajko Mas prokomentarisao da su odnosi dveju zemalja "komplikovani", dok su predstavnici vladajućeg konzervativnog bloka nemačke kancelarke Angele Merkel kritikovali odluku o smanjenju američkih vojnika na 25.000.

Posebno što je za ekonomiju značajno i to što oko 17.000 civila u Nemačkoj radi u najvećoj američkoj bolnici izvan SAD, u Landštulu, i aero-bazi u Ramštajnu. Neimenovani zvaničnik Pentagona kaže da odluka nama veze s trenutnim zahlađenjem odnosa između Merkelove i Trampa zbog odbijanja kancelarke da dođe na G7 samit u Vašington, već da povlačenje trupa od prošle jeseni priprema general Mark Mili, po naređenju Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta Obrajana. Drugi zvaničnik dodaje da povlačenje vojnika ima veze s povećanim troškovima u NATO, što smanjuje potrebu za većom prisutnošću američkih vojnika u Nemačkoj.

Istovremeno, "Volstrit džornal" navodi da bi vojnici iz Nemačke bili premešteni u Poljsku, gde trenutno ima 4.500 američkih trupa, kao i u druge savezničke zemlje, dok se deo vraća kući. Pritom, veze dve članice EU i NATO, Poljske i Nemačke, poljuljane su zahtevom Varšave za ratnom odštetom dok su stavovi Varšave i Vašingtona podudarni u kritici rusko-nemačkog gasovoda "Severni tok 2".

Tramp, istovremeno, ne "ganja" Poljake vladavinom prava, što čini Brisel, a garantuje im bezbednost. Otkako je izbio konflikt u Ukrajini, Poljska investira milijarde evra u modernizaciju armije, pa Tramp hvali Poljsku kao jednu od retkih članica NATO koja izdvaja dva odsto BDP za odbranu. Povrh toga, Trampu je milo što je Varšava kupovinom raketnog sistema zemlja-vazduh "Patriot" za 4,75 milijardi dolara sklopila najveći vojni posao u istoriji zemlje, a poručila je i 20 mobilnih sistema za lansiranje raketa tipa "himars" za 365 miliona evra i naručila borbene avione F35.

- Poljska je ispunila obaveze da za odbranu izdvaja dva odsto bruto društvenog proizvoda. Nemačka to ne čini. Stoga ćemo pozdraviti prelazak američkih trupa iz Nemačke u Poljsku - pisala je odavno američka ambasadorka u Varšavi Džordžet Mosbaher.

PORUKA MOSKVI I BRISELU

Kritičari odluku o mogućem preseljenju trupa u Poljsku vide kao povredu osnovnog sporazuma na relaciji NATO-Rusija iz 1997, kojim se zabranjuje trajno stacioniranje trupa u blizini ruske granice. A Pjotr Buras, šef varšavskog odeljenja Evropskog saveta za spoljne odnose kaže za nemački "Dojče vele" da Bela kuća pridaje posebnu pažnju zemljama koje su u klinču sa Briselom, sledeći strategiju podele EU.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Tramp i Grenel kaznili Nemačku


Dok su NATO, vlada u Nemačkoj i Pentagon u neverici, mnogi veruju da je odluka o povlačenju 9.500 američkih vojnika samo još jedan blef američkog predsednika kojim želi da izvrši pritisak na Berlin.

Američki predsednik Donald Tramp odlučio je da privede kraju plan na kojem je radio njegov odani saradnik i bivši ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel – da povuče skoro 10.000 američkih vojnika iz baza u Nemačkoj. Ipak, odluka nije zvanična i ne mora da znači da će biti sprovedena, pogotovo ne do septembra, roka koji su neimenovani izvori „Volstrit džornala” naveli u petak.

Trampova odluka, kojoj nije prethodilo savetovanje s partnerima u NATO-u, ponovo je, kao i prilikom Grenelovih najava, izazvala uznemirenje većeg dela političke javnosti u Nemačkoj, i zadovoljstvo levičara i malobrojnih pokreta koji su za demilitarizaciju. Postavlja se pitanje da li Trampova odluka ima veze s odbijanjem kancelarke Angele Merkel da učestvuje na samitu G-7 u Vašingtonu i time osujeti Trampov pokušaj da svetske lidere okupi u svojoj predizbornoj kampanji.

Jedan anonimni zvaničnik Pentagona tvrdi da je rezultat ove odluke višemesečni rad generala Marka Milija i da nema veze s tenzijama između Merkelove i Trampa. Ovom izvoru se može verovati u delu koji se odnosi na pretpostavku da „miniranje” samita nije povod za odluku, ali otvoreno političko neprijateljstvo između kancelarke i američkog predsednika traje tokom celog njegovog mandata.

