Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

Severnoatlantski savez će iz baze Ramštajn kontrolisati Zemljinu orbitu
I. STANOJEVIĆ 21. 10. 2020.

BAZA Severnoatlantske alijanse Ramštajn na zapadu Nemačke, uskoro dobija novi zadatak.

NATO je postao svestan da je jedan od najvažnijih elemenata mogućeg vojnog sukoba nebranjen, pa će se u lepezi zadataka ove baze naći i odbrana satelita! Odluka o tome mogla bi da "padne" već sutra, piše Dojče vele. Ramštajn će, po svoj prilici, biti centar u kom će se prikupljati informacije o zbivanju u Zemljinoj orbiti. Vremenom, to će prerasti i u komandni centar iz kojeg će se koordinirati mere za zaštitu. U bazu se već ranije smestila Komanda vazduhoplovnih snaga zapadnih saveznika, a odatle bi sada mogla da se sagledava i situacija u svemiru, odnosno u Zemljinoj orbiti, najkonkretnije, to jest, da se prate civilni i vojni sateliti članica NATO.

Radi se o osmatranju onoga što se zbiva u orbiti, ali i o koordinaciji mera u nekim vanrednim okolnostima, prenosi nemačka novinska agencija DPA. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg očekuje saglasnost ministara odbrane svih saveznika i pre sutrašnjeg sastanka. Stoltenberg ističe da to nije "militarizacija svemira", oko čega su se, odavno, složili glavni protivnici Hladnog rata i čega NATO hoće da se pridržava.

Vojni sukobi se, međutim, menjaju, sateliti postaju sve važniji za funkcionisanje sveta. Trgovina, vremenska prognoza, mobilni telefoni i bankarski poslovi, sve to zavisi od o satelita. Njihova uloga u današnjim sukobima od presudnog je značaja, jer bi bez njih bespilotne letelice bile beskorisne, a komunikacija i raspored vojnih jedinica na tlu, u vazduhu i na moru, praktično nemoguća. A o prikupljanju informacija o eventualnom neprijatelju, da se ne govori. Alijansa najavljuje i svoje naredne planove, a prvi na listi ambicija je "formiranje svojevrsnog instituta koji bi razmatrao šta se može i mora uraditi u Zemljinoj orbiti". Taj budući naučni centar bi takođe mogao da bude smešten u Nemačkoj, u Kalkaru u Severnoj Rajni i Vestfaliji. Druga geografska mogućnost je Tuluz u Francuskoj.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

21.10.2020.

Stoltenberg: Povećani troškovi odbrane evropskih zemalja NATO-a
AUTOR: Beta

Troškovi odbrane evropskih zemalja NATO-a i Kanade biće povećani šestu uzastopnu godinu, pri čemu će trećina zemalja dostići cilj od dva odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

"Ova godina biće šesta uzastopna godina povećane vojne potrošnje evropskih saveznika i Kanade, sa realnim rastom od 4,3 odsto. Očekujemo da će se ovaj trend nastaviti", rekao je Stoltenberg novinarima uoči dvodnevnog video sastanka ministara odbrane NATO-a koji počinje sutra u Briselu.

Prema podacima Alijanse, koje se odnose na procene za 2019. i 2020. godine, SAD i dalje ulažu najveći budžetski napor sa potrošnjom koja iznosi 3,87 odsto BDP-a. Zemlje NATO-a, sa Nemačkom na čelu, nalaze se pod pritiskom američkog predsednika Donalda Trampa, koji od njih traži veće ulaganje do dva odsto BDP-a.

Od 30 zemalja članica, deset bi bilo iznad tog praga 2020. godine, medju kojima Grčka (2,58 odsto), Velika Britanija (2,43 odsto), Poljska (2,30 odsto) i Francuska (2,11 odsto). Prošle godine su taj prag prešle samo tri zemlje - SAD, Grčka i Velika Britanija. Nemačka će i dalje biti ispod praga od dva odsto - 1,57 odsto, kao i Kanada 1,45 odsto, navodi se u procenama NATO-a.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Germany: 100 military vehicles cross River Elbe in drills ahead of NATO mission


A hundred military vehicles and 250 soldiers crossed the river Elbe near Tangermunde, in Saxony-Anhalt, as part of German Army drills on Friday.

