Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

Понедељак, 23.08.2021.
П.О.

НАТО више не треба да постоји

НАТО је био измишљотина за хладни рат, за борбу против комунизма. Комунизма нема и НАТО припада у историји и то треба јасно да се каже. И ту је Трамп био у праву, сматра Жарко Пуховски.

„Ово је катастрофа НАТО-а, показује да овај војни савез нема нема смисла. НАТО је био измишљотина за хладни рат, за борбу против комунизма. Комунизма нема и НАТО припада у историји и то треба јасно да се каже. И ту је Трамп био у праву”, изјавио је хрватски публициста и филозоф  Жарко Пуховски, напомињујући да је криза у Авганистану други пораз САД као светског полицајца у последњих 50 година.

„Заборавља се да, када људи дођу са оружјем, није битан садржај који доносе, него форма оружја. Кад на мене пуцају, мени је свеједно да ли на мене пуцају у име демократије или у име феудализма - они на мене пуцају и моји су непријатељи", казао је Пуховски, пише загребачки портал “Индекс”

„Није ствар у демократији, ствар је у покушају да се наметне револуција живота, да се из племенских заједница - то није друштво - скочи у нешто. Та идеја да САД промовишу демократију, то је непојмљивији скандал од идеологије. У Америци већи број људи нема право гласа него у Русији. Америка убија више својих држављана него Русија. Не заборавимо, десетине, ако не и стотине хиљада људи црне боје коже су онемогућени да учествују на изборима, у неким савезним државама и законски", истакао је Пуховски.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

"Debakl i sramota"


Predsednik Češke Miloš Zeman kritikovao je danas u Pragu, NATO zbog odluke da se povuče iz Avganistana.

Kako je rekao, NATO time gubi smisao i izjavio da će pre ili kasnije zapadni saveznici morati da se vrate.

"Pre ili kasnije moraćemo da se vratimo u Avganistan. Ali pre toga mora da pređe onaj talas terorističkih napada u novom pakovanju, što se neće desiti za mesec dana ili za pola godine. Valjda niko ne poriče da je poraz u Avganistanu debakl i sramota", kazao je češki predsednik na redovnom godišnjem savetovanju čeških ambasadora.

Zeman je upozorio da postoje sada dve mogućnosti - da se NATO pravi kao da se ništa nije desilo ili da se reformiše da ne bi postao, kako je kazao, impotentan.

"Ja nikada nisam govorio da sam za izlaz iz NATO. Ali s druge strane insistiram na tome da bez suštinske reforme NATO gubi smisao. Šta će nam ako je to vojni savez a nema protiv koga da ratuje i ne želi ni protiv koga da ratuje?", kazao je Zeman ambasadorima.

Takav NATO koji ne ratuje ni sa kim, po njegovim rečima, biće poput TV sapunice koja povremeno organizuje manevre na Baltiku, prikazivaće se na raznim paradama, a mi ćemo u to sipati novac koji će radosno primiti inostrana vojna industrija.

"Slažem se sa predsednikom (Francuske Emanueom) Makronom koji je na samitu NATO u Londonu kazao da Rusija nije neprijatelj, neprijatelj je međunarodni terorizam. Oprostite što sam nepristojan, ja većinom govorim o islamskom terorizmu. Taj terorizam je već napravio silne štete a u programu mu je da zavlada celom planetom", kazao je Zeman.

Češki predsednik izjavio je da ako NATO "ne želi da bude impotentan", mora da se reformiše i da nađe hrabrosti da se bori protiv međunarodnog terorizma.

On je takođe upozorio ambasadore da je greška da Češka gubi istočna tržišta i da ne treba da se rukovode hladnoratovskim pokličima već da kao diplomate rade na tome da češka spoljna politika bude zasnovana na ekonomskoj diplomatiji.

Zeman je kritikovao SAD što su pokušavale da se upliću u izgradnju rusko-nemačkog gasovoda Severni tok 2 koji je, prema Zemanovoj oceni, za Češku povoljan a kritikovao je i češku vladu koja je isključila, iz bezbednosnih razloga, iz budućeg tendera za dogradnju nuklearnih elektrana ruske i kineske kompanije, za koje je Zeman često i energično lobirao.

"Smanjenje broja učesnika u tenderu vodi ka povećanoj ceni posla. Za one kojima ne mirišu Rusija i Kina, dobro Kinu bih još i prežalio ali Rusija ima najbolje reference, oni su oštetili Češku za nekoliko desetina milijardi kruna", rekao je Zeman.

izvor

[Dreadnought]

UK-US relations dealt a blow as Biden refuses to extend evacuation

Britain's Foreign Secretary has put a brave face on relations with the US, saying they remain 'special' after Joe Biden snubbed London's plea to extend the Afghan evacuation.

