Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

Kazna za Nemce: Tramp objavio povlačenje trupa, okrivljujući Berlin da ne plaća dovoljno za svoju odbranu
I. S.   17. jun 2020.

AMERIČKI predsednik Donald Tramp je i zvanično objavio povlačenje dela američkih trupa iz Nemačke, saveznice u NATO. Trampovo naređenje Pentagonu podrazumeva smanjenje broja američkih vojnika u najjačoj evropskoj ekonomiji za 9.500, tako da ih ostaje 25.000.

Tramp je okrivio Nemačku da ne plaća dovoljno za svoju odbranu, nazivajući je "delinkventom" jer nije postigla cilj koji su postavile članice NATO 2014. godine - trošenje najmanje dva odsto bruto nacionalnog proizvoda na odbranu do 2024. godine. Nemačka se tome nada tek 2031. godine. Novinarima u Beloj kući Tramp je nagovestio da odlukom kažnjava Nemačku, jer prisustvo američkih vojnika podstiče i privredu:

- Nemačka uzima, a onda se u trgovini s nama ponaša vrlo loše - veli Tramp. Tramp je prošlog leta nagovestio da razmišlja o premeštanju nekih trupa iz Nemačke u Poljsku, gde bi trebalo da bude premešten deo trupa koje se povlače iz Nemačke. Upravo u Varšavi, tokom jučerašnje zvanične posete, šef nemačke diplomatije Hajko Mas, međutim, poručio je da nije dobio nikakvu informaciju o povlačenju. Dodao je da je prisustvo američke vojske u Nemačkoj ključno za nemačku i američku odbranu.

U Nemačkoj se nalaze ključni vojni objekti SAD u Evropi odnosno tranzitna tačka za trupe raspoređene na Bliskom istoku. Osim vazduhoplovne baze Ramštajn, Regionalnog medicinskog centra Landštul, sedišta američkih komandi za Evropu i Afriku u Štutgartu, tu su i štab u Visbadenu, baza borbenih aviona F-16 Špangdalem, kao i Grafenver, najveći poligon NATO u Evropi.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Tramp vojne trupe iz Nemačke seli u Poljsku?


Američki predsednik Donald Tramp razgovaraće sledeće nedelje u Vašingtonu s poljskim predsednikom Andžejem Dudom.

Tema sastanka biće odbrana, trgovina, energetika i bezbednost telekomunikacija, saopštila je danas Bela kuća. Sastanak je zakazan za 24. jun kada se očekuje i da će Tramp saopštiti planove za smanjenje američkog vojnog prisustva u Nemačkoj.

Prema sadašnjem planu, očekuje se da će bar deo tih trupa iz Nemačke biti premešten u Poljsku. Tramp je u ponedeljak objavio da će smanjiti broj vojnika u Nemačkoj na 25.000 sa sadašnih 34.500.

Američki predsednik je prošle godine rekao poljskom kolegi na sastanku u Ovalnom kabinetu da razmišlja da premestiti neke trupe iz Nemačke u Poljsku.

On se takođe žalio da Nemačka ne ispunjava svoje obaveze u oblasti odbrane u NATO-u, dok je pohvalio Poljsku da je odradila svoj deo.

Duda pokušava da privuče veći broj američkih vojnika, nagoveštavajući da će Poljska izdvojiti više od dve milijarde dolara za stalnu američku bazu u zemlji.

Nemačka je jedna od nekoliko članica NATO-a koje nisu uspele da postignu cilj koji su postavile zemlje članice 2014. godine, da bi do 2024. godine izdvajale najmanje dva odsto BDP za odbranu.

Na prošlogodišnjem decembarskom samitu NATO-a u Londonu, Tramp je priredio ručak za lidere zemalja članica NATO-a koje odvajaju dva odsto BDP-a za odbranu, među kojima je bio i predsednik Poljske.


Kuljaju nagađanja: Zašto Duda ide kod Trampa?