The drills called Heidesturm' (Heath Storm) is a preparation for the tank unit from Munster before they join a NATO-allied defence and deterrence military posture in Central Europe called Enhanced Forward Presence (EFP).

Military ferries, each of which can transport up to two battle tanks, could be seen crossing the Elbe driven by motorboats.

Heidesturm is scheduled to finish in two weeks at the battle training centre in Letzlinger Heide, according to Thomas Poloczek, Lieutenant at the Saxony-Anhalt command.

"At the end 'Heidesturm' is a training which, with the drills session in the battle training centre, is the certification for this unit. Than this battle unit, as we say, will build in the beginning of 2021 the German lead part of the battle group of the operation 'Enhance Forward Presence' in Lithuania," Poloczek said.

Soldiers from the Netherlands were supposed to participate in the drill, but the trip was cancelled due to a surge of Covid-19 infections in the country.

[MOTORISTA]

петак, 23.10.2020.

НАТО јача своју мисију у Ираку – жели договор за Авганистан

БРИСЕЛ - Савезници САД прихватили су да ојачају НАТО мисију у Ираку и упозорили су Вашингтон против једностраног повлачења својих трупа из те земље и Авганистана, за време виртуелног састанка министара одбране Алијансе у Бриселу.

„Безбедносна ситуација у Ираку је забрињавајућа али НАТО је спреман да ојача и прошири своју мисију за обуку ирачких снага”, рекао је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.

НАТО има тренутно 500 људи у Ираку у оквиру своје мисије и спреман је да повећа тај број и прошири њихова овлашћења заједно са ирачким властима и међународном коалицијом против Исламске државе, додао је Столтенберг. Рекао је да сада не може да прецизира њихов број и додао да ће планови бити покренути и о томе ће се расправљати на следећем састанку министара одбране у фебруару 2021.

После убиства иранског генерала Касема Солејманија у америчком ваздушном удару почетком јануара у Багдаду, антиамеричко расположење у Ираку приморало је Вашингтон да прекине операције међународне коалиције и да смањи своје присуство у тој земљи, преноси Бета. Американци су тражили да пребаце на НАТО неке активности обуке ирачких трупа које коалиција обавља.

Због пандемије Алијанса је била приморана да смањи број свог људства почетком године али мисија је поново у пуном капацитету, рекао је Столтенберг. Американци ће остати присутни да се боре против Ислмске државе. Министри су такође разговарали о мисији у Авганистану која има 12.000 људи. Алијанси ствара озбиљне проблеме намера Американаца да изађу из те земље после закључења споразума са талибанима као и наставак насиља у Авганистану.

„Дилема ће се појавити наредних месеци. Или ћемо напустити Авганистан са ризиком да видимо да све што смо постигли нестане и земља постане уточиште за терористе или ћемо остати, али то ће бити трајно ангажовање са ризиком сукоба са талибанима”, рекао је Столтенберг. Рекао је да о томе треба да разговарају и да ће наредни месеци бити одлучујући.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Zemlje članice NATO-a izvode vojne vežbe i uvežbavanja sa ciljem da povećaju sposobnost zajedničkog izvođenja borbenih operacija.

[MOTORISTA]

Šta se krije iza nedavne odluke NATO da u Nemačkoj otvori novi centar
Ivana Stanojević 25. 10. 2020.

NI Zemljina orbita neće više biti slobodan prostor! Do kosmosa "pružena ruka" Severnoatlantske alijanse otvorila je poligon za potencijalne ratove u svemiru, a nadgledanje, odnosno, špijuniranje, počinje odmah!

