Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

Amerika daje 169 miliona dolara vojne pomoći baltičkim zemljama


Sjedinjene Države dodelile su 169 miliona dolara vojne pomoći baltičkim zemljama Estoniji, Letoniji i Litvaniji za 2021. godinu, kroz namenski program, Baltičku bezbednosnu inicijativu, saopštilo je danas estonsko Ministarstvo odbrane.

U objavi na Tviteru Ministarstvo odbrane Estonije nazvalo je taj potez važnom i veoma dobrodošlom vešću, prenosi AP.

„Odluka američkog Kongresa pokazuje da je naš najjači saveznik posvećen odbrani našeg regiona i da razume bezbednosne izazove ovde“, rekao je estonski ministar odbrane Juri Luik u izjavi.

Ministarstvo odbrane Estonije konstatuje da su SAD ove godine održale aktivno vojno prisustvo u baltičkom regionu i da je vojska Estonije održala više zajedničkih vežbi sa američkom vojskom, vazduhoplovstvom i mornaricom.

Od kraja septembra do početka novembra, američka sajber komanda održala je zajedničku operaciju sa Estonijom kako bi pomogla ovoj državi da istraži i blokira potencijalne sajber-pretnje iz Rusije. Pomoć namenjena novom zajedničkom američko-baltičkom bezbednosnom programu predviđena je američkim zakonom o izdvajanju za odbranu koji je odobrio Kongres i koji je potpisan u utorak.

Vašington je i ranije pružao vojnu pomoć baltičkim državama, koje su članice NATO-a. Međutim, estonsko ministarstvo navelo je da je ovo prvi put da se pomoć dodeljuje kroz namenski program, Baltičku bezbednosnu inicijativu.

Estonija, Letonija i Litvanija su bivše sovjetske republike koje su se pridružile NATO-u 2004. Sve tri zemlje graniče se sa Rusijom, navodi agencija.

izvor

[MOTORISTA]

Prvi čovek NATO-a poziva na odgovornost
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 14.01.2021.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da svi odgovorni za prošlonedeljnu opsadu američkog Kapitola treba da odgovaraju.

On je izrazio uverenje da su američke institucije dorasle tom poslu.

"Demokratija mora uvek da prevlada nad nasiljem i uveren sam da će se demokratske institucije Sjedinjenih Američkih Država nositi sa ovim izazovom", rekao je Stoltenberg novinarima u Briselu, preneo je AP. On je kazao da je ono što se dogodilo u Vašingtonu prošle nedelje apsolutno neprihvatljivo. Stoltenberg je ocenio da je to šokantno, da se ishod izbora mora poštovati i da se mora osigurati poštovanje demokratskih vrednosti u potpunosti. Stoltenberg nije pomenuo američkog predsednika Donalda Trampa po imenu, fokusirajući se na dolazeću administraciju.

"Radujem se mirnoj tranziciji i radujem se saradnji sa Džoom Bajdenom", rekao je Stoltenberg i dodao da je izabrani predsednik snažno posvećen transatlantskoj saradnji, NATO-u i da zna da on, naravno, snažno podržava ideju daljeg jačanja saradnje između Severne Amerike i Evrope.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Američki predsednik i šef NATO – na dnevnom redu Rusija, Irak, Avganistan


Američki predsednik Džozef Bajden razgovarao je telefonom sa šefom NATO Jensom Stoltenbergom. Glavne teme bile su Rusija, Irak i Avganistan.

„Predsednik je zahvalio generalnom sekretaru za pouzdano rukovođenje Alijansom i najavio da namerava da se konsultuje i sarađuje sa saveznicima kada je reč o čitavom spektru pitanja zbog kojih postoji zabrinutost u oblasti bezbednosti, uključujući Avganistan, Irak i Rusiju“, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Bajden je potvrdio privreženost SAD kolektivnoj bezbednosti i jačanju transatlantske bezbednosti.

