PALUBA
November 15, 2018, 08:59:06 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 30 31 32 33 34 [35] 36 37 38 39 40 ... 42   Go Down
  Print  
Author Topic: Vijesti NATO-OTAN  (Read 66416 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 22 027



« Reply #510 on: July 08, 2018, 01:05:08 pm »


Zašto Nemce plaši samit Putina i Trampa?


Nemački političari i stručnjaci za bezbednost sve više su zabrinuti da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da na sastanku sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom da preduzme akcije koje nisu koordinisane sa NATO-om.

Peter Bajer, koordinator vladajućih demohrišćana za transatlantske odnose, rekao je za medijsku grupu Funke da države NATO nisu bile uključene u planiranje samita Tramp-Putin u Helsinkiju 16. jula.

"Velika je zabrinutost u Alijansi o sporazumima koje bi Tramp i Putin mogli da postignu", rekao je Bajer.

Tramp će pre susreta sa Putinom imati sastanke sa saveznicima NATO u Briselu i posetiti Britaniju, navodi Rojters.

Bajer strahuje da bi Tramp mogao da pusti Putina da "ga nadvlada" u Helsinkiju uz podsećanje na susret sa severnokorejskim liderom.

"Kim je do sad samo obećavao. Ne znamo da li je prestao sa obogaćivanjem uranijuma. Samo je Tramp pohvalio samit kao uspešan", rekao je on.

Volfgang Išinger, predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije i bivši nemački ambasador u Vašingtonu, kaže da je moguće da Tramp odbije da potpiše kominike na samitu u Briselu, imajući u vidu šta je uradio na samitu G7.

"Ne mogu to da isključim", rekao je u intervjuu za "Velt".

On međutim, dodaje da je NATO sada u boljem stanju nego ikad.

Lider nemačkih liberala Kristijan Lindner kaže za "Dojčlandfunk" da ne veruje Trampu i da njegovi postupci po pitanju trgovine i bezebdnosti nisu u dugoročnom interesu Sjedinjenih Američkih Države.

"On je previše promenljiv... Za 24 sata Tramp može da promeni svoju poziciju za 180 stepeni", rekao je Lindner.

On je pozvao Evropu da zauzme jedinstven stav kao najveća jedinstvena ekonomska zona i tako pruži kontatežu Trampu i Putinu.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 22 027



« Reply #511 on: July 10, 2018, 10:46:31 am »


Evropljani strahuju od raskola u NATO


Evropski saveznici strahuju da bi na samitu NATO, sutra i u četvrtak u Briselu, američki predsednik Donald Tramp mogao izazvati raskol u atlantskom savezništvu ako istraje u zahtevu da Evropljani zavuku ruku u džep i ubuduće plaćaju više za dalje "finansiranje evropske odbrane" i pokrene pitanje ostanka američkih trupa u Nemačkoj.
 
Američki predsednik već mesecima podvlači činjenicu da SAD mnogo više izdvajaju iz svog BND za NATO nego što to čine evropske zemlje. U govoru pre nekoliko dana u Montani objavio je da Amerika daje skoro 4 odsto BND za Alijansku, samo tri evropske države daju 2 odsto, dok su ostale, uključujući Nemačku, znatno ispod.

I ne samo to: po Evropi kruže teorija zavere da bi Tramp mogao da se nagodi sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, s kojim treba da se sastane 16. jula u Helsinkiju, oko rešavanja krize u Ukrajini, možda i ukidanja nekih sankcija, ukoliko bi Putin prihvatio Trampov zahtev da Rusija ne ometa nove sankcije Vašingtona Iranu.

S obrazloženjem da je potpuno manjkav, SAD su, uprkos velikom protivljenju Evropljana, napustile sporazum svetskih sila i Irana o ukidanju sankcija pod uslovom da Iran odustane od razvoja nuklearnog oružja, ali je glavni cilj Vašingtona da uruši odnedavni ekonomski oporavak Irana.

Zvanični izvori i mediji u EU sada tvrde da Tramp može da predloži Putinu da Rusija pomogne Vašingtonu da prisili Iran na povlačenje trupa i smanjenje uticaja u Siriji i Bliskom istoku tako što će povećanom proizvodnjom nafte sprečiti dalji skok cena nafte, što u unutrašnjoj politici ne odgovara Americi, pošto je Vašington postavio ultimatum da do početka novembra uvoznici obustave kupovine nafte iz Irana, jer im inače preti američka odmazda.

Trampova vlada nastavlja strategijski cilj da se spreči "pobeda šiitskog Irana" u sukobu u Siriji, što se poklapa i sa američkim vitalnim interesima u Saudijskoj Arabiji i drugim sunitskim državama na Bliskom istoku, naročito što je je to takođe važno Izraelu, koji u politici Irana vidi za sebe životnu opasnost.
 
Vašington nagoveštava spremnost da se s Rusijom nagodi oko mirovnog rešenja u Siriji i ne postavlja pitanje ruskog vojnog povlačenja iz Sirije i smanjenja uticaja Moskve u toj zemlji.

Moskva takođe očekuje da Vašington odustane od protivljenja izgradnji moćnog rusko-nemačkog gasovoda Severni tok 2, kako je to stavio do znanja nedavno ruski ministar energetike Aleksandar Novak posle razgovora s američkim kolegom Rikom Perijem i ministrom finansija Stivenom Mnučinom, ključnim zvaničnikom koji vuče konce svih mera i sankcija prema Moskvi.

Novak je kratko saopštio da se razgovaralo o "energetici i sankcijama… a energija može postati pokretačka snaga u odnosima Rusija-SAD", dok je Peri rekao da "imamo razmimoilaženja s Rusijom...ali je nužno razgovarati i pronaći situacije u kojima se može zajedno raditi".