Ministri odbrane članica NATO, saglasili su se, na dvodnevnom sastanku krajem minule radne nedelje, da se u vojnoj bazi "Ramštajn", na jugozapadu Nemačke, uz granicu sa Francuskom, ustanovi svemirski centar. Njegov glavni zadatak biće logistička podrška NATO trupama. Uloga satelita u sukobima današnjice od ključnog je značaja, jer bi bez njih bespilotne letelice bile beskorisne, a komunikacija i raspoređivanje vojnih jedinica u vazduhu, na moru i na tlu, nemogući. "Ramštajn", zato, postaje "tačka preseka" svih informacija o onome šta se zbiva u orbiti, a vremenom će prerasti u komandni centar iz kog će se "koordinirati mere za zaštitu". To praktično znači da će, na osnovu dobijenih podataka, NATO preduzimati vojne akcije! Najavljuju se i ostali planovi Alijanse koji idu u istom pravcu, kao recimo, formiranje svojevrsnog instituta koji bi predlagao Komandi šta se može i mora uraditi u Zemljinoj orbiti. Taj Institut bi mogao da bude smešten isto u Nemačkoj, u Kalkaru u saveznoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, a druga geografska opcija je francuski Tuluz.

Kako je, posle postignutog Sporazuma, u obraćanju zemljama članicama rekao generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, "NATO je odlučan da zadrži oštricu u svim domenima. Kopno, more, vazduh, sajber i svemir". Donet je i "sveobuhvatni paket odgovora na političke i vojne mere".

- NATO će pomoći u koordinaciji savezničkih svemirskih aktivnosti, podržati svoje misije i operacije iz svemira i zaštititi svemirske sisteme svojih članica deljenjem informacija o potencijalnim pretnjama - precizirao je Stoltenberg. - Razmotrili smo ruski arsenal nuklearno sposobnih projektila. Izazov je ozbiljan i raste po obimu i složenosti. Saveznici, zato, kupuju nove sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane, uključujući baterije Patriot i SAMP/T. Ulažu u nove platforme, borbene avione pete generacije i drže nuklearno odvraćanje efikasnim. Istovremeno, NATO saveznici "ostaju u potpunosti posvećeni kontroli naoružanja i razoružanju i pridaju veliku važnost produženju novog sporazuma START, koji ističe početkom sledeće godine", tvrdi se u izveštaju sa sastanka koji bi mogao da bude prelomni momenat budućim odnosima snaga na planeti.

- Nastavljamo da se prilagođavamo u svim sferama, pa i u, svake godine sve zagušenijem, svemiru - kaže Stoltenberg. - Neke države, pre svih Rusija i Kina, razvijaju sisteme koji bi mogli da onesposobe ili obore satelite u orbiti. A NATO mora da ima odgovor na to. Svemir je presudan za našu sposobnost navigacije i komunikacije, otkrivanje lansiranih projektila, pa su brze, a efikasne i sigurne satelitske veze vitalne za naše trupe. Naš cilj nije militarizacija svemira, već podizanje svesti u okviru NATO o izazovima u svemiru i zajedničkoj sposobnosti da se nosimo s njima.

Ideja za osnivanje svemirskog centra rodila se onog trenutka kad je NATO postao svestan da je nebranjen jedan od najvažnijih elemenata mogućeg vojnog sukoba. Odbrana satelita postaje novi zadatak za vojnu bazu "Ramštajn", a odatle će se ubuduće pratiti situacija u svemiru, odnosno u Zemljinoj orbiti. Radi se pre svega o osmatranju onoga što se zbiva, ali i o koordinaciji mera u nekim vanrednim okolnostima, prenosi nemačka novinska agencija DPA. Ratovi i vojni sukobi se menjaju, a sateliti postaju sve važniji.

- Trgovina, vremenska prognoza, mobilni telefoni i bankarski poslovi, sve zavisi od satelita. Svemir je od ključne važnosti i za NATO zbog mogućnosti navigacije, prikupljanja informacija, komunikacije i detekcije lansiranja raketa bilo gde u svetu - tvrde u Alijansi. - Veoma je važno da dobro znamo šta se dešava u svemiru, da imamo pouzdane informacije iz svemira.

