Vijesti NATO-OTAN

[kumbor]

Нешто ми се чини... осим Амера, појединих јединица Бундесвера и можда још понеких... кад би око њих озбиљно запуцало, све би се то разбежало, бацајући оружје у жбуње. Беж`те ноге, посраћу вас!

[BrankoBananko]

Istorijski dokazano da kada multinacionalna armija dozivi prvi neuspeh, prsti se upiru, krivci se traze i pocinje se raspadati. To se moze videti od antike, Napoleona pa do danas. Jedinstvo armije je snaga, kad podelis armiju na delove, podeljena je i snaga te armije.

[MOTORISTA]

Tramp "ispunio obećanje": Amerikanci prebacuju 12.000 vojnika iz Nemačke, polovina ostaje u Evropi
29.07.2020.

AP navodi da su američki zvaničnici rekli da će SAD vratiti kući oko 6.400 vojnika

Američka vojska predstavila je danas plan o izmeštanju 12.000 vojnika iz Nemačke, u skladu sa naredbom predsednika Donalda Trampa, navodeći da će preseliti svoje sedište iz nemačkog grada Štutgarta u Belgiju. Prethodno su američki zvaničnici rekli da SAD planiraju da danas objave plan o povlačenju oko 12.000 vojnika iz Nemačke, ali su naveli da će skoro polovina njih ostati u Evropi zbog napetih odnosa sa Rusijom, preneo je Rojters.

AP navodi da su američki zvaničnici rekli da će SAD vratiti kući oko 6.400 vojnika, dok će 5.600 biti raspoređeno u drugim zemljama u Evropi. Zvaničnici navode da će neki od planiranih poteza početi da se primenjuju u roku od nekoliko meseci i da će vazduhoplovne i kopnene snage verovatno biti poslate u države, u kojima su već prisutni američki vojnici. Planom je predviđeno da 25.000 vojnika ostane u Nemačkoj.

Tramp je prošlog meseca objavio da planira da smanji broj američkih vojnika u Nemačkoj na 25.000, optuživši tu zemlju da nije uspela da ispuni cilj NATO-a u vezi sa potrošnjim na odbranu i da je iskoristila SAD u trgovinskim pitanjima, podseća Rojters.

Izvor: www.telegraf.rs

[Dreadnought]

Pentagon potvrdio da povlači deo jedinica iz Nemačke


Ministar odbrane SAD Mark Esper obelodanio je planove o povlačenju hiljada američkih vojnika iz Nemačke.

Te jedinice će delom biti prekomandovane u Italiju i Belgiju, čime su okončane nedelje nagađanja o američkoj strategiji povlačenja jedinica iz Evrope.

Esper je u sredu rekao da taj potez za cilj ima da "ojača NATO" i "odvrati Rusiju", da treba da prekomponuje američku vojsku za "novu eru takmičenja velikih sila" i da će koštati milijarde dolara, a njegova realizacija će trajati godinama, preneo je portal EURAKTIV.

Američki predsednik Donald Tramp u junu je najavio da će broj američkih vojnika u Nemačkoj smanjiti na oko 25.000, optuživši Berlin da ne ispunjava svoju obavezu da za odbrambene potrebe i NATO izdvaja najmanje dva odsto BDP i da se ponaša nekorektno prema SAD u trgovinskim odnosima.

Prema podacima Pentagona, u Nemačkoj su u junu bila stacionirana 34.674 pipadnika američkih oružanih snaga, od toga 20.774 pripadnika kopnene vojske i 12.980 pripadnika ratnog vazduhoplovstva.

Većina tih vojnika stacionirana je u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn na jugozapadu Nemačke, ujedno i najvećoj američkoj vojnoj bazi na nekoj stranoj teritoriji.

Prema planovima Pentagona, iz Nemačke treba da bude povučeno ukupno 11.900 pripadnika vojske i vojnog osoblja, što će američki kontingent u toj zemlji svesti na 24.000 "na način koji će osnažiti NATO, pojačati odvraćanje Rusije i ispuniti druge navedene principe", rekao je Esper.

Pentagon je već duže vreme analizirao raspored američkih jedinica širom sveta pre nego što je Trampov tinjajući spor sa Berlinom eskalirao.

"Od tih 11.900 (koji će biti povučeni), 5.600 će biti preraspoređeno u članice NATO, a oko 6.400 će se vratiti u SAD, iako će mnoge od tih, ili sličnih jedinica početi da odlaze u Evropu na rotirajuće misije", rekao je Esper.

Potpredsednik američkog Združenog generalštaba, general Džon Hajten rekao je da će prekomandovanje jedinica dodatno potvrditi američku privrženost saveznicima pošto će "značiti bolju distribuciju snaga u Evropi i intenzivirati upotrebu rotirajućih snaga".

Od 6.400 vojnika koji će se vratiti SAD i povremeno na bazi rotacije odlaziti u Evropu, 4.500 su pripadnici 2. konjičke regimente, oklopne motorizovane borbene grupe čije je trenutno sedište u gradu Filsek na jugoistoku Nemačke. Deo jedinica koje Pentagon povlači biće preusmeren na istok, u crnomorski region, koji NATO smatra ključnim područjem na granici Rusije i kontinentalne Evrope.

Deo američkih vojnika biće prekomadovan i u Italiju kako bi bili bliži jedinicama u crnomorskom regionu. Oko 2.500 pripadnika američkog ratnog vazduhoplovstva, koji su stacionirani u engleskom Mildenholu i koji su se spremali za odlazak u Nemačku, ostaće u Velikoj Britaniji.

Esper je precizirao da je deo plana i da se konsoliduju američke komande izvan Nemačke, u drugim bazama NATO u evropskim zemljama, poput Italije i Belgije.