[Dreadnought]

Ko u EU najviše troši na vojsku: Samo dve članice ispunjavaju uslov NATO-a


Prema podacima Evrostata, Hrvatska za odbranu izdvaja manje od evropskog proseka od 1,2 odsto BDP-a dok najviše izdvaja Estonija, čak 2,1 odsto.

Obaveza članica NATO saveza je izdvajanje minimalno dva odsto svog BDP-a za odbranu, a taj uslov od članica EU, a koje su ujedno i deo NATO-a, ispunjavaju samo Estonija i Grčka.

U 2019. godini opšti državni rashodi država članica EU za odbranu iznosili su 168,5 milijardi evra, što predstavlja 2,6 posto ukupnih rashoda opšte države. To je ekvivalent 1,2 odsto BDP-a. Od 2014. udeo izdataka za odbranu u ukupnim državnim rashodima neznatno se povećao, dok je postotak BDP-a ostao stabilan na 1,2 odsto BDP-a, navodi Evrostat, a prenosi Indeks.

Najviše BDP-a na odbranu troši Estonija, a najmanje Irska.

Najviše na odbranu u EU troše Estonija (2,1 odsto) i Grčka (2 odsto), a njih slede Letonija, Kipar, Francuska, Rumunija, Litvanija, Poljska i Holandija, koje sve troše više od proseka EU.

Najmanje na odbranu troši Irska, samo 0,2 posto, a manje od jedanodsto troše još Luksemburg, Austrija, Malta, Portugal, Španija, Belgija i Češka. Hrvatska je na sredini liste, na odbranu troši jedan odsto BDP-a, kao i Mađarska i Slovenija.

Treba napomenuti da su ovo podaci za 2019, pa je moguće da će Hrvatska nakon kupovine borbenih aviona ubuduće imati višu poziciju na Evrostatovoj listi, piše portal.

izvor

[Dreadnought]

NATO: Nećemo zaboraviti Avganistance; Zaharova: Neće ni oni vas, nikada


Šef NATO Jens Stoltenberg izjavio je da neće biti zaboravljeni svi oni koji nisu uspeli da napuste Avganistan posle odlaska američkih snaga sa aerodroma u Kabulu. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova poručuje da ni Avganistan nikad neće zaboraviti NATO.

„Veoma je važno da aerodrom ostane otvoren, kako za dopremanje humanitarne pomoći avganistanskom narodu, tako i za evakuaciju ljudi koji žele da odu a nisu mogli to da urade tokom vojne evakuacije. Nastavljamo da radimo na tome da ih evakuišemo. Nećemo ih zaboraviti“, rekao je Stoltenberg u intervjuu za AFP.

Zaharova je, komentarišući njegovu izjavu, parafrazirala je pesmu Aleksandra Puškina „Madona“.

„I meni se čini da ni njega ni njegovu čudesnu organizaciju takođe neće zaboraviti. Nikada. Da parafraziram Puškina, najodvratniji primerak najodvratnije podlosti“, napisala je Zaharova na Telegramu.

izvor

[MOTORISTA]

Sijarto: NATO da izvrši iskrenu analizu grešaka u avgustu
Tanjug 01.09.2021.

NATO alijansa bi trebalo da izvrši iskrenu analizu onoga što se dogodilo u Avganistanu tokom njene vojne kampanje kako bi se uverila da se slične greške neće ponoviti u budućnosti, izjavio je danas mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Kada bude završena evakuacija i kada budemo imali vremena da konačno razmotrimo ovo pitanje iskreno bez ikakvog preterivanja i bilo kakve neravnoteže, moramo razmotriti kako su se stvari mogle dogoditi na ovaj način, kazao je Sijarto u intervjuu za TAS S.

"Moramo izvući zaključke, naravno, jer bismo mogli da imamo drugu misiju u budućnosti po sličnom pitanju. Nemojte činiti iste greške koje smo mi učinili", rekao je on. Sijarto je dodao da su planovi NATO za oslobađanje Avganistana od terorizma i poboljšanje ove zemlje propali.

"Bili smo tamo 20 godina. Žrtvovali smo ljude i žrtvovali smo mnogo novca i tu smo gde smo bili pre 20 godina, talibani su se vratili", dodao je on.

