Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

Turska može zatražiti od Amerike da povuče vojsku iz baze Indžirlik


Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je da bi Ankara mogla da insistira da SAD napuste vazduhoplovnu bazu Indžirlik ukoliko Vašingon uvede sankcije kao odgovor na odluku Turske da kupi ruski protivvazdušni sistem "S-400".

Turski predsjednik Tajip Erdogan rekao je ranije da Ankara neće odustati od ruskog sistema i umjesto toga kupiti američke rakete "patriot", prenio je Sputnjik.

Čavušoglu je rekao da će Turska uzvratiti ukoliko SAD preduzmu negativne korake protiv ove zemlje.

On je u intervjuu stanici "A haber" rekao da je Turska otvorena za alterantive kada je riječ o kupovini američkog borbenog aviona "F-35", uključujući ruske avione, navodi Rojters.

Vašington je ranije suspendovao Tursku iz programa "F-35", u kojem je Ankara bila i proizvođač i kupac ovog aviona.

izvor

[Dreadnought]

"Odgovorićemo ako nam SAD uvedu sankcije zbog kupovine ruskih S-400"


Turske vlasti predložile su SAD da kupe protivvazduhoplovne sisteme "Patriot", izjavio je ministar inostranih poslova te zemlje Mevlut Čavušoglu.

Kako je rekao, trenutno se čeka od Vašingtona odgovor po tom pitanju.

"Turska veruje da su SAD i dalje njene saveznice. Niko ne može da poništi ugovor koji Turska ima sa Rusijom po pitanju S-400, to je završena priča. Ponuda Rusije je bila više nego primamljiva, zbog čega smo je i prihvatili. Sada smo spremni da kupimo i američke PVO sisteme. Čekamo odgovor", naveo je.

Čavušoglu je zapretio i da će Turska, u slučaju da joj Amerika uvede sankcije zbog kupovine ruskih S-400, biti prinuđena da odgovori na njih. prenosi Sputnjik.

Podsetimo, Vašington je tražio od Ankare da odustane od ugovora sa Rusijom i da u zamenu za to nabavi američke komplekse "Patriot", preteći da će odložiti ili potpuno prekinuti prodaju najnovijih lovaca F-35 Turskoj, kao i da će joj uvesti sankcije.

izvor

[MOTORISTA]

Ердоган: Затворићемо базу „Инџирлик”, ако САД уведу санкције
недеља, 15.12.2019.

ИСТАНБУЛ - Турска би могла да затвори војну базу „Инџирлик”, у којој се налазе америчке нуклеарне бојеве главе, као одговор на претње САД да ће Анкари увести санкције и на недавно усвојену резолуцију у америчком Сенату којом је масовно убијање Јермена пре једног века проглашено геноцидом, изјавио је данас председник Турске Реџеп Тајип Ердоган.

„Потребно је да учинимо такав корак... Ако је неопходно, заједно са нашим делегацијама, затворићемо базу 'Инџирлик'”, рекао је Ердоган телевизији А Хабер. Он је навео да, уколико буде потребно, Турска може да затвори и радарску базу „Куреџик”, пренео је Ројтерс.

„Ако нам прете спровођењем тих санкција, наравно да ћемо одговорити”, рекао је турски председник, преноси Танјуг. Сенат САД је 12. децембра усвојио резолуцију којом су масовна убиства Јермена која су починили Турци Османлије пре једног века препозната као геноцид. Резолуција је претходно три пута блокирана на захтев Беле куће, али је у четвртак једногласно усвојена. Ердоган је рекао да би Турска на ту одлуку Сената САД могла да одговори усвајањем парламентарних резолуција којима би се масовна убијања америчких Индијанаца у прошлим вековима прогласила геноцидом, наводи Ројтерс.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Mediji: Američki avioni napuštaju bazu nakon Erdoganove pretnje


Iz vazduhoplovne baze "Indžirlik", gde se nalazi nuklearno oružje SAD, za poslednjih 24 časa odletelo je najmanje pet vojno-transportnih američkih aviona.