Koliko god da su generali Alijanse oduševljeni novim mogućnostima koje pruža tehnologija, sve su zabrinutiji zbog mogućnosti da njihovi sateliti prestanu da funkcionišu i ostave NATO jedinice gluve i slepe, potpuno, kako kažu, "izložene protivniku". Eksperti ukazuju na činjenicu da u ovim planovima važna pitanja ostaju otvorena. Kao, recimo, kako protumačiti famozni "član pet" Sporazuma NATO o međusobnoj pomoći ako je napadnuta neka od članica? Budući da sateliti nemaju geografsku odrednicu, da li je napad na satelit može biti povod za zajedničku akciju?

Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je, još prošle godine, formiranje štaba za zaštitu svemira, tvrdeći da je svemir "novo područje sukobljavanja". Pritom, vojna pretnja nije jedina koja bi mogla da ugrozi satelite, jer se, tokom decenija istraživanja svemira, orbita Zemlje pretvorila u pravo đubrište po kom leti pola miliona komada svakojakih delova, od pokvarenih satelita do zaboravljenih raketa i misija. Svemiru se rat približio na korak. Ne samo da čitav niz zemalja lansira svoje satelite, nego ubrzano razvija oružja za uništavanje protivničkih. Sila kao što je Rusija, ali i Indija, već imaju i tehnologiju za to. Kad će se satelitima i sistemima za njihovo obaranje ratovati u kosmosu, samo je pitanje vremena.

SPORNI NAPADI

IZ vazduhoplovne baze "Ramštajn" kod Kajzerslauterna, koja se prostire na 14.000 kvadrata, izvode se sporni napadi američkim bespilotnim letelicama na ciljeve u Africi, na Bliskom istoku i širom sveta. Tu je relejska satelitska stanica iz koje se upravlja letelicama. Takav način vođenja rata, sporan je prema međunarodnom pravu, pa je Upravni sud u Minsteru, kritikovao Berlin što žmuri pred tom činjenicom, a i doneo presudu kojom crno na belo potvrđuje da aktivnosti nisu regularne. Baza je sedište združene vazduhoplovne komande NATO, glavni punkt američke avijacije za Evropu i Afriku. U i oko nje živi 50.000 Amerikanaca, od toga 8.000 vojnika. Gradić za sebe, Amerika u malom za potrebe rata nije eksteritorijalna, pa bi Amerikanci morali da se pridržavaju nemačkih zakona, što nije slučaj.

ČINjENICE

   - OKO Zemlje kruži oko 2.400 satelita, a više od polovine kontrolišu članice NATO.

   - SISTEM satelitskih komunikacija omogućava mnogo toga što se odvija na Zemlji, od usluga mobilne telefonije, do vremenske prognoze.

   - TRENUTNO se približno polovina NATO komunikacija realizuje posredstvom satelita.

   - SVEMIR je zato od sada peti domen operacija koji će saveznici braniti, pored sajber i vazdušnog prostora, kopna i mora.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

NATO organizuje samit za mlade


Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u ponedeljak će biti domaćin Samita za mlade 2030, kako bi upoznao omladinu s pogledima Alijanse na sigurnost i mir.

Samit je organizovan u saradnji sa Agencijom za bezbednost Minhena, a cilj je da skupu prisustvuju mladi ljudi između 18 i 35 godina, čije su matične zemlje članice NATO-a.

Stoltenberg će tada objaviti imena izabranih 14 lidera grupe iz zemalja NATO-a koji će ga obaveštavati o preporukama za NATO do 2030. godine.

Samit NATO 2030 za mlade je deo projekta NATO 2030, inicijative generalnog sekretara koji želi da Alijansa ostane spremna da se suoči sa svim izazovima i da sačuva svoje građane bezbednim u narednoj deceniji, a i kasnije.


izvor

[MOTORISTA]

09.11.2020.