Poljski predsednik Andžej Duda najavio je da će iduće nedelje posetiti Vašington i u Beloj kući razgovarati sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Dva predsednika trebalo bi da razgovaraju, kako je najavljeno, o pitanjima iz oblasti vojne, ekonomske i energetske saradnje između dve zemlje, izvestio je "Fajnenšal Tajms".

Ova poseta Vašingtonu planirana je za 24. jun, samo dan uoči predsedničkih izbora u Poljskoj na kojima Duda nastoji da osvoji drugi predsednički mandat i u jeku nepotvrđenih infomacija da bi SAD mogle dodatno da pojačaju svoje vojno prisustvo u Poljskoj.

Ta vest usledila je nakon odluke američkog predsednika da povuče oko 10.000 američkih vojnika stacioniranih u Nemačkoj.

Prošle godine Vašington i Varšava postigli su sporazum o povećanju američkog vojnog kontingenta u Poljskoj za još hiljadu vojnika.


izvor
izvor

[MOTORISTA]

Trampov žestoki udarac Nemačkoj - Angela Merkel ima sve manje opcija, a ovo je američkom predsedniku najveći trn u oku
M.V.A. 20.06.2020.

Američki predsednik Donald Tramp u ponedeljak je zvanično potvrdio u Vašingtonu da će značajno smanjiti najveći američki vojni kontingent u Evropi, stacioniran u Nemačkoj. Ovakav korak obrazložio je odbijanjem nemačke savezne vlade da ispuni cilj NATO: izdvajanje dva odsto bruto društvenog proizvoda za vojsku do 2024. Nemačka vlada jeste značajno povećala budžet za vojsku, ali je 2019. udeo iznosio ipak samo 1,38 odsto BDP.

Tramp optužuje vladu Angele Merkel i zbog nepovoljnog položaja Amerike na trgovinskom planu. Pritom mu je najveći trn u oku nemačko-ruski projekat “Severni tok 2” kroz Baltičko more koji samo što nije završen. Najava smanjenja broja američkih vojnika u Nemačkoj sa 34.500 na 25.000 izazvala je žestoke kritike u Nemačkoj, pa je predsednik "Levice" Ditmar Barč ocenio da je reč o “uceni”, kakva je “potpuno nedopustiva” među partnerima u NATO. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg najavio je da će s ministrima odbrane članica u naredna dva dana razgovarati “o ovoj temi značajnoj za ceo savez”

Politikolog Tomas Jeger, stručnjak za Ameriku sa Univerziteta u Kelnu, ocenio je za “Fokus” da je “situacija ekstremno opasna”, pre svega zbog “nedostatka alternativa” za reagovanje na Trampovu inicijativu. Manevarski prostor Angele Merkel je “veoma mali”, a Jeger tu tvrdnju zasniva na sledećim činjenicama:

1. Izdvajanja za vojsku nije moguće drastično povećati od danas do sutra. Na smanjenje finansijske fleksibilnosti Nemačke uticala je, između ostalog, kriza izazvana korona virusom. Povrh svega, “u frakcijama koalicione vlade ne postoji volja za značajnije povećanje izdvajanja”, smatra Jeger.

2. Spor zbog Severnog toka 2 “eskalira”, a savezna vlada je i unutar EU “prilično usamljena” kada je u pitanju taj projekat. Ali budući da je gasovod skoro završen, a vlada vezana ugovorima, odustajanje ne dolazi u obzir.

- Pritisci će se pojačati, jer je američka vlada već najavila da će proširiti sankcije zbog gasovoda na sve države koje na bilo koji način učestvuju u izgradnji – kaže Jeger.

3. Ekonomska saradnja sa SAD trenutno je veoma otežana, pre svega zbog sankcija koje je Donald Tramp uveo zbog izgradnje gasovoda. Ovo potvrđuje predlog nemačke ministarke odbrane Anegret Kramp-Karenbauer da odobrovolje SAD tako što će stare nemačke borbene avione “Tornado” zameniti američkim avionima F-34 koji je naišao na snažan otpor u vladi.