Povlačenje američke vojske iz Nemačke je u opticaju još od intenzivnih Trampovih pritisaka na Berlin da poveća izdvajanja za vojni budžet i da smanji zavisnost od ruskog gasa. Prateći spisak zahteva koje je Grenel iznosio Berlinu, tu je i nezadovoljstvo Bele kuće saradnjom s „Huavejom” povodom 5G mreže i stav Nemačke o sukobu SAD s Iranom.

Odluci je prethodio zahtev u američkom Senatu da se pooštre sankcije protiv kompanija koje rade na „Severnom toku 2”, na šta je iz Bundestaga stigla konstatacija da SAD nimalo više ne liče na partnera, nego na nemačkog protivnika i da bi Nemačka mogla da uveća takse na američki prirodni gas do nivoa uzvratnih sankcija.

Što se tiče bezbednosti koju Evropa najvećim delom „uvozi” iz SAD i pravda odbranom od invazije Rusije, Tramp, po svemu sudeći, namerava da pojače snage NATO-a na istočnom krilu. Pritom, njegov odgovor glasi da, ako evropski saveznici misle da im SAD pomognu, onda moraju adekvatno da plate za američku zaštitu. Baltičke zemlje i Poljska su voljne da učestvuju ne samo budžetski, nego i kao lansirna rampa.

Deo trupa od 9.500 vojnika trebalo bi da bude vraćen kući, a deo bi bio raspoređen u Poljsku, što njeni zvaničnici već dugo zagovaraju nudeći dve milijarde dolara da Poljska postane američka baza. Iako Tramp nije pokazao oduševljenje idejom da se na zapadnoj ruskoj granici formira „Fort Tramp”, on održava vojno prisustvo na istočnom krilu NATO-a u okviru rotacionih snaga i velikih vojni vežbi. Jedna takva, s američkim i poljskim vojnicima, upravo je u toku. Pošto su nemačke socijaldemokrate prošlog meseca ponovo pokrenule raspravu o tome da li je pametno da zemlja ostane pod nuklearnim kišobranom Vašingtona, američka ambasadorka u Varšavi Džordžet Mosbaher je podstakla razmišljanje o tome da, „ukoliko Nemačka pokuša da smanji nuklearni potencijal i oslabi NATO”, možda Poljska, koja već izdvaja dva odsto BDP-a za tu alijansu, „razume rizike i može da preuzme tu ulogu”. U Nemačkoj je trenutno stacionirano 34.500 američkih vojnika i oko 17.000 civila koji rade, između ostalog, u najvećoj američkoj bolnici van SAD u Landštulu i avio-bazi „Ramštajn”.

Tramp je u proteklim mesecima već nekoliko puta iznenadio saveznike jednostranim vojnim akcijama: od povlačenja sa severa Sirije do likvidacije iranskog generala Kasema Solejmanija i suspendovanja misije obuke lokalnih vojnih jedinica u Iraku. U Nemačkoj se nalazi 21 vojna baza i trenutno je tamo smešteno više američkih vojnika nego bilo gde u Evropi, a u Štutgartu je stacionirana američka vojna infrastruktura koja je bila podrška misijama u Avganistanu i Iraku.

Na ovu vest iz Nemačke su obnovljene već poznate reakcije. „Špigl” Trampov potez opisuje kao provokaciju, a visoki funkcioneri iz vladajućeg konzervativnog bloka kritikuju Trampovu odluku. Odnose Nemačke i SAD ministar spoljnih poslova Hajko Mas je ocenio kao komplikovane, izrazio je žaljenje zbog njih, ali se za „Bild am zontag” uzdržao od daljih ocena.

Portparol za spoljnu politiku poslaničkog kluba CDU/CSU Johan Vadeful je rekao Rojtersu da ovi planovi još jednom pokazuju da Trampova administracija zanemaruje elementarni zadatak liderstva: učešće partnera alijanse u procesu donošenja odluka. Penzionisani general Ben Hodžis, bivši komandant vojske SAD u Evropi, izjavio je za briselski portal „Politiko” da je američko povlačenje ogromna greška i da taj potez nije posledica strateških razmišljanja ili analiza i da će najviše koristi od toga imati Rusija.

Međutim, bivši američki ambasador u Nemačkoj Džon Kornblum ne očekuje da će Donald Tramp povući trupe iz Nemačke. On je juče rekao za „Pasauer noje prese” da je Tramp veliki u svojim najavama, ali da ne dela. „Tramp je zainteresovan samo za efekat”, zaključio je ambasador.

izvor

[Dreadnought]

Berlin potvrdio navode o američkim trupama u Nemačkoj


Nemačka vlada prvi put je danas potvrdila da SAD razmišljaju o smanjenju broja svojih vojnika raspoređenih u Nemačkoj.

Vlada je naglasila i da za sada nije doneta nikakva odluka.

