Kako je došlo do toga da je Kina, a ne Rusija postala glavna tema samita NATOMilijana Milikšić 15.06.2021.
Šef NATO pakta Jens Stoltenberg izjavio je da Zapadna alijansa mora da odgovori na ekonomski, politički i vojni uspon Kine, i da će konačno saopštenje sa samita zacementirati novu strategiju prema Pekingu.Iako je Stoltenberg rekao da će glavna tema samita biti Rusija i predstojeći sastanak predsednika SAD i Rusije Džoa Bajdena i Vladimira Putina u sredu u Ženevi, veliku pažnju privukla je izjava američkog nacionalnog bezbednosnog savetnika Džejka Salivena, koji je najavio da će se nakon samita u Briselu Kina
"naći u saopštenju na robusniji način nego ikad do sada". On je ukazao da je NATO imao ulogu u razvoju
“zajedničkih vojnih sposobnosti” kako bi odgovorio Kini
"i u nuklearnoj sferi".
Lideri su Kinu označili kao bezbednosni rizik. Stoltenberg je rekao da je samit u ponedeljak
"ključni trenutak" za moćnu političku i vojnu alijansu, koja se sastoji od 30 evropskih i severnoameričkih zemalja. Ovo je tek drugi put da su se NATO lideri fokusirali na Kinu. Prvi put je to bilo u decembru 2019, na insistiranje administracije Donalda Trampa, ali smatra se da Bajden želi da sad izrazi oštriji stav od tadašnjih govora o
"izazovima".
Kina umesto RusijeNATO je osnovan nakon Drugog svetskog rata kao odgovor na ekspanziju Sovjetskog saveza, a sada se priprema na velike promene.
- Ono što ćemo videti je obavezivanje lidera novom procesu Strateškog koncepta koji će rezultirati puštanjem novog Strateškog koncepta na NATO samitu sledeće godine, 2022. godine. Poslednji Strateški koncept urađen je 2010. i, između ostalog, odnosi se prema Rusiji kao prema "konstruktivnom partneru" i uopšte ne pominje Kinu. Stoga je vreme za ažuriranje tog Strateškog koncepta za NATO – rekao je Saliven, dodajući da će se Bajden konsultovati sa saveznicima na samitu oko toga.
NATO je poslednjih godina bio u problemima, dok su lideri članica alijanse diskutovali o njenoj svrsi i finansiranju. Tenzije su porasle tokom predsedništva Donalda Trampa, koji se žalio na finansijske doprinose članica paktu i doveo u pitanje američku obavezu odbrani evropskih partnera. Za razliku od njega, Džo Bajden, kojem je ovo prvi NATO sastanak otkako je u kancelariji, požurio je da potvrdi američku podršku 72-godišnjoj alijansi.
- Želim da razjasnim ovo: NATO je od ključne važnosti za američke interese – poručio je Bajden u ponedeljak, ukazujući na
"svetu obavezu" Člana 5 osnivačkog ugovora u kojem su se članice obavezale da će braniti jedna drugu od napada. Ovo je potvrdilo Salivenove navode da će razgovori u NATO biti fokusirani na kolektivnu bezbednost, uključujući suprotstavljanje Kini i njenom brzom vojnom usponu.
- Ne ulazimo u novi Hladni rat i Kina nije naš protivnik niti neprijatelj. Ali moramo da se zajedno, kao alijansa, okrenemo ka izazovima koje uspon Kine predstavlja po našu bezbednost – rekao je Stoltenberg.
BBC ukazuje da je Kina jedna od vodećih svetskih ekonomija i vojnih sila, čija vladajuća Komunistička partija čvrsto drži politiku, svakodnevni život i većinu društva u svojoj šaci.
Zašto je NATO zabrinut?NATO je sve zabrinutiji zbog rastućih vojnih sposobnosti Kine, koju vidi kao pretnju bezbednosti i demokratskim vrednostima svojih članica. Poslednjih godina alijansa motri i na kineske aktivnosti u Africi. Kineski predsednik Si Đinping je pre tri godine izjavio da njihov novac u Africi nije namenjen za
"beskorisne projekte". Zapad se plaši da Kina želi da uspostavi vojne baze na kontinentu, gde drži zajedničke vojne vežbe s Rusijom.
- Kina nam se približava. Vidimo ih u sajber prostoru, vidimo Kinu u Africi, ali takođe vidimo kako Kina uveliko ulaže u našu ključnu infrastrukturu - rekao je generalni sekretar pakta uoči samita. Ovakvi navodi i sam fokus samita govore da je Kina prva briga NATO pakta a posebno SAD i Bajdena.
- Ovde nije reč o tome da "NATO ide u Kinu". Ovde je reč o tome da "Kina dolazi u Evropu i da moramo nešto da uradimo oko toga" – istakla je Klaudija Mejdžor, analitičarka Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.