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, sa bivšim šefom CIA i sadašnjim državnim sekretarom Majkom Pompeom najbliži Trampov saradnik, je ovih dana u Moskvi razgovarao s Putinom i šefom diplomatije Sergejom Lavrovim.

Evropski saveznici u NATO podozrevaju da Tramp stiže u Brisel sa zamislima i, štaviše, nekom mogućem "ciljanom savezništvu" s Rusijom, a neki komentatori kažu da rezultat samita može biti "novi poredak u odnosima Evrope i Amerike".

Iako su zvaničnici američke administracije nastojali da ubede kako Tramp ne dolazi da razbije vekovno savezništvo s Evropom i da neće biti povlačenja 35.000 američkih vojnika u Nemačkoj već samo prerazmeštanja na istok i sever Evrope, u NATO i dalje paniče.

Mediji često citiraju Trampove nipodaštavajuće izjave o Evropi "koja se prema nama veoma loše ponaša", kao i diskretna upozoravajuća pisma nekim saveznicima, uz posebne zamerke Nemačkoj da slabim uplatama u budžet NATO u stvari predstavlja "uzor za druge da to isto čine".

Nemačka kancelarka Angela Merkel je upravo stavila do znanja da je nužno da se Evropa sad ozbiljnije pobrine za jačanje sopstvene odbrane, ali je bilo jasno da misli da se više ne sme mnogo računati na Vašington, pogotovo što Tramp preti i novim trgovinskim sankcijama Evropi, posebno nemačkom izvoru automobila u SAD.

izvor



* 2018-07-10_114250.jpg (144.8 KB. 956x1442 - viewed 63 times.)


...

Gledam ovu tabelu i ne mogu da se čudom načudim. Drugi na listi, jadni bankrotirani za vjek vjekova Grci. Naravno, tako izmaltretirani od briselskih gaulajtera, obavezani da kupuju (isključivo) nemačko naoružanje.

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 698



« Reply #512 on: July 11, 2018, 07:31:22 am »

Donald Tramp, za ili protiv NATO? "Ako predsednik Amerike ode ljut sa samita iz Brisela kod Putina, to može biti opasno"
Radio Slobodna Evropa  11.07.2018.

Dugoočekivani Samit NATO-a održava se 11. i 12 jula u Briselu. Kako stoji na sajtu severnoatlanske alijanse, sastanak dolazi u presudnom trenutku za sigurnost saveza.

Na samitu će Alijansa doneti važne odluke u cilju daljeg jačanja sigurnosti u Evropi i okolini, uključujući, između ostalog, borbu protiv terorizma, unapređivanje partnerstva sa Evropskom unijom i postizanje pravične podele moći. Nakon Samita NATO-a sledi susret američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina u Helsinkiju.

Dva samita - trenutak istine za Trampa

Ova dva samita će Americi ili vratiti svetsko liderstvo ili će ga ubiti, napisala je za Njujork Tajms Viktorija Nuland, bivša američka ambasadorka pri NATO-u. Sve zavisi od toga koji će se predsednik Tramp pojaviti u Briselu i Helsinkiju - onaj kome njegov savetnik za nacionalnu bezbednost kaže da želi snažan NATO ili čovek koji NATO redovno naziva “zastarjelim”, kaže Nulandova.

- Ako on koristi sastanak NATO-a da koordinira svoju poruku Moskvi, on uvećava uticaj jer govori u ime desetak slobodnih zemalja, a ne samo Amerike. I samit Tramp-Putin je zakasnio -
navodi bivša visoka američka zvaničnica. Ona smatra i da Putinu, najvećem pobedniku bilo koje nejednakosti u NATO-u, jedina dodatna stvar koja mu je potrebna za uspeh na sastanku u Helsinkiju je novac.

- Prema tome, Putinu su Sjedinjene Države i Zapad potrebniji nego što je on njima. Potrebno mu je ukidanje sankcija. Potrebno mu je direktno strano ulaganje i trgovina… To daje Trampu značajan uticaj u Helsinkiju ako on bude odlučan, kao što bi bio bivši američki predsednik Ronald Regan.

Priprema za katastrofu

Tramp se ustremio ka NATO-u, spremite se za katastrofu, pišu urednici Vošington posta (Washington post) u redakcijskom osvrtu, ali isto tako podsećaju na stav američke ambasadorke pri NATO-u Kej Bejli Hačson (Kay Bailey Hutchison) koja je rekla da će globalna tema na samitu u Briselu ove sedmice biti “snaga i jedinstvo NATO-a”.

- Na žalost, ambasadorka Hačson ne može da predvidi potencijalno ponašanje glavnog komandanta, predsednika SAD, koji je držao budnim službenike sigurnosti širom Evrope, a sve u iščekivanju mogućeg raspada koji je započeo na sastanku G7 prošlog meseca - piše u tekstu, piše Radio Slobodna Evropa. WP ocenjuje da strah ne proizilazi samo iz toga što će Tramp svojim počasnim govorom pokvariti “jedinstvo” samita pre nego što odleti u Helsinki na veoma prijateljski sastanak s ruskim predsednikom. Predsedniku Trampu u tekstu se preporučuje da izbegne neslaganje sa evropskim saveznicima kao uvod u sastanak s Putinom.

- To ne bi bilo samo neprikladno, već opasno: to bi moglo dovesti do toga da ruski lider zaključi da bi mogao da izađe na kraj s novim talasom agresije u Evropi. Izgleda da Tramp ne shvata da je grđenje američkih saveznika u isto vreme dok grli neprijatalje više od političke igre; to bi moglo imati katastrofalne posledice.