"Nadam se da će sve strane u Savezu biti spremne za takvu analizu, jer ako ne napravite takvu analizu, postojaće šansa da ćemo u budućnosti napraviti istu vrstu greške, što ne bi trebalo da se dogodi", naglasio je Sijarto.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Петак, 03.09.2021.
Др Зоран Миливојевић

НАТО после Авганистана

Наглим војним повлачењем САД, НАТО је остао без икакве позиције и функције, осим фрагментарне асистенције америчким снагама у обезбеђењу процеса напуштања Кабула или званичних саопштења која делују благо речено неубедљиво Пакао у Кабулу

Док пораз двадесетогодишњег ангажовања САД у Авганистану медијски и аналитички доминира, пораз НАТО-а, као војнополитичке организације са глобалним интенцијама све до авганистанског фијаска, стидљиво се и фрагментарно помиње.

После пада Берлинског зида, нестао је и главни војнополитички основ за опстанак НАТО. Међутим остао је вољом САД које су га претвориле у инструмент заштите постојећих и освајања нових простора на „ослобођеном” истоку Европе, а на бази новодоминирајуће либерално-демократске идеологије. Противправном интервенцијом на земљу нечланицу СРЈ, НАТО је изашао из уговорног оквира деловања, што је тада доминантним САД и трансатлантској алијанси омогућило ваневропски наступ са пројекцијом његове глобалне војнополитичке улоге. Тако се обрео и у Авганистану и доживео пораз који не може остати без последица за будућност организације. САД су у важним видовима, додуше у паду, још најмоћнија глобална сила и свој пораз ће некако амортизовати.

Са НАТО-ом ће то бити, извесно је, нешто теже. Авганистан је наиме уверљиво потврдио да у суштинском смислу организацију  одржавају САД у мери у којој им интересно одговара. Наглим војним повлачењем САД, НАТО је остао без икакве позиције и функције, осим фрагментарне асистенције америчким снагама у обезбеђењу процеса напуштања Кабула или званичних саопштења која делују благо речено неубедљиво. Организација се распала, а поједине чланице су деловале самостално углавном својим средствима у извлачењу претежно својих. Председник Бајден је био јасан да ће амерички војници пре свега бити због америчких грађана и лица од њиховог интереса, остављајући савезнике да се сналазе, што ови и чине.

Овај пораз отвара питање прерастања организације у војнополитички инструмент за одбрану стратешких интереса САД и запада са глобалним дометима. У том циљу пројектовано је и ширење на Пацифик (Јапан, Аустралија, Ј. Кореја), чему је управо Авганистан требало да буде одскочна даска. Сам председник Бајден потврђује ових дана поводом Авганистана и могућих безбедносних последица пораза, да је идеја жива тако што уверава поменуте савезнике на Пацифику да постоји „члан 5” (уговор о НАТО) по коме се гарантује одбрана, заборављајући да они још нису формалне чланице. Поменуо је чак и Тајван уз оштру реакцију Кине чиме је потврдио стратешки контекст идеје у новим глобалним мултиполарним сучељавањима. После авганистанског фијаска тешко је потврдити да идеја има шансе. Ово тим пре што се САД у санирању штете  опредељују за Г7 (не и НАТО), као групацију која у реалним глобалним односима са релевантним економско-политичким аргументима, може једино да делује ефикасно према главним ривалима Кини и Русији, а која је и програмирана да проширењем са Аустралијом, Ј. Корејом, Индијом треба да постане језгро за будућу либерално-демократску глобалну промоцију и доминацију.

Имајући у виду стварне билансе НАТО-а у Авганистану и поразни крај мисије, реално је да главна функција НАТО-а остаје Европа са три стратешка циља: очување остварених позиција на идеолошкој либерално-демократској основи и вредностима; освајање преосталог  са тежиштем на ЗБ и „линију ватре”; обуздавање Русије (и Кине) војним јачањем и војнополитичким тврдим деловањем. Проблем је што неке старе чланице у новом мултиполарном поретку имају и сопствене интересе које немају намеру да обавезно подређују НАТО-у: Турска у политици према Русији, централној Азији, Медитерану; Немачка према Кини и Русији; В. Британија у политици покушаја враћања на глобалну сцену; Мађарска, Пољска и др. у националним политикама. Најбољу илустрацију дисхармоније одсликава однос чланица према прихвату „лојалних” Авганстанаца где искључиво доминирају појединачни интереси. Чврсту верност сада углавном гарантују најновије чланице, мотивисане да преко НАТО-а на бржи начин краћим путем уђу у западну интересну сферу. Пораз у Авганистану је у сваком случају отворио питање даље судбине изворног НАТО-а, а својевремена оцена француског председника Макрона о смислу опстанка НАТО-а несумњиво добија на актуелности.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Leaks show US officials imply UK is partly to blame for Kabul blast

The Afghanistan chaos is testing Britain's relations with the United States. As it questions Joe Biden's assessment of the situation and America's role as a global superpower.