Duda ratifikovao sporazum o raspoređivanju još hiljadu vojnika SAD u Poljskoj
AUTOR: Beta

Predsednik Poljske Andžej Duda ratifikovao je u Varšavi Sporazum o pojačanoj vojnoj saradnji Poljske i SAD, koji je dogovorio sa predsednikom Donaldom Trampom 2019. godine, a potpisan je 15. avgusta ove godine u Varšavi, kojim će u Poljskoj pored dosadašnjih 4.500 američkih vojnika biti razmešteno još najmanje 1.000.

Sporazum računa na formiranje isturene Komande V korpusa kopnenih snaga SAD u Poznanju, koja će komandovati američkim oružanim snagama na istočnom krilu NATO, na granicama prema Rusiji. SAD će u Poljskoj pored već prisutne oklopne brigade od oko 3.500 vojnika u zapadnim oblastima Poljske i oko 1.000 američkih vojnika u multinacionalnom bataljonu NATO pod američkom komandom u istočnim oblastima Poljske razmestiti još najmanje 1.000 vojnika.

Poljska o svom trošku priprema infrastrukturu u 11 baza, poligona i objekata za američke vojnike, a zahvaljujući njoj bi u slučaju potrebe Pentagon mogao da prebaci ukupno zajedno sa snagama koje su sada u Poljskoj dodatnih 20.000 vojnika. Prema sporazumu, Poljska daje na raspolaganje američkim snagama besplatno izdvojene baze koje će koristiti i Vojska Poljske. Procenjuje se da će troškovi održavanja baza i američkih snaga u Poljskoj koštati poljske poreske obveznike preko 116 miliona evra godišnje. Predsednik Duda izrazio je nadu da će taj sporazum o jačanju vojne saradnje biti iznad svih trenutnih političkih vrućih trenutaka oko američkih predsedničkih izbora.

"Bratstvo po oružju na mnogo mesta u svetu, u Iraku, Avganistanu, mnogim mestima o kojima ne sme da se govori glasno, kao akcije naših specijalnih snaga, zapečatile su to bratstvo po oružju, zajedničko osećanje slobode i časti. Američko vojno prisustvo u Poljskoj jača bezbednost našeg dela Evrope", kazao je posle potpisivanja sporazuma predsednik Duda. Poljski predsednik naglasio je da je prisustvo američkih vojnika u Poljskoj vidljiva manifestacije rešenosti NATO da poštuje član V iz Ugovora NATO koji govori o kolektivnoj odbrani, da je napad na jednu članicu zapadnog vojnog saveza napad na sve.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

NATO ostaje u Avganistanu - Stoltenberg razgovarao sa Milerom
Tanjug 16.11.2020.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg razgovarao je sa vršiocem dužnosti ministra odbrane SAD Kristoferom Milerom o opredeljenosti Alijanse da ostane u Avganistanu koliko god je potrebno, izjavila je danas njegova portparolka, usred spekulacija da bi predsednik Donald Trump mogao narediti brzo povlačenje američkih trupa iz Avganistana.

Portparolka NATO Oana Lungesku rekla je da je Stoltenberg u petak razgovarao sa Kristoferom Milerom o "agendi vojne alijanse od 30 država pod vodstvom SAD, uključujući situaciju u Avganistanu" i da se "pozicija NATO-a nije promenila" u pogledu njene bezbednosne uloge u zemlji razorenoj sukobima, prenosi AP.

- Nijedan saveznik NATO-a ne želi da ostane duže nego što je potrebno. Istovremeno, želimo da sačuvamo dobitak postignut žrtvama i osiguramo da Avganistan nikada više ne postane sigurno utočište za teroriste koji mogu da napadnu SAD ili nekog drugog saveznika u NATO-u - rekla je Lungesku.

NATO je preuzeo na sebe međunarodne bezbednosne napore u Avganistanu 2003. godine, dve godine nakon što je koalicija predvođena SAD zbacila talibane zbog pružanja utočišta bivšem lideru Al-Kaide Osami bin Ladenu. Alijansa je 2014. godine počela da obučava i savetuje avganistanske snage bezbednosti, i postepeno je izvlačila trupe u skladu sa mirovnim sporazumom uz posredovanje SAD.