"Vlada je informisana da se unutar američke administracije razmišlja o smanjenju prusustva američkih oružanih snaga u Nemačkoj. Ali po mom saznanju za sada nema definitivne odluke", rekla je portparolka vlade Ulrike Demer u Berlinu potvrđujući informacije američkih medija.

Vašington nije za sada potvrdio taj plan. Američki dnevnik Vol strit džornal u petak je otkrio, pozivajući se na anonimne izvore u vladi u Vašingtonu, da je predsednik SAD Donald Tramp naredio Pentagonu da smanji broj američkih vojnika u Nemačkoj na 25.000, što je smanjenje od 9.500 ljudi.

Takva odluka znači znatno smanjenje američkog angažovanja u evropskoj odbrani u okviru NATO.

Informacije su izazvale zabrinutost Nemačke, a već u nedelju je nemački šef diplomatije Hajko Mas naglasio da je bliska saradnja u interesu obe zemlje.

"Ako to rezultira povlačenjem dela američkih vojnika, mi ćemo to primiti k znanju. Mi cenimo saradnju sa američkim vojnim snagama koja je u interesu naše dve zemlje", rekao je Mas za list Bild am zontag.

Drugi politički zvaničnici u Berlinu su bili direktniji, tako je koordinator vlade za transatlantske odnose Peter Bejer rekao da bi to bio težak udarac za nemačko-američke odnose i potencijalni rizik za bezbednost.

Trenutno oko 34.500 američkih vojnika sa porodicama živi na 21 američkoj vojnoj bazi u Nemačkoj. Broj vojnika može da dostigne 52.000 u vreme rotacija ili za vreme manevara.

Bela kuća i Pentagon odbili su da demantuju ili potvrde informacije Vol strit džornala.

izvor

[Dreadnought]

"SAD će povući vojsku iz Nemačke, ali i dalje će ostati 25.000 vojnika"


SAD planiraju da povuku vojsku iz Nemačke jer su Amerikanci protiv toga da plaćaju previše za bezbednost drugih zemalja, izjavio je Ričard Grenel.

Odlazeći ambasador SAD u Nemačkoj je za Bild lajv izjavio da poreski obveznici SAD ne žele više toliko da plaćaju za bezbednost drugih zemalja, prenosi Rojters.

"I dalje će biti 25.000 vojnika u Nemačkoj, što nije mali broj", rekao je Grenel.

Prošlog petka američki predsednik Donald Tramp najavio je povlačenje 9.500 vojnika iz Nemačke, a za sada se još čeka zvaničan nalog pentagona da se ta odluka realizuje.

Tramp godinama unazad pritiska Nemačku da više izdvaja za odbranu i optužio je Berlin da je zarobljenik Rusije zbog delomičnog oslanjanja na rusku energiju.



Povlačenje američkih trupa "poklon" Putinu


Predsednik Tramp navodno je naredio delimično povlačenje američkih vojnih snaga iz Nemačke.

No, zvaničnih potvrda nema ni iz Vašingtona ni iz Pentagona. Stručnajci za bezbednost upozoravaju na posledice.

Oko 35.000 Amerikanaca stacionirano je još uvek u više američkih baza u Nemačkoj. Na vrhuncu Hladnog rata bilo ih je deset puta više. Sada predsednik Sjedinjenih Država, Donald Tramp želi da iz zemlje svojih predaka povuče još deset hiljada vojnika. Barem tako pišu mediji koji se pozivaju na predstavnike američke vlade.

Portparol Vlade Nemačke, Štefen Zajbert u početku uopšte nije video razlog da se reaguje.

"Ako postoje zvanične informacije onda možemo to i da komentarišemo. Medijski napisi za nas nisu razlog“, izjavio je.

Zajbert je uradio isto što i njegova šefica, Angela Merkel rado radi u takvim slučajevima. Umesto da na takve pretnje, barem ih tako vide političari koji se bave bezbednošću, oštro odgovori, on je hvalio angažman američkih trupa u "okviru Nato saveza za našu bezbednsot“.


"Kolosalna greška"

Čak iako ništa zvanično još nije stiglo iz Vašingtona, vest je izazvala pometnju u političkom Berlinu. Demohrišćanin, Peter Bajer koordinator za transatlantske odnose smatra da bi ovakvo jedno povlačenje trupa "uzdrmalo stubove transatlantskih veza".

Njegov partijski prijatelj, Johan Zojlen u Trampovoj navodnoj najavi vidi još jedan razlog da se Evropa probudi i da se u vojnom smislu više osloni na samu sebe. Isto to zahteva i predsednik Poslaničkog kluba FDP, Rolf Micenih. I dok se brojni političari manje-više otvoreno žale na Trampovu nepredvidljivost, potpredsednik Poslaničkog kluba FDP, Aleksandar graf Lamsdorf upozorava da se ne prekidaju niti za razgovore.