- Merkel nikada neće zapostaviti sopstvene ekonomske interese u korist ekonomskih interesa druge zemlje – kaže Jeger.

Kramp-Karenbauer je u intervjuu “Fokusu” ukazala na to koliko je važno prisustvo američke vojske u Nemačkoj. Ona je podsetila da ruske krstareće rakete SSC-8 “predstavljaju opasnost za gotovo celu Evropu” i da je Rusija “značajno unapredila nuklearno naoružanje”.

Prema Jegerovim rečima, osnovni problem oduvek je bio u tome što američkog predsednika “ni najmanje ne zanimaju” bezbednosni interesi Evrope, uprkos kritikama visokih američkih vojnih zvaničnika. Ben Hodžiz, bivši komandant američkih snaga u Evropi, ukazao je na to da uloga preostalih 34.500 američkih vojnika u Nemačkoj nije prvenstveno da štite Nemačku, već da su oni neophodni kao podrška “američkim jedinicama, na primer, na putu do Afrike ili na Bliski istok”.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Tramp najavio premještaj vojnika iz Njemačke u Poljsku


Američki vojnici će iz Njemačke biti premješteni u Poljsku, rekao je Donald Tramp (Trump) primajući u Bijeloj kući poljskog kolegu Andrzeja Dudu, ne otkrivajući pojedinosti o njihovu broju.

Poljaci su "nas pitali hoćemo li im poslati dodatne snage (...) Najvjerojatnije ćemo iz Njemačke otići u Poljsku", rekao je američki predsjednik novinarima.

- Smanjit ćemo naše snage u Njemačkoj. Neki će se vratiti, drugi će poći na drugo mjesto, a Poljska će biti jedno od tih mjesta u Europi - dodao je.

Poljski predsjednik Andrzej Duda radi "sjajan posao" u svojoj zemlji, rekao je u srijedu Donald Tramp o svom gostu iz Poljske kojeg za četiri dana očekuju neizvjesni izbori za drugi mandat.

- Predsjednik Duda se jako dobro snalazi u Poljskoj. Radi sjajan osao, Poljaci ga smatraju velikim čovjekom ... ne mislim da mu treba moja pomoć - ocijenio je Donald Tramp.

Američki predsjednik koji već dugo prigovara Berlinu da dovoljno ne sudjeluje u NATO-ovim vojnim troškovima, rekao je prošle sedmice da želi bitno smanjiti broj američkih vojnika stacioniranih u Njemačkoj koji će s 52.000 pasti na 25.000.

Poljski predsjednik je u vrtu Bijele kuće istaknuo da se "ne usuđuje govoriti američkom predsjedniku kamo će poslati svoje vojnike", ali je rekao da ga je zamolio da "ne povlači američke snage iz Europe" kako bi sačuvao sigurnost kontinenta.

izvor

[Dreadnought]

Zemlje članice NATO održale su niz taktkičkih vežbi u Poljskoj, Pribaltičkim državama i Baltičkom moru.

[Dreadnought]

Senat pokušava da spreči povlačenje američkih trupa iz Evrope


Povlačenje američkih trupa iz Nemačke, što namerava da uradi predsednik SAD Donald Tramp, nailazi na sve veći otpor.

Vodeći senatori obeju stranaka žele da te planove spreče.

Povlačenje američkih trupa iz Nemačke bio bi poklon za Rusiju i to je poslednje što bi trebalo da uradimo, kritikovao je bivši republikanski predsednički kandidat, senator Mitt Romni.

A demokrata Kris Cuns izjavljuje: Povući skoro 10.000 vojnika iz Nemačke bez dogovora s nemačkom vladom i našim evropskim saveznicima ne čini Ameriku nimalo sigurnijom. Ogglasila se i demokratska senatorka Džini Šain koja ocenjuje da je prisustvo američkih trupa u Nemačkoj od obostranog interesa.