- Podržavamo avganistanski mirovni proces i kao njegov deo nastavljamo da prilagođavamo svoje prisustvo - rekla je Lungesku. Navela je da je NATO svoje prisustvo smanjio “na ispod 12.000 vojnika, a više od polovine njih nije iz vojske SAD'.

Amerikanci često čine najmanje polovinu vojnika koji učestvuju u misiji, a u avgustu ih je bilo oko 8.000. NATO saveznici i njihovi partneri oslanjaju se na vazdušne snage SAD, transport, logistiku i medicinsku pomoć za rad. Malo je verovatno da bi misija mogla da funkcioniše ako ostane bez značajne američke pomoći, navodi AP.

Tramp je tvitovao 7. oktobra da "do Božića treba da imamo mali preostali broj naših hrabrih muškaraca i žena koji će služiti u Avganistanu", što je zateklo oružane snage SAD i njihove saveznike, podseća agencija. Tramp je prošle nedelje otpustio ministar odbrane Marka Espera i postavio, kako prenosi AP, trojicu "čvrstih lojalista" na vrhovna mesta, a Milera, koji je do nedavno bio direktor Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma, za vršioca dužnosti ministra odbrane. Prema AP, Esper je sarađivao sa vojnim liderima kako bi odgovorio Trampa od potpunog povlačenja trupa iz Avganistana i Sirije.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Nemačka odbacila Makrona, "ne može bez NATO i SAD"
IZVOR: TANJUG UTORAK, 17.11.2020.

Berlin -- Evropa neće biti u stanju da obezbedi svoju punu bezbednost u narednim decenijama bez pomoći SAD i NATO, poručila je nemačka ministarka odbrane.

Anegret Kramp-Karenbauer je istovremeno odbacila ideju francuskog predsednika Emanuela Makrona o evropskoj strateškoj autonomiji.

"Ideja o strateškoj autonomiji Evrope ide predaleko ukoliko pothranjuje iluziju da bismo mogli da obezbedimo evropsku bezbednost, stabilnost i prosperitet bez NATO i SAD", ocenila je danas nemačka ministarka odbrane, preneo Rojters. Ona je dodala da će proći decenije dok Evropa stvori konvencionalne i nuklearne vojne potencijale koji bi mogli da kompenzuju sve što obezbedjuju NATO i SAD u ovom trenutku.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

17.11.2020.

Stoltenberg: NATO može da plati visoku cenu zbog ranog odlaska iz Avganistana
AUTOR: Srna

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je da bi ta vojna organizacija mogla da plati visoku cenu u slučaju preranog odlaska iz Avganistana.

Nešto ranije je neimenovani američki zvaničnik izjavio da će administracija američkog predsednika Donalda Trampa, prema očekivanjima, smanjiti broj vojnika u Avganistanu i Iraku do 15. januara. Prema navodima zvaničnika, broj vojnika u Avganistanu biće umanjen za gotovo polovinu na 2.500, a u Iraku takođe na 2.500, odnosno za nešto više od 500, prenijela je agencija PA.

"Sada smo suočeni sa teškom odlukom. U Avganistanu smo gotovo 20 godina i nijedan od saveznika iz NATO-a ne želi da ostane duže nego što je to potrebno, ali istovremeno cena prevremenog odlaska ili na nekoordinisan način, mogla bi biti veoma visoka", naglasio je Stoltenberg. Prema njegovim rečima, postoji rizik da Avganistan ponovo postane platforma za međunarodne teroriste odakle bi planirali i organizovali napade, te da bi i "Islamska država" mogla da tamo ponovo izgradi "teroristički kalifat" koji je izgubila u Siriji i Iraku.

NATO je preuzeo odgovornost za bezbednosne napore u Avganistanu 2003. godine, dve godine nakon svrgavanja sa vlasti talibanskog režima. Tokom 2014. godine Alijansa je počela sa obukom i savetovanjem avganistanskih snaga, ali je u značajnoj meri povukla snage u skladu sa mirovnim sporazumom postignutim uz posredovanje SAD. U Avganistanu je trenutno između 4.500 i 5.000 američkih vojnika, a više od 3.000 je u Iraku.

