PALUBA
December 05, 2019, 06:51:53 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na flushroyal75@gmail.com
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 38 39 40 41 42 [43] 44 45 46 47 48 49   Go Down
  Print  
Author Topic: Vijesti NATO-OTAN  (Read 95004 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 34 358



« Reply #630 on: March 06, 2019, 04:00:18 pm »

База америчких дронова у Пољској постала оперативна
Аутор: Милан Галовић среда, 06.03.2019.

Аналитичари сматрају да Американци неће ризиковати обарање беспилотних летелица над критичним подручјима где би се могли наћи на удару противваздухопловне одбране, као што је Донбас

Америчке беспилотне летелице, распоређене у ваздухопловној бази „Морославиец” на северу Пољске, постале су оперативне. Како је саопштено из Ваздухопловства САД у Европи, реч је о дроновима типа MQ-9 „рипер” који ће се користити у обавештајне и извиђачке сврхе. Практично, на овом аеродрому, на којем су до сада познатој по ловцима-бомбардерима „сухој” Су-22 совјетске производње, од сада се налази стална база америчких беспилотних летелица.


* 01.jpg (120.78 KB. 672x457 - viewed 13 times.)


У њој је смештено пратеће особље које чине амерички војници али и они који су на овим пословима ангажовани по уговору, како је то већ уобичајено када се америчка војска ангажује у иностранству. Изграђени су нови објекти и инфраструктура на аеродрому за потребе оних који раде на овим пословима, а подигнут је и велики хангар за беспилотне летелице.


* 02.jpg (105.18 KB. 672x354 - viewed 11 times.)


Амерички званичници још прошле године објашњавили су да је Пољска изабрана као база дронова због свог стратешког положаја у источној Европи, али се нису изјашњавали о о томе над којим подручјима ће „рипери” летети. Како извештавају медији који прате војну и ваздухопловну тематику, независни аналитичари сматрају да ће одредиште дронова, који неће бити наоружани средствима за напад на циљеве на земљи, свакако бити балтичке државе које су у НАТО-у и регион Црног мора.


* 03.jpg (131.15 KB. 672x372 - viewed 15 times.)


Распоређивање америчких беспилотних летелица у Пољској је свакако део напора ојачавања источног крила НАТО-а према Русији, на чему Алијанса ради од избијања кризе у Украјини и руске анексије Крима. Познаваоци ових прилика и војне технологије сматрају да Американци неће ризиковати обарање дронова над критичним подручјима где би се могли наћи на удару противваздухопловне одбране, као што је Донбас. За тим нема ни потребе, јер обавештајне и извиђачке задатке могу обављати из даљине. Међутим, у случају ескалације кризе у Украјини, америчке беспилотне летелице, за сада само у ненаоружаној верзији, биће близу места збивања. Иначе, ови дронови су развијени почетком овог века из беспилотних летелица „предатор”, које су иначе употребљаване у извиђачке сврхе у време ратова на просторима бивше Југославије.


* 04.jpg (156.4 KB. 672x432 - viewed 17 times.)


Према расположивим подацима, размах крила „рипера” је 20 метара, оперативна висина лета до 7.500 метара, крстарећа брзина око 300 километара на сат и у ваздуху може остати око 14 сати. Овом летелицом управља двоје оператера из командне станице на земљи.

Izvor: www.politka.rs

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 34 358



« Reply #631 on: March 17, 2019, 09:58:26 pm »

Чланице НАТО не воле да се сећају интервенција
Аутор: Биљана Митриновић недеља, 17.03.2019.

Препоручивање држава „нове Европе” да се претворе у америчке војне базе окренуте ка Русији могло би поново да се испостави као грешка

Приликом обележавања 20-годишњице уласка Пољске, Мађарске и Чешке у НАТО и 15-годишњице уласка Словачке ове недеље у Прагу високе званице су се присетиле како су се пријемом у ову војну алијансу спасиле од руског напада. Тог 12. марта 1999, када се у Индепенденсу у Мисурију догодило историјско ратификовање споразума о приступању поменутих трију бивших чланица Варшавског пакта НАТО-у, СР Југославију је делило само 12 дана од почетка бомбардовања. Као што је познато, Србију 24. марта 1999. није напала Руска Федерација него НАТО. Тако су ове, тада новопридошле, чланице учествовале у противправној агресији на државу чланицу УН.

Свечано потписивање пре 20 година је обављено у родном граду америчког председника Харија Трумана, који је био председник када је отпочео хладни рат. Улазак ове три државе у Северноатлантску алијансу у Трумановом родном месту био је симболичан потез закуцавања последњег ексера у ковчег растуреног Варшавског пакта и совјетског политичко-војног утицаја у источној Европи.

Опасност од руских провокација ове 2019. године у Прагу је била у фокусу конференције „Наша безбедност се не подразумева”. Неки од лидера данашње Вишеградске групе, председник Пољске Анджеј Дуда и Словачке Андреј Киска, оштро су упозоравали на руску претњу и следили одлучност тадашње шефице америчке дипломатије Медлин Олбрајт која је и отворила конференцију у Прагу. Они су били сагласни и са њеном оценом да руски председник Владимир Путин има циљ да изазове поделе у Европи и ослаби НАТО.

