Vijesti NATO-OTAN

[dzumba]

Како год, спремајући се да уђе у НАТО и сад у НАТО Црна Гора је повећавала и повећаваће трошкове за одбрану.

[Director]

Budžeti novih članova pre i posle ulaska u NATO iz našeg regiona :

Hrvatska (ušla u NATO 2013) :

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Rumunija (od 2004. u NATO) :

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Bugarska (2004.) :

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Albanija (2009) :

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kao što se vidi ovo su primeri gde su budžeti prepolovljeni. Potpuno je pogrešno tumačiti današnje trendove kada su se svi obavezali da dižu budžete do 2% kao dokaz da NATO poskupljuje troškove odbrane. Tu jednostavno nema pravila, CG troši više zbog ovog dogovora, neki drugi su trošili više iz nekih drugih razloga, ali u globalu na duži period svi troše višestruko manje.

I za kraj jedan vrlo dobar primer Španija je za vreme Franka, kada je glumatala neku neutralnu regionalnu silu, trošila 5-6% BDP-a na vojsku, Pred njegovu smrt kada su odnosi sa NATO krenuli na bolje trošio je 3,5-4%. 1980 su ušli u NATO a 2016. su pali na 1,2%. Upravo ono o čemu sam pričao dok je Italija i njen budžet bio tema.

[dzumba]

Па онда ће испасти и да је војни буџет у Србији нижи у односу на онај од пре 15 година. Порастао БДП а реалан износ не баш пуно. НАТО своју моћ гради на моћи САД а не на способности војски чланица. Уласком у НАТО скоро свака држава је (до сада) редуковала и систем одбране управо из разлога ослањања на САД. Сада се САД буне и траже да се трошкови повећају. Према неком податку који сам нашао на Интернету Србија је 2016. године издвајала 1,57% БДП. Уђе ли у НАТО мораће као и остале чланице да повећа издвајање на најмање 2%. Дакле, имаће повећања трошка.

У сваком случају пропаганда оних који заговарају улазак у НАТО на бази тврдње да ће улазак у НАТО смањити трошкове одбране је погрешан. То у Србији "не пије воду" јер једноставно људи желе снажну војску. Она то сад није, а уласком у НАТО ће то бити још мање. То што ћемо бити заштићенији односи се пре свега на заштићеност од војне и делимично политичке агресивности самог НАТО-а (пре свега САД и њихових "миљеника" у локалу), а не од агресивности Русије, Кине, Индије и бог те пита све којих противника САД. Е, али та чињеница (овако саопштена) не прија уху агитаторима за НАТО.

[MOTORISTA]

Ко ће бити нови шеф НАТО-а?
Аутор: Љиљана Вуји ћпетак, 10.08.2018.

Међу потенцијалним наследницима Јенса Столтенберга, генералног секретара НАТО-а, помињу се Дејвид Камерон и Колинда Грабар Китаровић

Иако је Норвежанину Јенсу Столтенбергу мандат генералног секретара НАТО-а, који истиче у октобру, продужен до 2020. године – јер у њега алијанса има „пуно поверење” – већ колају приче о његовом наследнику. У сенци захлађења односа НАТО-а и Русије и нагађања око евентуалног придружењу Грузије блоку, наводно се унутар највећег војног савеза паралелно већ одвија тиха борба за новог шефа који ће након Столтенберга преузети канцеларију са седиштем у Бриселу.

Још су лане, пре него је потрага за наследником пролонгирана за још две године, колале приче да је за ову позицију заинтересован Дејвид Камерон. Тада већ бивши британски премијер (који је одступио са положаја након брегзита) састајао се овим поводом, по сазнањима листа „Политико”, са Андерсом Фог Расмунсеном, Столтенберговим претходником који је пет година руководио НАТО-ом. Међутим, Норвежанину је продужен мандат, а Камерон је у међувремену пронашао себе на глобалном кинеском „Путу свиле”, што не значи да више није заинтересован за утицајни положај у Бриселу.