Prema rečima vrhovnog komandanta NATO u Evropi Toda Voltersa, neke od ključnih komandi koje su trenutno u Nemačkoj biće preseljene u evropsko sedište NATO u Monsu, u Belgiji, uključujući možda i komandu američkih snaga u Evropi (US EUCOM), čije je sedište trenutno u Štutgartu, a dva će američka bataljona biti prekomandovana u Italiju.

I Esper i Volters su potvrdili da bi komanda američke vojske za Afriku (US AFCOM), čije je sedište takođe u Štutgartu, "uskoro mogla da bude preseljena na neku lokaciju koja tek treba da bude utvrđena", ali da to još zahteva "dugačku raspravu".

Prvobitna najava Vašingtona da će povući deo vojnika iz Nemačke izazvala je oštru kritiku zemlja domaćina i u potpunosti zatekla evropske članice NATO.

Pentagon je dugo ćutao o tome kako namerava da sprovede planove administraije predsednika Trampa, koji su do nezapamćen šamar jednom od najbližih trgovinskih partnera i vojnih saveznika SAD.

Premijeri četiri nemačke savezne države u kojima boravi najveći broj američkih vojnika apelovali su na Kongres SAD da blokira Trampove planove, za koje i mnogi sadašnji i bivši američki zvaničnici misle da su pre politički, nego strateški motivisani.

I ministri odbrane pojedinih članica NATO izrazili su zabrinutost zbog povlačenja vojnika, posebno zbog Trampovog učestalog ponavljanja da će dovesti vojnike kući i izvući SAD iz "beskrajnog rata".

Na prve najave povlačenja vojnika iz Nemačke, Varšava je reagovala pozivom da te jedinice budu razmeštene u Poljskoj.

Sadašnji planovi Pentagona, međutim, prema rečima zvaničnika, ne predviđaju trajnu prekomandu američkih jedinica iz Nemačke u Poljsku, ali bi mogli da otvore mogućnosti da dodatni broj američkih vojnika na rotirajućoj bazi bude upućen u Poljsku i u baltički region.

"Jednom kada Varšava završi sporazum o odbrambenoj saradnji i dogovor o raspodeli obaveza, kako se ranije obavezala, mogle bi da se otvore druge mogućnosti, kao što je slanje dodatnih snaga u Poljsku i na Baltik", rekao je Esper.

Konačna odluka o povlačenju vojnika iz Evrope ipak je na američkom Kongresu, gde postoji protivljenje i među demokratama i među republikancima, i gde bi planovi Bele kuće mogli da budu umnogome izmenjeni kroz naredni odbrambeni budžet.

izvor

[Dreadnought]

"Treba izbeći mir u Evropi"


Mark Esper, američki sekretar odbrane, u svom poslednjem obraćanju u Pentagonu ne samo da nije propustio da još jednom udari na Rusiju, već je umalo objavio rat Evropi: „Biću jasan – mislim da je Nemačka najbogatija zemlja u Evropi.

Njene troškove na odbranu je moguće i treba uvećati. Morala bi da dostigne nivo 2 odsto od BDP-a ili čak iznad toga.

Ja sam vrlo javno, a čak i u privatnim razgovorima sa kolegama, naglašavao koliko je važno da u sklopu NATO-a i bilo kojih drugih alijansi delimo breme (troškova), kako bismo svi mogli da zaustavimo Rusiju i izbegnemo mir u Evropi.”

Esper je najverovatnije napravio lapsus, ali mnogi se pitaju da li je ova greška zaista bila slučajna i koji su zapravo novi ciljevi Pentagona.

U ovom govoru sekretar odbrane istakao je da će Amerika smanjiti svoje vojno prisustvo u Nemačkoj time što će iz zemlje izvesti skoro 12 hiljada svojih vojnika. Od njih će 5,6 hiljada biti prebačeno u druge zemlje NATO-a s ciljem da „obuzdaju Rusiju”. Deo vojnika, koji se trenutno nalaze u Nemačkoj, biće preusmeren u Crno more kako bi se omogućila bezbednost na jugoistočnom obodu. Takođe je pomenuo da bi uskoro Amerika mogla da prebaci dodatne vojne snage u Poljsku ili Baltičke zemlje - to jest bliže Ruskoj granici.

Sekretar odbrane SAD objavio je i plan o rekonfiguraciji američkog prisustva u Evropi prema kome će štab američkih snaga biti premešten iz Nemačke u Belgiju.

Konstantin Kosačov, šef komiteta za međunarodne poslove Saveta federacije Rusije smatra da Amerika provocira raskol Evrope: „Počećemo od toga da je ’štab snaga SAD u Evropi‘, ma gde se nalazio, apsolutni anahronizam iz vremena Hladnog rata kada je u uslovima podeljene Evrope zapadnim Evropljanima zaista bilo važno američko vojno pokriće. Ako je to sada ikome potrebno, to su onda sami Amerikanci, koji nastavljaju da provociraju podele u Evropi po principu ’zavadi, pa vladaj‘“.

izvor

[Dreadnought]

Amerikanci odlaze, Nemci ne znaju šta će


Nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer izjavila je da se mora videti kako će nemačka vojska funkcionisati, kada amerianci povuku trupe.

Kramp-Karenbauer je najavila da će posle ovog leta razgovarati sa premijerima nemačkih saveznih država kojih se tiče plan SAD za povlačenje oko 12.000 američkih vojnika iz Nemačke da bi se videlo na koji način nemačka vojska može da pomogne tim delovima zemlje.

"Na početku zasedanja palamenta posle leta, pozvaću premijere tih država na razgovor o tome kako Bundesver može da pruži podršku regionima kojih se to tiče", izjavila je Kramp-Karenbauerova, koja je rekla da je odluka o povlačenju američkih trupa "za žaljenje".