Јанош Адер, председник Мађарске, која има пријатељски однос са Русијом, подсетио је да је Будимпешта солидарно увела санкције Москви иако трпи економску штету, да учествује у надзирању неба балтичких држава, иако и даље сматра да је неопходно водити дијалог. Чешки председник Милош Земан је био још искренији у покајању. Он је поновио став који је изнео још пре пет година, да је бомбардовање Југославије било грешка. Грижа савести је тим већа што је Земан те 1999. године био премијер чешке мањинске социјалдемократске владе и упркос оштрим протестима у својој странци одобрио је бомбардовање и дао сагласност да авиони НАТО-а прелећу преко Чешке. Он је признао да се данас нерадо сећа одлучивања чешке владе да као „новајлија у НАТО” одобри бомбардовање. „Могу да вам кажем да то са дистанце сматрам грешком и сматрам да је то био чин извесне ароганције моћи. Тадашњег одлучивања чешке владе се сећам веома нерадо. Чешка је била последња земља која је дала сагласност за бомбардовање. И то и из тог разлога што смо били у НАТО три недеље и вероватно не би било потпуно нормално када би као ‘новајлија’ и као једина земља ставили вето на ту одлуку”, казао је Земан у интервјуу чешкој агенцији ЧТК. Земан је још 2014, када је постао председник, рекао да су га савезници убеђивали да ће бити бомбардовани искључиво војни циљеви у СР Југославији. „То њихово обећање није испуњено. Као што видите, обећањима неких политичара не можете потпуно да верујете.”

Данас, када су војне тензије све веће, источно крило НАТО-а постаје једна од потенцијалних кључних зона конфликта између САД и Русије. Изласком Вашингтона, а потом и Москве, из Споразума о ракетама средњег и кратког домета, улога бивших чланица Варшавског савеза постаје поново кључна.

Иако се Запад и даље прибојава политичких процеса у појединим посткомунистичким државама, сматрајући да би оне могле да буду „тројански коњ” Русије у ЕУ и НАТО, неке од ових држава истовремено предњаче у одлучности да се управо њихове територије претворе у војне базе на првој линији западног савеза, пред вратима Русије.

Познати термин бившег америчког државног секретара за одбрану Доналда Рамсфелда – „нова Европа” – поново је актуелан. То су државе које су биле бедем „руском експанзионизму”, земље централне и источне Европе које су одлучније подржале интервенцију САД у Ираку 2003, него неке од западних земаља, пре свега Француска и Немачка.

А Француска и Велика Британија су 1947. године потписале Денкеркски споразум као споразум о савезу и узајамној помоћи приликом могућег немачког или совјетског напада после Другог светског рата. Две године касније, у априлу 1949. године, придруживањем САД и других држава, потписан је Северноатлантски споразум. Када се НАТО-у прикључила и Немачка, Совјетски Савез је шест година после оснивања НАТО-а, дакле 1955. године, формирао Варшавски пакт – Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи, који је до 1991. године окупљао централноевропске и источноевропске социјалистичке државе.

Од оснивања НАТО-а Русија није напала ниједну њену чланицу, али је НАТО у међувремену извео интервенције у бројним државама.

Количина апсурда којом се оправдавају циљеви НАТО-а била је очигледна у речима пољског председника у Прагу иако је он само имао намеру да истакне улогу САД. Дуда је рекао да, с обзиром на историјско искуство Пољске, која је пред Други светски рат 1939. године била у савезу са Великом Британијом и Француском, а та два савезника јој нису притекла у помоћ када је напала Хитлерова Немачка, „за Пољаке је НАТО постао истинска гаранција безбедности тек кад су у Пољској размештени савезнички војници, пре свега амерички”.

Пољски предлог о спремности да уложи око две милијарде долара у формирање сталне америчке базе „Форт Трамп” је актуелно препоручивање „нове Европе” да поново буде у првим редовима интервенције. Уз ракетне системе у Румунији и подизање тензија у балтичким државама, као и одговору Русије да ће одмах узвратити на ракетне нападе, не само на територије са којих се испаљују ракете него и на центре одлучивања – показује да је још мало потеза преостало.

Само да се после свега не понови ситуација да неким политичарима није вредело веровати и да нека комисија поново установи да није постојала опасност због које је интервенција предузета. Ако се узме да је пољски министар спољних послова Броњислав Геремек пре 20 година заиста веровао у оно што је рекао, могло би се рећи да су бројне интервенције НАТО-а широм света сасвим демантовале његове речи да ће чланство Пољске у НАТО-у ојачати демократију, људска права и међународну солидарност.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 34 358



« Reply #632 on: March 20, 2019, 06:56:08 am »

Tramp razmišlja da Brazil priključi NATO alijansi
Srna  19.03.2019.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da razmatra mogućnost ulaska Brazila u NATO.