Kritika na Trampov račun stiže čak i sa američke vojne strane, od nekoga ko veoma dobro poznaje pitanja bezbednosne politike. Nekadašnji vrhovni komandant američkih vojnih snaga u Evropi, Ben Hodžs, koji je pre nego što je penzionisan bio stacioniran u Vizbadenu, upozorio je u jednom tvitu da bi povlačenje bilo „kolosalna greška“ i „poklon“ ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. „Američke trupe nisu stacionirane u Evropi kako bi štitile Nemce“, stoji u njegovom tvitu. Kao deo Nato njihov zadatak je da „štite sve članice uključujući i SAD“.

Kolin Pauel iz Trampove Republikanske stranke otišao je korak dalje. Nekadašnji šef Generalštaba i ministar spoljnih poslova SAD, zamera Trampu zbog navodnog povlačenja trupa, jer bi to bio deo jedne politike, koja bi „praktično svakog na svetu“ okrenula protiv Amerike. To nije u interesu SAD. Pauel je čak najavio da će na predstojećim izborima glasati za Džoa Bajdena iz Demokratske stranke.


Baze u Nemačkoj – strateški važne za SAD

No, nije to prvi put da Tramp preti Nemačkoj povlačenjem trupa, jer profitira od američke zaštite a navodno sama ne izdvaja dovoljno za odbranu. S druge strane Poljska, sa značajno većim budžetom za naoružanje, to radi kako treba, smatra Tramp. On stoga želi da nagradi Poljsku. Prošle godine je, tokom posete poljskog predsednika Andžeja Dude Vašingtonu nabacio priču o prebacivanju američkih trupa iz Nemačke u Poljsku; Duda je kao znak zahvalnosti želeo da bazu nazove "Fort Tramp“.

Sa prebacivanjem vojnika kasnije je pretio i Ričard Grenel, ambasador Nemačke u Berlinu koji je u međuvremenu vraćen u Vašington. I poljski premijer, Mateuš Moraviecki sada je ponovo izjavio kako se nada da će američki vojnici biti prebačeni u njegovu zemlju u slučaju da napuste Nemačku.

Ako to pak Tramp stvarno misli, taj plan ne bi bio samo sporan politički signal, već bi ga bilo veoma teško logistički sprovesti. Jer, baze u Nemačkoj nisu tamo neke. Sa Aerodroma Ramštajn u Rajnlad Pfalcu poleću avioni u pravcu Bliskog istoka i Avganistana. Iz glavnog sedišta u Štutgartu Amerikanci koordiniraju svoje snage u Evropi i Africi. Vojna bolnica u Landštulu kod Ramštajna je najveća tog tipa van Sjedinjenih Država. Pa čak i ako se još smanji broj vojnika u Nemačkoj, ova zemlja i dalje ima najveći broj američkih vojnika u Evropi – i to u sveukupnim strateškim interesima SAD širom sveta igra odlučujuću ulogu.

Ne treba zaboraviti da bi, u slučaju da dođe do prebacivanja velikih američkih kontigenata u Poljsku, Rusija to mogla da shvati kao nečuvenu provokaciju i reaguje na odgovarajući način. A niko u Nato nema interesa za tako nešto.


Možda plana uopšte nema

Ali, zašto je Tramp izgovorio svoje navodne pretnje? Da li je to zbog toga što Merkel neće da putuje u SAD na Samit G7 i time vređa Trampa? Na to sumnjaju na primer političari Jirgen Hart (CDU) i Jirgen Tritin iz Zelenih. Ali, Štefen Zajbert, portparol nemačke kancelarke je još jednom pojasnio: "Kancelarka je rekla da se krajem juna zahvalila na pozivu, ali da zbog kompletne situacije u vezi sa pandemijom nije u situaciji da se lično pojavi u Vašingotnu“.

Nekadašnji ambasador i čovek od Trampovog poverenja, Ričard Grenel odbacio je "tračeve“ kako je on navodno naterao Trampa na redukovanje trupa. Grenel je često neobično žestoko ulazio u klinč sa Vladom Nemačke, pre svega oko pitanja izdataka za odbranu. Sada je na pitanje odgovorio da se na planu „radi od prošle godine“.

No, pitanje je da li taj plan uopšte postoji. Jer, nakon četiri dana se još uvek niko ne oglašava ni u Beloj kući ni u Pentagonu.

