Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

Dio članica bijesan zbog odluke NATO-a: 'To je sprdačina'
30. STUDENOGA 2020.

Predloženi rast od oko 2,2 posto bio bi najveći u četiri godine i dolazi u vrijeme kada vojni savez želi zaključiti svoj proračun za 2021. a europska gospodarstva su suočena s najvećim padom od Drugog svjetskog rata.

NATO je zatražio od članica više novca za rasta plaća svojih djelatnika, što su neke saveznice odbile jer smatraju da je taj zahtjev neprimjeren s obzirom na gospodarske posljedice covida-19, rekla su u ponedjeljak tri europska diplomata. Predloženi rast od oko 2,2 posto bio bi najveći u četiri godine i dolazi u vrijeme kada vojni savez želi zaključiti svoj proračun za 2021. a europska gospodarstva su suočena s najvećim padom od Drugog svjetskog rata.

Taj je potez izazvao dodatne napetosti u NATO-u nakon optužbi američkog predsjednika Donalda Trumpa da europske saveznice uzimaju američku zaštitu zdravo za gotovo te narušavanja imidža saveza izjavom francuskog predsjednika Emmanuela Macrona koji je prošle godine rekao da se organizacija nalazi u stanju "moždane smrti".

"Došlo je do gospodarske krize uslijed pandemije a oni traže novac za instituciju u kojoj najniža plaća iznosi 4000 eura. To je sprdačina", rekao je europski diplomat upoznat s tim pitanjem. "Tražiti od država da povećaju uplate u vrijeme covida-19 je neodgovorno."

Oko tisuću civila je u međunarodnom osoblju NATO-a, koje se sastoji isključivo od građana zemalja članica. Oni pružaju savjete, smjernice i administrativnu potporu nacionalnim izaslanstvima u sjedištu NATO-a.

NATO je odbio detaljno komentirati to pitanje.

"Plaće u NATO-u podliježu godišnjoj prilagodbi na temelju metodologije koju su dogovorile sve članice. Prilagodbe odražavaju usklađivanje plaća civila... To se radi u koordinaciji s drugim međunarodnim organizacijama poput OECD-a, Vijeća Europe i Europske svemirske agencije", rekao je dužnosnik NATO-a u odgovoru na pitanja agencije Reuters.

Izvor: www.vecernji.hr

[MOTORISTA]

"NATO će morati da donese teške odluke 2021. godine"
IZVOR: BETA PONEDELJAK, 30.11.2020.

Brisel -- Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da je novoizabranom američkom predsedniku Džozefu Bajdenu predložio da dođe na samit Alijanse u Briselu.

"Pozvao sam Bajdena da prisustvuje samitu NATO-a početkom naredne godine kako bismo razgovarali o važnim temama i doneli odluke među kojima je ostanak ili povlačenje snaga Alijanse u Avganistanu", rekao je Stoltenberg novinarima i dodao da još treba da bude utvrđen datum samita. Odlazeći predsednik SAD Donald Tramp odlučio je da smanji američki kontingent u okviru misije NATO-a u Avganistanu. Trenutno ima 11.000 vojnika Alijanse, od kojih polovina nisu Amerikanci.

"Misija će se nastaviti uprkos povlačenju američkih snaga i smanjenju američkog prisustva u Avganistanu. Teške odluke će morati da budu donete 2021. godine ukoliko talibani ne budu poštovali svoje obaveze", rekao je Stoltenberg. Prema njegovim rečima, Bajden je "veliki pristalica NATO-a koji dobro poznaje tu organizaciju". "To je dobra stvar za nas", rekao je Stoltenberg aludirajući na teškoće sa kojima se suočavao NATO tokom Trampove administracije.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Objavljen izveštaj NATO 2030 - Rusija nam je glavni protivnik, ali...
Tanjug 30. 11. 2020.

NATO mora više da razmišlja o tome kako da se izbori sa Kinom i njenim vojnim usponom, iako će Rusija ostati glavni protivnik tokom ove decenije, navodi se u izveštaju o reformi Alijanse koji će sutra biti objavljen.