Grupa senatora je zato, uoči odluke Senata o budžetu za odbranu, podnela odgovarajući zahtjev, saopšteno je iz Romnijevog kabineta. Budžetska sredstva smeju da budu korišćena za povlačenje trupa samo ako Ministarstvo odbrane u izveštaju Kongresu objasni da je to u interesu nacionalne bezbednosti i da ne ugrožava interese evropskih partnera u NATO, navodi se u pismu.


Protivljenje i u Predstavničkom domu

I u Predstavničkom domu Kongresa protive se povlačenju trupa – kako među republikancima, tako i među demokratama. Demokrate su takođe podnele zahtev s ciljem da preko budžeta spreče povlačenje trupa iz Nemačke. Donald Tramp, kao vrhovni komandant oružanih snaga, može da naredi povlačenje trupa, ali da bi se to i dogodilo potreban je novac koji mora da odobri Kongres. Za odobravanje vojnog budžeta biće verovatno potrebni kompromisi, zbog čega bi Trampov plan mogao da bude sprečen.

Tramp želi da smanji broj američkih vojnika u Nemačkoj sa oko 34.500 na 25.000. Delimičnim povlačenjem trupa on želi da kazni Nemačku zbog toga što ona nedovoljno ulaže u budžet NATO. Neki vojnici koji bi bili povučeni iz Nemačke, trebalo bi da budu raspoređeni u Poljskoj, najavio je Tramp prošle sedmice.

Stacioniranje američkih vojnika u Nemačkoj je, prema mišljenju nemačke kancelarke Angele Merkel, i u interesu SAD. Američke trupe u Nemačkoj služe kako zaštita Nemačke i evropskog dijela NATO, pa tako i interesa SAD, izjavila je Merkelova prošle sedmice za list "Zidojče cajtung“.

izvor

[MOTORISTA]

Raščišćavanje odnosa Turske i SAD oko sistema S-400: Veliki raskol u NATO alijansi
Novosti Online   01. jul 2020.

„Raščišćavanje odnosa“ Turske i SAD u vezi s ruskim sistemima S-400 vodi ozbiljnom raskolu u NATO-u, ocenio je ruski politikolog Andrej Koškin, komentarišući inicijativu američkog senatora Džona Tjuna, koji je predložio da SAD kupe te sisteme od Turske.

Tjun je predložio da se unese izmena u vojni budžet SAD, koja podrazumeva kupovinu S-400 od Turske.

- Raščišćavanje odnosa Turske i SAD povodom S-400 je presedan za celokupni NATO: članica Alijanse nabavlja oružje koje je proizvela država protiv koje NATO gradi sve svoje sisteme. To vodi veoma ozbiljnom raskolu: ipak je Turska jedna od najmoćnijih država Alijanse na vojnom planu - naveo je Koškin. Inicijativa senatora Tjuna, prema mišljenju analitičara, usmerena je na to da se ovo pitanje reši „jednim udarcem“. Ipak, ova izmena, ukoliko bi bila usvojena, ne bi mogla da utiče na prednog S-400 nad sličnim američkim sistemima.

- Ova ideja se predstavlja kao nekakvo mirno političko rešenje pitanja. Malo je verovatno da će ta izmena biti usvojena, ali i u tom slučaju problem ne bi bio rešen. S-400 će i dalje biti bolji i privlačniji. A u NATO-u i dalje neće biti sloge - naglasio je ekspert.

Isporuke S-400, koje su izazvale krizu u odnosima Turske i SAD, počele su sredinom jula prošle godine. Vašington je tražio od Ankare da odustane od ugovora i da nabavi američke sisteme „Patriot“. Sjedinjene Američke Države su pretile da će odložiti, ili potpuno obustaviti prodaju najnovijih lovaca F-35 Turskoj, kao i da će joj uvesti sankcije. Ankara je, međutim, odbila da pravi ustupke Vašingtonu.

Prošle godine Rusija je ispunila obaveze iz prvog ugovora o isporuci četiri divizije S-400 Turskoj, u vrednosti od 2,5 miliona dolara. U junu su Rusija i Turska postigle načelni sporazum o isporuci drugog kompleta sistema PVO.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Vojnici SAD povređeni prilikom spuštanja padobranom


Nekoliko američkih vojnika povređeno je u nesreći tokom obuke u Nemačkoj kada su prilikom spuštanja padobranom skrenuli sa puta, saopštila je danas američka vojska.