Da li je dakle moguće da su u pitanju prazne pretnje i da od povlačenja neće biti ništa? To je u najmanju ruku rekao nekadašnji ambasador u Nemačkoj, Džon Kornblum u jednom intervjuu. I Edgar Knobloh, gradonačelnik bavarskog gradića Grafenver, gde se takođe nalazi važna američka baza, se ne uzbuđuje oko toga. Neće biti smanjenja, uveren je Knobloh. Naprotiv: "Grafenver dobija na značaju“. Amerikanci su navodno tehnički čak nadogradili bazu. A ni Majk Pompeo, tokom njegove posete pre pola godine nije govorio o povlačenju.

izvor
izvor

[MOTORISTA]

Poljska vojska "greškom" okupirala češku teritoriju
Blic 13.06.2020.

Prilično neverovatno zvuči vest da je u 21. veku, u srcu Evrope, vojska jedne NATO članice izvršila invaziju teritorije druge NATO članice. I nije ispaljen nijedan metak, niti je izbio rat, već je usledilo izvinjenje - "Ups, nesporazum!".

Bizaran incident dogodio se na Češko-Poljskoj granici, kod sela Pjelgrzimov, pre desetak dana. Poljske snage uspostavile su granični kontrolni punkt na prilično krivudavoj granici između dve zemlje i time blokirale put na češkoj strani koji vodi ka istorijski značajnoj kapeli. Kako prenosi češki portal Denik poljski vojnici sprečili su posetioce da priđu kapeli.

- Kada vam vojnik sa automatskom puškom, u uniformi tuđe armije nešto naredi, to je užasan osećaj. Zašto poljska vojska odlučuje gde ću ja da se krećem po češkoj teritoriji - upitao je Ivo Dokoupil, turistički radnik.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Poljaci se povukli

Nakon žalbi čeških vlasti zvaničnoj Varšavi, poljska armija je donela odluku da se danas povuče sa položaja. Portparolka češkog ministarstva spoljnih poslova Hana Mala objasnila je medijima u toj zemlji da je "nesporazum bio na poljskoj strani. Kapela je pristupačna".

Poljska vrhovna komanda saopštila je da je ceo incident bio "nesporazum, a ne namerna akcija" i da je odmah ispravljen. Cilj akcije bilo je zatvaranje granice kako bi se sprečilo dalje širenje pandemije virusa korona.

Istorija graničnih sukoba

Poljska i Češka, odnosno Čehoslovačka, imale su u prošlosti ozbiljnije incidente na graničnim prelazima. Kratko su ratovale 1919. nakon napada Čehoslovačke. Zatim je uoči Drugog svetskog rata, 1938. Poljska anektirala deo Čehoslovačke teritorije. Poslednji oružani sukob oko granica bio je u julu 1945. kada je Poljska okupirala dva regiona koja su sada u Slovačkoj. Sve kasnije razmirice, dve države rešavale su za stolom, bez oružja.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Fort Tramp se ljulja pre nego što je podignut


Veliko razumevanje između američkog predsednika i poljske vlasti izgleda da neće biti tako lako pretočeno u izgradnju vojne baze koja je nezvanično prozvana „Fort Tramp”, iako Pentagon upravo traži novu lokaciju za deo ljudstva koje povlači iz Nemačke.

Pregovori o uspostavljanju „doma” za snage SAD koje bi, za razliku od dosadašnjih kontingenata, bile stalno stacionirane u Poljskoj, zapeli su, prema saznanjima Rojtersa, već oko osnovnih pitanja: kako podmiriti sve troškove i gde uopšte izgraditi bazu.

U trenutku kad su Donald Tramp i Andžej Duda pre godinu dana postigli načelan dogovor o prebacivanju 1.000 američkih vojnika u Poljsku, otvoreno se govorilo o jačanju odbrane saveznika iz NATO-a koji je najistureniji na istoku prema Rusiji.

Duga istorija raznih sporova i otvorenih ratova Poljske i Rusije nije spominjana, ali se podrazumevala. Sudeći po takvom njenom stavu, bilo bi očekivano da se Vašington složio sa željom Varšave da američke trupe budu smeštene što je moguće bliže istočnoj granici, ka ruskom savezniku Belorusiji.

No, za to je ocenjeno da bi previše iritiralo Kremlj, pa bi SAD radije da bazu uspostave na zapadu Poljske, sudeći po zvaničnicima koji su dali nezvanične izjave za Rojters. Inače, prošlog septembra, tokom posete američkog potpredsednika Majka Pensa Varšavi, lista potencijalnih lokacija svedena je na šest mesta.

Drugi spor u pregovorima vrti se oko finansiranja. Na prvi pogled, ponuda Poljske je bila više nego izdašna: voljna je, kako je sama poručila, da plati dve milijarde dolara da bi ceo poduhvat bio završen.

Koliko god da to mora da je zvučalo ugodno Trampovim ušima, budući da on ne prestaje da se žali na to kako saveznici Amerike širom sveta na nju prevaljuju sve izdatke za sopstvenu zaštitu, ispostavilo se da ni dve milijarde dolara nisu dovoljna svota.