Merkel upozorava na Rusiju

Upozorenje je već stiglo i od nemačke kancelarke Angele Merkel koja navodi da NATO mora da se fokusira na uspostavljanje prisustva na istočnom krilu alijanse kako bi se branila od potencijalne ruske agresije, izvestio je sajt Politiko (Politico) koji tvrdi i da će se njene primedbe tumačiti kao snažno potvrđivanje značaja vojnog saveza. Politički portal navodi i da postoje strahovi da bi Tramp mogao poduzeti akcije koje nisu u koordinaciji s NATO-om.

- Naravno, želimo imati odgovorne odnose s Rusijom - rekla je Merkelova i dodala da će “zato nastaviti razgovore u Veću NATO-Rusija”, ali i da alijansa “mora pokazati odlučnost da nas zaštiti”.

Na čijoj strani je Trampova Amerika?

Samiti NATO-a su uglavnom neupečatljivi događaji, ali ovosedmični dvodnevni skup u Briselu će biti izuzetak, piše Gardijan (The Guardian), i dodaje da evropske članice trans-atlantskog saveza razmišljaju o svojoj najvećoj zagonetki od njenog stvaranja pre 70 godina: da li je SAD prijatelj ili neprijatelj? Gardijan navodi da bi pre samo 18 meseci pitanje bilo odbačeno kao apsurdno, ali da je globalni destruktivni uticaj haotičnog predsednika Trampa razbio konvencionalnu mudrost i ostavio stratešku i geopolitičku sigurnost u ruševinama.

- Suština: Tramp jednostavno ne prihvata ili ne razume osnovne pojmove kao što su kolektivna sigurnost, podela tereta, unapređenje odbrane i ravnotežu moći. On to jednostavno ne shvata - stoji u tekstu Sajmona Tisdala (Simona Tisdalla), koji i nastavlja:

- Trampovo ulizivačko udvaranje saudijskim kraljevima i kineskom autoritarnom predsedniku Siju Đipingu prošle godine, ukazivalo je na to da on više preferira diktatore od demokrata… Ova ružna osobina će ponovo doći do izražaja 16. jula kada se sretne s Putinom u Helsinkiju.

- U bezobzirnom nastojanju da nametne svoju volju, on rizikuje globalnu energetsku krizu, novi rat na Bliskom istoku i sigurnost i prosperitet svih američkih saveznika. S prijateljima poput njega, kome trebaju neprijatelji?


Trampovo opasno opterećenje

Američka televizijska mreža CNN navodi da su članice NATO-a bile pripremljene da razgovaraju o strateškom pravcu saveza i ambicioznim temama kao što su, između ostalog, jačanje kapaciteta za borbu protiv terorizma, rešavanje sajber-hibridnih napada na nacionalne institucije.

- Nažalost, najavljeni sastanak predsednika Trampa sa Putinom, njegov nastavak omalovažavanje NATO saveza i nedavni pozivi za ponovnu ocenu položaja američke sile na evropskom kontinentu su smanjili planiranu agendu NATO-a i verovatno će isisati vazduh iz prostorije u Briselu - smatra CNN. Tokom kasnog 19. i 20. veka, na evropskom kontinentu bilo je najmanje šest velikih ratova, uključujući dva svetska rata, podseća CNN.

- Desetine miliona je umrlo. Od formiranja NATO saveza bilo je manjih sukoba – u Bosni, na Kosovu i drugih - ali nije bilo velikih ratova - piše američka mreža i ocjenjuje da je NATO arhitektura cele Evrope, slobodne i mirne - a Sjedinjene Države su čelik te arhitekture.

CNN dodaje i da su američke snage u Evropi uglavnom pozicionirane u Nemačkoj jer su se tu “zaustavile” krajem Drugog svetskog rata, kao i da se njihova misija promenila od kraja hladnog rata, odgovarajući na širi spektar globalnih pretnji.

- Predstojeći susreti mogu postaviti kurs za budućnost Zapada i za snagu - ili slabost - Sjedinjenih Država do kraja stoleća.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 698



« Reply #513 on: July 11, 2018, 01:18:32 pm »

Stoltenberg: Zajedno smo jači
Srna  11.07.2018.

Članice NATO saveza ne slažu se kada je reč o mnogim pitanjima, uključujući novi ruski gasovod prema Nemačkoj, ali je Alijansa jača kada nastupa jedinstveno i povećaće ulaganja u odbranu, rekao je danas generalni skeretar ove organizacije Jens Stoltenberg.


Komentarišući izjavu američkog predsednika Donalda Trampa da je Nemačka "zarobljenik" Rusije zbog energetskih resursa, Stoltenberg je rekao da nije na NATO savezu da odlučuje o gasovodu i da se o tome odlučuje na nacionalnom nivou. On je dodao da su se članice ovog vojnog saveza dogovorile da ravnomernije podele teret i da je u 2017. godini zabeležen najveći rast ulaganja u ovoj generaciji.

- Urpkos neslaganjima, očekujem da ćemo biti složni kada je reč o fundamentalnom pitanju - jači smo zajedno nego kad smo podeljeni - rekao je Stoltenberg. U Briselu i se danas i sutra održava samit 29 lidera zemalja Alijanse i država koje sa ovom organizacijom imaju partnerske odnose.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 698



« Reply #514 on: July 11, 2018, 01:20:26 pm »

Tramp nezadovoljan “Članice NATO ulažu više novca u odbranu, ali to nije dovoljno”
Tanjug  11.07.2018.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da su članice NATO-a počele da izdvajaju više novca za ovaj savez posle pritiska koji je on izvršio, ali da to i dalje nije dovoljno da ublaži teret za američke poreske obveznike.