Izveštaj "NATO 2030", koji je pripremila grupa takozvanih "mudrih osoba", sadrži 138 predloga i dolazi usred rastućih sumnji u svrhu i značaj saveza, za koji je francuski predsednik Emanuel Makron prošle godine rekao da je doživeo "moždanu smrt", prenosi Rojters.

- Kina više nije benigni trgovinski partner kojem se Zapad nadao. Rastuća je snaga našeg veka i NATO se mora prilagoditi - rekao je jedan NATO diplomata koji je video izveštaj, ukazujući na kineske aktivnosti na Arktiku i Africi i na velika ulaganja u evropsku infrastrukturu.

Deo NATO odgovora trebalo bi da bude održavanje tehnološke prednosti nad Kinom, zaštita računarskih mreža i infrastrukture, rekao je diplomata, pozivajući se na izveštaj, iako neće biti usvojene sve preporuke. Savez od 30 članova mogao bi takođe da uspostavi bliže veze sa zemljama koje nisu članice NATO-a, poput Australije, i više da se usredsrede na odvraćanje u svemiru, gde Kina razvija sredstva, navodi se u izveštaju. U izjavi uoči objavljivanja izveštaja, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da uspon Kine predstavlja "važne izazove za našu bezbednost".

- Kina masovno ulaže u novo oružje. Približava nam se, od Arktika do Afrike. Kina ne deli naše vrednosti...i pokušava da zaplaši druge zemlje - rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare, pozivajući saveznike da se okupe po tom pitanju.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Ostanak u Avganistanu
Novosti online 02.12.2020.

- NATO ne sme da ugrozi mirovne pregovore o Avganistanu prevremenim povlačenjem trupa iz ratom zahvaćene zemlje - izjavio je juče nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas, uoči virtuelnog sastanka sa svojim NATO kolegama. Prema Masovim rečima, da bi se zaštitilo ono što je dosad postignuto, ne smeju se preduzimati bilo kakve "ishitrene akcije".

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Nemački ministar: Jaka Evropa potrebna NATO-u zbog uloge Rusije u Ukrajini i Gruziji


Zemlje-članice NATO jedinstvene su u stavu da Evropa mora da nastavi da jača svoju ulogu u Alijansi s obzirom na ulogu koju Rusija igra u Ukrajini i Gruziji, kaže šef nemačke diplomatije Hajko Mas.

„Iskoristili smo poslednjih nekoliko godina da jačamo odgovornost Evrope, uključujući susedne regione. Danas smo bili jedinstveni u stavu da mi kao Evropejci moramo dosledno da nastavimo da idemo tim putem, da gradimo jaku i suverenu Evropu u NATO“, rekao je Mas posle sastanka ministara spoljnih poslova članica Alijanse.

To je neophodno imajući u vidu mnogobrojne krize u susednim regionima i ulogu koju Rusija, na primer, igra u Ukrajini i u Gruziji, rekao je nemački ministar.

U strateškom dokumentu „NATO 2030“ eksperti su naveli da se Ukrajina i Gruzija, zemlje koje streme članstvu u Alijansu, „nalaze pod stalnim unutrašnjim i spoljnim pritiskom od strane Rusije“.

Ministri su na današnjem sastanku i usaglasili korake u cilju daljeg jačanja dijaloga sa ta dva svoja partnera.

„Gruzija i Ukrajina su važni partneri NATO, one daju značajan doprinos našim misijama, i danas smo ponovo potvrdili našu podršku teritorijalnoj celovitosti Gruzije i Ukrajine.

Razmotrili smo programe reformi koje sprovode i aktiviraćemo praktičnu podršku“, rekao je šef NATO Jens Stoltenberg.

izvor

[MOTORISTA]

Sukob na NATO sastanku; "Kupili ste oružani sistem od Rusije"
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 3.12.2020.