"U vidu imamo nemačke i evropske interese, a istina je da dobar život u Nemačkoj i Evropi sve više zavisi od toga na koji način osiguravamo svoju bezbednost", dodala je Kramp-Karenbauerova, a prenosi Rojters.

Američka vojska juče je objavila planove za povlačenje svojih trupa iz Nemačke, prema kojima će oko polovine tih snaga ipak ostati na tlu Evrope zbog napetosti sa Rusijom.

izvor

[MOTORISTA]

петак, 31.07.2020.
Миленко Пешић

Казна председника САД за Немачку или поклон Русији

Америка повлачи око 12.000 војника из Немачке, а готово половина ипак остаје у Европи

Казна за непослушну Немачку или поклон Кремљу? Неколико дана пошто су Доналд Трамп и Владимир Путин телефоном разговарали о контроли наоружања, Пентагон је објавио планове о повлачењу 12.000 војника из Немачке.

Као што је најавио у јуну, незадовољан тиме колико Немачка издваја за одбрану, Трамп се непуних 100 дана уочи председничких избора упустио у безбедносно ризичан подухват који ће трајати годинама, коштати милијарде долара и покварити односе с Берлином, већ пољуљане нетрпељивошћу између њега и канцеларке Ангеле Меркел.

„Немачка плаћа Русији милијарде долара годишње за енергију, а ми би требало да штитимо Немачку од Русије. О чему је ту реч? Такође, Немачка се понаша као делинквент, плаћа само два одсто (БДП-а) за НАТО. Стога враћамо неке трупе из Немачке”, навео је Трамп пошто је секретар за одбрану Марк Еспер изложио план по којем готово половина војника који напуштају Немачку (5.400) ипак остаје у Европи.

Потез Беле куће наишао је на осуду сенатора из редова демократа, али и републиканаца, који најављују да ће у Конгресу изменама закона покушати да осујете Трампову намеру. Демократски сенатор Крис Марфи поручује да Трамп то ради на своју руку само да би осрамотио Немачку и да је све урађено без плана и озбиљних консултација. Републиканац Мит Ромни био је још критичнији: „Повлачење америчких трупа из Немачке било би поклон Русији, а то је последње што би требало да урадимо. Да не помињем да се тиме угрожава америчка национална безбедност и подрива наш савез НАТО.”

Влада у Берлину је саопштила да је примила знању најављено повлачење америчких војника и најављује да ће се, заједно с покрајинама из којих одлазе војници, усагласити с америчком владом и НАТО-ом. Председник спољнополитичког одбора Бундестага Норберт Ретген за „Политико” каже да ће овај потез САД ослабити НАТО и смањити ефикасност америчке војске против Русије и на Блиском истоку.

Баварски премијер Маркус Зедер такође је критиковао план повлачења америчких војника, поручивши да то оптерећује односе САД и Немачке. „Да сачекамо да видимо да ли ће ова одлука потрајати”, изјавио је Зедер имајући на уму америчке председничке изборе у новембру.

Према плановима Пентагона, од садашњих 36.000 америчких војника у Немачкој ће остати 25.000. Нема сумње да је цео маневар уско повезан с планом за повећање америчких снага у Пољској. Еспер не крије да ће главна јединица која се повлачи из Немачке бити пребачена у Пољску, али тек кад Варшава буде потписала са САД споразум о сарадњи у одбрани. Секретар за одбрану је најавио да ће неки војници бити премештени у регион Црног мора, а да би поједини могли да ротационо буду распоређени у балтичким земљама.

Од 6.400 војника који се враћају у САД, најбројнији су припадници Другог коњичког пука, којих има 4.500. Од трупа које остају у Европи, око 2.000 људи одлази у Белгију, где ће се налазити нови амерички штаб. Борбена ескадрила сели се у Италију, а око 2.500 припадника ваздухопловних снага привремено се враћа у Велику Британију.

Еспер је нагласио да ће овај план повећати способност НАТО-а да одврати Русију од агресије и ојача савезништво САД у Европи. На инсистирање новинара да појасни да ли се овим планом кажњава Немачка, рекао је: „Немачка је најбогатија земља у Европи и самим тим може и треба да плати за своју одбрану више од планираних два одсто”.

Немачка влада планира да у овој години издвоји 1,37 одсто БДП-а на одбрану. На критике из Вашингтона министарка одбране Анегрет Крамп Каренбауер недавно је узвратила контрапитањем: Да ли су само трошкови који се издвајају за одбрану поштена мера доприноса чланица савезу?

Генерални секретар НАТО-а Јенс Солтенберг потврдио је да су се представници америчке администрације консултовали са савезницима приликом одлучивања о повлачењу и распоређивању америчких трупа из Немачке.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Američki vojnici iz Nemačke pakuju rančeve
I. STANOJEVIĆ nedelja, 02. 08. 2020.

BERLIN poručuje da je spreman za povlačenje američkih trupa sa nemačke teritorije, koje je obimnije nego što se očekivalo prema prvobitnim najavama s one strane Atlantika.

Seli se ukupno 12.000, umesto 10.000, od oko 36.000 pripadnika vojske oba pola. Od toga je 6.400 dobilo direktivu da se vrati kući, a 5.600 se upućuje u druge članice NATO, saopštio je Mark Esper, ministar odbrane SAD.
Taj korak će, kaže Esper, podići "stratešku fleksibilnost" američkih vojnih snaga. Odlukom Bele kuće i Pentagona, najviše su pogođene baze u Filzeku, Grafenveru i Vildflekenu u Bavarskoj, kao i avijacija SAD u Špangdalemu. Veći broj vojnika povlači se iz baze u Štutgartu, gde su američki komandni centri za Evropu i Afriku. "Uniforme" zadužene za Stari kontinent sele se u Belgiju, u Mons.