Nesreća se dogodila juče u centru za obuku Grafenvoer, kada je nekoliko vojnika iz 173. vazduhoplovne brigade sletelo na drveće, rekao je portparol brigade major Kris Bredli, preneo je AP. Nemački timovi za vanredne situacije reagovali su na licu mesta, a jedan spasilac je povređen tokom operacije, rekao je Bredli.

Detalji o prirodi povreda i o tome kolikom broju vojnika je potrebno lečenje nisu odmah bili dostupni, ali nijedna povreda se ne smatra opasnom po život, rekao je on.

Istraga o uzroku nesreće je u toku.

izvor

[MOTORISTA]

понедељак, 06.07.2020.
Немачка платила милијарду евра за америчке трупе

Немачка је у протеклих десет година платила око милијарду евра за стационирање америчке војске на њеној територији, а САД, чији председник Доналд Трамп је најавио повлачење 9.500 војника, плаћа вишеструко више.

Две трећине тих трошкова, то јест 648,5 милиона евра отпало је на мере изградње инфраструктуре, а 333,9 милиона евра на такозване последице одбране, у које спадају штете изазване од стране америчких војника као и повратак америчких инвестиција у бивше базе. Ови подаци произилазе из одговора Министарства финансија на упит посланика Левице Бригите Фрајхолд, преноси Танјуг. САД, међутим, имају далеко веће трошкове за стационирање своје војске у Немачкој.

Министарство одбране САД процењује трошкове за ову годину на око 8,125 милијарди долара, што је за 61 пут више него 132,4 милиона евра колико је Немачка издвојила прошле године у те сврхе. Међутим америчка војска има огромне предности од база у Немачкој, јер преко њих снабдева војнике, на пример, у мисијама у Ираку и Авганистану. Тренутно је око 35.000 америчких војника стационирано у Немачкој.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Napetosti u ratnim sukobima ukazuju na slabost NATO-a


Rast napetosti između Francuske i Turske posle incidenta s ratnim brodovima dve zemlje ukazuje na slabosti i ograničenja NATO-a.

Članice Alijanse su ponekad na različitim stranama sukoba – u ovom slučaju u Libiji, prenosi Radio slobodna Evropa ocene svetskih medija.

Spor Francuske i Turske u vezi s pomorskim tenzijama u Sredozemnom moru baca svetlo na napore NATO-a da održi red u svojim redovima, ograničenja vojnog saveza ako su njegove članice na suprotnim stranama sukoba, kao i slabosti NATO-a koji može delovati samo konsenzusom, ukazuje AP.

U središtu svađe dve zemlje je, ističe AP, pitanje treba li saveznici u NATO da poštuju embargo UN na oružje za Libiju.

Prema francuskim izveštajima o incidentu 10. juna na Sredozemlju, francuski brod Kurbe, delujući u sklopu operacije "Pomorski čuvar" za očuvanje bezbednosti mora na Mediteranu, našao se osvetljen radarom za ciljanje turskog ratnog broda.

To se desilo u trenutku prilaska Kurbea civilnom teretnom brodu pod zastavom Tanzanije za koji se, prema obaveštajnim podacima NATO-a, sumnjalo da je uključen u trgovinu oružjem do Libije. Nakon što je Turska negirala ove navode, francusko Ministarstvo odbrane podvuklo je da neće više učestvovati u operaciji sve dok saveznici ponovo ne traže embargo na oružje Libiji.

Iako ovo nije prvi put da se Turska našla u centru polemike u NATO-u i uprkos zabrinutosti zbog njenog smera i bliskih veza s Rusijom, Ankara ne može biti izbačena iz vojne organizacije jer, naglašava AP, ne postoji zakonski mehanizam i za odluke je potreban jednoglasni dogovor svih 30 zemalja članica.

