Diskusija: Odsluženje vojnog roka - Da ili ne

[dzumba]

Миодраже, то што предлажеш не разликује се у бити од онога што је МО и предложило. Разлика је у томе што су, као што је и Дује написао и резервисти плаћени војници. Резерва прима плату, један постоак, за то што је расположива када затреба. И наравно има обуку током године која ће укупно трајати око 50-60 дана.

Иначе, Национална гарда у САД није никаква резерва или трећеразредна војска. Један део су професионалци, а једна део су резервисти, као и осталим видовима. У САД имаш  да кажемо "А" јединице КоВ (Army), РМ (Navy), РВ и ПВО (Air Force) и Маринског корпуса (Marine corp) и посебно Националну гарду, као, условно  територијалну компоненту (ма делимично и функцију жандармеије, у условима ванредно стања). Постоји резерва која служи за попуну активних јединица видова, али и активних јединица Нациналне гарде. Национална гарда учествује у борбеним операцијама, заједно са активном војском. Опремљена је углавном истом опремом и у борбеном смислу не заостаје пуно за активном војском. Када је у питању попуна из састава резерве гледа се стручност из цивилства. Тако су на пример, припадници резервног састава војне полиције су често активни полицајци из редовне, цивилне полиције, као и бивши припадници активних јединица ВП који су напустили војску.Слично је и у инжињеији, једницама за "цивилне" послове (тамо су углавном новинари, психолози, социјални радници и сл.) Код неких земаља , они који напуштају војску имају обавезу служења у резервном саставу још неколико година. Наравно, све се то вреднује. Код њих (САД), као и другим војскама постоји статус "часно" и "нечасно" отпуштен из војске. Онај који буде нечасно отпуштен (ту спадају чак и они који самовољно, пре истека уговора прекину службу) из војске тешко да ће добити неки бољи посао касније. Сви послодваци, по неписаном правилу, гледају то (то се некад код нас звало "препоруке"). У неким земљама, на приме Француској, бивши часно отпуштени  војници имају приоритет у запошљавања у државним служабама (под условом да имају одговарајућу квалификацију), као што је царина, полиција (демобилисани војници не могу у Жандармерију јер је она код њих део војске), комунална полиција и сл.

Слажем се да је 6 месеци обуке довољно за појединца и основну специјалност. Међутим, то ти је као у фудбалу. Репрезентација Света, сасваљена од најбољих фудбалера, готово увек губи од солидне клупске екипе. Треба екипу увежбати, да свако осети како ко дише. Е, ту је мало 6 месеци. Треба мало више. Због тога је добра професионална војска где се то, генерално, може лакше обезбедити. Међутим, има ту и доста слабости. Дује их је поменуо. Када је рецесија и држава нуди какву такву сигруност имаш навалу за пријем у професионалну војску. Када привреда крене, онда имаш осеку, па чак и одлазак они најбољи, најстручнији, јер имају бољу плату у привреди. Такође, ако професионалну војску правиш пријемом од локалног становништва нећеш пуно урадити. То су углавном локални момци, подложни утицају средине.Гледају шта ће да ушићаре. Професионални војник иде где треба и мора, ови се домах спремају да оду, кад "прети" прекоманда. Нису у војсци џабе измишљене прекоманде. Тако се елиминише утицај локала, учмалост и инертност, па и злоупотребе које са тим иду. Тако је у правој војсци од Римљана. Чим официри почну да праве викендице, гледају на сат када ће крај радног времна, буду им прече свињске даће од оног шта се дешав у јединици, слушају шта каже тазбина и локални функционери, то неће бити добра војска . ЈНА је одличан пример за то.

[Nenad]

Kada bi se obuka radila kako treba i kad (pored vojnika) nebi zabusavali i podoficiri i oficiri, mozda bi i moglo da se napravi nesto!
Znamo kako se recimo radi jutarnja fiskultura! Od 1., 2., i 3. spleta gimnastickih vezbi uglavnom se radi za 6 meseci samo prvi i to nesto jedva! Ako nekog podoficira mrzi da drzi obuku (a tako je uglavnom) on odvede negde boga pitaj gde vojsku da se sakrije od ociju drugih i ne radi nista nego se zeza sa vojskom! Ako dodje npr. neka kontrola, tad se svi rastrce po kasarni i bukvalno beze od nje...
Ima dosta toga sto ne valja, da ne duzim...
Kada bi se obuka radila kako treba, sa kvalitetnim "instruktorima" mozda bi i moglo nesto koliko toliko da se napravi! A posto toga nikad nece biti, onda bi vojska trebala da se vrati na godinu dana..."vreme leci sve"! Losu obuku nadoknaditi vremenom!