"Mi veoma ozbiljno razmatramo tu mogućnost, bilo da je reč o Alijansi, ili nečem drugom što je vezano za NATO", rekao je Tramp novinarima nakon sastanka sa predsednikom Brazila Žairom Bolsonarom u Vašingtonu. Tramp je rekao i da je sa Bolsonarom razmotrio učešće Brazila u eventualnoj vojnoj operaciji u Venecueli, javlja "Sputnjik". On je dodao da Vašington vidi Brazil kao glavnog saveznika van Alijanse. Bolsonaro je jedan od prvih političara koji je podržao napore SAD da zbaci sa vlasti predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Osim toga, Brazil je učestvovao i u akciji dostavljanja humanitarne pomoći Venecueli, uprkos volji zvaničnog Karakasa.

Izvor: www.blic.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 29 007



« Reply #633 on: March 20, 2019, 10:28:50 am »


Američki vojnici idu u Poljsku; Vežba za "rusku agresiju"


Nekoliko stotina američkih vojnika stiglo je danas u Nemačku u prvom testu strategije brzog raspoređivanja, prenosi AP.

Ova strategija za cilj ima jačanje prisustva NATO-a u istočnoj Evropi u slučaju ruske agresije ili drugih vanrednih situacija. Vojska SAD u Evropi saopštila je da je 350 vojnika iz Prve oklopne divizije došlo danas u Berlin kao deo grupe od 1.500 ljudi koja će stići ove nedelje.

Oni su se zaputili ka Poljskoj, gde će se povezati sa tenkovskim i drugim teškim jedinicama koje su dovedene sa svojih ranije određenih pozicija u Holandiji, a zatim izvesti manevre sa poljskim snagama.

Ideja strategije "dinamičnog angažovanja snaga" jeste da se "brzo usmere snage spremne za borbu" u Evropu u slučaju da to bude potrebno.

SAD, Kanada, Nemačka i Britanija već komanduju jedinicama veličine bataljona u Poljskoj, Letoniji, Litvaniji i Estoniji.

izvor
Logged
Milan (longtrip)
Urednik
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 616



« Reply #634 on: March 20, 2019, 10:36:34 am »

Da bi časnovnik sa klatnom bio u funkciji, ako nema ključa koji navija oprugu.... gurneš klatno rukom  Cool
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 34 358



« Reply #635 on: March 22, 2019, 08:10:15 am »

"Nemoguć" NATO poziv
D. SAVIĆ   21. mart 2019.

Susret lidera SAD i predsednika osme najveće ekonomije sveta. Idiličan sastanak u Vašingtonu "dva Trampa"

"TROPSKI Tramp", kako su mediji nazvali konzervativnog brazilskog predsednika Žaira Bolsenara, dobio je tokom posete Beloj kući od svog američkog kolege, "pravog" Donalda Trampa, neformalnu, ali vrlo jasnu "pozivnicu" da se njegova zemlja pridruži NATO. Ova ponuda za ulaznicu u NATO našla je zatečene sve ostale saveznike iz Alijanse, koji su se pre nekoliko meseci našli na meti oštrih kritika lidera najveće članice saveza Donalda Trampa zbog slabih uloga u svoju odbranu.

- Namera mi je da Brazil postane glavni saveznik izvan NATO, ili, moguće, ako o tome počnete da razmišljate, čak saveznik unutar NATO - izjavio je šef Bele kuće. Ukoliko bi Brazil odlučio da sledi primer Kolumbije koja je prva južnoamerička država koja je postala partner NATO, to bi mu otvorilo vrata za povlašćeni status u kupovini američke vojne opreme i tehnologije. Tramp je dodao da će o članstvu Brazila morati da razgovara sa "mnogo ljudi", ali i da bi takav korak "uveliko unapredio bezbednost i saradnju" dve zemlje.

Trampovi kritičari su odmah reagovali ističući njegovo neznanje kada je NATO u pitanju, napominjući da je reč o organizaciji koja povezuje evropske i severnoameričke zaveznike. Član 10. osnivačkog akta NATO iz 1949. godine kaže da samo evropske zemlje, Kanada i SAD mogu biti članice Alijanse. Tramp je pohvalio ne samo Bolsonara, već i njegovog sina Eduarda, koji je prošle godine došao u Vašington sa kačketom američkog predsednika sa sloganima kampanje 202. godine. Brazilski lider je dobio i veliki plus kada je javno iskazao svoju podršku izgradnji zida na granici SAD prema Meksiku, pitanju oko koga se lome koplja u Vašingtonu, i zbog čega je američka vlada ušla u najdužu blokadu u svojoj istoriji.

SLOŽNI I OKO VENECUELE

Diskusija dvojice predsednika o napetoj situaciji u Venecueli, severnom susedu Brazila, završena je opaskom da su "sve opcije na stolu" za rešavanje te krize. Bolsenaro, koji je, inače, u ponedeljak bio gost i američke obaveštajne službe CIA, saglasan je sa američkim predsednikom u vezi sa podrškom opozicionom lideru i samoproglašenom predsedniku Venecuele Huanu Gvaidu.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 34 358



« Reply #636 on: March 24, 2019, 06:10:49 am »

NATO gradi sklonište u Poljskoj
Srna  24.03.2019.