“Fajnenšel tajms” piše da su zajedničke vojne vežbe s Rusijom 2015. prvi put dovele kinesku mornaricu u Mediteran i srce Evrope. Od tada je Kina izgradila najveću pomorsku flotu u svetu i investira u ključnu evropsku infrastrukturu, uključujući luke i telekomunikacione mreže, u okviru svoje inicijative "Pojas i put". Članice NATO su podeljene oko toga kako se postaviti prema Kini. Njene zajedničke vojne vežbe s Rusijom podigle su noge obrve u paktu, a Centar za Novu američku bezbednost je u izveštaju iz januara upozorio da "tamo gde su ruski i kineski interesi usklađeni, Moskva i Peking mogu eventualno da koordinišu svoje zajedničke sposobnosti da izazovu američku spoljnu politiku".
Druga stvar koja brine NATO je Afrika, koju Kina može da iskoristi da proširi svoje vojno prisustvo u Atlantiku kao deo svog dugoročnog cilja da zaista postane globalna oružana sila. Iako nema dokaza da Peking pokušava da uspostavi svojevrsnu zapadnoafričku bazu, Kina već ima jednu stanicu u Džibutiju kao i međunarodnu antipiratsku misiju u Adenskom zalivu. Ne treba zaboraviti ni umešanost kineskih kompanija u ključnu evropsku infrastrukturu preko svoje tehnološke kompanije "Huavej".
Kineski “Kosko” ima vladajući udeo akcija u grčkoj najvećoj luki Pireus i priča se da pregovora o investiciji u terminal luke Hamburg. A takve ekonomske veze komplikuju napore NATO da stvori ujedinjen pristup Kini.
Nuklearna pretnjaNemali razlog za brigu je i nuklearno oružje.
Saliven je odgovarajući na pitanje koju bi ulogu NATO trebalo da zauzme kako bi se suprotstavio Kini, rekao da postoje tri stvari na koje bi on stavio fokus. Jedna je uloga NATO u deljenju informacija o prirodi bezbednosnog izazova koji Kina predstavlja, drugi napredak Kine u razvoju sofisticiranih borbenih sposobnosti i metoda –
"uključujući nuklearnu sferu" – a treće NATO, pre svega, kao centar bezbednosne i vojne saradnje i kolektivne odbrane, ali i forum demokratskih vrednosti, alijansa demokratija, prenela je Bela kuća na svom sajtu.
Kina poseduje nuklearno oružje od 1964. a istraživači švedskog globalnog bezbednosnog tink tanka, Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), su u svom godišnjem izveštaju koji je izašao u ponedeljak istakli da ona modernizuje i širi svoj nuklearni arsenal, iako i dalje ima deo zaliha u rukama SAD i Rusije. Ove godine, objavio je Karnegi, Kina ima 350 bojevih glava, što je povećanje u odnosu na 320 koliko je imala prošle godine. Rusija i dalje vodi u svetu sa 6.255 bojevih glava, dok su SAD druge sa 5.550, iako su obe zemlje smanjile svoje zalihe tokom godine, preneo je "Saut Čajna morning post".
I Rusija i SAD su povećale broj bojevih glava na projektilima ili u bazama sa operativnim snagama.
Procenjuje se da su obe imale oko 50 više nuklearnih bojevih glava u operativnom rasporedu na početku 2021. u odnosu na prošlu godinu, stoji u izveštaju, objavljenom svega nekoliko dana nakon što je Kina kritikovala SAD zbog planova da razmesti projektile i odbrambene sisteme u susednim zemljama. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je u obraćanju na Konferenciji o razoružanju u petak pozvao SAD i Rusiju da smanje nuklearni arsenal, ukazujući na
"unilateralno zlostavljanje" iranskog nuklearnog programa.
Istraživači SIPRI-ja rekli su da se ukupni broj razmeštenih nuklearnih bojevih glava popeo sa 3.720 iz 2020. godine na 3.825 ove godine. Od toga je oko 2.000 u
"stanju visoke operativne uzbune", dodaje se u izveštaju. Severna Koreja nije sprovodila nuklearne testove 2020, ali je nastavila proizvodnju i razvoj balističkih projektila.
Devet država u svetu koje poseduju nuklearno oružje – SAD, Rusija, Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja – zajedno su imale, kako se procenjuje, 13.080 nuklearnog oružja na početku 2021, za 320 manje nego prošle godine. Do smanjenja je uglavnom došlo demontiranjem zastarelih bojevih glava. "Saut Čajna morning post" podseća da su u februaru SAD i Rusija produžile Novi strateški ugovor o smanjenju naoružanja (Novi START) do 2026, što je naširoko viđeno kao kamen temeljac međunarodne bezbednosti.
Ali, stručnjaci ukazuju da Rusija i SAD izgleda da povećavaju važnost koju pripisuju nuklearnom oružju u svojim nacionalnim bezbednosnim strategijama, i da obe primenjuju programe zamene i modernizacije svojih nuklearnih bojevih glava, projektila, letelica, te proizvodnih objekata.
Izvor:
www.blic.rs