Američki državni sekretar Majk Pompeo iskoristio je poslednji ovonedeljni sastanak članica NATO da oštro kritikuje Tursku.

Pompeo je naveo da to što je kupila ruski oružani sistem predstavlja "poklon" Moskvi. To je potvdilo čak pet neimenovanih diplomata i zvaničnika, navodeći da je Pompeo na video-konferenciji ministara spoljnih poslova u utorak, koja nije bila otvorena za javnost, rekao da Turska podriva bezbednost NATO i stvara nestabilnost u istočnom Mediteranu u sporu sa Grčkom i Kiprom oko rezervi gasa.

Pompeo, koji napušta funkciju državnog sekretara u januaru 2021. godine, rekao je šefu turske diplomatije Mevlutu Čavušogluu da je Turska pogrešila u tome što je poslala sirijske plaćenike u Libiju, kao i u sukob oko Nagorno-Karabaha. To je izazvalo i oštre kritike saveznika upućene Turskoj tokom sastanka, pre svega Francuske, Grčke i Luksemburga, kao i protivoptužbe Čavušoglua, navode diplomate. Ton u kojem je protekao sastanak opisan je kao "umeren", ali s više sukoba nego što je uobičajeno kada je u pitanju NATO, navodi Rojters. Neimenovani američki zvaničnik rekao je da je to bila "iskrena diskusija iza zatvorenih vrata", ali je odbio da govori o detaljima.

"SAD su pozvale Tursku u više navrata da reši pitanje S-400 (ruskog sistema naoružanja), da prekine da koristi sirijske borce u stranim konfliktima i da zaustavi provokativne akcije u istočnom Mediteranu", naveo je taj zvaničnik.

Čavušoglu je danas izjavio da ne može da komentariše sastanak koji je bio poverljiv.

"Morali smo da kupimo (sistem naoružanja) od Rusije jer nismo mogli od naših saveznika", poručio je Čavušoglu dodajući da je na sastanku ukazao na razlike između dve zemlje i otvorena pitanja. Neimenovani izvori iz Turske, koji su upoznati sa sastankom, rekli su da je Pompeo izneo "nepravedne optužbe" i da nije postojao "ujedinjeni front" protiv Turske. Kako su naveli, Turska je otvorena za pregovore sa Grčkom u istočnom Mediteranu, bez preduslova.

Lideri EU će, inače, 10. decembra razmotriti uvođenje sankcija Turskoj zbog spora oko gasa u Sredozemnom moru.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Pentagon svrstao Rusiju, Kinu i teroriste u pretnje Americi


Kina, Rusija i teroristi su izazovi koje Amerika mora da uzme u obzir, smatra predsedavajući Zajedničkog komiteta načelnika štabova američkih oružanih snaga Mark Mili.

„Rusija, Severna Koreja, Iran i teroristi – mnogo toga se događa i događaće se“, rekao je Mili tokom virtuelnog foruma o odbrani.

S tim u vezi, on je naglasio da značajnu pretnju predstavlja Kina i da je ta zemlja izazov sa kojim se suočavaju SAD. Prema njegovim rečima, u skladu sa dokumentima, Kina će u narednim decenijama pokušati da izjednači potencijale svoje vojske sa američkom.

Mili je dodao da Peking namerava da stvori snažnu vojsku sa kojom može da deluje u svemir, sajber-prostoru i na kopnu.

„Ne samo da planira da se izjednači sa SAD, nego i da dominira u oružanom sukobu do sredine veka“, rekao je on.

Istovremeno, on je istakao da Vašington mora da spreči rat između SAD i Kine ulaganjem u vojsku.

„Ne kažem da ćemo ući u rat sa Kinom. Govorim da moramo da sprečimo rat sa njom. Moraćemo da uložimo u sposobnost naših snaga da to spreče“, rekao je Mili tokom foruma.