[MOTORISTA]

Berlin je ogorčen na Vašington zbog povlačenja iz Avganistana
SVET Autor: DW 04. sep. 2021

Nemački vojnici su dve decenije bili rame uz rame sa Amerikancima u Avganistanu. Ali, odluka o povlačenju doneta je jednostrano u Vašingtonu. To u prvi plan vraća ideju da Evropa treba da ima sopstvenu moćnu vojsku, piše Dojče vele.

Nakon što su talibani osvojili Kabul, očajni Avganistanci su se zaputili ka aerodromu u nadi da će se evakuisati iz zemlje. Odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel je na konferenciji pre par sedmica izjavila da je situacija „teška, dramatična i užasna“ i da „trenutno deluje kao da je sve bilo uzaludno“. Za Nemačku, čije su trupe u Avganistanu provele dve decenije, gubitak ljudskih života i finansijski troškovi su bili pozamašni, navodi DW.

Nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine, nemačka vojska Bundesver poslata je u, kako će se kasnije pokazati, najdužu i najveću međunarodnu vojnu misiju. Nemačka se obavezala da pomogne u izgradnji Avganistana, ali su te nade sada srušene. Demohrišćanski kandidat za kancelara Armin Lašet govorio je nedavno o velikom udarcu transatlantskim odnosima i izrazio čuđenje prema postupcima američkog predsednika Džoa Bajdena.

„Razočaralo me je kada sam čuo njegovu izjavu 14. aprila da će ispuniti Trampovo naređenje za povlačenje trupa iz Avganistana, a da se pritom nije konsultovao sa saveznicima u ovom ključnom momentu“, rekao je Lašet. Ovako se gubi poverenje i dovode se u pitanje američke vojne sposobnosti kao velesile, kaže Štefan Birling, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Regenzburg.

„Nakon četiri katastrofalne godine pod Trampom, imali smo pozitivna očekivanja od Bajdena, ali se sada raspoloženje promenilo“, navodi Birling.

Nejednak odnos

Nakon Drugog svetskog rata, Amerika je igrala ključnu ulogu u tome da se Zapadna Nemačka zasnuje na principima kapitalističke liberalne demokratije. SAD su garantovale bezbednost tokom Hladnog rata i postarale se da Zapadna Nemačka opstane paralelno sa komunističkom Istočnom Nemačkom.

„Amerika je pobedila Nemačku u Drugom svetskom ratu, a zatim je kao okupaciona sila pomogla da se izgradi nemačko društvo“, kaže Rut Hatlapa, istoričarka koja se bavi proučavanjem američko-nemačkih odnosa. Sa jedne strane su Nemci iz Zapadne Nemačke podržavali dublje odnose sa Amerikom, ali je sa druge strane postojala ogorčenost zbog prevelikog oslanjanja na bezbednosne snage SAD. Time se, prema ocenama istoričarke, stvorio kontradiktoran odnos.

Vijetnam je Nemačka drugačije doživela

Američko-nemački odnosi su imali teških momenata. Jedan od takvih primera je rat u Vijetnamu. U Zapadnom Berlinu je 1968. godine oko 12.000 ljudi protestvovalo protiv rata. Jedan od njih je bio i pisac Fridrih Kristijan Delijus.

„Postojalo je veliko razočarenje time što Amerikanci, kojima smo se toliko divili, odlaze u rat koji je toliko suprotan njihovim principima. Uzburkali su naše strasti, baš kao i strasti stotine hiljada američkih studenata“, rekao je Delijus za radio Dojčlandfunk, osvrćući se na događaje od pre pet decenija. Nemačka je odbila pozive SAD da učestvuje u ratu u Vijetnamu. Umesto toga, Nemci su krenuli u humanitarnu misiju i poslali brod pun medicinske opreme u ratnu zonu 1966. godine, pod pokroviteljstvom nemačkog Crvenog krsta.

Raskol oko Iraka

Drugi udarac američko-nemačkim odnosima bio je 2003. godine. Tadašnji američki predsednik Džordž Buš je insistirao da se Nemačka pridruži ratu protiv režima Sadama Huseina u Iraku. Za razliku od vojnih pohoda u Jugoslaviji i Avganistanu, o Iraku je tadašnji ministar spoljnih poslova Joška Fišer iz stranke Zelenih izgovorio čuvenu rečenicu – „Niste me ubedili“. Sumnje oko opravdanosti rata sa Irakom je izrazila nemačka obaveštajna služba.