Poljska privreda, pak, jedna je od onih koje su takođe nagrizene pandemijom virusa korona, tako da bi im i ono što su prvobitno ponudili možda bilo previše u novoj situaciji.

Naposletku, tu je i pitanje odgovornosti američkih vojnika pred poljskim sudovima. Za trajno stacionirane trupe Pentagon traži imunitet od pravnog gonjenja, dok se Poljska premišlja, rečeno je Rojtersu.

Koliko god da se dosad Poljacima naizgled žurilo da sklope dogovor, za Amerikance bi sad verovatno bilo naročito zgodno da su svi detalji utanačeni. Pošto su najavile povlačenje dela svojih jedinica iz Nemačke, ukupno 9.500 vojnika, od kojih su za deo rekli da će ostati u Evropi, potrebna im je nova lokacija na ovom kontinentu.

Nakon ranijih nagoveštaja da bi Nemačka, s kojom Trampova administracija nema dobre odnose, mogla ostati bez izvesnog broja američkih vojnika, delovalo je kao da se Poljska raduje prilici da ojača svoju odbranu nauštrb suseda. Međutim, sudeći po rečima zamenika njenog šefa diplomatije Pavela Jablonskog, Poljska neće biti srećna ako na taj način dobije američka pojačanja.

„Uopšte uzev, svako povlačenje vojnih snaga u Evropi je rizično i poljska vlada ne vidi to kao pozitivan razvoj, pošto smatramo da američko prisustvo treba da bude veće”, kazao je Jablonski za Rojters.

Oko Nemačke, ipak, SAD ostaju tvrde: donedavni njihov ambasador u Berlinu Ričard Grenel rekao je za „Bild” da „američki poreski obveznici više nisu raspoloženi za to da plaćaju više nego što je potrebno za odbranu drugih zemalja”. Nemačka je, naime, jedna od onih država NATO-a koje je šef Bele kuće u raznim navratima prozivao zbog toga što, uprkos dogovoru unutar alijanse, ne izdvajaju dva odsto BDP-a za svoju odbranu.

U Nemačkoj bi i nakon povlačenja dela snaga trebalo da ostane 25.000 američkih vojnika, dok ih u Poljskoj trenutno ima 4.500, što je broj koji se održava stalnim rotacijama umesto trajnim prisustvom.

izvor

[MOTORISTA]

NATO upozorava na "pretnju sa istoka": Težište sa Rusije prelazi na Kinu
Novosti onlajn   13. jun 2020.

GENERALNI sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je zemlje-članice Alijanse da se pripreme ka pružanju otpora pretnjama iz Kine, prenosi list „Erste“.

Kako je rekao, Peking povećava svoje prisustvo u mnogim regionima širom sveta i na taj način remeti svetski balans snaga, zbog čega je NATO i dužan da pruži adekvatan odgovor.

- Kina sve više novca ulaže u razvoj nuklearnog oružja i interkontinentalnih raketa, koje su u stanju da gađaju i Evropu - naglasio je. Prema rečima Stoltenberga, Kina je već kročila na Arktik, prisutna je u Africi, u Sredozemlju, a sve više para ulaže i u samu Evropu.

- Kina je sve bliža evropskom pragu - upozorio je. Stoltenberg je takođe rekao i da Kina predstavlja ozbiljnu silu kada je reč o sajber prostoru, ali je isto tako naveo i da trenutno ni jedna zemlja ne oseća nikakvu ugroženost od strane Pekinga. Istovremeno, Stoltenberg je rekao da je neophodno obratiti pažnju na situaciju u Južnokineskom moru, budući da Kina u tom regionu nastoji da ograniči slobodu kretanja brodova.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Tramp: Završavamo eru beskonačnih ratova


Donald Tramp suočen sa kritikama zbog planova da povuče skoro 10.000 vojnika iz Nemačke rekao je danas da je njegov posao da brani vitalne interese Amerike

Ovo je rekao diplomcima na vojnoj akademiji Vest Point, , a ne da vodi "beskonačne ratove" u dalekim zemljama.

"Završavamo eru beskonačnih ratova", rekao je Tramp pred hiljadu kadeta.

On je rekao da zadatak američkog vojnika nije da obnavlja međunarodne odnose već da "brani i da brani jako našu naciju od stranog neprijatelja", prenosi Rojters.

"Nije posao američke vojske da rešava stare konflikte u dalekim zemljama za koje mnogi ljudi nisu nikad čuli", rekao je on.

Osvrnuo se i na debatu o rasnoj nejednakosti u SAD rekavši da su kadeti primer američke raznolikosti.