Deo američkih vojnika biće prekomadovan u Italiju da bude bliže jedinicama u crnomorskom regionu, koji NATO smatra ključnim područjem na granici Rusije i kontinentalne Evrope. Istovremeno, oko 2.500 pripadnika američkog ratnog vazduhoplovstva, stacioniranih u engleskom Mildenholu, koji su se spremali za odlazak u Nemačku, ostaće u Velikoj Britaniji. Esper je precizirao da je deo plana da se konsoliduju američke komande izvan Nemačke, u drugim bazama NATO u evropskim zemljama, kao recimo, u Italiji i Belgiji. Od 6.400 vojnika koji će se vratiti SAD i povremeno, po sistemu rotacije, odlaziti u Evropu, 4.500 su pripadnici Druge konjičke regimente, oklopne motorizovane borbene grupe čije je sedište u gradu Filsek na jugoistoku Nemačke.

- Vodimo se činjenicom da će biti potrebno još mnogo "finog planiranja", pa je zgodnije da baza za Evropu bude u ovom belgijskom gradu, gde je i sedište NATO - objasnio je Tod Volters, glavnokomandujući NATO snaga u Evropi.

Dojče vele napominje da je u Monsu već smešten glavni vojni štab Alijanse.

Vlada nemačke kancelarke Angele Merkel nije blagovremeno obaveštena o ovim planovima, a o detaljima koji su sada obelodanjeni, Ministarstvo odbrane u Berlinu nema komentar. Više vladinih sektora, izdalo je zvanično saopštenje kojim potvrđuje da je kabinet Merkelove obavešten o preduzetim koracima.

- Nemačka vlada primila je k znanju najavljeno povlačenje američkih vojnika iz Nemačke i usaglasiće se sa američkom vladom i NATO, zajedno sa pogođenim pokrajinama - navodi se. U saopštenju se precizira da SAD planiraju da trajno smanje broj vojnika u Nemačkoj za 6.400, posle čega bi ih ostalo maksimalno 25.000. Planovi za odlazak mogu još da se promene, navodi se u saopštenju, i ističe da "bi primena odluke mogla kratkočno da usledi".

Nemačka će, realno, ostati bez velikog dela prihoda. Za regione u kojima su baze, to nije mali finansijski udarac, kažu u Berlinu. Najilustrativniji je primer vazduhoplovne baze Ramštajn, koja je, prema procenama, godišnje donosila dve milijarde dolara. Ekspert Hrišćansko-demokratske unije (CDU) za spoljnu politiku, Norbert Rutgen tvrdi da SAD rade protiv sebe, jer "Amerika doprinosi bezbednosti Nemačke, ali SAD koriste Nemačku kao logistički poligon za promociju svog međunarodnog vojnog prisustva".

ISTORIJA

U DOBA Hladnog rata na teritoriji Nemačke bilo je smešteno četvrt miliona američkih vojnika oba pola. Posle pada Berlinskog zida broj je radikalno reduciran, pa ih je 2000. godine bilo 70.000, deceniju kasnije 48.000, a danas 36.000. Ovo Nemačku čini drugim sedištem američke vojske u inostranstvu, odmah posle Japana.

ODLAZI I AFRIČKA KOMANDA

"Afričkoj komandi SAD je rečeno da planira da se seli ", rekao je zapovednik AFRIKOM-a general Stiven Taunsend u novoj izjavi. Američka komanda za Afriku ima sedište u Štutgartu u Nemačkoj od 2008. godine. U izjavi AFRIKOM-a krajem prošle nedelje rečeno je da će "prvo razmotriti opcije drugde u Evropi, ali će takođe razmotriti opcije u SAD", i planiranje će, navedeno je, "verovatno trajati nekoliko meseci". AFRIKOM komanduje sa više desetina baza na ovom kontinentu, a mnogi afrički lideri smatraju ih nepozvanim i neželjenim. Uz "afrikance", iz Nemačke se sele i "specijalci". Komanda za specijalne operacije Evropa, takođe sa sedištem u Štutgartu, preseliće se u Mons u Belgiji.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Tramp povlači vojsku i iz Avganistana
Novosti onlajn utorak, 04. 08. 2020.

AMERIČKI predsednik Donald Tramp izjavio je da će SAD uskoro smanjiti brojnost svog kontingenta u Avganistanu na 4.000 ljudi.

- Mi ćemo u vrlo kratkom roku smanjiti (brojnost kontingenta) na 8.000, a onda i na 4.000. U toku su pregovori - rekao je Tramp u intervjuu portalu „Aksios“. On nije naveo kada će se to tačno desiti.

- Vrlo brzo - obećao je Tramp, odbivši da navede konkretni vremenski okvir. Na pitanje novinara, koliko će biti američkih vojnika u Avganistanu za vreme predsedničkih izbora u novembru, Tramp je rekao da će „verovatno biti od 4-5.000“.

Ranije je šef Pentagona Mark Esper izjavio da će iz Nemačke biti povučeno skoro 12 hiljada američkih vojnika, od kojih će većina (6,4 hiljade) otići kući, a ostatak će biti predislocirani u zemlje NATO-a u Evropi, uključujući Italiju i Belgiju.

Izvor: www.novosti.rs

[dzumba]

Ranije je šef Pentagona Mark Esper izjavio da će iz Nemačke biti povučeno skoro 12 hiljada američkih vojnika, od kojih će većina (6,4 hiljade) otići kući, a ostatak će biti predislocirani u zemlje NATO-a u Evropi, uključujući Italiju i Belgiju.

А у Пољску?