To javljaju strani mediji, pozivajući se na podatke avijacionih resursa.

Bazu su napustila tri teška vojno-transportna aviona C-17A "Globemaster", jedan vojno-transportni avion povećane nosivosti C-5M "Galaxy" i jedan transportni avion vojne komande C-40B, prenosi "Sputnjik".

Podsetimo, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan potvrdio je da Turska može zatvoriti avio-bazu Indžirlik za SAD, ukoliko uvedu sankcije Ankari.

„Na nama je da donesemo odluku o zatvaranju baze Indžirlik (za SAD). Ako to bude bilo potrebno da se uradi, mi ćemo zatvoriti i Indžirlik i Kuredžik“, rekao je Erdogan televiziji „A haber“.

On je dodao da je za obe strane veoma važno da SAD ne preduzmu korake koje bi potom bilo nemoguće ispraviti.

izvor

[Dreadnought]

Turska se sprema da pokrene tužbu protiv SAD zbog genocida nad Indijancima


Kao odgovor na potez Vašingtona i rezoluciju Senata o genocidu nad Jermenima za vreme Osmanske imperije, Erdogan spremio novi potez.

Kako prenosi Sputnjik, taj potez mogao bi bizi veliki "moralni šamar" Americi budući da je reč o tome da turski predsednik izjavio da bi mogao da pokrene tužbu protiv SAD zbog genocida nad Indijancima.

Usvajanje takve rezolucije protiv velesile koja sebi daje za pravo da vojno interveniše pod izgovorom sprečavanja humanitarnih katastrofa izgleda da bi ozbiljno narušilo "moralni kapital" SAD, posebno što bi je usvojio Parlament jedne NATO zemlje.

Međutim, istoričar Predrag Marković kaže za Sputnjik da pomor Jermena u Turskoj i Indijanaca u Americi nisu isti slučajevi, jer u slučaju Indijanaca nije postojala genocidna namera, dok je u slučaju Jermena postojala loša namera Otomanskog carstva prema tom narodu.

"Nad Indijancima je obavljen genocid 'an pasan - bez jasne namere da se neki narod uništi. To je bila usputna posledica kolonizacije belaca. Oni kažu da je to usputna posledica evakuacije kroz pustinju, međutim, činjenica da vi pošaljete ceo jedan narod na marš kroz pustinju i pustite divlja plemena da muče, ubijaju i zlostavljaju ljude, to je ipak neka vrsta namere. Jer za genocid je najbitnija namera države. To je ono što razlikuje genocid od običnog ratnog zločina", ističe Marković.

Prema njegovim rečima, posledice koje su doživeli Indijanci od belih kolonizatora u Americi su, ipak, drugačija stvar, što potvrđuje i slučaj Havaja, gde su domoroci stradali od belačkih zaraznih bolesti koje su krajem 19. veka doneli američki doseljenici.

Kada je reč o razmeni "genocidnih rezolucija", sagovornik Sputnjika smatra da, čak iako se usvoji rezolucija u turskom Parlamentu, to ne bi imalo nikakav međunarodni značaj.

"To je, prosto, jedan inat, da upotrebimo tursku reč, i ne bi imao nikakvih posledica. Jer prvo, tu je taj problem što se 19. i 20. vek razlikuju po koncepciji ljudskih prava. U 19. veku ona još nije bila tako izgrađena, a jermenski genocid se dešava već u vreme kada postoji koncept zaštite ljudskih prava", zaključio je Marković.

izvor

[MOTORISTA]

SAD daju 175 miliona dolara vojne pomoći Baltičkim zemljama
Tanjug 23.12.2019.

SAD uputiće vojnu pomoć u vrednosti od 175 miliona dolara baltičkim zemljama Estoniji, Letoniji i Litvaniji za 2020. godinu, saopštilo je danas estonsko ministarstvo odbrane.