"Došli ste ovde i sa farmi i iz gradova, iz velikih i malih države, različitih rasa, vere i boje. Ali kad ste ušli u ovaj kompleks, postali ste deo jednog tima i jedne porodice koja ponosno služi američkoj naciji", rekao je Tramp.


izvor

[MOTORISTA]

Tramp povlači 9.500 vojnika iz Nemačke
Tanjug 16.06.2020.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da će SAD smanjiti broj vojnika u Nemačkoj na 25.000.

To znači da će Tramp povući oko 9.500 vojnika, što će, kako ocenjuje Rojters, verovatno uznemiriti i republikance u Kongresu SAD, kao i američke NATO saveznike. Tramp je, obraćajući se novinarima, rekao da Nemačka ne troši dovoljno novca na odbranu, kao što to zahteva NATO. Trampovi komentari predstavljaju prvu zvaničnu potvrdu smanjenja broja vojnika u Nemačkoj, o čemu je prvi izvestio Vol strit Džurnal 5. juna, a što je kasnije rekao za Rojters i jedan visoko pozicionirani američki zvaničnik, koji je tražio da ostane anoniman.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Tramp ima novu "metu": To je Nemačka


Američki predsednik Donald Tramp oštro je napao svog saveznika u Evropi, Nemačku, kako zbog navodnih dugova NATO-u, tako i zbog Severnog toka 2.

Tramp je ponovio, kako prenose nemački mediji, da namerava da iz Nemačke povuče 10.000 američkih vojnika.

"Iz Nemačke već godinama izostaju uplate i ona duguje NATO milijarde dolara i to moraju platiti", poručio je on na skupu u Beloj kući.

Istakao je da za nedostajući novac iz Nemačke stalno moraju SAD da nadoknade. Prema njegovim rečima Nemačka "zavlači SAD, kako u trgovini, tako i u NATO.

Tramp je već ranije u više navrata ponavljao da Nemačka odbija da poveća izdatke za odbranu kako bi postigla cilj NATO od dva odsto BDP-a.

Naime, cilj svih saveznika u NATO je da do 2024.odvoje najmanje dva odsto BDP-a za odbranu, a Nemačka, iako je povećala svoje troškove u ovoj oblasti, prošle godine bila je tek na 1,38 odsto BDP-a.

To Tramp, kako ističu nemački mediji, neće više da prihvati i odlučio je da smanji broj američkih vojnika u Nemačkoj na 25.000. S tim u vezi, kako prenosi dnevnik "Bild", je ukazao da će to doneti negativne posledice po nemačku privredu.

"To su dobro plaćeni vojnici. Oni žive u Nemačkoj, troše mnogo novca u toj zemlji“, rekao je on.

Osvrnuo se i na navodno nefer ponašanje Nemačke u trgovini. "Pregovaramo sa njima, ali nisam trenutno zadovoljan dogovorom koji žele da postignu“, rekao je Tramp vezano za pregovore sa EU o slobodnoj trgovini.

Tramp je Nemačku kritikovao i zbog Severnog toka 2. "Zašto Nemačka plaća Rusiji milijarde dolara za energiju? I onda bi trebalo da štitimo Nemačku od Rusije? Kako bi to moglo da funkcioniše? To ne može da funkcioniše", rekao je Tramp.

SAD žele da spreče izgradnju Severnog toka 2 i krajem prošle godine uvele su sankcije.

izvor

[Dreadnought]

NATO se priprema za drugi talas


Ministri odbrane zemlja članica NATO na video-konferenciji 17. i 18. juna razmotriće globalne izazove, među kojima i moguću novu zdravstvenu krizu.

Ovo je najavio generalni sekretar NATO Jens Stoltenbreg.

Ocenivši da su NATO snage bile ključna podrška civilnim naporima u borbi protiv pandemije kovida 19, Jens Stoltenbreg je najavio jačanje operacionih planova Alijanse radi što efikasnije reakcije tokom mogućeg drugog talsa kovida 19 ili neke buduće zdravstvene krize.

”Moramo da radimo na novom operacionom planu, na zalihama medicinske opreme i fondovima koji će nam omogućiti da kritična pomoć stigne na pravo mesto u pravo vreme“, kazao je Stoltenberg.

Generalni sekretar NATO naglašava da globalni izazovi zahtevaju ”jaku vojnu i političku alijansu”, a da se posebna pažnja mora posvetiti nacionalnoj otpornosti saveznika u oblasti energetike, transporta i telekomunikacija.

Jedna od tema ministarskog sastanka zemalja Alijanse biće i odgovor Alijanse na nove ruske nuklearne rakete.

”Rusija nastavlja da modernizuje mogućnosti svojih raketa. Govorimo i o hipresoničnom naoružanju. NATO balasnirani politički i vojni odgovor uključuje i jačanje naše odbrane i investicije u sopstvene mogućnosti”, kaže Stoltenberg.