Severnoatlantski vojni savez (NATO) je potvrdio planove za gradnju skladišta za američku vojnu opremu u Poljskoj.

Američki dnevnik "Volstrit žurnal" piše da će izgradnja vojnog skladišta u poljskom gradu Povidzu koštati 260 miliona dolara, te da će u njemu biti smeštena oklopna vozila, municija i naoružanje.

- Radovi na gradnji počeće ove godine i treba da traju dve godine - rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg "Volstrit žurnalu". Poljske vlasti jačaju svoje vojne veze sa Amerikom jer su se prošlog meseca saglasili sa kupovinom raketnih lansera u vrednosti 414 miliona dolara a pre godinu dana su potpisali kupovinu protivraketnog sistema "Patriot" čija je vrednost 4,75 milijardi dolara. Varšava, takođe, nastoji da SAD otvore stalnu bazu na teritoriji Poljske. Skoro 5.000 američkih vojnika već je raspoređeno u Poljskoj u sklopu operacija NATO.

Izvor: www.blic.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 29 007



« Reply #637 on: April 02, 2019, 10:40:20 am »


Stoltenberg: Nemačka treba da poštuje obećanje o povećanju troškova


Nemačka kao članica NATO treba da održi obećanje i poveća odbrambene troškove, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg. Šef NATO-a je održao konferenciju za novinare pre odlaska u Vašington gde će biti obeležena 70. godišnjica postojanja Alijanse i pokrenuta tema "podele tereta".

"Očekujem od Nemačke da poštuje svoje obaveze kao i ostale članice. Očekujem da svi poštuju obaveze u oblasti odbrane", rekao je Stoltenberg.

Zemlje članice su 2014. godine obećale da će izdvojiti za odbrambene troškove oko dva odsto nacionalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2024. godine. NATO je 2018. godine naveo da je samo sedam članova održalo to obećanje, dok Francuska i Nemačka još nisu započele taj proces.

Američki predsednik Donald Tramp je odmah po dolasku na vlast početkom 2017. godine kritikovao ostale članice NATO. Šefovi diplomatija zemalja Alijanse će u sredu i četvrtak održati sastanak u Vašingtonu i očekuje se da će ti troškovi biti na dnevnom redu.

Stoltenberg će sutra razgovarati sa Trampom, a tokom posete SAD, planirano je da održi govor u Kongresu.

izvor
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 34 358



« Reply #638 on: April 03, 2019, 05:34:47 am »

Ministri NATO u Vašingtonu o prisustvu u Crnom moru, isporukama S 400 i F 35
Tanjug   02. april 2019.

Ministri spoljnih poslova država članica NATO na sastanku u Vašingtonu ove nedelje razmatraće sve elemente pretnji koje dolaze od Rusije i pokušaće da dogovore paket mera koji bi obezbedio jačanje prisustva ovog vojnog saveza u Crnom moru, izjavio je danas viši američki zvaničnik.

"Fokus je na odbrani ali i na ''zastrašivanju'' ruske strane od prisustva u crnomorskom regionu", otkrio je ovaj zvaničnik novinarima Rojtersa, pod uslovom da ostane anoniman. On je dodao da je Turska i dalje važan partner Sjedinjenim Državama, ali je kao zabrinjavajuću komentarisao naglasio da je planirana kupovina raketnih sistema S-400 Turske iz Rusije zabrinjavajuća.

"Naš odnos se ne može svesti samo na jedan problem kao što je ova kupovina, ali je nabavka S-400 veoma problematično pitanje za Sjedinjene Države", dodao je ovaj zvaničnik, prenosi agencija. Sjedinjene Američke Države obustavile su isporuke delova za borbene avione F-35 Turskoj, pošto su više meseci upozoravale Ankaru da ne kupuje ruske raketne sisteme S-400, saopštio je sinoć Pentagon.

Američki zvaničnici najavljivali su da će obustaviti i prodaju aviona Turskoj ako ona ne odustane od ruskog raketnog sistema. Generalni sekretar NATO ranije je najavio da će ministri 29 članica 3. i 4. aprila biti u Vašingtonu kako bi obeležili 70. godina postojanja Alijanse.

ŠENAHAN: REŠIĆEMO SPOR,TURSKA ĆE IMATI I PATRIOT I F-35

Vršilac dužnosti američkog ministra odbrane Patrik Šenahan izjavio je danas da očekuje da će rešiti spor s Turskom oko kupovine ruskog raketnog sistema S-400, dan nakon što su Sjedinjene Države zaustavile isporuku Ankari opreme vezane za avione F-35. "Očekujem da ćemo rešiti problem u smislu da će oni imati prave odbrambene sisteme kao što je američki raketni sistem Patriot i avioni F-35", rekao je Šenahan novinarima u Pentagonu, prenosi Rojters. On je dodao i da se trenutno očekuje isporuka F-35 iz vazduhoplovne baze u SAD za Tursku.