„Predsednik je ukazao na značaj zajedničkih vrednosti, konsultacija i mogućnosti za jače obuzdavanje i suprotstavljanje novim pretnjama, kao što su klimatske promene i globalna bezbednist u sferi zdravstva“, navodi se u saooštenju.

Bajden i Stoltenberg su se dogovorili da rade zajedno na pripremi samita Alijanse čije je održavanje planirano tokom ove godine.

Šef NATO je čestitao Bajdenu na inauguraciji, ocenivši da je svečanost bila snažna demonstracija snage demokratije u Americi.

Sa dolaskom novog predsednika SAD „otvara se novo poglavlje transatlantske alijanse“, poručuje Stoltenberg.

izvor

[Dreadnought]

"Lideri Alijanse će doneti odluke da bi NATO bio još jači"


Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je danas da je razgovarao sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom o pripremi samita Alijanse.

"Bilo mi je zadovoljstvo da razgovaram s predsednikom SAD kome sam čestitao stupanje na dužnost. Otvara se novo poglavlje za našu transatlantsku alijansu. Radujem se što ću ga dočekati na samitu NATO-a i što ću blisko saradjivati s njim", naveo je Stoltenberg na Tviteru.

Generalni sekretar NATO-a pozdravio je "naglasak Bajdena na obnovi Saveza" i istakao da je "NATO mesto gde se Evropljani i Amerikanci svakodnevno sastaju da bi se zajedno suočili sa izazovima sa kojima se nijedna zemlja ne može suočiti sama".

Naredni samit NATO-a biće u Briselu ove godine, a lideri Alijanse će doneti odluke da bi NATO bio još jači, dodao je Stoltenberg. Datum tog skupa zavisi od epidemiološke situacije u Evropi.

Stoltenberg je dodao da je s Bajdenom razgovarao o borbi protiv medjunarodnog terorizma, posebno u Avganistanu i Iraku, o odnosima s Rusijom i uticaju Kine na bezbednost.

Predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel, predložio je Bajdenu da za njega priredi poseban samit Evropske unije u Briselu, koji bi, kako su naveli diplomatski izvori, bio u isto vreme kad i samit NATO-a.

izvor

[MOTORISTA]

Bajden ne da vojnicima da idu kući, zamrznuta Trampova odluka!
Novosti online 03. 02. 2021.

AMERIKA će zamrznuti planirano povlačenje 12.000 vojnika iz Nemačke dok Pentagon ne završi pregled planova donetih tokom mandata bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, rekao je načelnik Evropske komande američke vojske.

General Tod Volters saopštio je da američki sekretar za odbranu Lojd Ostin „sprovodi veoma detaljan pregled planova“, ali nije naveo do kada oni treba da se završe, prenosi RT. Dok Ostin ne završi pregled, odluka o povlačenju američke vojske iz Nemačke biće zamrznuta, dodao je Volters. Sjedinjene Države planirale su da premeste svoju Evropsku komandu iz Štutgarta u Belgiju i da vrate Drugu konjičku regimentu iz grada Vilzeka u SAD.

Samo 6.000 vojnika trebalo je da se vrati u SAD, dok je za ostale bilo planirano da se premeste u region Baltika. Volters je dodao da će biti „razmotrene sve strateške opcije“. Nekadašnji američki predsednik Donald Tramp naredio je povlačenje oko 34.000 vojnika iz Nemačke, optužujući NATO čalnice da „zarađuju“ na američkoj vojsci.

Ranije su i general Volters, ali i Trampov sekretar za odbranu Mark Esper, govorili kako će prebacivanje vojnika iz Nemačke na druge lokacije povećati bezbednost u Evropi. Planirano povlačenje američkih trupa naljutilo je tada nemačke zvaničnike. Međutim, sada je američki sekretar sa odbranu Ostin, prema navodima Rojtersa, uverio svoju nemačku koleginicu Anegret Kramp Karenbauer da će se SAD u budućnosti konsultovati sa Nemačkom oko sličnih odluka.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

четвртак, 04.02.2021.