[MOTORISTA]

Zašto Tramp povlači trupe dalje od ruskih granica
Novosti online četvrtak, 06. 08. 2020.

SAD su započele povlačenje trupa iz Nemačke. Ali nisu ih poslali na granicu sa Rusijom, od koje su hteli da „zaštite Evropu“.

Deo trupa je poslat u SAD, a drugi deo se prebacuje u baze u Belgiji i Italiji. Zašto su Trampu potrebni ovi misteriozni manevri, koje njegovi protivnici već nazivaju „šamar u lice prijatelju i savezniku“? Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp nastavlja da svoje evropske partnere uči osnovama geopolitike.

„KAKVE SU TO GLUPOSTI?“

„Nemačka plaća Rusiji milijarde dolara godišnje za energiju, a mi treba da zaštitimo Nemačku od Rusije. Kakve su to gluposti? Takođe, Nemačka je propustila rok za plaćanje poreza od dva odsto za NATO (reč je o povećanju troškova za odbranu na 2 odsto BDP). Stoga, mi povlačimo deo svojih vojnika iz Nemačke“, napisao je Tramp na svom Tviter profilu. Taj deo je 12 hiljada vojnika, skoro trećina trenutnog sastava američkog kontigenta na teritoriji Nemačke, koju su zvanično počeli da povlače. I ovde najzanimljiviji deo nije samo povlačenje, već to kuda šalje te trupe.

U početku su mnogi pretpostavljali da će deo vojnika otići kući (a odatle, možda, u Istočnu Aziju, jer je američki državni sekretar Majk Pompeo već nagovestio ovu opciju), a drugi deo bi o svom trošku prihvatili Poljaci, koji maštaju da uz pomoć Amerikanaca učvrste svoj status vodeće zemlje u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Međutim, Trampova odluka je bila drugačija. Skoro polovina odlazi kući u Sjedinjene Države, a ostatak će biti prebačen u zapadnoevropske zemlje: Italiju i Belgiju. Štab američkih oružanih snaga u Evropi će takođe biti prebačen u belgijski Mons.

Odluka može izgledati čudno iz dva razloga. Prvo, zašto baš Belgija i Italija, a ne Poljska? U redu bi bilo da Italija i Belgija redovno ispunjavaju svoje budžetske obaveze prema NATO od dva odsto, ali ne, oni troše čak manje nego Nemci. Ako Berlin sada šalje na troškove odbrane 1,38 odsto BDP, Italija šalje 1,22 odsto, a Belgija 0,93 odsto BDP.

Drugo, ako NATO i Amerikanci tvrde da je njihov cilj da „obuzdaju rusku agresiju u Evropi“, kako tada trupe smeštene u Belgiji mogu da zaustave ruski tenkovski napad na Varšavu i Berlin? Iz Belgije je pogodno samo bežati kroz francuski Donkerk, Britanci mogu podeliti to iskustvo sa Amerikancima.

PRITISAK SA SVIH STRANA

U stvari, u ovoj odluci nema ničeg čudnog, oba razloga imaju svoja logična objašnjenja. Kao i skoro svaki Trampov postupak.

Tramp ne ostavlja i ne zaboravlja Poljsku, samo što trenutno zemlja nije spremna da prihvati američke vojnike. I poenta nije samo u tome što tamo nema infrastrukture, Vašington i Varšava se nisu skroz dogovorili o uslovima razmeštanja američkih vojnika. Dakle, ako su ranije Poljaci obećavali da će platiti sve troškove, sada je zemlja iscrpljena zbog virusa korona i ne može da nađe dodatne dve milijarde dolara u budžetu za bazu.

Pored toga, postoji pitanje u vezi sa logistikom. Poljaci su spremni da plate određeni iznos za razmeštanje baze blizu granice sa Belorusijom, to jest, odmah pored Sovjetske države, kako bi od toga napravili političku demonstraciju za Moskvu, Belorusiju i Ukrajinu. Vašington, bez obzira na svu svoju rusofobiju, nije spreman za takvu vojnu provokaciju (čija posledica bi bio ozbiljan ruski vojni odgovor) i želi bazu na zapadu Poljske. Takođe, Poljaci nisu spremni da daju američkim vojnicima puni imunitet od krivičnog gonjenja zbog zločine koje Amerikanci počine na poljskoj teritoriji. A SAD ne žele da njihovi vojnici budu zatvoreni u poljskim zatvorima.

Konačno, pored infrastrukture, „potrebne je čvrsta garancija Amerikanaca da će razmestiti trupe“, objasnio je ruski politikolog Dmitrij Oficerov-Beljski. „Trenutno postoji samo rukovanje Trampa i poljskog predsednika Andžeja Dude“. I rok ovog rukovanja bi mogao isteći već u novembru, ako Tramp izgubi na izborima. Okolina Trampovog rivala, demokratskog kandidata Džoa Bajdena, već obećava da će njihov šef preispitati odluku o povlačenju trupa iz Nemačke ako pobedi na izborima.

Štaviše, sami Nemci zaista žele da zadrže američke trupe na svojoj teritoriji. Pruski duh nemačkih političara je potpuno eliminisan, i ako se neko nadao da će odlazak Amerike naterati Berlin da zasuče rukave i zajedno sa Francuzima krene u formiranje evropske vojske, bio je u velikoj zabludi. „Merkel je nedavno tužno izjavila da Evropa treba da se pobrine za sopstvenu bezbednost. U stvari, ovo je sve igra za javnost u iščekivanju pobede Bajdena“, nastavlja Dmitrij Oficerov-Beljski.

SLABI NEMAJU PRAVO GLASA

I u ovom pitanju Bajdena će podržati čak i deo republikanaca, koji ne dele Trampove planove za obuku Nemačke, uzimajući u obzir tako tešku spoljašnju političku konjunkturu.