Izjave o „ruskoj pretnji“ se periodično čuju iz usta zapadnih političara, najviše iz baltičkih republika i Poljske. Međutim, Moskva je više puta saopštavala da nikad neće napasti ni na jednu državu-članicu NATO-a.


izvor

[MOTORISTA]

петак, 04.12.2020.
Миленко Пешић

И Кина на НАТО радару

У извештају о препорукама за унутрашњу реформу Северноатлантског пакта као потенцијална претња нашла се и највећа економска сила на свету

За Северноатлантску алијансу није више само све „агресивнија Русија” константна претња. На НАТО радару уочени су нови глобални изазови који могу да угрозе безбедност Европе и Сједињених Америчких Држава: климатске промене, будуће пандемије, тероризам, али и Кина. Првог дана видео-конференције министара спољних послова држава чланица НАТО-а представљен је извештај на 67 страна о препорукама за унутрашњу реформу војног савеза у којем се као потенцијална претња нашла и највећа економска сила на свету. Будући да је уз Русију означен као нарастајући безбедносни изазов Пекинг је у првој реакцији поручио да је спреман да настави дијалог са НАТО-ом, наглашавајући да се залаже са глобални мир, али да не пристаје на застрашивање.

„Дугорочно гледано, све је већа вероватноћа да ће Кина глобално пројектовати војну моћ, потенцијално укључујући и евроатлантско подручје. Ако Кина прети савезницима НАТО-а мора бити у стању да покаже своју способност да буде ефикасан актер у пружању заштите”, наводи се у извештају десет независних експерата које је ангажовао генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг. Циљ ове анализе о којој ће се одлучивати идуће године на самиту лидера чланица Северноатлантског пакта  јесте унапређење „Стратешког документа” НАТО-а из 2010. године у којем се Русија још третира као партнер. Иако Русија остаје највећа безбедносна претња НАТО извештај сугерише да западна војна коалиција, ипак, остане отворена за разговоре о мирном суживоту са Москвом.

Више пута поновљена обећања Пекинга да ће се уздићи у мирнодопску глобалну силу која не прети никоме, аутори извештаја нису озбиљно схватили и предлажу НАТО-у да у наредних 10 година „повећа способност предвиђања  и реаговања на кинеске активности које подривају безбедност савезника”. Стратези војног пакта, који се до припајања Крима Русији 2014. године доживљавао као реликт хладноратовске прошлости, не крију да их све више брине брзина којом  Кина јача свој војни потенцијал. Не искључујући могућност да Пекинг употреби  силу против својих суседа заговара се партнерство са Индијом и осталим кинеским војним супарницима у Јужној Азији пре свега са Аустралијом и Новим Зеландом.

Обраћајући се шефовима дипломатије у уторак Јенс Столтенберг је говорећи о Кини, ипак, бирао речи за разлику од Русије за коју је рекао да НАТО мора да је обузда.

„Кина није наш противник. Њен успон представља важну прилику за наше економије и трговину. Зато морамо да се ангажујемо са Пекингом у питањима као што су контрола наоружања и климатске промене. Али постоје и важни изазови за нашу безбедност”, рекао је генерални секретар НАТО-а, објашњавајући да се ти изазови односе на велико улагање Кине у одбрану и глобални утицај што је постигла стратешким улагањем у инфраструктуру широм света у оквиру своје иницијативе „Појас и пут”.

Алијанса не крије  да би волела да у будућим преговорима о контроли нуклеарног оружја који ће се водити између САД и Русије угура и Кину како би на простору Азије умањила трку у наоружању. Иако Кина не представља непосредну војну претњу евроатлантском подручју у размерама Русије, по оцени НАТО стручњака Пекинг шири свој војни домет на Атлантик, Медитеран и Арктик. У извештају се закључује да ће током наредне деценије Кина вероватно покушати да оспори способност НАТО-а на изградњи колективне отпорности у заштити важне инфраструктуре као што је 5Г мрежа, осетљивих сектора економије, укључујући и ланце снабдевања.