Вашингтон се предомислио, ништа од повлачења војника из Европе

Замрзнут Трампов план повлачења америчких трупа са европског континента

ШТУТГАРТ – Шеф Европске команде америчке војске, генерал Тод Волтерс изјавио је да су сви планови администрације бившег америчког председника Доналда Трампа о повлачењу америчких војника из Немачке до даљњег замрзнути, док нови шеф Пентагона Лојд Остин не проучи планиране мере. Волтерс је рекао „да је планирање, које се било у функцији претходне иницијативе, стављено на лед”, пренео је данас портал "Јуроактив".

„Тако ће секретар за одбрану и (нова) влада моћи подробно да проуче све што је спроведено до тренутка када је Остин преузео дужност”, рекао је амерички генерал на јучерашњем телефонском брифингу за новинаре, преноси Бета.

Лојд Остин именован је 22. јануара за секретара за одбрану у администрацији председника Џозефа Бајдена, који је критиковао однос свог претходника Трампа према европским савезницима и обећао да ће окренути нову страницу у трансатлантским односима. Трамп је у јуну прошле године најавио да ће број америчких војника стационираних у Немачкој смањити за једну трећину, на око 25.000, оптуживши Берлин да не испуњава своју обавезу да за одбрану и НАТО издваја најмање два одсто БДП и да се понаша некоректно према САД у трговинским односима. Најава Вашингтона изненадила је европске чланице НАТО, а Војни стручњаци упозорили су да ће повлачење угрозити борбену готовост снага западне алијансе у Европи. Планови су наишли у САД на негодовање међу демократама, али и међу Трамповим републикацима. Конгрес је у јануару, упркос Трамповом вету, усвојио акт којим се забрањује смањење броја америчких војника у Немачкој на мање од 34.000, све док посланици не виде детаљно образложење и анализу како ће се то одразитит на одбрамбене способности Европе.

Генерал Волтерс прецизирао је да су заустављени и сви остали кораци које је иницирала Трампова администрација, а међу којима је било и планирано пресељење Европске команде (ЕУКОМ) и Афричке команде (АФРИКОМ) из Штутгарта у белгијски Монс, где се налази и европско седиште НАТО. Први човек Европске команде напоменуо је да је досадашње планирање током Трамповог мандата било до те мере нетранспарентно, да је тешко реконструисати кораке или проценити досадашњи прогрес. Волтерс је на брифингу нагласио и да расте забринутост САД и западних савезника због све интензивније сарадње Русије и Кине. Он је рекао да та растућа сарадња „све више указује на настанак једне интересне заједнице”, и да би то партнерство могло да буде „на штету Европе и неких суседних држава”.

„Веома смо опрезни када је у питању та сарадња”, рекао је амерички генерал.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Stoltenberg: Povećati budžet za aktivnosti Alijanse na ruskim granicama


Ministri odbrane država-članica NATO-a će tokom video-konferencije 17-18. februara razgovarati o povećanju finansiranja vojnih aktivnosti Alijanse u blizini ruskih granica, saopštio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg uoči konferencije.

„Nameravam da predložim da se poveća finansiranje naše osnovne aktivnosti obuzdavanja i odbrane. To će omogućiti da se podrži raspoređivanje naših snaga i borbenih grupa na istočnom obodu Alijanse“, izjavio je on.
Ministri odbrane NATO-a će početi pripremu nove strateške koncepcije Alijanse.

„Predlažem ministrima da počnemo razgovore o mojoj inicijativi „NATO-2030“ u okviru priprema za predstojeći samit NATO-a“, izjavio je Stoltenberg.

Inicijativa „NATO-2030“ - kompleks pripremljenog materijala za novu stratešku koncepciju Alijanse koja će biti usvojena ove godine.

Pored toga, ministri će razgovarati o vojnom prisustvu NATO-a u Iraku.

izvor

[MOTORISTA]

A sad NATO...
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 15.02.2021.

Bajdenova administracija namerava da na ovonedeljnom samitu NATO započne korekciju odnosa sa svojim evropskim saveznicima.