- Tokom poslednje godine, ostale zemlje dale su oko 40 milijardi dolara više da bi pomogle NATO savezu, ali to ni izbliza nije dovoljno - rekao je Tramp novinarima uoči početka samita Alijanse u Briselu. On je dodao da "SAD troše previše, dok ostale zemlje ne plaćaju dovoljno, naročito neke".

- Ovo traje decenijama, neproporcionalno je i nije pošteno prema poreskim obveznicima u SAD. Učinićemo da to bude pošteno. Želim da pohvalim generalnog sekretara. On je radio veoma naporno na ovom problemu - rekao je predsjednik SAD. On je dodao da je Nemačka "bogata zemlja" i da bi odmah mogla da poveća ulaganje u odbranu.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 698



« Reply #515 on: July 11, 2018, 01:21:44 pm »

НАТО у страху од Трампа
Аутор: Драган Вукотић уторак, 10.07.2018.

Уочи данашњег сусрета лидера чланица алијансе највећу недоумицу представља то какав ће став према савезницима заузети непредвидиви председник САД

Брисел – Ново седиште НАТО-а, у којем је ових дана завршено пресељење административних служби, замишљено је да својим димензијама и сјајем прикаже моћ и јединство Северноатлантске војне алијансе. Уочи почетка самита који данас и сутра окупља шефове држава земаља чланица, луксузно здање на бриселском Булевару Леополда Трећег, међутим, више делује као одговарајућа сценографија за неслагања унутар блока, најпре између председника САД и осталих савезника. Доналд Трамп је, наиме, још у предизборној кампањи оценио да је алијанса „превазиђена”, а оштар тон је задржао и након уласка у Белу кућу, замерајући другим чланицама што не улажу довољно новца у војску, а у критикама се осврнуо на велике трошкове изградње новог здања алијансе (коштало више од милијарду евра).

Иако би се из најављеног програма дало закључити да је највећи број састанака у суштини протоколарног типа, с циљем потврђивања заједничке политике према широком спектру тема, од односа према Русији до позива за чланство Македонији и даље политике према Грузији и Украјини, чини се да је самит све пре него предвидљив. Пре месец дана амерички председник је на састанку седам најразвијенијих економија света Г-7 у Канади демонстрирао какав је мајстор да поквари посао друштву које је навикло да одлуке углавном доноси консензусом.

„Није проблем само неслагање са увреженом политиком, која је, ако ћемо право, досад највише ишла наруку Америци. Проблем је што је Трамп у Квебеку прешао границе прихватљивог понашања, нарочито у односу с немачком канцеларком, па је велико питање шта би могао да уради у Бриселу”, истиче саговорник „Политике” упознат са организацијом данашњег самита.

Недуго уочи данашњег окупљања шефова држава НАТО-а медији су обелоданили да је амерички председник упутио оштро интонирана писма лидерима појединих земаља чланица алијансе, укључујући Немачку, Норвешку, Канаду, упозоривши их да САД полако губе стрпљење због тога „што савезници не испуњавају преузете обавезе”. Трамп је у писмима запретио да ће после неуспешног јавног и приватног убеђивања савезника, које је трајало дуже од годину дана, Вашингтон размотрити начине како да одговори, укључујући „прилагођавање” америчког војног присуства широм света.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 698



« Reply #516 on: July 11, 2018, 05:50:21 pm »

Matisov "hod po žici" na NATO samitu
I. Kešanski  11.07.2018.

Samit NATO-a, na kome će se predsednik SAD Donald Tramp naći licem u lice sa američkim tradicionalnim saveznicima, nastavak je Matisovog "hoda po žici" započetog još kad je stao na čelo Pentagona, piše "Vašington post".

On se od predsednika Trampa razlikuje u pogledu na razna pitanja, kao što su odobravanje torture nad zarobljenicima, rat u Siriji ili značaj koji vojni savezi imaju za SAD. Matis, medjutim, kada se radi o tim temama, zadržava "niži profil", a važnost razlika sa Trampom umanjuje i tako što smireno poziva Evropljane da o američkoj administraciji sude po njenih akcijama, a ne po predsednikovim tvitovima. Poslednjih meseci, medjutim, Matisov zadatak je postao sve naporniji, napominje "Vašiington post".

Odnosi sa Evropom su na najnižem nivou u nekoliko poslednjih decenija, dok se saveznici spremaju za još jedan neprijatan susret sa Trampom, koji je u medjuvremenu otpustio ili gurnuo u stranu savetnike koji su delili Matisov pogled na medjunarodne odnose. Nedavno je Tramp sugerisao da bi mogao da smanji broj američkih vojnika u Evropi ako tamošnji saveznici ne povećaju izdvajanja za odbranu, istovremeno se zalažući za dobre odnose sa Rusijom. Takve izjave odjeknule su širom Evrope pred samit NATO-a, i odredile u kakvom će se okruženju Matis naći u Briselu. On će morati da odluči koliko je spreman da i dalje povladjuje predsedniku, dok umiruje saveznike koji se već pitaju koliko su SAD privržene zajedničkoj odbrani.

Stoltenberg: Ne prihvatamo rusku propagandu, ali moramo imati dijalog s njima

Uoči otvaranja samita NATO, generalni sekretar saveza Jens Stoltenberg rekao je da je doručkovao sa Donaldom Trampom i da je američki predsednik veoma direktan ali da ne sumnja u posvećenost SAD-a NATO-u.

- Američka posvećenost članu 5 je velika. Otkako je izabran Tramp, SAD su povećale budžet za odbranu. Tramp ima veoma direktan govor, ali oko suštinskih pitanja se svi slažemo u NATO - rekao je on. Upitan da li Rusija predstavlja pretnju, on je rekao da NATO ne vidi Rusiju kao direktnu pretnju ali da je ona sve asertivnija na istoku.