„Prema našim informacijama, razloge koje je Kolin Pauel predočio Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija nisu opravdani i pritom su netačni“, izjavio je za Velt tadašnji predsednik nemačke obaveštajne službe BND August Haning.

„Greške koje su SAD napravile i danas ostavljaju posledice – konflikt između sunita i šiita, uspon terorističkih organizacija poput Al Kaide i Islamske države, politička nestabilnost“, rekao je nemački analitičar koji izučava terorizam i bezbednost Rolf Tophoven.

„Ne bismo imali migrantsku krizu da u tom regionu vlada mir. Ljudi ne bi morali da beže u Evropu“, istakao je.

Ipak, današnja slika izgleda potpuno drugačije.

„Glavna razlika je očigledna. U Avganistanu imate nemačke vojnike koji su tamo onoliko dugo koliko su i američki vojnici“, kaže istoričar i profesor na Univerzitetu Ahen Klaus Švabe.

Udarac transatlantskim odnosima

„Situacija u Avganistanu je naterala one koji su imali velike planove za transatlantske odnose na preispitivanje“, kaže Bastijan Gigerih sa Međunarodnog instituta za strategijske studije.

„Nemačka upletenost u nedavne događaje čini stvari još bolnijom, jer su pomešana osećanja poraza, razočarenja i poniženja“, dodao je. On je dodao da je pad Kabula kristalno jasno pokazao Nemačkoj i evropskim silama da nemaju načina da tako daleko od kuće grade strategiju nezavisno od SAD. Poslednjih dana se čulo da Nemci i ostali ne bi bili u stanju ni da evakuišu sami sebe iz Kabula da nije bilo Amerikanaca. Nakon nedavnih događaja u Avganistanu, sve su glasniji pozivi za nemačkom i evropskom vojnom nezavisnošću.

„Evropska unija mora da bude u stanju da reaguje bez američkog partnera. Mi moramo da budemo u stanju da obezbedimo aerodrom u Kabulu sami“, rekao je kandidat za kancelara Armin Lašet u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung.

Prema ocenama političkog analitičara Gigeriha, odlazak trupa iz Avganistana je možda bio kontraproduktivan.

„Nemačka i Evropska unija posmatraju misiju u Avganistanu kao čin solidarnosti sa SAD. Mnogi će se na to osvrtati i pomisliti – ’eto, uradili smo to za Amerikance i pogledajte kako se završilo’“.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

NATO pozvao na zaustavljanje terorističkih grupa u Avganistanu
Tanjug 05.09.2021.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je Rusiju, Kinu i još neke zemlje da urade šve što je moguće da se zaustave terorističke grupe u Avganistanu.

- Potpuno sam saglasan da cela međunarodna zajednica, uključujući Rusiju i Kinu, mora da učini sve napore da Avganistan ne postane mesto gde teroristi mogu slobodno da operišu, organizuju, planiraju i finansiraju napade u našim zemljama - rekao je Stoltenberg za britanski "Sandej Telegraf", a preneo "Njuz24" .

Stoltenberg je ocenio da će Severnoatlantska alijansa izvući pouku iz događaja u Avganistanu, gde su talibani brzo preuzeli vlast, neposredno uoči potpunog povlačenja savezničkih trupa predvođenih SAD.

- NATO će otvoreno i trezveno sagledati svoje greške - dodao je.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

"Zapad bi trebao da se pripremi za biološka oružja"


Islamizam ostaje sigurnosna pretnja i Zapad bi trebao da pripremi ekstremističke grupe i biološko oružje, rekao je bivši britanski premijer Toni Bler.

Talibani su preuzeli vlast u Avganistanu u avgustu nakon što su Sjedinjene Američke Države povukle svoje trupe nakon 20 godina rata, a Britanija strahuje od povratka te grupe i da će praznina nastala haotičnim povlačenjem Zapada omogućiti militantima Al Kaide i Islamske države da se tamo stvore uporište.

"Islamizam, i ideologija i nasilje, bezbednosna je pretnja prvog reda i bez kontrole će doći do nas, čak i ako je usmeren od nas, kao što je prikazano 11. septembra", rekao je Bler u svom govoru u bezbednosnom istraživačkom centru Blair je za RUSI povodom 20. godišnjice napada na Sjedinjene Države 11. septembra 2001. rekao da Zapad mora procijeniti njegovu ranjivost.