Izvor: www.n1info.com

[dzumba]

Па НАТО-у је сад прилика, након вероватне смене власти у САД, да остану дуже у Авганистану па чак и да ојачају снаге. Него, питање је шта се тиме уопште добија. На постојећи начин штитити корумпирану и неспособну владу Авганистана је контрапродуктивно. Мораће да нађу , ако остану, неко боље и ефикасније решења. Ово до сада је било залудно бацање пара, времена, и људских живота.

[MOTORISTA]

Nemačka ministarka odbrane iznela šokantne tvrdnje po pitanju vojne snage
Novosti online 18. 11. 2020.

EVROPSKI napori za većom "autonomijom" neće doneti ništa dobro ako se promoviše ideja da se kontinent može braniti bez SAD-a i NATO-a, rekla je nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer.

U govoru studentima na vojnom koledžu u Hamburgu, Kramp-Karenbauerova je primetila kako SAD i dalje obezbeđuju glavninu NATO-ove odbrane od balističkih raketa, satelitske komunikacije, izviđačke letelice i helikoptere, dok je oko 76.000 američkih vojnika stacionirano u Evropi. Zamenjivanje svega što bi trajalo "decenijama" zahtevalo bi daleko veće odbrambene budžete nego što to evropske države sada mogu da priušte, objasnila je ona.

- Nemačka i Evropa ne mogu se zaštititi bez američkih nuklearnih i konvencionalnih sposobnosti. To su obične činjenice - rekla je - Mi i dalje zavisimo od SAD-a u pogledu bezbednosne politike, a istovremeno, kao evropljani, moramo da uradimo više od onoga što su Amerikanci radili do sada. Ideja evropske strateške autonomije ide predaleko ako hrani iluziju da bez NATO-a i SAD-a možemo garantovati sigurnost, stabilnost i prosperitet u Evropi - upozorila je ona.

Trampov stav je zaprepastio mnoge u Berlinu. Kancelarka Angela Merkel je nekoliko puta primetila da se Evropa ne može osloniti na SAD kao ranije. Ipak, 2. novembra, dan pred američke predsedničke izbore, časopis Politiko je objavio Kramp-Karenbauerovu analizu pod naslovom "Evropi i dalje treba Amerika". Ona je ustvrdila da "iluzijama o evropskoj strateškoj autonomiji mora doći kraj" i da evropljani "neće moći da zamene ključnu ulogu Amerike kao pružaoca bezbednosti".

Ovaj pristup pokrenuo je odgovor francuskog predsednika Emanuela Makrona, zagovornika ideje da Evropa mora da se ponovo izdvoji kao jači igrač na svetskoj sceni. U intervjuu za magazin Le grand kontinent objavljenom u ponedeljak, Makron je rekao da se "duboko" ne slaže sa Kramp-Karenbauerovom izjavom, nazivajući je "istorijskom pogrešnom interpretacijom".

- Srećom, ako sam dobro razumeo stvari, (nemačka) kancelarka ne deli ovo gledište. Ali Sjedinjene Američke Države će nas poštovati kao saveznike samo ako budemo ozbiljni i ako budemo suvereni u pogledu svoje odbrane - rekao je Makron, ponovivši da evropljani "moraju da nastave da grade našu nezavisnost za sebe".

Portparol nemačke vlade Stefan Zajbert rekao je novinarima da se Berlin "u potpunosti slaže" s Parizom da Evropa mora preuzeti "još veću odgovornost" za svoju sigurnost. Istovremeno, Evropa mora da se uhvati u koštac sa velikim izazovima zajedno sa SAD-om ako želi da na njih efikasno odgovori, rekao je on. Kramp-Karenbauerova je ponovila isti ton, rekavši da Nemačka i Francuska žele da evropljani mogu da "deluju nezavisno i efikasno u budućnosti kada je to važno".