„Odluka administracije da povuče hiljade američkih vojnika iz Nemačke je strašna greška. Ovo je šamar u lice prijatelju i savezniku u trenutku kada se, naprotiv, moramo zbližiti radi zajedničkog suzbijanja ruske i kineske agresije“, ogorčen je senator Mit Romni. Stoga se u teoriji povlačenje može ukinuti. Na kraju krajeva, Tramp je sada najavio početak ovog procesa. Prema rečima šefa Komiteta za oružane snage SAD Džima Inhofa, za samo povlačenje će biti potrebno „nekoliko meseci za planiranje i godine za realizaciju“.

Što se tiče trenutnog povlačenja, Italija je, najverovatnije, odabrana upravo kao privremena varijanta, tamo je prilično velika vazdušna baza. Naravno, neko može pretpostaviti da SAD i Nato nameravaju da zaštite Evropu od realnih pretnji za bezbednost sa juga, ali to je malo verovatno. Makar samo zbog toga što su ove pretnje (priliv migranata, verskih ekstremista, pretnja prekidom isporuka libijskih ugljovodonika) pod kontrolom Turske, koja je članica NATO.

Ali Belgija je najverovatnije varijanta za stalno. „Amerikanci ne žele potpuno da napuste Zapadnu Evropu. Moraju imati mogućnosti za političku i vojnu kontrolu u njoj. A Poljska i Rumunija u tom smislu neće moći da zamene nemačke baze, jer samo Poljaci i Rumuni nisu dovoljni. Belgija je idealna za održavanje kontrole nad Zapadnom Evropom.

I ne samo zato što se u njoj nalazi sedište NATO. Ona se graniči sa Francuskom i Nemačkom, i na istoj je udaljenosti od Španije i Norveške. To jest, zahvaljujući belgijskoj bazi, Sjedinjene Države će steći kontrolu nad Zapadnom Evropom. Pored toga, Belgija je slaba država koja je rastrgana kontradikcijama između Valonaca i Flamanaca. Tamo je slaba centralna vlast koja će teško tražiti od Amerikanaca da se povuku“, objasnio je za „Vzgljad“ analitičar Vadim Truhačev. Čak i ako Bajden dođe na vlast i zadrži neko prisustvo SAD u Nemačkoj, malo je verovatno da će se odreći belgijske teritorije.

Isticanje na Belgiji još jednom pokazuje svima koji sumnjaju da cilj SAD u Evropi nije zaštita Starog Sveta od starih i novih pretnji, već kontrola ove teritorije. Sprečavanje nastanka bilo kakvog ozbiljnog političkog i, štaviše, vojnog subjektiviteta u Evropskoj uniji, koji će podeliti zapadni svet i SAD ostaviti same suočene sa pretnjama iz Istočne Azije.

Tragedija Evrope je u tome što njeni lideri pomažu Vašingtonu da liši sebe i svoj najvažniji projekat sa civilizacijske tačke gledišta — Evropsku uniju — perspektive za ovaj subjektivitet. Tako postaju Trampovi marljivi učenici u izučavanju osnova geopolitike.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

"Amerika je donela demokratiju u Nemačku - odnosi danas na najnižoj tački"


Američki ministar spoljnih poslova dolazi u Evropu, ali u širokom luku zaobilazi Nemačku, piše Dojče vele.

Istovremeno, njegov nemački kolega putuje u Moskvu.

Transatlantski odnosi su na najnižoj tački, smatra urednik u DW Jens Turau.

Možda će neko zaista da postati sentimentalan, a sledeća kratka priča stvarno zvuči kao da se dešava u vremenu koje je daleko iza nas: Kao relativno mlad reporter bio sam prisutan kada je 1994. godine američki predsednik Bil Klinton stajao ispred Brandenburške kapije dok su ga oduševljeno pozdravljale hiljade građana Berlina: "Sve je moguće, Berlin je slobodan", rekao je tom prilikom Klinton, piše Turau.

Tada se taj američki mentalitet stalne težnje ka napred uklapao u Nemačku i Berlin. Amerika je u znatnoj meri omogućila nemačko jedinstvo. Amerika je donela demokratiju u Nemačku, najpre na Zapad, a onda i u čitavu Nemačku, smatra on.


Pompeo ne dolazi u Berlin, Mas radije putuje u Moskvu

Američki ministar spoljnih poslova Majk Pompeo ovog utorka (11.8.) stiže u Evropu. On dolazi u Poljsku, Austriju, Češku, Sloveniju. Sve velike prijatelje Amerike već je formulisao. Nemačku nije spomenuo nijednom rečju.

Umesto toga, trojica američkih senatora prete „uništavajućim“ sankcijama trajektnoj luci Zasnic na Baltičkom zbog učešća u projektu gasovoda Severni tok 2, kojem se Amerikanci uporno protive. I baš u trenutku kad Pompeo tokom svog velikog putovanja po Evropi Nemačku zaobilazi u širokom luku, nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas putuje u Moskvu. Baš u Moskvu. Reč je o njegovom drugom zaista važnom putovanju van EU u vreme korone. Prethodno je bio samo u Izraelu i Jordanu. O putovanju u Vašington nema ni govora. To je loše, ocenjuje Turau.

U transatlantskim odnosima ništa više ne funkcioniše, ocenjuje on.

To da se s haotičnim i notorno besnim američkim predsednikom Donaldom Trampom ne može složiti poznato je već odavno. Nemačka vlada zato ulaže napor u kontakte na nižim nivoima, koncentriše se na to da bar zadrži veze za vreme posle Trampa. Ali i Nemci su već odavno shvatili da ništa više neće biti isto kao pre. Kao 1994. godine. Ili još pre, kao 1963. godine kada su Džona F. Kenedija u Berlinu slavili kao spasioca.