Sjedinjene Američke Države obustavile su isporuke delova za borbene avione F-35 Turskoj, pošto su više meseci upozoravale Ankaru da ne kupuje ruske raketne sisteme S-400, saopšteno je ranije iz Pentagona. Američki zvaničnici takođe su najavljivali da će obustaviti i prodaju aviona Turskoj, ako ona ne odustane od ruskog raketnog sistema, prenosi agencija.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 34 358



« Reply #639 on: April 03, 2019, 05:35:50 am »

Трамп: Чланице НАТО морају да повећају издвајања за одбрану
уторак, 02.04.2019.

ВАШИНГТОН - Амерички председник Доналд Трамп похвалио је чланице НАТО због повећања њихових финансијских доприноса алијанси, али их је и позвао да издвајају још више средстава, наводећи да САД и даље имају диспропорционалан удео у трошковима одбране Европе.

Трамп, који је раније наговестио да би могао да повуче САД из алијансе ако њене чланице не повећају знатно своја издвајања за одбрану, издвојио је Немачку као земљу која није у довољној мери повећала финансијске доприносе. „Немачка не плаћа свој део. Имам симпатије према Немачкој, али они не плаћају колико би требало. Ми плаћамо велики део трошкова НАТО који у основи штити Европу”, рекао је Трамп. Он се данас у Белој кући састао с генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом, који борави у Вашингтону поводом обележавања 70. годишњице оснивања алијансе.

„Радимо заједно на томе да неки од наших савезника почну да плаћају свој део. У неком тренутку, то ће морати да буде повећано”, рекао је Трамп новинарима пред Столтенбергом, преноси Танјуг. Столтенберг је захвалио Трампу на његовој „снажној посвећености НАТО” и на томе што подстиче чланице алијансе да повећају издвајања. Финансијска издвајања 29 чланица НАТО, која су била смањена по окончању Хладног рата, почела су да се повећавају од 2014. године, пре него што је Трамп постао председник САД. После руског припајања украјинског полуострва Крим, чланице су се договориле да повећају буџете за одбрану и да до 2024. године почну да издвајају два одсто бруто домаћег производа (БДП) за трошкове одбране. САД троше око 3,4 одсто БДП-а на одбрану.

Немачка је на мети Трампа јер сада планира да троши 1,5 одсто БДП-а до 2024. године. Откако је Трамп постао председник САД, остале чланице НАТО повећале су буџете за одбрану за 41 милијарду долара. До краја 2020. године, повећање ће износити 100 милијарди долара, рекао је Столтенберг.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 34 358



« Reply #640 on: April 05, 2019, 05:27:47 am »

U proteklih 70 godina NATO se fokusirao na Rusiju, ali sada je druga zemlja njihov najveći problem
I.Z.K.  04.04.2019.

NATO je većinu proteklih 70 godina proveo fokusirajući se na to kako da odbrani kontinent od Rusije. Da bi preživela naredne decenije, Alijansa više razmišlja o pretnji na istoku.

Kina je glavna na umu zvaničnika NATO koji su se okupili u američkoj prestonici kako bi proslavili 70. godišnjicu potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, kojim je uspostavljen savez 4. aprila 1949. godine. Da li i u kojoj meri bi članovi saveza trebalo da dozvole kineskom tehnološkom gigantu "Huawei" da posluje u njihovim zemljama, kao i mogući problemi sa željom Italije da se pridruži ambicioznoj inicijativi "Jedan pojas, jedan put" pitanja su na koja NATO treba da nađe način da odgovori, piše "Politiko".

- Kina će postati glavni subjekt 21. veka s obe strane Atlantika. Kina je izazov za skoro svaku temu. Važno je bolje razumeti šta to podrazumeva za NATO - izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas u govoru u Vašingtonu u sredu. To je teško pitanje za Evropu koja, kao i SAD, ima duboke komercijalne veze sa Kinom.

- Mi smo partneri s jedne strane i konkurenti s druge strane - ne samo u pogledu ekonomije, već imamo i vrlo različite političke sisteme. Želimo odnose na osnovu reciprociteta. Takođe želimo dobre trgovinske veze sa Kinom - rekla je Angela Merkel na samitu Evropskog saveta u Briselu prošle nedelje. Kina je sada najveći trgovinski partner Nemačke, ispred SAD. Za EU u celini, trgovina sa Kinom je na drugom mestu veoma blizu SAD. Pored toga, Kina je pokazala spremnost da uloži značajne iznose tamo gde drugi neće: u infrastrukturne projekte u zemljama kao što su Grčka, Mađarska i Italija.

Dok je Trampova administracija bila fokusirana na Kinu od prvog dana, evropski lideri tek počinju da se suočavaju sa sve većim znakovima da kineska velikodušnost može predstavljati dugoročnu stratešku pretnju regionu. EU je obećala da će zauzeti stroži stav prema Kini po pitanjiu sajber špijunaže i krađe intelektualne svojine, što su pitanja koja će se naći na vrhu agende na samitu EU i Kine sledeće nedelje. Nije jasno kakvu ulogu NATO sa svojim geografskim ograničenjima treba da odigra u naporima Zapada da se zaštiti od Kine. Međutim, raste uverenje među bezbednosnim zvaničnicima da kineska politika ima uticaja i na SAD i na Evropu. Na primer, pitanja o tome kako osigurati otvorene kanale u ključnim trgovinskim koridorima, kao što je Južnokinesko more, jednako su važna za Evropu kao i za SAD. Pretnja koju pruža sposobnost kineske vojne borbe je još jedna oblast od ključnog strateškog značaja. Sve što nedostaje je strategija Zapada.