U saopštenju se navodi da je Vašington, uz 125 miliona doara opšte vojne pomoći, prvi put izdvojio dodatnih 50 miliona dolara za podizanje protivvazduhoplovnih kapaciteta te tri bivše sovjetske republike, koji su po mišljenju brojnih vojnih eksperata njihova slaba tačka, prenosi AP.

"Cilj SAD je da ojačaju odvraćanje i odbrambene položaje u baltičkim državama u vazdušnom prostoru, a posevno u protvvazduhoplovnoj odbrani", stoji u saopštenju. Tri baltičke države, koje su se pridružile NATO 2004. godine, odani su saveznici SAD, podseća AP i ukazuje na to da se sve tri države graniče sa Rusijom.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Ulaganje Pentagona u Indžirlik je logično, sve ostalo — igra populista
NovostiOnline   26. decembar 2019.

Pentagon je zaključio ugovore sa turskim kompanijama o radovima na bazi Indžirlik, koji treba da budu završeni do 2024. godine bez obzira na uzajamne optužbe i pretnje, sa američke strane sankcijama Turskoj, a sa Erdoganove da će isterati Amerikance sa svoje teritorije.

Za ruske eksperte je sve ovo deo američko-turske igranke i ništa ne izaziva čuđenje. Tango turskog predsednika Erdogana oko američke baze Indžirlik u Turskoj deo je igre populista u kojoj učestvuje i njegov američki kolega Donald Tramp i nema nikakve veze sa realnom politikom vrednom 95 miliona dolara, koje Pentagon planira da uloži u obnavljanje ove vojne baze, smatraju ruski analitičari.

Odnosi između Turske i SAD nisu jednostavni, a još složeniji su odnosi između šefova ovih država, koji u zavisnosti od geopolitičkih okolnosti direktno utiču ili na zaoštravanje situacije ili na normalizaciju odnosa, smatra Andrej Koškin, šef Katedre za politikologiju na Ruskom ekonomskom Univerzitetu Plehanov.

„SAD ne mogu da odbace Tursku jer je njena armija druga po veličini u NATO-u, a Turska iako gradi svoju spoljnu politiku, shvata da se nalazi u Severnoatlantskoj alijansi, gde Vašington vodi glavnu reč. Ako SAD preuzmu ozbiljne mere protiv turske ekonomije, onda 2023. godine Redžep Tajip Erdogan neće dobiti predsedničku trku“, objašnjava Koškin. On ističe da se Erdogan i Tramp ponašaju kao populisti koje današnji birači vole i traže. Žele da zainteresuju publiku i dobiju njenu pažnju, ali vode politiku u skladu sa već postojećim pozicijama, koje u stvari predstavljaju opšti stav Zapada. Konfrontacija u odnosima Ankara—Vašington postoji, o čemu govori i vojni budžet SAD koji predviđa ne samo sankcije prema Rusiji, već i određene aktivnosti protiv Turske, a izjave turskog predsednika o zatvaranju baze su političko cenkanje, prema mišljenju eksperata.

„SAD žele svoje prisustvo u bazi Indžirlik, a Turska bi želela da ih zaplaši time da će zatvoriti bazu za njih, jer je ona jedna od važnijih za operacije na Bliskom istoku. Bez obzira na javna neslaganja, poslovni odnosi u oblasti vojno-tehničke saradnje svedoče o tome da Amerikanci ne samo da produžavaju svoje prisustvo, već se i šire“, rekao je Koškin.

IZJAVE TRAMPA I ERDOGANA — DEO ISTE POLITIČKE IGRE

S druge strane, vojni ekspert Oleg Ponomarenko smatra da Amerikanci, bez obzira na ulaganja u bazu Indžirlik, planiraju da smanje svoju zavisnost od vojnog prisustva u Turskoj. Prema njegovim rečima, nezavisni eksperti i visoki oficiri kritikuju Donalda Trampa, jer smatraju da baze u Turskoj mogu biti zamenjene bazama u Grčkoj i Jordanu, koje su još pogodnije za vojno prisustvo i američke interese.