Kao i da ponovo uspostavi poverenje uzdrmano Trampovom spoljnopolitičkom doktrinom "Amerika prvo", javlja Rojters. Britanska agencija prenosi da je od zvaničnika američke vlade koji su insistirali na anonomnosti, saznao da će nakon otvorene netrpeljivosti koju je ispoljavao Tramp, američki sekretar za odbranu Lojd Ostin na predstojećem samitu istaći američku posvećenost NATO i značaj koji Vašington pridaje transatlantskom savezništvu.

"Poverenje se ne gradi preko noći. Potrebno je vreme da se ono izgradi, potrebno je više od reči. Potrebna su dela" izjavio je jedan zvaničnik Pentagona koji je zahtevao anonimnost.

Želeći da istakne Bajdenov stav prema NATO, Bela kuća je 27. januara objavila video snimak prvog razgovora predsednika SAD sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom tokom kojeg je Bajden upotrebio reč "sveto" da opiše američku posvećenost NATO savezu.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Bajden sprema zaokret u NATO?; "Moja poruka je jasna"
IZVOR: BETA SREDA, 17.02.2021.

Vašington -- Vašington je potvrdio svoju posvećenost NATO-u, ali Amerikanci još nisu naveli svoje prioritete u Alijansi na ministarskom sastanku, piše agencija Frans pres.

Novi šef Pentagona Lojd Ostin (Loyd Austin) danas se putem video linka obratio na sastanku ministara odbrane NATO. Izvori bliski Alijansi naveli su da je Ostin "potvrdio novi ton" u odnosima dve strane. Ostin je nedavno rekao da će saveznicima obećati da nijedna odluka neće biti doneta bez konsultacija sa NATO-om.

"Moja poruka kolegama je jasna - treba da se konsultujemo, odlučujemo i delujemo zajedno", naveo je Ostin.

Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg ponovio je danas da će NATO napustiti Avganistan "kada za to bude vreme", bez opasnosti da oslabi ostvareni napredak. Administracija bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) obavezala se da će povući sve američke snage iz Avganistana najkasnije do sredine 2021. Ministarski sastanak Alijanse biće sutra nastavljen.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Krim u fokusu: Kako se menja NATO u eri Bajdena


Severnoatlantska alijansa se sprema za strukturne reforme koje će dotaći ne samo članice organizacije, već i susedne države. Od trenutka kada je Džo Bajden izabran za predsednika SAD planovi se šire: u novu strategiju žele da uključe Ukrajinu, Krim i Crnomorski region. Još jedan važan cilj – posvađati Rusiju i Tursku.
Kolektivna odbrana

Kuda ide NATO i koji su njegovi ciljevi — odgovori na ova pitanja potražiće ministri odbrane Alijanse 17. februara. Sastanak se obično održava uoči godišnjeg samita koji je sada planiran za mart. Kolege dogovaraju agendu samita i šalju je generalnom sekretaru na potvrdu. Priprema je puna nervoze: promena predsedničke administracije u SAD obećava promene.

U Alijansi ne kriju da je Amerika, kao i pre, glavni garant transatlantske bezbednosti. Ponavljaju: važno je da se ne dozvoli zaoštravanje situacije unutar organizacije, kao za vreme Donalda Trampa.

Portugalski predsednik Žoao Gomeš Kravinjo juče je izjavio: „Predsedništvo Trampa je ideološki eksperiment. Posledice po autoritet SAD i američke snage u svetu su razorne“.

Vašington razume brigu saveznika. I novi šef Pentagona, general Lojd Ostin, pokušava da ih umiri.


Novi predsednik, stari zahtevi

Promena predsednika ne znači i promene u odnosima sa saveznicima: članice Alijanse će morati da povećaju rashode za odbranu do dva odsto BDP-a. Na sastanku šefova vojnih resora ova tema je jedna od prioritetnih.

Taj nivo nisu dostigle ni Nemačka, Italija ni Španija. I pre 2024. godine teško da će to uspeti. Uostalom, nova američka administracija reaguju mirno.