Izmenjen izgled

Kada su u pitanju aktuelne, konkretne tačke sukoba – tu je reč o nemačkom izdvajanju za obrambeni budžet koji je za Amerikance odavno suviše mali. Reč je o povlačenju Amerikanaca iz Nemačke. Neki kažu da je to akt osvete predsednika Trampa kancelarki Merkel jer on ne oseća da ga ona dovoljno ceni. Reč je i o spomenutom gasovodu iz Rusije ka Nemačkoj. Ali o tome je reč samo na prvi pogled.

U suštini je reč o izmenjenom pogledu Nemaca na Ameriku i Amerikanca na Nemačku. „Zemlja neograničenih mogućnosti“, zemlja koja je nekad bila poznata kao „dobronamerni hegemon“ – se promenila. I svoj pogled pre svega uperila ka samoj sebi. Ili u pravcu Pacifika. A mi Nemci s gađenjem gledamo na policijsko nasilje u SAD, na tamošnje notorne budale s oružjem i hiljade njihovih žrtava, na velike socijalne razlike, na megalomanskog predsednika koji tvituje, na podeljeno društvo.


Sve veće podele u društvima

Bolje bi bilo da mi pogledamo sami sebe. Ono što se upravo događa u Americi, negiranje opasnosti od pandemije, rasizam, zaoštreni frontovi na unutrašnjepolitičkom planu – sve je to loše. Ali i kod nas se društvo sve više deli, populisti i teoretičari zavera su glasni. A ako Amerika izgubi svoju demokratsku srž, onda Nemačka i Evropa ostaju same s onim što se nekada zvalo „zapadna zajednica vrednosti“. To bismo onda verovatno još teže mogli da odbranimo – to da u Evropi svi bez zadrške slede stari američki ideal.

Ipak, ne gubim nadu. Ona postoji – i u Americi i u Nemačkoj. To je ona velika većina koja kao uvek ćuti. Ona koja smatra da je demokratija vrednost sama po sebi i još uvek najbolja od svih društvenih formi. I pored svih problema. I ona smatra da Amerika i Nemačka imaju zajedničke vrednosti i da bi trebalo zajednički da ih zastupaju. Iako to u ovom trenutku uopšte ne izgleda tako.


Nosilac nade

Koliko zajedništvo ponovo može da bude prisutno postalo je jasno kada je, nakon olovnih godina pod Džordžom V. Bušom mladi senator Barak Obama govorio u Berlinu pred 200.000 Nemaca. Svi su bili puni nade jer su osećali da bi taj čovek mogao da postane predsjednik. A to nije bilo tako davno, pre samo 12 godina. Ameriko i Nemačko, ne očajavajte

izvor

[Dreadnought]

"Trajno povlačenje je besmisleno - to bi značilo da SAD više neće da budu svetska sila"


Predsednik SAD Donald Tramp namerava da povuče deo američkih trupa iz Nemačke.

Planom je pogođena i baza Špangdalem kod Trira. Neki stanovnici tog područja su zabrinuti, a drugi se raduju, piše Dojče vele.

U pozadini, otvorena štala: desetine krava u dva reda koncentrisane su na žvakanje. Mihael Bilen stoji ispred i kaže. "Amerikanci će otići sa svojim borbenim avionima – i onda će se vratiti." Toliko je uveren u to što govori kao da da hoće da nam kaže: To je valjda jasno, zar ne?

Mihael Bilen je vlasnik seoskog imanja u živopisnom selu Kašenbah na jugu regiona Ajfel, u saveznoj pokrajini Rajnland-Falz. Američke baza Špangdalem udaljena je nešto manje od 30 kilometara.

Najava američkog predsednika Donalda Trampa da će odatle povući vojnike veoma je iznenadila 800 stanovnika Špangdalema. Borbeni avioni F-16 odavde bi trebalo da budu premešteni u Italiju, kao i polovina od oko 4.000 vojnika.

"Trajno povlačenje tih aviona je strateški besmisleno. To bi značilo da SAD više neće da budu svetska sila", naglašava Mihael Bilen i dodaje da se trenutno ne stiče utisak da je to tako.

Bilen govori o nemačko-američkim odnosima u Ajfelu. Postoji, na primer, Host Nation Council, Veće domaćina Špangdalem, udruženje zaduženo za kontakt s američkim vojnicima u ovoj nemačkoj pokrajini. Bilen, koji je decenijama uključen i u lokalnu politiku CDU-a, zamenik je predsednika tog Veća.

Amerikanci su sada "otvoreniji nego ranije", kaže lokalni poltičar Joahim Strajt.

Pre 20 godina teško da bi objavili bilo šta o kretanju trupa ili građevinskim radovima. Sada pozivaju gradonačelnike i obaveštavaju ih o svojim planovima.


Vojna baza kao ekonomski faktor

Pored međuljudskih odnosa, tu je i ekonomija. Oko 800 nemačkih civilnih službenika radi u američkoj bazi. Osim toga, s Amerikancima je sklopljeno 2.400 ugovora o zakupu, objašnjava Manfred Rodens (CDU), gradonačelnik opštine Špajher, kojoj pripada i mali Špangdalem. „Ako se odsele, gubimo kupovnu moć", objašnjava on.

Povlačenjem osoblja koje se brine o eskadrili F-16 pogođeni bi bili ne samo vlasnici nekretnina, već i lokalne trgovine i industrija. Rodens polaže nade u Kongres u Vašingtonu: „Kongres će odlučiti da li će se planovi predsednika uopšte sprovesti.“ Uostalom, to je i pitanje novca. On smatra da troškovi premeštanja iznose najmanje milijardu američkih dolara.