Stanislav Tarasov, ekspert za Bliski istok, sve izjave američkog i turskog predsednika tretira kao deo jedne te iste političke igre. Turski predsednik je više puta pretio zatvaranjem baze Indžirlik, ali i baze na granici sa Iranom i to nije ništa novo, a za sumu od 95 miliona dolara mogu biti završeni samo infrastruktura, prilazni putevi i piste, objašnjava ekspert. To nije velika suma, ali ona obezbeđuje određene pogodnosti za lokalno stanovništvo, što je Turska prihvatila.

POLITIČKE PROVOKACIJE

Eksperti ističu da tursko-američki odnosi nisu podložni oštrim promenama, jer se zasnivaju na dubokim interesima, ali da pompezne izjave i uzajamne optužbe lidera stvaraju utisak oštre konfrontacije. Osim toga, finansije koje je Pentagon izdvojio za vojnu bazu Indžirlik, neće nikako uticati na odnose između Moskve i Ankare. Amerikanci su na neki način prinuđeni da tolerišu ponašanje Turske, ali ne odustaju od političkih provokacija.

„SAD sto godina nije interesovao genocid nad Jermenima. Međutim, situacija se zaoštrava, jer Turska ne odustaje od kupovine sistema S-400 od Rusije, što nervira Amerikance. U ovim okolnostima oni su se setili još jednog instrumenta pritiska na Tursku“, rekao je Koškin. Od političkih provokacija se ne suzdržava ni turska strana, jer je Erdogan, nakon što je Senat usvojio rezoluciju o genocidu nad Jermenima, zapretio da će Turska usvojiti rezoluciju o genocidu nad Indijancima.

Možda Ankara i Vašington najbolje potvrđuju teoriju da postoji „politika za narod“ i „politika za političare“ , prva je predstava, druga je akcija i često nemaju ništa zajedničko.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

NATO: Gradićemo veze na osnovu zajedničkih interesa
Srna 31.12.2019.

NATO planira da otvori kanale za dijalog sa Belorusijom i da gradi veze na osnovu zajedničkih interesa, saopšteno je iz pres-službe Alijanse.

U saopštenju, u kojem se komentariše izveštaj agencije TASS o pripremama Minska za zajedničke vežbe sa Alijansom, navodi se da je Belorusija partner NATO-a od 1995. godine. Iz beloruskog Ministarstva odbrane ranije je za rusku novinsku agenciju rečeno da Belorusija pregovara sa Alijansom u vezi sa održavanjem zajedničkih vojnih vežbi.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Трамп: У НАТО укључити и земље Блиског истока
четвртак, 09.01.2020.

ВАШИНГТОН - Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да подржава ширење НАТО-а и на земље Блиског истока, у тренутку када, како подсећа Ројтерс, САД траже начине да смање присуство својих трупа распоређених широм света.

„Мислим да би НАТО требало да се прошири и да, апсолутно, укључи Блиски исток”, рекао је Трамп новинарима у Белој кући, преноси Танјуг.

Трамп је јуче предложио веће присуство НАТО-а на Блиском истоку, после напада из Ирана на америчке војнике у Ираку, у знак одмазде због убиства иранског генерала Касима Сулејманија, који је имао кључну улогу у борби против екстремистичке Исламске државе у региону.

Трамп је рекао да Исламска држава представља међународни проблем с којим треба да се суоче и друге земље, поред САД. Он је рекао да су САД зауставиле Исламску државу и учиниле велику услугу Европи и да би НАТО требало да се више ангажује. Ројтерс преноси да се Трамп нашалио да би Алијанса требало да се зове НАТО-МЕ, односно НАТО плус Средњи исток, и додао да је то име јуче предложио генералном секретару савеза Јенсу Столтенбергу.