Ministri odbrane zemalja Alijanse razgovaraće i o misiji u Avganistanu, a pored ministara zemalja članica, sastanku će prisustvovati i predstavnici Finske, Švedske i Austrije, kao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel, kako bi se doprinelo jačanju veza sa zemljama i organizacijama.

izvor

[Dreadnought]

"Povlačenje SAD trupa je pitanje cele alijanse"


Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je Alijansa zatražila detalje odluke američkog predsednika Donalda Trampa o smanjenju broja vojnika u Nemačkoj.

Tramp, koji je kritikovao Nemačku da ne odvaja dovoljno za odbranu, juče je potvrdio da će povući 9.500 vojnika iz te zemlje.

- Još nije donesena odluka kako i kada će to biti sprovedeno - naglasio je Stoltenberg tokom video-konferencije za medije.

On je istakao da je razgovarao sa Trampom i drugim američkim zvaničnicima, te da se konsultovao i sa nemačkim ministrom odbrane Anegret Kramp-Karenbauer, koja je prošle sedmice navela da nije obaveštena o odluci SAD.

Stoltenberg je napomenuo da je to dogovor SAD i Nemačke, ali da je to pitanje cele Alijanse.

Tramp je juče izjavio da će biti smanjen broj pripadnika oružanih snaga SAD u Nemačkoj na 25.000 i optužio Berlin da nije ostvaren ciljani budžet za NATO, te da u sektoru trgovine iskorištava Vašington.

izvor

[MOTORISTA]

Stoltenberg: SAD nisu donele konačnu odluku o povlačenju trupa iz Nemačke
Tanjug 16.06.2020.

Ukazujući na to da neće biti brzog povlačenja američkih trupa iz Nemačke, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg danas je u Briselu izjavio da Vašington još nije doneo konačnu odluku o tome kada i na koji način bi do toga moglo doći.

Američki predsednik Donald Tramp, koji je prethodno Nemačku optužio da u nedovljnoj meri snosi troškove sopstvene odbrane, najavio je da će broj američkih vojnika u Nemačkoj biti smanjen sa 34.500 na 25.000, što su, kako navodi AP, i neki predstavnici njegove Republikanske partije kritikovali kao "poklon Rusiji" i pretnju po nacionalnu bezbednost SAD.

- SAD su jasno dale na znanje da konačna odluka o tome kada i kako će se to dogoditi nije doneta - rekao je novinarima Stoltenberg, koji je o ovoj temi već razgovarao sa Trampom i iz istog razloga je, kako je dodao, u kontaktu i sa Berlinom - Ono što je po meni važno je da održimo uverljivo odvraćanje i odbranu, kao i da održimo jaku povezanost između Severne Amerike i Evrope - rekao je Stoltenberg, naglasivši da je tokom proteklih godina Vašington pojačao svoje vojno prisustvo u Evropi i da evropske članice NATO-a sada više izdvajaju za odbranu.

Američka ambasadorka pri NATO Kej Bejli Hačison izjavila je da joj nije poznato da su u toku pripreme za eventualno povlačenje američkih trupa iz Nemačke, navodi AP.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Sazvan sastanak ministara Alijanse nakon Trampove izjave


Ministri odbrane zemalja članica NATO-a počinju u sredu dvodnevne pregovore s predsednikom Sjedinjenih Država Donaldom Trampom.

Tramp je prethodno najavio da će drastično smanjiti broj američkih vojnika stacioniranih u Nemačkoj. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg tražio je način da umanji važnost najave koja se tiče dve članica u utorak, no čini se da je to zasenilo samu video-konferenciju.

Na dnevnom redu je NATO strategija prevencije zbog povećanja ulaganja ruske flote u moderne nuklearne projektile.

"Nekoliko članica takođe je najavilo pojačana ulaganja", rekao je Stoltenberg.

Odbrambena alijansa, koju čini 30 članica, u sredu bi takođe trebalo da donese operativni plan za slučaj drugog talasa zaraze kovidom 19, prema Stoltenbergu, te zalihu medicinske opreme i krizni fond.

izvor

[Dreadnought]

"NATO da ne glumi noja pred Turskom"


NATO ne sme da zabija glavu u pesak pred ponašanjem Turske prema drugim članicama Alijanse, izjavio je danas službenik francuskog ministarstva odbrane.

Povod za tu izjavu je ometanje francuskog broda od strane Turske tokom obavljanja NATO misije.

"Znali smo za komplikovane trenutke u savezu, ali ne možemo da budemo nojevi i da se pretvaramo da nema problema sa Turskom u NATO-u", rekao je službenik u ime francuskog ministarstva, prenosi Rojters.

Kako je kazao, insistirajući na anonimnosti, problem mora da se sagleda, iznese i reši.


izvor