„Vašington očekuje da će države do tog pokazatelja stići 2031. godine“, saopštio je predstavnik Pentagona Džon Kirbi.

Povećanje vojnih rashoda očekuje i Stoltenberg.

„To je obaveza svih članica Alijanse, uključujući i nedavno pridruženu Severnu Makedoniju. Neće biti nikakvog prelaznog perioda“, upozorio je generalni sekretar NATO-a.

Pentagon je pokušao da zagladi nesuglasice i pronađe razlike u pogledima Bajdena i Trampa po pitanju kolektivne bezbednosti. Novi predsednik SAD, po mišljenju američke vojske, drugačije interpretira sam taj pojam: za Bajdena on ne znači samo vojne rashode, već i troškove za medicinu i sprečavanje nove pandemije.

Još jedna potvrda lojalnog odnosa demokrata prema saveznicima, po mišljenju Pentagona, pokazuje odluku da se obustavi povlačenje kontingenta iz Nemačke, iako Berlin na to gleda drugačije. Nemačke vlasti insistiraju: očuvanje američkih baza u zemlji predstavlja zaštitu, ne samo Evrope, već i Amerike od mogućih pretnji kako od Rusije, tako i država Bliskog istoka. 


Vratiti Tursku

Šefovi vojnih resora razgovaraće na sastanku i o izveštaju „NATO 2030“ koji su analitičari Alijanse pripremili krajem 2020. godine. Na osnovu ovog istraživanja počeće da se pravi strategija za naredne godine.

„Važno se prilagoditi novoj međunarodnoj situaciji. U krizama NATO-a treba reagovati operativno i ujedinjeno, čak i ako je to povezano sa kršenjima osnovnih principa“, navodi se u dokumentu.

Ozbiljne pretnje, po mišljenju autora izveštaja, predstavljaju Kina i Rusija. Međutim, velika pažnja je posvećena i drugim regionima. Članovi Alijanse pozivaju da se ne žuri sa povlačenjem američkih vojnika iz Avganistana i da se usredsredi pažnja na Siriju i Irak.

Interesantno je da je u novu strategiju uvršten i Crnomorski region. U fokusu su Turska, Ukrajina i Gruzija. Alijansa je sigurna: bezbednost ovih država direktno utiče na situaciju u Evropi i Americi.

U interesu NATO-a je da Ankaru vrati u transatlantsku orbitu, podvlače autori dokumenta. Prve korake ka jačanju veza preduzeo je novi generalni sekretar SAD Entoni Blinken: nedavno je pozvao turskog kolegu Mevluta Čavušoglua sa kojim je razgovarao o problemima u odnosima Zapada i Ankare. Međutim, razgovor nije bio baš srdačan - Blinken je odmah zatražio da se reše protivvazdušnih raketnih sistema S-400.


Krimska agenda NATO-a

Ministri odbrane će razgovarati i o nedavnom predlogu Kijeva da Alijansa koristi vazdušni prostor u blizini Krima. Radi se o inicijativi da se aeronavigaciona zona, koju obuhvata ukrajinska Hersonska oblast, preda Alijansi na korišćenje.

Nakon što je Krim postao deo Rusije, kontrola leta iznad Crnog mora je podeljena. Ruski dispečeri u Simferopolju kontrolišu saobraćaj iznad poluostrva, a međunarodne trase iznad mora, kao i pre, nalaze se u rukama dispečera iz Odese i Dnjepra.

Države koje ne priznaju Krim, delom Rusije, koriste usluge ukrajinskih dispečera. Međutim, njihovi avioni ne mogu da se kreću neposredno iznad teritorije Krima.

Na Krimu su već reagovali na ovu inicijativu: „Iznad poluostrva neće leteti avioni NATO-a“, izjavio je poslanik Državne dume sa Krima Mihail Šeremet.

„Crnomorska problematika se pojavila u agendi NATO-a, ne samo zbog Ukrajine, koliko zbog porasta uticaja Rusije na Kavkazu. Slanje ruskih mirovnjaka na teritoriju Nagorno Karabaha izazvalo je zabrinutost Alijanse. Dolazak Moskve tamo oni smatraju direktnim izazovom“, smatra ruski ekspert Andrej Kortunov.