И не само Камерон који је у првом наврату наводно уживао како охрабрење британских колега министара, тако и потпору Америке и Немачке. Кога би сада, у време када Доналд Трамп НАТО најпре назива „превазиђеним”, а затим повлачи своје речи док истовремено притиска Европу да више улаже у одбрану, у лобирању за ову позицију могла да милује најјача рука савеза 29 нација? Док једна струја у Камерону види јаког кандидата за вођу у бурном времену, који би уједно ојачао краљевство у руководећој позицији на континенту у време када се Британци спремају да напусте ЕУ, у ходницима бриселског здања алијансе провлаче се и друга имена. Тако је неко натукнуо да би лепо било када би Јенса Столтенберга, који је служио и Норвешкој у три премијерска мандата, заменила жена. Рецимо Колинда Грабар Китаровић. Дакле, прва жена на челу Хрватске могла би постати и прва жена на челу НАТО-а. Наравно, посреди су, за сада, само обична говоркања по политичким кулоарима, а која солидно упориште проналазе у добрим односима хрватске председнице с алијансом.

Такође, хрватска председница већ се истицала изјавама да њена земља може постати посредник између Русије и НАТО-а. Да ли у неутралној позицији или у име једне стране, Грабар Китаровићева није прецизирала, али се северноатлантском војном савезу одувек приклањала. Осим што су медији приметили да се на недавном НАТО самиту у Бриселу истакла навијачким стајлингом – црвеном хаљином и шалом у дезену шаховнице (скуп је одржан у време светског фудбалског првенства) који се наводно допао Доналду Трампу, Грабар Китаровићева се, пре него ће постати хрватска председница, истакла у алијанси на одговорној функцији. Пре него ће се кандидовати за челно место у хрватској политици, била је помоћница за јавну дипломатију генералног секретара Андерса Фог Расмунсена.

Да ли Камерон, Ријечанка која се након завршене средње школе у Лос Аламосу вратила у Америку у својству амбасадора Хрватске, или неко трећи, али извесно је да ће, како традиција налаже, амбасадори држава чланица НАТО-а за генералног секретара именовати политичара из Европе. Врховни заповедник савеза увек је Американац, а врховни дипломата у улози генералног секретара Европљанин.

Службено појашњење овог аранжмана гласи да се тако добија уравнотежен утицај САД и ствара савез европског цивилног и америчког војног руководства. Наравно, тек након што Столтенберг догодине одржи здравицу на прослави 70 година од оснивања алијансе која ће вероватно бити обележена посебним самитом у САД. Након тога кренуће отворено надметање за новог генералног највећег војног савеза на земљи.

Izvor: www.politika.rs

[Rade]

Припадници оружаних снага око 30 земаља чланица НАТО и партерских земаља, реализоваће у периоду од 25. октобра до 7. новембра 2018. године мултинационалну вежбу „Trident Juncture 18“. Вежба се изводи у централној и источној Норвешкој и околном подручју северног Атлантика и Балтичког мора, укључујући и Исланд и ваздушни простор Финске и Шведске.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Вежба се изводи са циљем стицања уверења да су НАТО снаге обучене и спремне, као и за приказивање колективних способности за одбрану НАТО.

У вежби ће бити ангажовано више од 40 000 војника, око 130 летелица, 70 ратних и помоћних бродова и око 10 000 возила.

Вежба „Trident Juncture 18“ се изводи у организацији Команде здружених снага НАТО у Напуљу, по сценарију вежбе прилагођене активностима НАТО по члану 5. Северноатлантског уговора. Током вежбе биће изведена и сертификација Команде здружених снага у Напуљу, као и команди компоненти.  

[kumbor]

Нешто ми је то исувише много ефектива за обичну вежбу?

[Director]

Pa to i nije obična vežba. Oni to zovu flagship NATO exercise, nemam ideju da prevedem flagship u ovom kontekstu ali to ti je kao neka generalna vežba i služi da se testira NATO u celini. Pre tri godine je održan Trident Juncture 15 i taj isto je bio najveća vežba još od hladnog rata ako se ne varam.

[MOTORISTA]

40.000 vojnika na granici sa Rusijom - Nemačka će predvoditi najveće vojne vežbe NATO od hladnog rata i to u ovoj zemlji
I.Z.K.  19.08.2018.

Norveška će biti domaćin većine aktivnosti koje će biti deo velikih vojnih vežba NATO zakazanih za oktobar, a koje će predvoditi Nemačka sa čak 8.000 vojnika.



Vežbe nazvane "Trident Juncture 2018" održaće se tokom dve nedelje počevši od 25. oktobra, potvrđeno je iz sedišta NATO u Briselu za "Dojče vele". Vežbe će se sprovoditi "u vazduhu, na moru i na tlu", i to blizu Arktičkog kruga, a uključivaće sve članice NATO plus partnere Finsku i Norvešku. Očekuje se učešće oko 40.000 vojnika. Trebalo bi da ove vežbe predstavljaju najveći vojni manevar od kraja Hladnog rata. O održavanju ove vežbe je u maju obaveštena Rusija. Norveška i Rusija dele oko 200 kilometara kopnene granice, kao i morsku koja se prostire duž Barencovog mora i Arktičkog okeana.