"Kovid 19 nas je naučio o smrtonosnim patogenima. Mogućnosti bioterorizma mogu izgledati kao područje naučne fantastike. Ali sada bi bilo pametno pripremiti se na činjenicu da bi ih potencijalno mogli koristiti nedržavni akteri," Rekao je Bler.

Bivši premijer, koji je poslao britanske trupe u Avganistan 2001. godine, rekao je da bi Britanija trebala bliže sarađivati sa evropskim zemljama na tome kako najbolje razviti kapacitete za suočavanje sa pretnjom u područjima poput afričkog regiona Sahel.

"Samo protivterorizam neće ukloniti ukorenjenu pretnju“, rekao je on.

"Potrebne su nam čizme na zemlji. Naravno da više volimo da su čizme lokalne, ali to neće uvek biti moguće", dodao je Bler.


izvor

[Dreadnought]

NATO zabrinut? Razlog: Rusija i Kina


Zemlje NATO-a trebalo bi da budu oprezne zbog pretnji koje predstavlja slobodan pristup zapadnih "kritičnih" tehnologija za Kinu i Rusiju.

Takve tehnologije mogu koristiti za razvoj novih sistema naoružanja, kao i zbog rasta raketnog potencijala, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

"Za NATO je veoma važno da održi tehnološku superiornost, jer omogućava garantovanje bezbednosti. Sada se ta superiornost suočava sa izazovima, uključujući i zato što Kina vrši ogromne investicije u nove tehnologije koje mogu doprineti stvaranju novih tipova naoružanja. Vidimo i nove vrste naoružanja u Rusiji... Danas se moramo bojati takvih pretnji kada su kritične tehnologije lako dostupne zemljama koje ih mogu koristiti za stvaranje novih sistema naoružanja", istakao je Stoltenberg na otvaranju redovne godišnje konferencije NATO-a o kontroli naoružanja, razoružanju i neproliferaciji oružja za masovno uništenje.

On je primetio da NATO smatra odličnom platformom za razmatranje takvih pretnji. "Ovo je neophodno za razvoj zajedničkog shvatanja kada je u pitanju tehnologija i održavanje tehnološke prednosti, koja takođe predviđa da ne treba deliti sve sa drugim zemljama bez procene posledica razvoja novih sistema naoružanja", dodao je generalni sekretar NATO-a.

On je dodao da je NATO zabrinut i zbog rasta raketnog potencijala Kine i Rusije i poziva na više transparentnosti.

"Rusija nastavlja da ignoriše i krši pravila. Rusija razvija svoje nuklearne sposobnosti, uključujući interkontinentalne balističke rakete", istakao je Stoltenberg.

Prema rečima generalnog sekretara, Rusija je "pustila u rad hipersonične sisteme, testirala balističke rakete sa vazdušnim lansiranjem i krstareće rakete na nuklearni pogon. Kina ubrzano razvija svoj nuklearni potencijal. Sve se to dešava bez ikakvih ograničenja i transparentnosti i izaziva zabrinutost".

Stoltenberg je dodao i da transparentnost i predvidljivost "odgovaraju zajedničkim interesima".

Konferencija NATO-a o kontroli naoružanja, razoružanju i neproliferaciji oružja za masovno uništenje održava se od 2004. godine.

Ovaj međunarodni forum obično okuplja više od 150 učesnika iz oko 50 zemalja sveta i omogućava zvaničnicima i stručnjacima razmenu mišljenja o pretnjama oružja za masovno uništenje i načinima razoružavanja.


izvor

[Dreadnought]

Letonska armija se zaigrala, a Ministarstvo se izvinilo:
Naoružani do zuba izašli na ulicu, građani isprepadani


Letonska armija uspela je da pošteno isprepada stanovnike prestonice Rige.

Oni su naoružani do zuba usred bela dana izašli na ulicu i počeli da pucaju, doduše na fiktivnog protivnika, odnosno verovatno na Ruse s obzirom na to da ova zemlja pored Estonije i Litvanije na obalama Baltika čine ključ zaustavljanja potencijalnog prodora ruske vojske ka članicama EU.

Letonska vojska otvarala je nasumično vatru po objektima dok su žene sa malom decom prolazile ulicom.

Deca su počela da vrište posle ispaljivanja hitaca iz automatske puške, piše "Kurir".

Vojska je verovatno poigravala scenario urbane borbe, ali je ostalo nejasno zašto su to izveli i na prečac u uslovima kada je gomila civila prolazila ulicama Rige.