- Želimo da Evropa bude snažni partner u očima SAD-a, a ne štićenik kome je to potrebno - dodala je ona.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Bajden razgovarao sa Stoltenberg o jačanju veza SAD i NATO
Tanjug 23.11.2020.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg razgovarao je danas sa izabranim predsednikom SAD Džozefom Bajdenom prvi put od američkih predsednickih izbora i čestitao mu na pobedi, saopšteno je iz NATO.

Stoltenberg je Bajdenu, uz čestitku na izbornoj pobedi, zahvalio zbog toga što je sve vreme podržavao NATO i transatlantske odnose, navedeno je u saopštenju koje je preneo portal Politiko. Stoltenberg je Bajdenu preneo da se raduje budućoj vrlo bliskoj saradnji na dodatnom jačanju veza između Severne Amerike i Europe i pripremi samita čelnika NATO sledeće godine.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Kako je NATO zabranio Srbiji radar, a dao Albaniji da nas gleda
IZVOR: SPUTNJIK ČETVRTAK, 26.11.2020.

Beograd -- Postavljanje radara za vazdušno osmatranje visokog dometa u Albaniju obezbedilo je toj zemlji, ali i NATO-u, kompletnu sliku neba u opsegu od skoro 500 km.

U pitanju je ili novi korak Severnoatlantske alijanse ka pripajanju zemalja Zapadnog Balkana svojim strukturama ili puka modernizacija tehničkih kapaciteta, piše Sputnjik. Radi se o tome da je Albanija aktivirala novi mobilni 3D radar za vazdušno osmatranje visokog dometa na planini Mida, u severnom okrugu Skadar, početkom novembra. Time je dobila kompletan pregled vazdušnog prostora u radijusu od čak 470 kilometara, što joj omogućava da "baci pogled" daleko izvan svojih granica, pa i u Srbiju.

S obzirom na to da je Albanija deo NATO-a, ona je obavezna da radarsku sliku dobijenu ovim sredstvom integriše u NATO sistem nadziranja, ranog uzbunjivanja i reagovanja. Radar je postavljen u saradnji sa američkom kompanijom "Lokid Martin".

Vojni ekspert Mitar Kovač smatra da NATO nije zastao sa svojom strategijom da čitav Zapadni Balkan uvuče u svoju strukturu, te da radar ne bi ni bio postavljen da su u pitanju samo nacionalni interesi Albanije i podseća da Severnoatlantska alijansa sve vreme zabranjuje Srbiji da koristi radarsku stanicu na Kopaoniku, čak i za civilno vazduhoplovstvo.

"Taj radar nije u funkciji, jer je taj radarski položaj omogućavao kontrolu jugoistoka naše zemlje i južnih granica prema Albaniji i Crnoj Gori. To je taj dvojni kriterijum. To nije samo potreba albanske vojske i države, nego i NATO-a. Pod povoljnim uslovima su dobili moderan radar koji će osmatrati širi prostor i naše teritorije, a delimično i teritorije susednih država, pre svega Crne Gore i Makedonije", ističe Kovač za Sputnjik.

S druge strane, urednik portala "Tango siks" Petar Vojinović kaže da postavljanje radara ne treba nužno da se posmatra u negativnom kontekstu za Srbiju, jer je to standardna modernizacija osnovnih tehničkih kapaciteta za nadzor vazdušnog prostora.

"Dometi tih radara su takvi, a ima ih i većih i to nije ništa neobično. Isto tako i mi možemo da vidimo celu Albaniju. Zbog fizičkih karakteristika balkanskih država, vazdušni prostori su međusobno vidljivi", predočava Vojinović.

Vrednost projekta postavljanja radara u Albaniji iznosi 22 miliona 266 hiljada dolara, od čega je 19 miliona 139 hiljada obezbeđeno iz albanskog budžeta, dok je ostatak obezbeđen kroz projekat američke Vlade FMS (Foreign Military Sale)

Izvor: www.b92.net