- Svi bismo mogli imati koristi ako bismo mogli razviti zajedničke pristupe sa SAD. Ali još uvek nemamo strategiju EU i ne možete imati zajedničku strategiju ako nemate sopstvenu strategiju - rekao je Volfgang Išinger, bivši nemački ambasador koji sada vodi Minhensku bezbednosnu konferenciju.

Podela fokusa između Rusije i Kine

Najveća zabrinutost za Evropu je da će u svetu velike borbe sila između SAD-a i Kine, ona biti ostavljena po strani. Nedavna odluka predsednika Donalda Trampa da se povuče iz Sporazuma o srednjim nuklearnim snagama (INF), sporazuma iz doba Hladnog rata koji je imao za cilj zadržavanje nuklearnog oružja srednjeg ranga izvan Europe, podstakao je te strahove. Trampova administracija je donela odluku bez angažovanja evropskih saveznika iz Vashingtona, iako bi Evropa bila najviše izložena ruskim nuklearnim oružjima. Ono što je Evropljane frustriralo bilo je to što praktično nisu imali pravo glasa o pitanju od egzistencijalnog značaja za njih.

Veliki rizik za Evropu bi bila kriza u Aziji koja bi odvratila američke resurse od NATO. Takva promena bi mogla doći iznenada, kao što se dogodilo nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, kada su SAD preusmerile svoj fokus gotovo preko noći na Bliski istok. Zato neki evropski vojni stratezi veruju da bi se članice NATO u regionu trebalo da se pripreme da preuzmu vođstvo u suočavanju s Rusijom. Određeni broj evropskih zemalja, uključujući Veliku Britaniju i Nemačku, već igraju centralnu ulogu u NATO-ovoj operaciji unapređene daljnje prisutnosti u Baltičkim zemljama i Poljskoj, koja ima za cilj da obeshrabri Rusiju da ne vrši agresiju u regionu.

Kad bi se ​​Evropa usredsredila na Rusiju, oslobodila bi SAD da se više koncentriše na Aziju (gde evropski saveznici NATO praktično nemaju prisustva), podelu rada koja bi verovatno učinila da Vašington na čelu sa Trampom ima bolje mišljenje o Alijansi. U tom pogledu bi uspostavljanje Evropske armije bilo korisno. Sa Trampom ili bez njega, realnost suočavanja sa Kinom će dovesti do razmatranja budućnosti NATO. Da li Evropljani, s obzirom na njihovu sve veću ekonomsku zavisnost od Kine, mogu postići konsenzus među sobom ili sa SAD, drugo je pitanje. Želja zemalja u južnoj Evropi da prihvate kineske investicije je zabrinjavajući znak onima koji pozivaju na jedinstven pristup.

- Kina parališe donošenje odluka u Evropi. Trebalo bi da mi pravimo investicije koje sada Kina radi. Ali nismo više dovoljno bogati da držimo Kinu izvan našeg tržišta - rekao je Jan Tehau, nemački politikolog i direktor Evrospkog programa na Nemačkom Maršalovom fondu.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 34 358



« Reply #641 on: April 05, 2019, 05:43:12 am »

Pompeo: NATO je stabilizovao Balkan
Tanjug   04. april 2019.

VAŠINGTON - Državni sekretar SAD Majk Pompeo organizovao je u Vašingtonu prijem povodom 70. godišnjice osnivanja NATO-a, na kojem je ocenio da se Alijansa na Balkanu suočila s etničkim sukobom, ali da je tom regionu donela stabilnost.

Stejt department je saopštio da je Pompeo na sinoćnjem prijemu poželeo dobrodošlicu ministrima spoljnih poslova država članica Alijanse i zahvalio se na dolasku na skup američkim senatorima i kongresmenima, a generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga pozdravio je "odavanjem priznanja za sve što je učinio za jačanje ovog neverovatno sjajnog, važnog NATO savezništva".

On je u nabrajanju "mnogobrojnih dostignuća koje je postigao NATO" između ostalog naveo program "Partnerstvo za mir" i da je "još država uz dobrodošlicu primljeno u članstvo ove kritično važne Alijanse".

"NATO se suočio s etničkim sukobom na Balkanu", poručio je Pompeo. On je kazao da su "iznova i iznova, Evropa i Severna Amerika služile zajedno pod istom zastavom zarad istog cilja slobode i demokratije, odvraćanja Sovjetskog Saveza, donošenja stabilnosti Zapadnom Balkanu, borbe protiv terorizma u Iraku i Avganistanu".

"Menjamo se dok se svet oko nas menja. I dok gledamo zajedno ka svetu koji je manje predvidljiv, nastavljamo da se držimo rame uz rame, investirajući još više u odbranu, modernizovanje naše Alijanse, odgovaranje na izazove sutrašnjice u sajberprostoru", rekao je Pompeo.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 29 007



« Reply #642 on: April 05, 2019, 08:28:24 am »


Stoltenberg: Tačno je, unutar NATO postoje brojna neslaganja i mimoilaženja!