Бела кућа је саопштила да је Трамп у разговору са Столтенбергом „нагласио значај повећања улоге НАТО-а у спречавању сукоба и очувању мира на Блиском истоку”. Америчка амбасадорка Кеј Бејли Хачисон изјавила је данас да је борба против Исламске државе важна и за САД и за савезнике у НАТО-у.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Američki piloti pronađeni mrtvi u bazi u Nemačkoj


Vojni zvaničnici vazduhoplovne baze Spangdhalem u Binsfeldu u Nemačkoj pokrenuli su istragu nakon što su dva američka vojna pilota pronađena mrtva u spavaonici.

Prema izjavi zvaničnika, dvojica muškaraca pronađena su bez svesti u sobi oko 18:30, nakon dolaska hitne pomoći proglađeni su mrtvim, preneo je Sputnik.

Identiteti pilota neće biti objavljeni najmanje 24 sata nakon što članovi porodice budu obavešteni o njihovoj smrti, što je u skladu sa politikom američkog Ministarstva odbrane. U ime Spangdahlema, rukovodeći tim izrazio je saučešće prijateljima i porodicama koji su pogođeni ovom tragedijom.

Prošlog septembra, dva pilota iz 52. eskadrile poginuli su u saobraćajnoj nesreći, auzrok nesreće još uvek nije otkriven.

Mesec dana kasnije bivši šef posade u Spangdahlemu, takođe je poginuo u saobraćajnoj nesreći tokom vožnje ka vazduhoplovnoj bazi.

izvor

[Dreadnought]

Najveće vojne vežbe zemalja članica NATO i partnerskih zemalja u 2019. godini.

[Dreadnought]

Švedska priznala grešku: Lažni oficir bio u NATO i na Kosovo; "Bezbednosni rizik"


Švedske oružane snage slale su lažnog oficira, čija je vojna karijera sada pod istragom, u sedište NATO saveza u Belgiji. Lažni oficir bio je i na Kosovu.

Šveđanin, čiji identitet nije otkriven, je lagao da je završio vojnu školu 1999. godine, a zapravo je nikada nije pohađao. On je falsifikovao diplomu koristeći potpis nepostojećeg generala.

"Naravno, nije dobro što se ovo dogodilo. Moramo slati prave oficire na ove pozicije i osigurati da imamo pravo znanje o osoblju", izjavio je vojni istražitelj.

Lažni oficir služio je kao kapetan na Kosovu i major u Avganistanu gde je bio zadužen za sigurnost informacija. Za to je morao da ima posebno obrazovanje, koje on nije posedovao, navodi Sputnjik Internešnel.

On je 2013. dodeljen NATO-u. Prevara nije otkrivena sve do 2018, a otkrila ju je Obalska straža, u kojoj je lažni oficir zauzimao visok položaj i imao pristup poverljivim informacijama.

Obalska straža tvrdila je da ga je smenila sa posla i upozorila oružane snage u decembru 2018. godine, nakon otkrića da je lagao. Uprkos činjenici da je vojska upozorena, on je 2019. izabran za akciju švedsku UN akciju u Maliju.

"Totalno nerazumljivo i veoma zabrinjavajuće za saradnju Švedske i NATO saveza", rekla je NATO stručnjak En-Sofije Dal.

Ministar odbrane priznao je da je primio informaciju od ministra pravde o čoveku iz Obalske straže sa "sumnjivom biografijom".

Vojni komandant Mikael Biden saznao je za ovaj bezbedonosni rizik ranije tokom nedelje i naredio je da se sprovede istraga zašto vojna komanda nije odmah reagovala po primanju izveštaja.

"Ovakve stvari ne smeju da se dešavaju i sada moramo sve da razjasnimo", rekao je on, pritom ocenivši situaciju kao "ozbiljnu".