Incident s Francuskom samo poslednji u nizu u kojem se postavlja pitanje o položaju Turske u NATO, ističe BBC. Napetosti zbog turskog pristupa Libiji dolaze posle sličnih razlika između Ankare i ključnih saveznika NATO-a zbog njenog intervencionističkog pristupa u Siriji.

BBC podseća i na odluku Ankare o kupovini ruskih raketa protivvazdušne odbrane S-400 što je rezultiralo suspenzijom Turske iz američkog borbenog programa F-35. Povrh svega, dodaje britanski servis, postoje veće tenzije na Mediteranu s dugogodišnjim suparnikom i članicom NATO-a Grčkom.

Turska pomera granice onoga što je prihvatljivo u NATO-u, ali s obzirom na ometanje pandemije COVID-19 i ambivalentni stav Donalda Trampa prema savezu, takve će se napetosti verovatno povećavati, ocenjuje BBC.

U libijskom sukobu, ukazuje Frans 24, Ankara podržava Vladu nacionalnog sporazuma protiv pobunjenika Halife Haftara. S druge strane, mnogi analitičari sumnjaju da Francuska, iako insistira da je neutralna u tom sukobu, podržava Haftara zajedno s Egiptom, Rusijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Spor Turske i Francuske najnoviji je primer haosa među članicama NATO-a zbog čega one deluju više poput suparnika a ne saveznika - ako ne i direktnih neprijatelja, ocenjuje Politiko, ističući da je u pitanju ista vrsta raskola koja je francuskog predsednika Emanuela Makrona prošle godine navela da kaže da je NATO doživeo "moždanu smrt".

Makron je upozorio da bi Libija mogla doći u katastrofalnu situaciju kao Sirija, gde je Turska takođe igrala glavnu ulogu. Međutim, Makronovi komentari stavljaju Francusku u opasnosti od optužbi za licemerje jer je sarađivao s Haftarom kada se borio protiv tzv. Islamske države u lučkom gradu Derna i pružio mu političku podršku. U junu 2019. godine pronađene su i četiri francuske rakete u bazi koju su držale Haftarove snage južno od Tripolija.

Ali, naglašava Politiko, čak ni generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, koji obično nađe način da objasni razlike među 30 članica, nije mogao osporiti ozbiljnu podelu oko događaja 10. juna, rekavši da je "činjenica da su u to uključena dva NATO saveznika koja imaju potpuno različite poglede na ono što se zapravo dogodilo".

Ipak, druge zemlje EU i NATO - čak i one politički bliske Francuskoj – oklevaju da priznaju tako veliku podelu, s obzirom na vojnu važnost Turske, kao jedne od najvećih i najbolje naoružanih članica saveza ali i zbog političkog rizika otuđenja Ankare, koji bi je mogao gurnuti bliže Moskvi. Ta je nevoljnost bila vidljiva jer je samo osam članica vojne alijanse bilo spremno javno podržati Francusku u njenom prigovoru zbog incidenta u Sredozemlju.

Najistaknutiji je bio nedostatak javne podrške Vašingtona i Londona, gde je Boris Džonson jasno rekao da ne veruje mnogo stavu Francuske. Velika Britanija vidi Tursku kao bitni deo svoje globalne strategije posle Bregzita, dok SAD tursko učešće u Libiji vide kao način za suzbijanje ruske intervencije.

Sve što je ostalo drugim zemljama NATO-a je borba kako da kalibriraju svoju poruku, zaključuje briselski portal.

izvor

[Dreadnought]

Hundreds of US soldiers arrived in the Polish city of Poznan, Thursday, to take part in the second phase of the Defender-Europe 20 exercise.

The exercise aimed at increasing readiness of the US soldiers to respond to crisis situations by prompt transportation of the equipment to the host countries will last until August, 22.

The first phase of the exercise was carried out in June at the Drawsko Pomorskie training ground and had around 6,000 American and Polish soldiers involved in the training.