- Moj pristup tome je da treba da budemo jači, čvrsti i ujedinjeni i da ulažemo u odbranu. Rusija je tu i neće otići a mi moramo da razgovaramo sa njima. Mi ne prihvatamo njihovu propagandu i mešanje u tuđu politiku ali baš zato moramo da razgovaramo sa Rusijom. Moramo da imamo dijalog da bismo izbegli konflikte - rekao je on.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 698



« Reply #517 on: July 11, 2018, 07:51:27 pm »

Nemci poručuju vojsci SAD: Amerikanci, odlazite iz naše zemlje!
Fonet   11. jul 2018.

Većina građana Nemačke je protiv povećanja vojnog budžeta koje traži američki predsednik Donald Tramp kako bi Berlin izvšavao svoje obaveze prema NATO, a većina je i za povlačenje američkih jedinica iz Nemačke

Većina građana Nemačke je protiv povećanja vojnog budžeta koje traži američki predsednik Donald Tramp kako bi Berlin izvšavao svoje obaveze prema NATO, a većina je i za povlačenje američkih jedinica iz Nemačke, pokazuje istraživanje javnog mnenja instituta YouGov, objavljeno u sredu. "Samo 15 odsto ispitanih gradana je za povećanje nemačkih izdataka za oružane snage od sada obećanih 1,5 odsto BND", proizlazi iz ispitivanja javnog mnenja instituta "YoyGov" za agenciju DPA.

Američki predsednik Donald Tramp već duže vreme kritikuje Nemačku da ne ispunjava svoje finansijske obaveze prema NATO savezu i traži povećanje izdataka na dva odsto BND.

Pročitajte još - Tramp napao Nemačku: Berlin je zbog gasa zarobljenik Rusije  Većina građana Nemačke se zalaže za povlaćenje jedinica SAD sa nemačke teritorije. "42 odsto ispitanih traži povlačenje jedinica, a 37 ošto je za njihov ostanak. 20 odsto se nije izjasnilo o tom pitanju", rezultati su istraživanja. Kontingent američke vojske u Nemačkoj broji 35.000 vojnika i najveći je kontingent izvan SAD. Prema navodima medija, američko ministarstvo odbrane razmišlja o povlaćenju većeg dela svojih jedinica iz Nemacke i premeštanju u Poljsku.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 22 027



« Reply #518 on: July 12, 2018, 11:15:48 am »


Tramp prozivao na Tviteru članice Alijanse i kasnio pola sata!


Američki predsednik, Donald Tramp, stigao je danas u sedište NATO u Briselu, gde se održava drugi dan samita Alijanse, ali sa skoro pola sata zakašnjenja - pre toga je objavio niz tvitova protiv svojih saveznika.
 
Na sastanak je trebalo da se stigne nekih deset minuta pre osam, ali je američki predsednik došao tek oko 9.15.
 
Ali zato je otkako se probudio počeo da napada članice NATO u vezi njihovog izdvajanja za odbranu. Tramp je, u seriji tvitova, napisao da "predsednici pokušavaju neuspešno godinama da od Nemačke i drugih bogatih NATO zemalja dobiju više za svoju zaštitu od Rusije".


* dt.jpg (129.02 KB. 1279x690 - viewed 14 times.)



* dt1.jpg (126 KB. 1280x683 - viewed 11 times.)


Projekat gasovoda koji dolazi iz Rusije je, kako je istakao Tramp, neprihvatljiv, jer je neprihvatljivo dati milijarde dolara zemlji od koje pokušavate da se zaštitite. Najoštriji je bio prema Nemačkoj, za čiju je vladu rekao da je pod "totalnom kontrolom" i "zatočenik" Rusije, na šta je usledila lavina reakcija i protesta.

Američki predsednik je naveo da SAD "plaćaju desetine milijardi dolara, previše subvencionišu Evropu" i da je Evropa nepravedna prema Americi kad je reč o trgovinskim ugovorima.


* 2018-07-12_121351.jpg (226 KB. 1599x1051 - viewed 12 times.)


Tramp je zauzeo agresivan ton na samitu, dovodeći u pitanje vrednost vojnog saveza koji je definisao decenijama američku spoljnu politiku. Zatražio je da članice NATO ispune obećanje i da uplaćuju u kasu NATO 2 odsto BDP, koje moraju da povećaju na 4 odsto.

Američki predsednik zauzeo je agresivan ton na samitu, dovodeći u pitanje vrednost vojnog saveza koji je definisao decenijama američku spoljnu politiku, napadao saveznike i predložio je povećanje troškova odbrane u Evropi na čak 4 odsto. Sadašnja izdvajanja treba da budu 2 odsto, ali to ispunjavaju smo tri članice, što jako ljuti američkog predsednika.

Tramp će se, kako se očekuje, danas sastati sa liderima Azerbejdžana, Rumunije, Ukrajine i Gruzije, a potom putuje u London. Pošto je prvi dan bio u znaku Trampa i njegovih zahteva, drugog dana samita NATO u središtu pažnje biće konflikt u Avganistanu.
 
izvor

Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 13 753


« Reply #519 on: July 12, 2018, 11:28:58 am »



Donald (Duck) Trump је дијабола!
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 22 027



« Reply #520 on: July 12, 2018, 12:17:17 pm »

 laugh

Možda jeste ali izgleda da ovakav vid pregovora kakve vodi daje rezultate. Kancelarka je izgleda legla na rudu.

...