Po njegovim rečima, „Ukrajina odavno diže uzbunu povodom gradnji na poluostrvu. Radi se, navodno, o pojavi ne mirnodopskih, već vojnih objekata koji predstavljaju rusku pretnju“.

Po mišljenju turskog eksperta Orhana Gafarlija, problem Krima jeste važan, ali nije jedinstveni cilj jačanja prisustva NATO-a u Crnom moru.

„Alijansa mora da se učvrsti u Crnom moru kako bi povratila Tursku. Sada se NATO i Ankara ne slažu o mnogim pitanjima. Ali, obe države shvataju – mora se sarađivati“, navodi Gafarli.

I tursko društvo želi da Ankara ostane u NATO-u, dodao je on.

„To daje mnogo mogućnosti. Bez Alijanse, Erdoganu će biti teže da opravda mešanje u libijski i sirijski konflikt“, mišljenja je turski ekspert.

Novi cilj Alijanse – smanjenje daljeg zbližavanja Turske i Rusije. Međutim, obe države mnogo toga povezuje, zato ekspert sumnja da se taj zadatak može realizovati.

izvor

[Dreadnought]

Stoltenberg: Zbog Rusije treba promeniti stratešku koncepciju NATO-a


Strateška koncepcija NATO-a od 2010. godine zahteva korekciju, pošto ne uzima u obzir napore Kine i pogoršanje odnosa sa Rusijom, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

Stoltenberg je predložio da države članice NATO-a detaljno promene koncepciju.

„Smatram da je došlo vreme. Imamo koncepciju iz 2010. godine koja obezbeđuje naše potrebe, ali se situacija promenila“, rekao je on.

Generalni sekretar je optužio Rusiju za agresivne akcije protiv njenih suseda. On je pozvao da se jačaju veze između Evrope i Severne Amerike.

Juče je Pentagon saopštio da Rusija predstavlja pretnju za sve članice NATO-a, pošto navodno „koriste vojnu silu za postizanje svojih ciljeva“. Naglašeno je i da planiraju da promovišu američke interese i nameravaju da nateraju Moskvu da „odgovara za nerazumne i agresivne akcije“.

izvor

[MOTORISTA]

Još jedna demonstracija mentaliteta Hladnog rata
Novosti online 18. 02. 2021.

KINA smatra izjave o razvoju novog strateškog koncepta NATO-a usmerenog na obuzdavanje Kine i Rusije ispoljavanje mentaliteta Hladnog rata, rekla je na redovnom brifingu portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing.

- Smatram da je ovo još jedna demonstracija mentaliteta Hladnog rata - odgovorila je ona na zahtev novinara da prokomentariše izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da bi novi strateški koncept Alijanse, koji treba da bude usvojen 2021. godine, trebalo da ima za cilj obuzdavanje Kine i Rusije. Prema njenim rečima, Kina je „graditelj globalnog sveta“, njen razvoj „obezbeđuje mogućnosti za ceo svet“. Ona je istakla je da će Kina „nastaviti čvrsto da sledi put mirnog razvoja“. Portparolka je takođe izrazila nadu da će „NATO otvoreno gledati na razvoj Kine“. Kako je naglasila, "u savremenom svetu mentalitet Hladnog rata ne vodi nikuda“.

Nakon prvog dana video-konferencije ministara odbrane NATO-a generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg izjavio je da strateški koncept NATO-a iz 2010.godine treba da se ažurira, jer se situacija promenila – ona ne uzima u obzir uspon Kine i pogoršanje odnosa sa Rusijom.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Džonson: Bajden vratio SAD na mesto lidera slobodnog sveta
Tanjug 20.02.2021.

Premijer Velike Britanije Boris Džonson izjavio je večeras da je predsednik SAD Džozef Bajden vratio Ameriku na poziciju lidera slobodnog sveta "fantastičnim potezom koji je pomogao da se Zapad ujedini".