[MOTORISTA]

Kada bi se obuka radila kako treba, sa kvalitetnim "instruktorima" mozda bi i moglo nesto koliko toliko da se napravi! A posto toga nikad nece biti, onda bi vojska trebala da se vrati na godinu dana..."vreme leci sve"! Losu obuku nadoknaditi vremenom!

Mislim da to nikada ne bi upalilo. Ako vodnika mrzi da obučava vojsku prvog dana, mrzeće ga i posle 6 meseci, tako da se time ništa ne dobija. Bolje bi bilo da se izvrši selekcija među podoficirima da bi se dobili tzv drill instruktori čiji bi jedini posao bio da obučavaju vojsku.

Meni se lično sviđa Izraelski sistem služenja vojnog roka.

[Nenad]

Da ali je veca verovatnoca da mu dune makar jednom za godinu dana da se nakani nego za 6 meseci! Na to sam mislio!

[MOTORISTA]

Lepo uvališ regrute ovakvom naredniku da ih dovede u red i posle možeš sa njima da radiš kako treba

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/0Wzy10DRGgI?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

ili ovakvom naredniku

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/t8Nf1MK7lts?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[Rade]

Prvo treba ustanoviti ko može da bude instruktor obuke (koje uslove treba da zadovolji) da bi se stvarno krenulo sa instruktorskim sistemom obuke.

[MOTORISTA]

Naravno, zato sam i napisao da se prvo uradi selekcija među podoficirima koji se prijave da budu instruktori, pa ko zadovolji standarde može da se bavi tim poslom.

[dzumba]

Ма проблем је у људима који управљају обуком. Ако нема оног што контролише и не зна шта контролише џаба га било.Нису само водници криви. Они по најмање.

Мало да изађем из теме, мада је прича из обуке. Дође мени давно један ппуковник из команде ВНЦ у контролу, док сам изводио гађање са ПМ М-72 7,62 мм. Дошао човек на гађање. Иначе био је ваздухопловно-технички официр, још мало старији, пред пензијом. Предам ја њему рапорт, гажем врсту оружја, редни број, колико је присутно лица и сл, он каже "наставите" и ја наставим. Војска гађа, резултати солидни, кад он мене зовне на срану и каже: "Да те не критикујем пред војницима, зашто гађаш аутоматским пушкама, где ти је пушкомитраљез?" Ја га погледам, кад он мртав озбиљан. Видим ја да он не разликује ПМ М-72 од АП. Кажем ја њему, исти тако поверљиво. "Друже потпуковниче, пушкомитраљез има ножице, зар не видите? Ово је ПМ М-72. Немамо ми "шарце"?. Он се трже, зацрвени, ипак рече "извини, ја ово први пут видим", покупи се и оде.

Имала је и ЈНА добру школу обуке на пример у Билећи, у ШРО,  војној полицији, у ВНЦ у Сомбору. Мој син био на обуци, пре годину дана, у Јакову 1,5 месеци. По његовој причи није било забушавања него се радило мушки.Сваки минут испланиран. Каже за неког водиника, зову га "Кобра", прво он ради десет склекова на једној руци, па сад ајде ти да не урадиш, али са обе руке. Тера док не урадиш. Инструктор је онај који зна, уме и хоће.

У свакој војсци има забушавања. И амерички маринци умеју да шмугну иза ћошка, кад официри не гледају, посебно "стара" војска. Није то само случај код нас.

[janezek67]

Mene i ovo zanima,

u JNA vonjnička disciplina je bila vrlo loša

ako može pojašnjenje.

Ovo si izvadio iz konteksta - ako dobo pročitaš, za lošu disciplinu sam kazao za novake u Slovenskoj vojsci. Oko maltretiranja vojnika u JNA - mogli bi i o tome pričati - ali stvarno mislim da je sada pričati u ovome bezveze. JNA nema skoro 18 godina.

[janezek67]

Kada bi se obuka radila kako treba i kad (pored vojnika) nebi zabusavali i podoficiri i oficiri, mozda bi i moglo da se napravi nesto!
Znamo kako se recimo radi jutarnja fiskultura! Od 1., 2., i 3. spleta gimnastickih vezbi uglavnom se radi za 6 meseci samo prvi i to nesto jedva! Ako nekog podoficira mrzi da drzi obuku (a tako je uglavnom) on odvede negde boga pitaj gde vojsku da se sakrije od ociju drugih i ne radi nista nego se zeza sa vojskom! Ako dodje npr. neka kontrola, tad se svi rastrce po kasarni i bukvalno beze od nje...
Ima dosta toga sto ne valja, da ne duzim...
Kada bi se obuka radila kako treba, sa kvalitetnim "instruktorima" mozda bi i moglo nesto koliko toliko da se napravi! A posto toga nikad nece biti, onda bi vojska trebala da se vrati na godinu dana..."vreme leci sve"! Losu obuku nadoknaditi vremenom!