Merkel: Nemačka mora da uradi više za NATO


Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je NATO saveznicima da Nemačka mora da učini više u pogledu troškova odbrane tokom "vrlo važne" diskusije na samitu NATO u četvrtak, kada je američki predsednik Donald Tramp izneo novi napad na svoje partnere.

"Imali smo vrlo intenzivan samit", izjavila je Merkelova novinarima, dodajući da je Tramp tražio promenu u deljenju troškova u okviru saveza.
 
Kancelarka je dodala da su se na kraju svi saveznici jasno opredelili za NATO.

I američki predsednik je nakon sednice izjavio da su se članice NATO usaglasile da povećaju izdvajanja iz nacionalnih budžeta za finansiranje NATO.

Na samitu NATO u Briselu održan je hitan sastanak zbog zahteva američkog predsednika da sve članice troše na odbranu dva odsto BDP.
 
Trampov krajnji zahtev je da se potrošnja poveća na četiri odsto BDP.

Tokom sednice iza zatvorenih vrata, zatraženo je od predstavnika zemalja koje nisu članice NATO - Ukrajine i Gruzije, da napuste sednicu kao i da svi u prostoriji svoje telefone iznesu napolje.
 
Na toj sednici je Tramp, kako su izvori rekli britanskoj agenciji, povisio ton i oštro kritikovao saveznike, naročito Nemačku, Belgiju i Španiju.

Kako su rekla dva izvora za agenciju Rojters, kada su ostale članice NATO saveza videle kuda stvar vodi, zemlje partneri NATO, koje nisu članice alijanse, Ukrajina i Gruzija, zamoljene su da napuste sednicu, koja se potom nastavila iza zatvorenih vrata. Vest o hitnoj zatvorenoj sednici potvrđen je i agenciji AP. Takođe se navodi da se Tramp posebno okomio na Nemačku, Španiju i Belgiju.


izvor


Dodao bih i to i da je nakon toga što ih je istraumirao, izašao je iz sobe i održao polučasovnu konferenciju za novinare gde je suštinski objasnio novinarima da SAD plaćaju 90% NATO budžeta i da za te pare očekuje da predvodi paradu. Traži o njih 4%, očekuje 2%, tako pregovara, to je "Umetnost trgovine".

Okolo toga da se ostrvio na Nemačku, Belgiju i Španiju, to je u vezi migranata i tu je 100% u pravu.

Na kraju je istrolovao novinare rekavši da mu je cilj Svetski mir i Svet bez nuklearnog naoružanja, ratova, bolesti, siromaštva   laugh
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 22 027



« Reply #521 on: July 12, 2018, 12:39:44 pm »


"Svi su pristali na moje uslove"


Završena je zatvorena sednica članica NATO saveza, koja je održana zbog Trampove tiranije, kako su ocenile agencije. Američki predsednik poručio: NATO je sjajan.

Podsetimo, izvori agencije AP i Rojters javili su da je zbog tiranije koju je sprovodio američki predsednik Donald Tramp, najpre tvitovima, a zatim i oštrim stavovima drugog dana samita NATO članica u Briselu, od Ukrajine i Gruzije, inače partnera NATO, zatraženo da napuste sednicu kako bi se ona nastavila iza zatvorenih vrata.

Tramp je bio toliko neprijatan u iznošenju svojih dobro poznatih stavova da članice NATO ne daju dovoljno novca za finansiranje te alijanse, da je u jednom momentu nemačku kancelarku oslovio imenom, rekavši: "Angela, zaista morate učiniti nešto po tom pitanju".

Tramp je mislio na veće izdavanje novca Nemačke za zajedničku odbranu, odnosno za budžet NATO, na šta mu je nemačka kancelarka odgovorila da je Nemačka upravo druga zemlja po redu s najviše izdvajanja za NATO.

Po završetku današnje sednice u Briselu, američki predsednik obratio se medijima. On je tom prilikom rekao da su SAD do sada za finansiranje NATO izdvajale 70 do 90 odsto, u odnosu na druge zemlje, i da to uopšte nije fer.

"Sada smo se dogovorili da se to promeni. NATO članice su pristale da izdvajaju više novca i mi smo srećni. Više trošenja novca za NATO ne odgovara Rusiji, sada NATO ia više novca. SAD su snosile najveći deo tereta. Današnji sastanak bio je fantastičan. 29 država je pristalo da poveća izdavanja za odbranu, pa tako i Nemačka", istakao je Tramp i dodao da mu je nemačka kancelarka rekla da je Nemačka spremna da ubuduće učini više po pitanju i NATO i gasovoda iz Rusije.

On je rekao da je godinu dana "pritiskao" ostale članice NATO zbog nedovoljnog finansiranja i da je konačno danas uspeo u tome da se taj neravnopravan odnos promeni. Istakao jei da su SAD bil ei ostaleposvećene NATO savezu, ali da se neke stvari moraju promeniti.

SAD imaju najbolje oružje na svetu i da bi članive Alijanse trebalo više da kupuju takvo oružje, poručio je Tramp.

Na pitanje novinara da li će promeniti "ploču" čim uđe u predsednički avion i napusti Brisel, Tramp je odgovorio: " Ne, ja sam konzistentan po tom pitanju. Ja sam genije."

izvor
Logged
brodarski
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 11 891



« Reply #522 on: July 12, 2018, 12:44:28 pm »

kad vidiš ko sve vodi svjetsku politiku, upitaš se tko su im birači?
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 698



« Reply #523 on: July 13, 2018, 06:28:43 am »

Spora je bilo, ali potpunog razdora nema
Tanjug   12. jul 2018.