U prvom obraćanju jednog generalnog sekretara NATO američkom Kongresu, čelnik vojne alijanse Jens Stoltenberg izjavio je da unutar te organizacije postoje brojna neslaganja i pozvao na povećanje odbrambenog budžeta NATO kako bi bolje izlazio na kraj s globalnim izazovima, kao što je Rusija.

"Budimo iskreni. Postavljaju se pitanja sa obe strane Atlantika o snazi našeg partnertsva. I, da postoje razmimoilaženja", kazao je Stoltenberg.

Međutim, kako je naveo, otvorene diskusije i različite tačke gledišta nisu znakovi slabosti, već suprotno.

"To je znak snage. Tako da ne treba da budemo iznenađeni kada spoznamo različitosti između naših zemalja (članica). Danas imamo neslaganja o pitanjima kao što su trgovina, energija, klimatske promene i iranski nuklearni sporazum. Postoje ozbiljna pitanja sa ozbiljnim neslaganjima", rekao je Stoltenberg.

Stoltenberg je u govoru NATO nazvao najjačim savezom u istoriji koji se međutim i danas suočava sa brojnim izazovima.

Među njima je sve agresivnija Rusija, koju je generalni sekretar, između ostalog, optužio za nagomilavanje vojske od Arktika do Mediterana i od Crnog mora do Baltika, sajber napade, pokušaje mešanja u demokratije i nepoštovanje Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa, iz kojeg su se povukli i Vašington i Moskva.

"Rusija krši sporazum. U Evropi nema novih američkih raketa, ali ima ruskih. I dalje pozivam Rusiju da ponovo poštuje Sporazum o nuklearnim snagama, ali ona do sada nije preuzela korake da to uradi.

Vreme ističe, zbog čega se moramo pripremiti za svet bez sporazuma", kazao je generalni sekretar NATO. On je dodao da će NATO biti umeren i koordinisan i da neće raditi isto što i Rusija.

"NATO nema nameru da u Evropi rasporedi nuklearne rakete koje se ispaljuju sa zemlje. Međutim, NATO će uvek preduzimati neophodne korake na kredibilnom i efikasnom odvraćanju", istakao je Stoltenberg.

izvor
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 801


« Reply #643 on: April 05, 2019, 10:30:16 am »



Nemaju takve rakete jer ih politićki niko normalan ne želi na svom tlu, sem možda Pribaltika i Poljske, a i njihovo instaliranje je veoma skupo. 
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 29 007



« Reply #644 on: April 06, 2019, 03:11:49 pm »


Nemci neće vojno da brane Amerikance od Rusa


Berlin izbegava da troši dva odsto BDP-a na odbranu, a na američke pritiske odgovara da se stvarna solidarnost unutar NATO-a meri u smislu posvećenosti, a ne u evrima.

Proslavu 70. godišnjice od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, kojim je stvorena Severnoatlantska alijansa (NATO), definitivno su obeležile tenzije između Sjedinjenih Američkih Država, s jedne strane, i Nemačke i Turske, s druge strane.

Na udaru najjače ekonomske i vojne snage našla se Turska, zbog svoje želje da od Rusa kupi raketni odbrambeni sistem S-400, i Nemačka zbog premalog izdavanja na odbranu i neodustajanja od projekta izgradnje gasovoda "Severni tok 2".

Iako je na proslavi godišnjice u Vašingtonu isticano kako je za NATO Kina znatno veći izazov od Rusije, zapravo, glavni uzrok ljutnje Donalda Trampa i njegove administracije je to što Berlin i Ankara neće da se odreknu ekonomske saradnje sa Moskvom, pa ni kad im zbog toga pripreti Amerika.

Ispostavlja se da su dve države na čijim teritorijama su američko oružje i vojnici bili decenijama glavni argument NATO-a u odbrani Evrope od sovjetskog uticaja postale neposlušne.

Štaviše, najnovije istraživanje javnog mnjenja u državama članicama Alijanse, objavljeno baš na njen 70. rođendan, pokazalo je mnoge šokantne rezultate. Prvi put se u redovnim anketama o stavovima građana unutar vodećih članica NATO-a pokazalo da je u Nemačkoj više onih koji nisu voljni od onih koji su voljni da brane SAD ako budu napadnute od Rusije.


Nemci bi radije branili Hrvate nego Amerikance

U anketi agencije "Ju-Gov", nemački ispitanici većinski su (58 odsto) za to da se Nemačka drži obaveze da brani saveznike unutar NATO-a ukoliko su napadnuti.

Ali, kada su upitani da li bi Nemačka trebalo da bude voljna da iskoristi vojne snage ako bi Rusija napala SAD, većina Nemaca (43 odsto) kaže ne, a tek nešto manje od trećine (31 odsto) kaže da.

Sličan negativan stav prema obavezi da se ratuje protiv Rusa u odbranu Amerikanaca beleži se u Finskoj (64 odsto) i Švedskoj (40 odsto), ali ne i u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Danskoj i Norveškoj.