U poslednje vreme su se odnosi Rusije i Zapada pogoršali, pa su tenzije između Moskve i NATO velike. Prošlih godina NATO je sproveo nekoliko manjih vojnih vežbi u Poljskoj i zemljama Baltika, kao odgovor na rusku aneksiju Krima 2014. godine i podršku separatistima u istočnoj Ukrajini. Prošle godine su održane velike ruske vojne vežbe zajedno sa Belorusijom na istočnim granicama NATO, što je izazvalo reakciju Alijanse, ali i Evropske unije, pa je šefica diplomatije EU pozvala na planiranje bržeg odgovora u slučaju konflikta. Portparolka NATO Irina Novakova je rekla da je cilj pokretanja "120 letelica, 70 brodova i do 10.000 vozila", na vežbama u oktobru, da se vežba sposobnost Alijanse da sprovodi zajedničke vojne operacije i da brani svoju populaciju i teritoriju.

Nemačka će na vežbama doprineti velikim brojem vojnika i vojnom opremom, zajedno sa drugim većim članicama poput SAD, Kanade i Italije. Inače, Nemačka je bila jedna od glavnih doprinosilaca NATO vežbama "Trident Juncture 2015" gde je učestvovalo oko 3.000 nemačkih vojnika. Ona će imati veliku ulogu na ovogodišnjim vežbama, kao predvodnik takozvane "sile na čelu", odnosno zajedničkih snaga Vrlo visoke spremnosti, koje treba da budu spremne u kratkom roku da odgovore na eventualni napad na NATO. Nemačka planira da pored 8.000 trupa pošalje na vežbe 200 armiranih vozila, među kojima i 20 leopard 2 tenka.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Da li je vreme da se NATO i Turska - raziđu?"
wahingtonpost.com / M.A.  19.08.2018.

“Ukoliko se unutrašnja napetost u SAD i dalje nastavi istim intenzitetom, nije isključeno da će se desiti novi 11. septembar”, napisao je kolumnista Abdurahman Dilipak u listu “Jeni akti”, bliskom turskom predsedniku Erdoganu i njegovoj političkoj partiji Pravde i razvoja (AKP).

Možda zvuči čudno kada takve pretnje i podstrekivanje dolaze iz jedne članice NATO, ali oni sve češće postaju nova uobičajena praksa u Turskoj - piše Majkl Rubin, američki stručnjak za Bliski istok i saradnik instituta za državno-politička istraživanja “American Enterpise Institute”. Roman “Metal Storm” o zamišljenom ratu Turske i Sjedinjenih Država dospeo je na vrh liste najčitanijih knjiga u Turskoj. List “Radikal” napisao je da ga “Ministarstvo spoljnih poslova i Generalštab pomno čitaju” i da knjigu “imaju svi članovi vlade”. Nakon što je američka energetska kompanija u septembru 2011. započela bušenje u vodama Kipra, turski ministar Egemen Bagiš upozorio je: “Za to nam služi mornarica. Obučili smo naše marince za to; naša mornarica je opremljena za to. Sve opcije su na stolu; sve je moguće”. Nedavno, turski predsednik zapretio je američkim snagama u Siriji “otomanskim udarom”.

Tursko neprijateljstvo nije ograničeno samo na reči: turski nacionalisti napali su američke mornare kada su američki brodovi uplovili u turske luke. A aparatčici AKP zahtevali su hapšenje američkih vojnika u vazduhoplovnoj bazi Indžirlik. Nekoliko američkih državljana, uključujući i sveštenika Endrua Bransona, već se nalaze u zatvoru pod sumnjivim optužbama za ugrožavanja nacionalne bezbednosti. Nije uvek bilo tako, piše autor članka u “Vašington postu”. Hiljade Turaka borilo se rame uz rame s američkim snagama u Korejskom ratu. Turska je revnosno lobirala za priključenje zapadnom savezu. Bio je “imperativ da demokratije deluju u potpunom skladu, bez međusobne konkurencije ili razlika u političkim ciljevima”, rekao je ministar spoljnih poslova Turske Mehmet Fuat Koprulu u januaru 1952, neposredno pre nego što se Turska priključila NATO, američkom ambasadoru u Turskoj Džordžu Mekgiju.