Dvodnevni samit NATO u Briselu je završen, a već posle prvog dana postalo je jasno: spora je bilo, ali potpunog razdora nema, piše danas Dojče vele

Dvodnevni samit NATO u Briselu je završen, a već posle prvog dana postalo je jasno: spora je bilo, ali potpunog razdora nema, piše danas Dojče vele i dodaje da su nakon ljutitog govora predsednika SAD Donalda Trampa, učesnici samita postigli dogovor o zajedničkoj završnoj deklaraciji. Veliki razdor u NATO, čega su se mnogi nedeljama pribojavali, na kraju je izostao. Donald Tramp nije najavio ni povlačenje iz Saveza, ni povlačenje američkih vojnika iz baza u Nemačkoj, konstatuje Dojče vele.

Nakon jutarnje verbalne buke predsednika SAD, kada je na meti pre svega bila Nemačka, on se tokom plenarnog zasedanja zadržao na uobičajenim kritikama. Izdvajanja partnera za odbranu isuviše su mala i svi bi zapravo trebalo da izdvajaju četiri odsto BDP (kao SAD), umesto obećanih dva - što nisu svi ni ispunili. Ali to bi, smatra Dojče vele, pre svega trebalo da se shvati kao neka vrsta šok-poteza - ni od jednog učesnika se ne očekuje da ispuni taj zahtev. Bez obzira na to, Donald Tramp, prema izjavama učesnika samita, ne dovodi u pitanje opstanak vojnog saveza. Iz krugova francuske vlade kažu da je učesnicima samita Tramp čak uputio pozitivne i konstruktivne poruke. Iz britanskih izvora moglo se čuti i to da se Tramp pozitivno izrazio o Evropi.

„Bilo je diskusije, bilo je razmimoilaženja mišljenja“, rekao je po završetku samita generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ocenivši da je toga u istoriji Alijanse uvek bilo i da je najvažnije da se na kraju postigne rešenje. To što je dogovoreno, u velikoj meri odgovora zaključcima samita u Velsu 2014. godine. Diplomate NATO nedeljama su pažljivo pripremale zajedničku deklaraciju. Šefovi vlada zemalja-članica potvrdili su da su odlični u tome da u narednih pet godina ostvare cilj o izdvajanju dva procenta bruto nacionalnog proizvoda za odbranu. Dodatnih obećanja nije bilo.

Bilo je nekoliko konkretnih zaključaka, kao što je poziv Makedoniji da započne pristupne pregovore s NATO, nakon konačnog rešenja spora oko imena. U Irak bi trebalo da bude poslata nova misija za obuku koju će predvoditi Kanada. Od dve nove glavne baze, jedna bi trebalo da bude izgrađena u nemačkom Ulmu. Nemačka vlada pritom naročito naglašava doprinos koji daje za Savez, pored direktnih izdataka za naoružanje. Tako bi trebalo sagledavati veličinu vojnih snaga stavljenih na raspolaganje, kao i uključenost u misije, navodi nemačka strana. Međutim, na cilj od dva odsto Berlin gleda kao na nešto što treba postepeno da se ispuni, a ne ovog trenutka. U završnoj deklaraciji su i uobičajena upozorenja na destabilizujući uticaj Rusije, kojoj se zvanično pripisuje i napad nervnim otrovom u Solsberiju.

Istaknuta je i zabrinutost zbog pojačanih raketnih testova u Iranu, kao i zbog „destabilizujuće regionalne aktivnosti“ Teherana, što se odnosi na vojno mešanje u Siriji. Onaj ko je očekivao da će Tramp svoje anti-nemačke tirade nastaviti i tokom razgovora s kancelarkom Angelom Merkel u užem krugu - taj se prevario. Nakon pre podneva, kada je neobuzdano, lažnim činjenicama nasrtao na Nemačku, Tramp je ton promenio za 180 stepeni: „Mi (!) imamo veoma dobar odnos sa kancelarkom, fenomanalnu vezu sa Nemačkom, ostvarili ste veliki uspeh i čestitamo vam. I verujem da će se naša trgovina povećati, kao i mnoge druge stvari.“ O pitanjima odbrane nije bilo reči. Sastanak s Merkelovom, Tramp je iskoristio za svoju omiljenu temu - evropski i nemački izvoz u SAD. Pritom je bilo reči o automobilima, ali i o farmaceutskim proizvodima, jer predsednik je nedavno uočio problem s visokim cenama lekova u SAD.

Angela Merkel je jasno naglasila da Evropi nije u interesu spirala eskalacije kada se radi o trgovini. Ona je podsetila i da će uskoro u Vašington otputovati predsednik Evropske komisije, kada će i biti nastavljeno pregovori o toj temi. Bilo je reči i o migraciji: kancelarka je američkom predsedniku objasnila pokušaj EU da se, kroz partnerstvo sa Afrikom, problemu pristupi u matičnim zemljama migranata. Iznele je i svoj stav o politici Rusije, situaciji u Ukrajini i predsedniku Putinu. Merkelova je naravno odbacila Trampove tvrdnje o nemačkom uvozu energenata iz Rusije: Nemačka dobija samo oko devet odsto energije iz Rusije, a ne 60 do 70 odsto, što je Tramp neposredno pre toga tvrdio. Razgovor sa Trampom sumirala je staloženo: rekla je da je zadovoljna što se ukazala prilika za razgovor. Objasnila je da se razgovaralo o ekonomskim prilikama, migraciji, o pitanjima buduće trgovine „i o predstojećim putovanjima predsednika“.