Po snimcima vojnici se nisu preterano obazirali na vrisku dece i žena. S druge strane bilo je i onih koji su posmatrali otvaranje vatre, ali i slikali i posmatrali kretanje vojske gradskim ulicama i upade u objekte.


https://twitter.com/i/status/1437029746337099776

https://twitter.com/i/status/1436675171490963457


Riga inače veoma miran grad više je podsećao na Bejrut, a ne na mali gradić članice EU i NATO.

Ono što je bilo najgore u celoj priči bilo je iako se pucalo ćorcima da zona izvođenja vežbi u gradu nije bila obeležena, kao i da civili nisu bili upozoreni, pa je logično došlo do šoka.

Po snimicma dok su neki vrištali i plakali, neki su se ludo zabavljali, posmatrali fiktivni rat sa Rusima i smejali upadima vojske i detonacijama koje su odjekivale gradom.

Naime proverom je utvrđeno da je desant na Rigu izveden u okviru vojne vežbe "Najmes" koja se održava širom ove baltičke države sve do 3. oktobra ove godine.

Letonsko ministarstvo odbrane izvinilo se zbog " nesporazuma" koji je uplašio stanovnike Rige.

Letonija je baltička država koja je od 2004 članica EU i NATO. Država se direktno graniči sa Rusijom. Od Ukrajinske krize ova zemlja zajedno sa Litvanijom i Estonijom predstavlja ključ odbrane NATO saveza u sprečavanju ruskog prodora na sever i zapad Evrope.

Letonska vojska broji 14.700 vojnika od čega na vojsku otpada 6.500 vojnika i 8.000 pripadnika nacionalne garde. Letonska vojska je profesionalna.

Prema poslednjim informacijama vojni budžet iznosi 853,85 miliona dolara. Vojska se sastoji od dva mehanizovana bataljona, i jednog pešadijskog, kao artiljerijske jedinice opremljene samohodnim haubicama M-109 A5. Vojska je opremljena automatskim puškama, puškomitraljezima i pištoljima nemačke, američke i francuske proizvodnje.

Vojska u sastavu nema tenkove već oklopna izviđačka vozila britanske proizvodnje koja su kupljena iz viškova britanske armije.

Letonsku vojsku čini i ratna mornarica koja je opremljena isključivo minolovcima nabavljenim u Holadniji i patrolnim brodovima domaće proizvodnje i Švedske. RV sastoji se od 2 laka transportna aviona sovjetske proizvodnje AN-2, 4 transportna helikoptera Mi-17, dok je u toku nabavka 4 američka transportna helikoptera.


izvor

[Dreadnought]

Anti-NATO membership protesters burn US and alliance flags near American embassy in Athens

Greek protesters have burnt US and NATO flags outside the American embassy in Athens as a meeting of the alliance kicks off in Athens

[Dreadnought]

Šta posle „noža u leđa“ Francuskoj:

Duboka kriza među NATO saveznicima


Težina francuskih poteza kojima je Pariz odgovorio na odustajanje Australije od kupovine njenih podmornica, prevazilazi komercijalni spor. Oni govore o dubokoj političkoj i diplomatskoj krizi među saveznicima, koja može da ima uticaja i na odnose unutar NATO-a.

Na najavu da će SAD, Velika Britanija i Australija formirati novi bezbednosni savez (AUKUS), kao i na odustajanje Kanbere od kupovine francuskih podmornica, Francuska je odgovorila, prvo, da se radi o „nožu u leđa“ Francuskoj, a potom i povlačenju ambasadora iz australijske, američke i britanske prestonice.


Politička kriza izazvana komercijalnim sporom

Odluka o povlačenju ambasadora je retko radikalan potez među saveznicima, kaže Dušan Gujaničić, istraživač Instituta za političke studije.

„Ovo je potez koji, po mom mišljenju, Francusku podseća da mora da preispita svoju ulogu u okvirima transatlantskog savezništva u smislu da mora više da se posveti svojim kapacitetima“, smatra on.

Naš sagovornik veruje da je u procesu odlučivanja da odustane od sporazuma sa Francuskom, Vašington uticao na Australiju „prijateljskim ubeđivanjem“. Zbog toga smatra da se ne radi samo o komercijalnom, već i o političkom sporu.

Sa komercijalne strane gledano, Francuska vojna industrija je potpuno nezavisna, proizvodni proces je zaokružen i, kako bi taj proces održavala, od vitalne je važnosti da izvozi oružje, kaže Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.
 
Stoga i ne čudi žestina francuskog odgovora na otkazivanje ugovora koji je, s obzirom na vrednost od tridesetak milijardi evra, bio od suštinskog značaja za francusku vojnu industriju.