Ispostavlja se da bi Nemci od Rusa radije branili Francuze (55 odsto), Šveđane (52 odsto), Fince (50 odsto), Grke (45 odsto), Britance (43 odsto), Poljake (42 odsto), Letonce (39 odsto) i Hrvate (38 odsto).

Osim SAD, među saveznicima u NATO-u, Nemci nisu toliko voljni da od ruskog napada brane ni Tursku i Rumuniju. Pa je tako čak 61 odsto protiv, a tek 14 odsto za učešće nemačkih snaga u odbrani Turske, dok je 39 odsto protiv, a 32 odsto za to da Nemačka vojno pomogne u odbrani Rumunije.

Nemci nemaju volje ni da vojno protiv Rusije stanu u odbranu Ukrajine, pa je tek 22 odsto ispitanika za tu opciju, 47 odsto protiv. Slični većinski negativni stavovi prema odbrani Turske, Rumunije i Ukrajine od eventualnog napada Rusije beleže se i u rezultatima ankete među građanima Francuske.


Pare NATO kvare

Mnogi se pitaju šta zapravo Nemačka želi od NATO-a. Suštinski, nemačka odbrambena politika i odnos prema NATO-u možda je najbolje sažet u jučerašnjoj objavi nemačkog Ministarstva spoljnih poslova na Tviteru: "Nemačka u potpunosti podržava NATO. Mi ćemo se držati svojih obaveza. Stvarna solidarnost se meri u smislu posvećenosti, a ne u evrima".

Drugim rečima, Nemci žele da učestvuju u ovom sistemu kolektivne odbrane, ali da se njihov doprinos ne računa u novcu koji izdvajaju na vojne snage.

Zbog toga i ne čudi što im je kontroverzni američki ambasador u Berlinu Ričard Grenel odmah na Tviteru oštro poručio da se Berlin obavezao da će na odbranu da troši dva odsto bruto društvenog proizvoda (BDP). "NATO saveznici očekuju da te obaveze budu ispoštovane stvarnim novcem, a ne samo rečima."

A problem leži u tome što najjača evropska ekonomija i druga po snazi među članicama NATO-a na odbranu ne izdvaja ni približno zacrtanom cilju od dva odsto BDP-a. Štaviše, nedavno objavljeni predlog nemačkog budžeta za period od 2020. do 2032. pokazao je da će još dugo biti ispod tog željenog cilja Alijanse.

Prema planu, nemačka izdvajanja za odbranu svake godine rastu u milijardama evra, ali u procentima BDP-a raste vrlo sporo od prošlogodišnjih 1,25 odsto BDP-a (što je bilo oko 37 milijardi evra) do nivoa od 1,37 odsto u 2020, da bi 2023, prema procenama, mogao ponovo da padne na tek 1,25 odsto, zbog toga što rast u milijardama evra odbrambenog budžeta neće pratiti očekivani rast BDP-a.

Grenelove kritike ovakvog budžeta izazvale su burne reakcije, a potpredsednik opozicionih nemačkih liberala Volfgang Kubicki tražio je čak od nemačkog šefa diplomatije da "odmah proglasi Ričarda Grenela personom non grata".

Kubicki je istakao da "ko god da se, kao američki diplomata, ponaša kao da je visoki komesar okupacione sile mora da nauči da postoje granice naše tolerancije".

Prema njegovim rečima, on ovim ne želi da brani ovaj budžetski plan ali Nemačka "ne može više da toleriše da se američki ambasador iznova i iznova meša u politička pitanja suverene države".


"Mir, mir, mir, niko nije kriv"

Vlast u Berlinu, međutim, nastoji da ubeđuje Amerikance da će ispuniti svoje obaveze i izbegava direktne javne rasprave, kako sa ambasadorom, tako i sa Trampom i ostatkom njegove administracije. I to ne samo po pitanju izdvajanja za odbranu, već i brojnim drugim spornim pitanjima, kao što su trgovina, gasovod "Severni tok 2" ili odnos prema Iranu i Kini.

Iako su nediplomatski postupci Trampovog ambasadora u Berlinu bez svake sumnje povećali antiameričke stavove među Nemcima, kada se saberu učinci ovog, za Berlin neuobičajenog, ambasadora ispostavlja se da njegovi pritisci i mešanje u unutrašnje poslove nisu tako nedelotvorni.

Naime, u pojedinim aspektima, Nemačka je podlegla američkim pritiscima, dok ostale odlažeuz istovremenu nadu da će se početkom 2021. promeniti stanar Bele kuće.

Doduše, istovremeno, zvanični Berlin ne preza od toga da malo podigne krvni pritisak aktuelnom američkom predsedniku, pa se tako u Berlinu nemačka kancelarka Angela Merkel juče sastala sa Trampovim prethodnikom, Barakom Obamom, koji je, uprkos aferi o prisluškivanju, i dalje poprilično popularan među Nemcima.

izvor
Logged
Pages:  1 ... 38 39 40 41 42 [43] 44 45 46 47 48 49   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.027 seconds with 25 queries.