Dalja razmena sa SAD je važna „zato što smo partneri i zato što želimo nastavak saradnje“. Više pred mikrofonima novinara nije htela da govori. U svakom slučaju, razgovor je protekao u normalnoj atmosferi, bez daljih ispada Trampa. A on je nemačkoj kancelarki čak preneo i pozdrave svoje porodice. Deluje, primećuje Dojče vele, kao da se za samo jedan dan američki predsednik na samitu NATO vratio na normalnu temperaturu. Pre podne je divlje napadao i optuživao - kasnije je njegov nastup bio u okvirima očekivanog. Razdor između Evrope i SAD je izostao, čega su se pribojavali mnogi. I sastanak Trampa s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom opisan je kao prijateljski i opušten.

Makron je inače uspeo da preduhitri predsednika SAD: on će se s predsednikom Putinom videti u nedelju u Moskvi, na finalnoj utakmici Svetskog fudbalskog prvenstva Francuska-Hrvatska. Tramp će se s Putinom sresti dan kasnije, u Helsinkiju, podseća Dojče vele. Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović ocenila je danas da je samit NATO-a bio vrlo uspešan, iako je povremeno bio vrlo napet zbog insistiranja predsednika SAD Donalda Trampa da se ubrza povećanje izdvajanja za odbranu. Ona je izrazila zadovoljstvo što se NATO konačno fokusirao i na svoje južno krilo, a ne samo na istok, jer s juga dolaze mnoge pretnje, poput dolaska terorista i radikalnih grupa koje bi radikalizovala naša društva u bilo kojem pravcu, prenosi Hina. "Zato je važno širenje NATO-a, Makedonija je konačno dobila pozivnicu i želimo da se postupak njenog pristupanja završi što pre", rekla je Grabar Kitarović, dodajući da je razočarana što ponovo nije aktiviran Akcijski plan za Bosnu i Hercegovinu. Ona je rekla da je Trampov zahtev da članica izdvajaju četiri odsto BDP za odbranu bilo iznenađenje jer postoji dogovor o dva odsto do 2024. godine.

Navela je i da je razgovarala i s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, ali više o regionalnim pitanjima, posebno o stanju u BiH i izborima koji se ove jeseni tamo održavaju, kao i o odnosima Hrvatske i Srbije. Grabar Kitarović je dodala da je u vezi s pitanjem migracija potrebno strpljenje, da bi to čak moglo postati i egzistencijalno pitanje Evropske unije ukoliko dođe do daljeg razdora.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 698



« Reply #524 on: July 13, 2018, 12:23:50 pm »

Manevri u Ukrajini, Rusima se ne sviđa "blizina" brodova Alijanse
Branko VLAHOVIĆ   13. jul 2018.

Velike NATO vežbe na moru uz učešće 19 članica tog saveza. Rusi povukli iz Sirije dve fregate i sad su u Sevastopolju



* 006.jpg (68.23 KB. 620x391 - viewed 11 times.)


U Ukrajini je počeo aktivni deo velikih vojnih vežbi pod nazivom "Si briz-2018" (Morski vetar) na kojima učestvuje 19 članica NATO i predstavnici zemalja uključenih u program "Partnerstvo za mir". Cilj tih vežbi koje će trajati do 21. jula je uvežbavanje koordinacije zajedničke odbrane važnih objekata i teritorije. Ove godine učestvuje 29 brodova različitih veličina, zatim 25 aviona i helikoptera i oko dve hiljade vojnika.

Zbog napregnutih odnosa između Ukrajine i Rusije posebno u Crnom i Azovskom moru manevri su dobili još veći značaj. Situacija u tom regionu se u poslednje vreme dodatno pogoršala jer je Kijev optužio Moskvu da su u Azovskom moru napravili blokadu Ukrajine. Ukrajinci se žale da je sada znatno duže čekanje za dobijanje dozvole za prolaz kroz Kerčenski moreuz. Navodno da se ranije dozvola čekala do dva sata, a sada od sedam do 88 sati. U Kijevu tvrde da brodovi čekaju tu dozvolu u proseku 29 sati. Radi se o brodovima koji prevoze teret iz Mariupolja i Berđanska.

Politikolozi objašnjavaju da je to "meki odgovor" Rusije na to što je ukrajinska pogranična policija 25. marta zaustavila ribarski brod "Nord" sa deset članova posade u vodama Azovskog mora. Ukrajinske vlasti osuđuju kapetana ribarskog broda "Nord" Vladimira Gorbenka za kršenje pravila ulaska na Krim. Iako Krim više nije ukrajinski, Gorbenko može da bude osuđen do pet godina zatvora.

Zbog velike koncentracije vojnih zapadnih brodova u blizini južnih granica Rusije vojni vrh je odlučio da povuče iz Sirije fregate "Admiral Grigorovič" i "Admiral Esen" i vratio ih u Sevastopolj, a umesto njih su pozicije u Siriji zauzeli manji brodovi iz Kaspijske flotile naoružani visokopreciznim raketama "kalibar". I ruska vojna avijacija locirana na aerodromima na Krimu će budno pratiti sve aktivnosti zapadnih vojnih manevara "Si briz".

Američke brodove predvodi komandni brod američke Šeste flote, svoje brodove poslali su i Velika Britanija, Turska i Rumunija. Ronioci su došli iz Kanade i Velike Britanije. Vežbe "Morski vetar" se održavaju u Ukrajini od 1997. godine. Lane je učestvovalo 30 brodova i više od 25 aviona i helikoptera kao i oko 300 vojnika i oficira.

BRODOVI

Veliki ruski brodovi će slediti i pratiti aktivnosti plovila članica NATO i Ukrajine. Jasno je da se Rusiji ne sviđa što se veliki broj brodova zemalja NATO približio njenim teritorijalnim vodama.

Izvor: www.novosti.rs

Logged
Pages:  1 ... 30 31 32 33 34 [35] 36 37 38 39 40 ... 42   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.026 seconds with 25 queries.