Penzionisani američki vojnici koji su se trajno nastanili u Ajfelu sličnog su mišljenja. Oni su jedini koji otvoreno mogu da govore o planiranom povlačenju. Pentagon je očigledno zabranio generalima u vojnoj bazi da govore za medije, te zahtevi za intervju DW-a i drugih medija ostaju bez odgovora.


Mnogim Amerikancima se sviđa u Ajfelu

Ričard Lant je jedan od onih koji ne žele da se vrate u rodnu Kaliforniju. On i njegova supruga žive u kući koja je od Špangdalema udaljena oko 15 minuta vožnje automobilom.

Ističe da je poslednjih godina uloženo mnogo novca u modernizaciju vojne baze: pista je produžena i izgrađeni su novi hangari za avione. „Milioni dolara uloženi su i u izgradnju nove bolnice, nove stomatološke klinike, nove škole", govori on.

Ovaj 53-godišnjak ne može da zamisli da se ti objekti više neće koristiti. Ako Vašington zaista trajno povuče eskadrilu F-16, verovatno bi tu došli drugi avioni, tvrdi ovaj veteran.

„Neki kažu da se Tramp odlučio za povlačenje jer ne voli kancelarku Angelu Merkel", govori Lant. Ali, većina američkih vojnika vole da budu stacionarni u Nemačkoj. Kaže da se u vojnoj bazi organizuju razne slobodne aktivnosti: izleti za Brisel ili Pariz, skijanje u Alpima…

I 82-godišnji major u penziji Tomas Van Dajk naglašava da Amerikance vole da budu u Nemačkoj. On je napisao turistički vodič za svoje zemljake, a inače ne želi ode iz Nemačke gde živi sa svojom nemačkom suprugom.


I ranije su odavde odlazili američki vojnici

Joahim Strajt se nada da će Amerikanci ostati. Jer oni u regionu troše oko 100 miliona evra na usluge, iznajmljivanje, restorane i investicije.

„Građevinske firme i druga preduzeća žive s Amerikancima i od njih“, kaže on. Pa čak i ako bi vojnici i njihove porodice otišli: „To smo videli i ranije, devedesetih godina", objašnjava Streit. Region je to preživeo. Naime, 1994. Vašington je zatvorio vojnu bazu u Bitburgu. Tu su se onda naselile regionalne trgovačke i uslužne kompanije. „Na kraju smo imali više posla nego pre s Amerikancima“, tvrdi on.

Takozvani „Bitburški model“ dokazao se i u kriznim vremenima. „Male i srednje kompanije stvaraju i održavaju više radnih mesta od velikih kompanija“, objašnjava Strajt.


Buka i trovanje podzemnih voda

Neki stanovnici Ajfela su srećni zbog najave iz Vašingtona. Jedan od njih je Ginter Šnajder. Godinama se nadao da će se američke trupe povući. Pre 20 godina vlast mu je oduzela zemljišta, kako bi mogla da se proširi vojna baza. Njegova porodica tu živi već 400 godina, kaže ovaj poljoprivrednik i tvrdi da neće dozvoliti da ga odavde proteraju.

Ali, njegova farma nalazi na oko 600 metara od piste u Špangdalemu, a buka borbenih aviona narušila mu je zdravlje. Uz to, dolazi do trovanja podzemnih voda, potoka i jezera u blizini vojne baze. Za to je između ostalog, odgovorna i pena za gašenje požara koja sadrži takozvane perfluorisane tenside (PFT). Postoje istraživanja koja pokazuju da ova hemikalija može biti kancerogena. Amerikanci su godinama vežbali gašenje aviona koje zahvati požar. Nemačke vlasti su to ignorisale i nisu učinile ništa.

Ukoliko američke trupe ipak ostanu u Špangdalemu, Ginter Šnajder i mnogi njegovi susedi – ne bi bili srećni zbog toga.

izvor

[Dreadnought]

'Saber Junction' multi-national training exercises take place yearly in several locations across Europe. In 2020, drills will see more than 4,000 soldiers from Albania, Georgia, Latvia, Lithuania, Moldova, North Macedonia, Romania, Ukraine and the United States.

[MOTORISTA]

Pompeo u Varšavi potpisao sporazum sa Poljacima
Tanjug subota, 15. 08. 2020.

PREDSTAVNICI SAD i Poljske potpisali su u Varšavi sporazum o vojnoj saradnji na osnovu koga će biti moguće povećati vojni kontingent američke vojske u toj istočnoevropskoj zemlji.

Dokument su potpisali američki državni sekretar Majk Pompeo i ministar odbrane Poljske Marijuš Blaščak. Mediji ocenjuju da ovaj sporazum predstavlja nastavak sprovođenja deklaracije predsednika Poljske i SAD Andžeja Dude i Donalda Trampa o jačanju prisustva američkih snaga u Poljskoj, koji su njih dvojica potpisali još prošle godine u Vašingtonu. Između ostalog, ovaj dokument podrazumeva povećanje broja kopnenih snaga za 1.000 vojnika, kao i premeštanje petog korpusa kopnene vojske SAD u tu zemlju. Inače, trenutno se u Poljskoj nalazi oko 5.000 američkih vojnika.

Predsednik Poljske Andžej Duda izjavio je da je potpisivanjem ovog sporazuma ne samo povećan broj američkih snaga u njegovoj zemlji, već je pojačana garancija da će u slučaju opasnosti „naša vojska stajati rame uz rame sa američkom“. Prema njegovim rečima, vojna saradnja Poljske i SAD označava „veću vojnu bezbednost za celu istočnu Evropu, ali i za zemlje Baltika i Ukrajinu".

Izvor: www.novosti.rs