[MOTORISTA]

Nemački premijeri apelovali na Kongres SAD da blokiraju povlačenje vojske
Tanjug 19.07.2020.

Premijeri četiri nemačke pokrajine apelovali su na članove američkog Kongresa da blokiraju planove o povlačenju američkih vojnika iz Nemačke.

Pisma premijera četiri južne pokrajine gde su stacionirane američke baze u koje je Rojters imao uvid, adresirana su na 13 članova Kongresa uključujući i senatore Mita Romnija i Džima Inhofa.

- Tražimo da nas podržite dok nastojimo da ojačamo prijateljske veze i osiguramo američko prišutvu u Nemačkoj i Evropi u budućnosti - napisali su premijeri Bavarske, Hesena, Baden-Virtemberga i Rajnlad-Palatinata. Oni su naveli da američke snage u njihovim državama čine kičmu američkog prisustva u Evropi omogućuju NATO da deluje. Portparol američke ambasade u Berlinu nije želeo da komentariše ovo pitanje, dodaje Rojters.

Predsednik Donald Tramp nedavno je najavio da će smanjiti broj vojnika u Nemačkoj za 9.500 na 25.000.

Izvor: www.blic.rs

[Rade]

Трећа беспилотна летелица Phoenix стигла у Италију

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Трећа беспилотна летелица НАТО, ознаке RQ-4D Phoenix, стигла је  у ваздухопловну базу у јужној Италији (Сицилија). Ово је трећа беспилотна летелица, од укупно пет, колико их је планирано за базирање у ваздухопловној бази Сигонела. Летелица је пребазирала из Калифорније (САД), а лет је трајао 22 часа. До краја 2020. године очекује се пристизање и преостале две беспилотне летелице.

Ове беспилотне летелице се ангажују у оквиру програма НАТО Alliance Ground Surveillance, чије финансирање су изнеле Бугарска, Чешка Република, Данска, Естонија, Немачка, Литванија, Летонија, Луксебмург, Норвешка, Пољска, Румунија, Словачка, Словенија и САД. Истовремено, све чланице НАТО су учествовале у формирању базе, која ће бројати око 550 људи.

Основна намена овог програма јесте дељење обавештајних капацитета између земаља чланица НАТО.

[Dreadnought]

US Ambassador to Greece Geoffrey Pyatt spoke of the mutual interests between the United States and Greece in Alexandroupoulis on Wednesday, speaking alongside Greek Defence Minister Nikos Panayotopoulos as the American Roll-on Roll-off Carrier MV Endurance arrived in the port to unload military vehicles and troops ahead of the NATO Atlantic Resolve 2020 military exercises.

"A stronger and more secure Greece is an America's interest and Secretary [of Defence Mark] Esper discussed with Minister Panayotopoulos just this week. Our work together deepens a very important bilateral relationship and strengthens the NATO alliance, promoting prosperity and security in this strategic region for all of our citizens," the US Ambassador said.

For his part, Panayotopoulos assured listeners that Greece is a reliable ally to the United States, Europe, and NATO, saying ''In turbulent times such as we are living in right now, and amidst a great variety of security challenges and regional tensions, through this project, Greece emerges as the reliable partner an ally in the region for the United States, for Europe, for NATO.''

The ship reportedly transported 3,000 US military service members, with the US Navy's Military Sealift Command stating that the ship was contracted to bring the "US Army's 101st Combat Aviation Brigade to the European theater" on their Twitter page.

Dozens of people gathered in the centre of Alexandroupoli, northern Greece on Thursday, to protest the installation of a NATO base and the presence of US troops in the port city.

The rally comes after an American vessel docked in Alexandroupoli on Tuesday to unload military vehicles and 3,000 US military service members ahead of the NATO Atlantic Resolve 2020 military exercises.

The president of the local Peace Committee - the organisers of the event - said the port "is the port of friendship between people" and that the troops "are not welcome".

[Dreadnought]

Zemlje članice NATO-a izvode vojne vežbe na vipe lokacija od severa Norveške do Crnog Mora.