Портпаролка Министарства спољних послова Кине Хуа Чанјинг је поводом навода у НАТО извештају  поручила да се Пекинг залаже за глобални мир и безбедност, а не за застрашивање или принуду. Она је поручила да је Кина жртва „присилне дипломатије” подсећајући да за војску по глави становника издваја много мање од других држава.

„Заједничке вредности читавог човечанства за које се Кина залаже и којих се придржава су мир, развој, правичност, правда, демократија и слобода. Не знам да ли ових шест речи препознају и чланице НАТО-а. Да ли је то вредност око које заједнички треба да се окупимо”,  изјавила је кинеска портпаролка.

Ивана Караскова,  из организације Кинески посматрачи из централне и источне Европе, са седиштем у Чешкој каже да САД последњих година  тражи да  Кина буде више на дневном реду НАТО-а, али да су се поједине чланице томе противиле осим када је у питању проблем сајбер безбедности и ситуација у Јужно кинеском мору.

„Укључивање Кине у НАТО извештај показује значајну промену у овом схватању, мада је далеко од тога да се Пекинг проглашава противником”, истиче Караскова за Ал џазиру.

За Матјеа Дачатела, директора Азијског програма париског Института Монтањ, то што је Кина увршћена у извештај алијансе, ипак, не значи да ће НАТО бродови сутра патролирати Тајванским мореузом.

„Мислим да ће већи део активности НАТО чланица бити усмерен на размени обавештајних података о кинеским активностима и модернизацији војске. То што се Кина третира као безбедносни изазов значи да ће Северноатлантски пакт  усмерити своје ресурсе како би могао да одговори на војне активности Кине у свемиру и сајбер простору”, каже Дачател.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Život NATO-a posle njegove moždane smrti

Kakva se upozorenja i preporuke o budućnosti NATO-a nalaze u tek objavljenom izveštaju ekspertske grupe generalnog sekretara alijanse Jensa Stoltenberga? Zbog čega je predstavljanje izveštaja pod naslovom „Ujedinjeni za novo doba“ proteklo u svađi lidera alijanse, i kako oni nameravaju da se suprotstave Rusiji i Kini, koje označavaju kao svoje glavne protivnike? Kako NATO planeri vide Zapadni Balkan do 2030, i zašto poseban akcenat stavljaju na Bosnu i Hercegovinu?

[dzumba]

Па НАТО, као и свака бирократија, мора да ствара непријатеље и тако оправда своје постојање...Проблем је изгледа у томе што им се број "архи" непријатеља повећава. Не би ме изненадило да им у наредних 10 година непријатељ постане и Индија, без обзира што ће (барем како пише у тексту) са њима покушати да граде савез против Кине.

[MOTORISTA]

I na kraju kreće paranoja da su svi oko njih neprijatelji, a čak i da su neki unutar same organizacije izdajnici.

[dzumba]

НАТО-у је и даље остала као главна крилатица: "ко није са нама тај је против нас"... Заправо, тако се из седишта НАТО (САД) гледа на све друге изван НАТО.

[Dreadnought]

Amerika ulaže 100 miliona dolara u vojnu bazu u Poljskoj


Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država planira da izdvoji do 100 miliona dolara za izgradnju „zone za skladištenje municije“ u vazduhoplovnoj bazi Povidz u Poljskoj, navodi se u dokumentu koji je objavio Inženjerski korpus Kopnenih snaga SAD u Evropi, u koji je RT imao uvid.

„Projekat izgradnje zone za skladištenje municije u vazduhoplovnoj bazi Povidz uključuje izgradnju 54 skladišta municije sa zemljanim zaštitnim slojem, kao i izgradnju pomoćnih prostorija, operativnih terena, ograda, polaganje železničkih pruga, asfaltiranje, inženjerske komunikacije i ugradnju pomoćne opreme“, navodi se u preliminarnoj dokumentaciji.

U inicijativi će moći da učestvuju samo „kvalifikovane kompanije“ registrovane u zemljama NATO-a.

Prijavljivanje za finansiranje biće moguće od 18. decembra kada je planirano da se objavi konkurs, sledi iz teksta.