"Kao što ste mogli da vidite i čujete maločas, Amerika se bezrezervno vratila kao lider slobodnog sveta i to je fantastično", rekao je Džonson na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, osvrnuvši se na govor koji je prethodno održao američki predsednik, prenosi Rojters. "Prevaziđena je sumorna situacija. Okrenuli smo novi list, a zemlje koje nazivamo zapadnim ispisuju novo, zajedničko poglavlje oslanjajući se ponovo na svoju veliku snagu i znanje", poručio je Džonson.

Bajden je ranije večeras, govoreći na MSC, između ostalog poručio da su se „SAD vratile" i da se "vratilo transatlanstko partnerstvo".

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Išinger na Minhenskoj konferenciji: Obnoviti i reformisati transatlantsko partner


Multilateralizam i otvorenost su jedina šansa za uspešno suočavanje sa svim aktuelnim izazovima, ocenio je danas premijer nemačke pokrajine Bavarska Markus Seder na početku specijalnog izdanja Minhenske bezbednosne konferencije (MSC).

„Ako postoji međunarodni jezik, onda je to nauka, koja sarađuje prekogranično, a saradnja i zajedništvo treba da budu moto i ovog skupa“, kazao je on.

Predsednik MSC Volfgang Išinger kazao je da je prošle godine konferencija održana na temu nedostataka Zapada, to jest sve manje zapadnih principa u Evropi.

„Ako pogledamo danas Evropu vidimo da smo i dalje okruženi vatrenim prstenom sukoba. Ponovo se uočava rivalitet velikih sila i naš institucionalni okvir je ugrožen“, naglasio je.
Kazao je da je prošla godina ponovo bila obeležena sa sve manje zapadnih pravila.

Išinger je kazao da će ovogodišnji skup biti fokusiran na budućnost i pitanje kako se može obnoviti i reformisati transatlantsko partnerstvo.

Lideri Francuske Emanuel Makron, SAD Džozef Bajden, Nemačke Angela Merkel, Britanije Boris Džonson, generalni sekerat UN Antonio Gutereš, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, predsednica EK Ursula fon der Lajen , šef SZO Tedros Adanom Gebrejesus, kao i Bil Gejts razgovaraće danas na MSC o obnovi transatlantske saradnje i suočavanju sa globalnim izazovima.

Inače, Bajden je prvi predsednik SAD koji će se obratiti Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Ovaj specijalni skup nije zamena za godišnju konferenciju, ali će ponuditi smernice za debate u Minhenu, a koje će biti vođene na konferenciji koja bi bila održana čim epidemiološka situacija to dozvoli.

izvor

[Dreadnought]

Makron na Minhenskoj konferenciji: Dijalog sa Rusijom – ključ mira u Evropi


Francuska se zalaže za dijalog sa Rusijom i izgradnju nove međunarodne arhitekture bezbednosti i poverenja, rekao je predsednik Francuske Emanuel Makron.

„Moramo ponovo izgraditi arhitekturu zajedničke bezbednosti koja, između ostalog, treba da uključuje i dijalog sa Rusijom“, rekao je Makron na specijalnom događaju u u okviru Minhenske konferencije o bezbednosti koja se ove godine održava virtuelno.

Francuski lider je istakao da taj dijalog sa Moskvom treba da bude strog.

„Ali on je ključ mira na evropskom kontinentu“, konstatovao je lider.

On je naglasio da treba obratiti pažnju i na regionalne sukobe, kao što su u Iraku, Siriji, Nagorno Karabahu, istočnom Sredozemlju, Africi.

„Treba da delujemo zajednički kako bismo krenuli ka rešavanju kriza u koordinaciji između saveznika, a takođe između stalnih članica Saveta bezbednosti UN (Rusija, Kina, SAD, Francuska i Velika Britanija“, precizirao je predsednik.

Makron je istovremeno dodao da su sajber prostor i svemir nove smere gde su mogući sukobi, „stoga treba izraditi zajedničke pristupe tim pitanjima“.

izvor