Kada govori o političkoj strani krize, Zečević napominje da se iz nje može zaključiti da bi EU morala ima svoju odbrambenu i spoljnu politiku, samostalne u odnosu na SAD.

„Problem je što Evropljani, pre svega Francuzi i Nemci nisu uspeli da izgrade zajedničku spoljnu i odbrambenu politiku, koja je poprilično bazirana na međudržavnom konsenzusu, a čim postoji međudržavni konsenzus to znači da ne može da bude efikasnih dogovora u toj oblasti. Prema tome, ovo jasno pokazuje evropsku geostratešku slabost u globalizovanom svetu“, kaže Zečević.

Kriza je još jednom podstakla francuske zvaničnike da podsete na njihovu staru ideju o formiranju evropskih bezbednosnih snaga, pa je visoki francuski diplomata Klement Bono pozvao Evropu da ponovo razmisli o jačanju autonomnih odbrambenih snaga, za šta, prema njegovom mišljenju, EU ima stručnost, finansije i kapacitete. Zbog čega bi Amerika osiguravala bezbednost Evrope, ako Evropa to može sama da čini, zapitao se on.


Kako će kriza uticati na francuski položaj u NATO

Ako se uzme u obzir da se Francuska u punom kapacitetu vratila u NATO tek nedavno, kada je, posle 40 godina, tadašnji predsednik Nikola Sarkozi odlučio da vrati svoju zemlju u integrisanu komandu NATO, neminovno se postavlja pitanje kako će sadašnji odnos prema Francuskoj uticati na odnose u severnoatlantskoj alijansi.

Trenutna kriza ni u kom slučaju ne može da doprinese jačanju poverenja između saveznika, ako su mogli da pogaze reč i poslovni moral kada je u pitanju bliski saveznik, kako će se SAD ponašati prema nekim drugim zemljama, pita se Gujaničić.

„Ne kažem da će Makron preduzeti neke ultraradikalne poteze u smislu povlačenja iz NATO, ali da će ga ovo dobro zamisliti, sigurno hoće. Drugo, ovo što se dogodilo potvrđuje tezu da su očekivanja da će se Džo Bajden vratiti na kolosek saradnje sa Evropljanima bila lažna. Od toga očigledno nema ništa. To je sada jasno i ovo je možda najbolja potvrda toga“, smatra Gujaničić.

Zečević, kako kaže, očekuje da se, nakon vojno-diplomatskog skandala sa podmornicama u francuskoj javnosti postavi pitanje treba li Francuska da ostane u integrisanoj komandi NATO.


Kakve interese Francuska ima u Pacifiku

Još jedan momenat je, prema Zečevićevom mišljenju, važan za razumevanje težine francuskog odgovora na izazov upućen iz Australije – to su interesi Francuske u azijsko-pacifičkom regionu, gde Francuska poseduje niz prekomorskih kolonija koje obuhvataju veliku morsku površinu. Geostrateškom saradnjom sa Australijom i Indijom, Francuska je nastojala da učvrsti svoj uticaj u tom delu sveta – dok je sa Indijom zaključila ugovor o prodaji aviona tipa „Rafal“, ugovor sa Australijom trebalo je da zaokruži geostratešku koncepciju francuskog prisustva u regionu koji u ekonomskom smislu postaje sve značajniji.

„Međutim, sada su im Amerikanci pokvarili posao. Očigledno je da je ovde pobedila logika SAD, logika stvaranja jedne vrste pacifičkog NATO koji bi bio baziran na partnerstvu između SAD, Velike Britanije, Australije i, verovatno, Novog Zelanda, Japana, Južne Koreje i Filipina. Sve su to zemlje gde će Amerikanci pokušati da ostvare vodeću ulogu, kao što imaju vodeću ulogu u Evropi kroz NATO“, zaključuje Zečević.

Odluka o povlačenju francuskih ambasadora iz Vašingtona i Kanbere stigla je nedugo pošto je američki predsednik Džozef Bajden najavio formiranje novog saveza između njegove zemlje, Velike Britanije i Australije, istovremeno najavivši da će državu-kontinent snabdeti nuklearnim podmornicama.

Najava američkog predsednika podstakla je Australiju da poništi ugovor o kupovini francuskih podmornica vredan 31 milijardu evra, koji je potpisan 2016.

„Pozvan sam u Pariz na konsultacije. Ovo je usledilo nakon najava koje direktno utiču na viziju naših saveza, naših partnerstava i značaja Indo-Pacifika za Evropu“, napisao je na Tviteru francuski ambasador u Vašingtonu Filip Etjen.


izvor