Prošle godine generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je da će države vojnog bloka uložiti 260 miliona dolara u izgradnju vojnih objekata za Oružane snage Sjedinjenih Američkih Država u Poljskoj.


izvor

[Dreadnought]

NATO protiv Sporazuma o zabrani nuklearnog oružja


Zemlje-članice NATO-a su protiv Sporazuma o zabrani nuklearnog oružja, jer on protivreči postojećoj arhitekturi razoružavanja, navodi se u saopštenju Alijanse, objavljenom u Briselu.

„Potvrđujemo našu posvećenost očuvanju i jačanju kontrole naoružanja, razoružavanju i neširenju nuklearnog oružja. Kako se Sporazum o zabrani nuklearnog oružja bliži stupanju na snagu, kolektivno podsećamo da smo protiv tog sporazuma, jer ne odražava sve komplikovaniju međunarodnu situaciju u oblasti bezbednosti i protivreči postojećoj arhitekturi neširenja i razoružavanja“, navodi se u saopštenju.

Takođe se ističe da Sporazum o neširenju nuklearnog oružja ostaje jedini pouzdan put u pravcu nuklearnog razoružavanja.

Krajem oktobra Međunarodna kampanja za uklanjanje nuklearnog oružja saopštila je da je 50 zemalja ratifikovalo Sporazum o zabrani nuklearnog oružja i da će stupiti na snagu 22. januara 2021. godine. Rusija, kao i druge zemlje „nuklearnog kluba“, odnosno zemlje koje poseduju nuklearno oružje, nisu potpisale sporazum.

Ranije je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova saopštila da Rusija ne namerava da potpiše ili ratifikuje Sporazum o zabrani nuklearnog oružja.

izvor

[Dreadnought]

Stoltenberg objasnio kakav pristup NATO treba da ima prema Rusiji


NATO se zalaže za kombinovani pristup u međusobnim odnosima s Rusijom, koji uključuje dijalog i brigu o bezbednosti i odbrani saveznika, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za štampu sa premijerom Crne Gore Zdravkom Krivokapićem.

„Verujemo u dijalog s Rusijom, ali smo takođe zabrinuti obuzdavanjem i odbranom. Smatramo da je razumna kombinacija garancija bezbednosti saveznika i u isto vreme sposobnost da vodimo dijalog s Rusijom u cilju traženja boljeg odnosa s tom zemljom“, rekao je on.

S tim u vezi, Stoltenberg je naglasio da „Rusija mora da poštuje međunarodno zakonodavstvo, uključujući i teritorijalni integritet i suverenitet svih država“.

Američke sankcije Turskoj zbog S-400
On se osvrnuo i na američke sankcije koje su u ponedeljak uvedene Turskoj zbog nabavki ruskih sistema S-400, rekavši da žali zbog toga što su NATO saveznici „prinuđeni da međusobno uvode sankcije“.

„Žalim što smo u situaciji kada zemlje NATO-a moraju da nameću jedni drugima sankcije“, rekao je Stoltenberg, odgovarajući na pitanje koji je njegov stav o sankcijama SAD protiv Turske zbog kupovine S-400.

Dodao je da je i ranije izražavao zabrinutost u vezi odluke Turske da kupi ruske sisteme.

„To je nacionalna odluka, ali ti sistemi ne mogu da budu integrisani u NATO sisteme“, rekao je.

Podsetimo, SAD su uvele sankcije Sekretarijatu odbrambene industrije Turske i njegovom direktoru Ismailu Demiru, kao i trojici fizičkih lica zbog nabavki ruskih protivvazdušnih raketnih sistema S-400. Sankcije uključuju zabranu dobijanja dozvole za izvoz u SAD, kao i zamrzavanje imovine i vizne restrikcije za direktora Demira i još troje zaposlenih.

Istovremeno, Stejt department je saopštio da sankcije protiv Turske zbog kupovine ruskih sistema S-400 zapravo nisu usmerene protiv Ankare, već protiv Moskve.

izvor