Doprinos Turske savezu bio je dragocen. Ako su SAD bile kičma saveza, Turska je bila njegova snaga, piše Rubin. I danas ima više vojnika nego Francuska i Nemačka zajedno. Ne samo da je Turska bila jedna od jedine dve članice koje se graniče sa Sovjetskim Savezom, već je takođe služila kao bedem protiv radikalizma i terorizma sa Bliskog istoka. Međutim, sve je to bilo pre Erdogana. Da li je Turskoj i danas mesto u NATO? Met Briza, bivši zvaničnik američkog Nacionalnog saveta bezbednosti i zamenik pomoćnika državnog sekretara, izričito je protiv dizanja ruku od Turske:

- Odustajanje od Turske u ovom trenutku oslabilo bi NATO, suzbilo uticaj SAD na Bliskom istoku i dovelo u opasnost koaliciju, čija borba protiv Islamske države ni izdaleka nije završena. Američki ambasador u Turskoj Džejms F. Džefri i njegov kolega Majkl Sing tvrde da bi “odustajanje od Turske značilo da sami sebi nanosimo ranu. Turska nije samo predsednik Erdogan, već i regionalni geografski i ekonomski gigant koji predstavlja tampon-zonu između Evrope i Bliskog istoka i između Bliskog istoka i Rusije”.

Sve to u teoriji dobro zvuči, piše autor, upozoravajući da Briza, Džefri i Sing zanemaruju ono što je 15 godina Erdoganove vlasti napravilo od bivše saveznice SAD. Ukratko, mešaju nekadašnju s današnjom Turskom. Rubin navodi primer turske vojske, koja je “nekada bila sekularni bedem protiv islamskog ekstremizma”, a kojoj je “Erdogan promenio karakter”. Gotovo svi oficiri, od najnižeg do najvišeg ranga, služili su gotovo sve vreme pod Erdoganom. Erdogan je takođe iskoristio niz zavera o puču da bi sprečio unapređenje profesionalnih i sekularnijih oficira kako bi imenovao političke simpatizere. Eliminisao je gotovo sve koji su dali značajniji doprinos u NATO: i pre neuspelog puča 2016. uhapsio je pet generala.

Opravdano je pitanje šta bi Turska mogla da uradi ukoliko SAD dignu ruke od nje. Ali kada turski zagovornici ukazuju na njen značaj u borbi protiv Islamske države, oni zanemaruju činjenicu da se Islamska država proširila samo zato što je Turska dozvolila stranim borcima i opremi da uđu u zemlju. Erdogan je u “Njujork tajmsu” lično upozorio da “ćemo zbog neprekidnog nepoštovanja morati da tražimo nove prijatelje i saveznike” - nesuptilna pretnja da će se okrenuti prema Rusiji. Na mnogo načina, Turska je to već učinila. Erdogan je jasno stavio do znanja da će kupovati ruske rakete S-400, koje bi, ukoliko postanu deo turskih protivvazdušnih odbrambenih sistema, mogle da otkriju ruskim inženjerima vojne tajne NATO.

Prava opasnost za NATO nije tursko povlačenje ili okretanje Rusiji, već njeno ostajanje u savezu. NATO odluke se donose konsenzusom, pa Turska može doslovno da odigra ulogu Trojanskog konja i obstruira svaku akciju u slučaju krize. Istina je da ne postoje jasni mehanizmi za isključenje članica iz NATO, ali opstanak NATO bez ozbira na to zahteva oslobađanje od Turske. Zapad bi trebalo da pozove Tursku da ostvari svoju pretnju i tako razotkrije njene prave namere.

Izvor: www.blic.rs

[dzumba]

Ценим да се ни Турска ни САД (остатак НАТО-а се ионако не пита) неће лако усудити на излазак или искључење Турске. Чекаће потез оног другог. То је врло важно јер касније може послужити као аргумента за оптужбе оног другог.

А што се овога тиче

Opravdano je pitanje šta bi Turska mogla da uradi ukoliko SAD dignu ruke od nje. Ali kada turski zagovornici ukazuju na njen značaj u borbi protiv Islamske države, oni zanemaruju činjenicu da se Islamska država proširila samo zato što je Turska dozvolila stranim borcima i opremi da uđu u zemlju.