Švedska, koja je poslednji put ratovala pre 200 godina, u poslednje vreme pojačala je odbrambenu saradnju sa NATO savezom i, na bilateralnom nivou, sa Sjedinjenim Američkim Državama.

izvor/url]

[lovac]

Švedska priznala grešku: Lažni oficir bio u NATO i na Kosovo; "Bezbednosni rizik"

Biće da je bio politički podoban! 

Jer kod nas i u bližem okruženju je to sasvim dovoljno, a struku niko i ne pominje!

[Dreadnought]

Slika NATO-a u javnosti značajno narušena


Slika NATO-a u javnosti SAD i Francuske značajno je narušena nakon što su predsednici tih zemalja prošle godine doveli u pitanje vrednost zapadne alijanse.

Ovo su rekli predsednici Donald Tramp i Emanuel Makron, na osnovu rezultata istraživanja američke agencije Pew Research Center.

U analizi se navodi da je pozitivna ocena NATO-a u SAD prošle godine pala na 52 odsto, sa 64 odsto koliko je zabeleženo u 2018. godini.

U Francuskoj, čiji je predsednik prošle godine izjavio da je NATO doživeo moždanu smrt, o Alijansi je u prošloj godini pozitivan utisak imalo 49 odsto ispitanika, dok je to u 2017. bilo 60 odsto, a za 2018. godinu podaci još nisu dostupni.

Zvaničnici NATO-a već dugo strahuju da Trampova slika Alijanse u krizi može da naruši podršku javnosti u SAD. U studiji se napominje da je podrška alijansi opala i u nekim drugim zemljama, uključujući Nemačku, gde je podrška u 2019. godini pala na 57 odsto sa 63 odsto, koliko je bila u 2018. godini.

U Velikoj Britaniji, gde NATO dobija na većem značaju, mada više simbolički s obzirom na izlazak zemlje iz EU, situacija je obrnuta, pa je podrška Alijansi u prošloj godini porasla na 65 odsto sa 62 odsto 2017. godine.

Studija u celini pokazuje da 53 odsto ljudi u 16 zemalja članica NATO-a ima pozitivno mišljenje o NATO-u, dok manje od trećine izražava negativan stav. Najboje mišljenje o Alijansi imaju Poljaci, dok je ona najmanje cenjena u Turskoj.

NATO, koji je osnovan 1949. godine kao protivteža Sovjetskom Savezu, oslanja se na američku vojnu superiornost.

Dok su Makronovi komentari zaprepastili ostale lidere NATO-a uoči decembarskog samita u Velikoj Britaniji, Tramp od stupanja na dužnost 2017. godine napada saveznike da premalo izdvajaju iz svojh budžeta za odbranu.

izvor

[Dreadnought]

US troops arrived by plane to Hamburg on Friday amid the largest US troop deployment to Europe in over two decades.

A total of "234 soldiers from Fort Stewart, Georgia, 3rd Infantry Division" can be seen disembarking from a flight, according to US 9th Engineer Battalion Commander, Lieutenant Colonel William Shoemate.

He added that the troops will "start to work on the downloading of the vessels at the port of Bremerhaven," before moving ultimately to Poland Bemowo Piskie training area, and then starting training with multinational partners, preparing for several series of exercises.

Germany is keen to show its capability in defending Europe, according to Bundeswehr spokesperson Jurgen Bredtmann who said he hopes that Defender Europe 20 would show that they "are capable multinationally."

Darion Akins, US Consul General in Hamburg said, "there's no specific challenge at the moment but just their ability to work together, to work jointly together, and to work effectively together, that's the point of the exercise."

Some 37,000 troops from 11 countries will participate in the exercises, according to the US military. The main activities will take place in April and May across 10 countries, among them Poland and the Baltic states. Around 20,000 pieces of equipment will additionally be shipped from five American seaports.