Па није то Турска радила по свом ћефу, већ управо као део НАТО и савезник САД. О томе су и онда врапци говорили а "антитерористичка коалиција" се уопште није забринула због тога. Шта више, организовала је доставу оружја "умереним побуњеницима" у Сирији, који су то углавном прослеђивали Ал Каиди (Нусра фронт) и ИСИЛ-у.

[Director]

Ne postoji način da se neko izbaci iz NATO a i time bi samo učinili uslugu Erdoganu. Oni namerno ostavljaju Erdoganu da on javno kaže da izlazi iz NATO ili recimo da odustaje od puta u EU. To nosi negativne poene unutar Turske. Ma koliko se Erdogan slizao sa Putinom, prosečan Turčin ne može Rusiju da smisli a kamoli da podržava tu saradnju.

Jesu ono beše Rusi tvrdili da je Erdoganov sin glavni saradnik ISIS ? A sad im je glavni saradnik taj isti Erdogan ? Pa naravno, zajednički interes, zajednički posao i na kraju je ta saradnja krunisana savezništvom dve države

[kumbor]

Без Турске пада цело јужно крило НАТО. Зар мислите да ико има намеру то да дозволи? ПРОСТО, НИЈЕ ПРЕДВИЂЕНО ДА БАБА ИЗАЂЕ ИЗ КОЛА, ПА МАКАР ДВА ДИНАРА ДАЛА!

[MOTORISTA]

Prijavili 50 „sumnjivih“ brodova
Tanjug   26. avgust 2018.

Severnoatlantska Alijansa je predala obalskoj straži i Ratnoj mornarici Grčke spisak od 50 „sumnjivih brodova“ koji vrše izviđanja u Egejskom moru, duž obale zemlje, javlja list „Real“.

U članku se spominju ribarski brodovi, jedrenjaci i obični čamci koji navodno plove radi prikupljanja podataka. „Real“ javlja da su tim brodovima interesantni grčki vojni objekti i delatnost u njima, ali i kretanje Amerikanaca čije prisustvo je povećano na teritoriji Grčke, navodi se u članku pod nazivom „Špijunske igre u Egejskom moru“. „Nisu Rusi jedini u Egejskom moru, koje sve više podseća na ’američki poligon‘“, navodi se u članku.

Grčko-američke veze u vojnoj sferi su dostigle svoj vrhunac. Pre neki dan je obnovljen sporazum Grčke i SAD o raspoređivanju dronova MK-9, a zvanični Vašington istovremeno menja bespilotne letelice na avio-bazi u Larisi savremenijim modelima koji se koriste za izviđanja, između ostalog, i u Egejskom moru, piše list. U listu se naglašava i da je pouzdanost Turske, kao članice NATO-a, „pod sumnjom“ kod američke strane. Ranije je Ankara više puta dovela u pitanje teritorijalnu pripadnost niza grčkih ostrva i Lozanski sporazum kojim je određena granica savremene Turske.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

SAD šalju 1.500 vojnika u Nemačku
Srna  08.09.2018.

Američka vojska uputiće oko 1.500 dodatnih vojnika u Nemačku do septembra 2020. godine, što je dodatak na oko 33.000 američkih trupa koje su već u toj zemlji.

Štab američke vojske za Evropu u Visbadenu saopštio je da će nove trupe biti stalno stacionirane u Nemačkoj što je pokazatelj stalne američke posvećenosti NATO-u i kolektivnoj rešenosti za podršku evropskoj bezbednosti. U saopštenju se navodi da će dodatne trupe povećati spremnost američke vojske u Evropi, koja će biti sposobnija da reaguje na bilo kakvu krizu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

STA: Luka Kopar će biti korišćena za NATO vežbe
Tanjug  07.09.2018.

Slovenačka luka Kopar biće korišćena tokom NATO vežbi u oktobru, ali su tamošnji zvaničnci dematovali da će ona postati značajan logistički centar alijanse.

Kopar će biti korišćen tokom velike vojne vežbe "Trozubi spoj" u oktobru, a NATO zvaničnik je potvrdio za agenciju STA da će u vežbi učestvovati i slovenačko osoblje i vojna vozila. Javni servis Slovenije u sredu je saopštio da bi luka mogla da postane veliki logistički centar NATO, ali su to demantovali slovenački ministrar spoljnih poslova i ministar odbrane, Karl Erjavec i Andreja Katič. Ove navode demantovao je i ambasador Slovenije pri NATO, Jelko Kacin. U vežbama će učestvovati 35.000 vojnika iz više od 28 zemalja i šest partnera NATO.

Izvor: www.blic.rs