U JNA obuku na poligonu izvodili su u glavnom desetari, a podoficira nije bilo nikdje ili samo ponekad. Najbolja obuka koju sam imao bila je radnja, kako na vreme slagati krevet na crno i na belo.

Pucao sam samo 3 puta, sa tromblonom nikada - pošto su tedan dana prije kod pešadije imali nekoliko povreda, pa niko više nije htio da ima problema oko toga. Slično je bilo i sa bacanjem prave ručen bombe. A za gađanje iz topa u našom vremenu nije kao bilo para.

[Brok]

Nisam ja to izvadio iz konteksta nego si ti druže to jako nejasno napisao, tako da može da se tumači dvosmisleno. Trebala ti je još jedna reč do dve i sve bi bilo jasno. Tek sada je jasno šta si hteo da kažeš pošto si napisao da se disciplina odnosila na regrute u Sloveniji.

Ovo što te je Rade pitao da pojasniš, u vezi maltretiranja u JNA, e to je vađenje nečega iz konteksta. Nešto pomeneš i na tome ostane. Jednostavno nisi ni trebao da pominješ uopšte to pošto u samom startu nisi planirao da to pojasniš jel bi samim tim skrenuo sa teme. Samim tim taj deo će biti editovan odnosno obrisan, nema razloga ni pominjati onda JNA kada ne postoji već 18 godina, zar ne.

[dzumba]

У ЈНА, бар у време 80-тих, подофицира није ни било много по јединицама. У чети био четни старешина и 1-2 командира водова. Командири одељења били десетари.Био је то погрешан концепт обучавања, јер обука у свакој војсци почива на подофициру. Тамо где их је било на дужности командира одељења итекако су изводили обуку.Друго, много је зависило од командира чете-батерије. Ако је тај био мотивисан и умешан, обука се добро изводила. Ако је тај јурио сојке по касарни или ноћу лумповао по граду а ујутро долазио мамуран, обука је била слаба. Онда  и командири водова раде по своме па десетари одведу војску у неку ладовину и дремају.

[duje]

Teško mi je govorit o obuci u jedinicama, u kojima nisam bio. Naslušao sam se svakakvih priča.  Da je bilo maltretiranja, da vojnici nisu radili ništa- bilo jim je dosadno, da su radili kao "ludi" itd. Osobno neznam za maltretiranje vojnika. Priče, da je netko čisto zahod sa četkom za zube!!??. Možda i je, no ja za to neznam. Ali sam siguran, da sam nikad nisam maltretirao (ni u JRM ni u SV). Bilo je svakakvih starješina, kao i vojnika-mornara.
Što se tiče discipline u SV, bila je i loša, kao i dobra. Neka objasnim (govorim za 510. nastavni centar, 2. bat. 52 br., i Centar vojnih škola tu sam i bio).
U početku 1991-1993 Kod večine, naročito onih koji su došli iz TO, vladala je euforija. Mi koji smo došli iz JNA bili smo malo povučeni, prilagođavali smo se novoj situaciji (vojnicima smo morali govoriti "vi", dok je odnos između starješina bio više nego "prijateljski" (nema veze podoficir- oficir ).
Vojnici su odlazili kući skoro svaki vikend (poslije zakletve). Mogučnost kažnjavanja je bila samo simbolična, (zabrana odlazaka na vikend). Ali šta se je dešavalo onda? Kažnjeni vojnik je obično odlazio (bez najave i odobrenja njegovog nadređenog) kod psihologa, koji je tu kaznu  "ukinuo" i vojnik je otišao kuči. Ako je psiholog nije bio protiv kazne, onda je nastao problem, gdje ča taj vojnik ostati (njegova jedinica je cjela kući), znači trebao bi ostati i neki starješina itd. Kada je bila jedinica rasporjeđena na stražu i tada su snalažlijivi vojnici to koristili-psiholog je bio opet taj, koji je nama u jedinici "korigirao" spiskove za stražu. Zato je i bilo kolektivnih pobuna vojnika, a da su bili kažnjene strješine, a ne oni koji su se bunili.
Poslije 1993, počelo je korištenje "prigovora savjesti"- želja po civilnom slušenju vojnog roka i služenju vojnog roka u jedinici ali bez oružja. Takavprimjer sam imao osobno.
Kako onda ostalim vojnicima objasniti, da moraju čistit oružje, održavati ga, iči na gađanje.... a onaj bez oružja ruke u đep!!?? Ta nejednakost su smtr za vojni kolektiv, to če potvrdit svatko  ko je radio sa vojskom.
Idemo dalje. Onda poznanstva (Slovenija je mala). Svatko je imao nekoga, koji je radio na ministarstvu odbrane ili generalštabu!! Te stvari su negativno uticale na autoritet nas starješina koji smo radili sa ljudima.
Idemo još dalje. Ko god je uspio doči u neku od vojnih škola, morao je završit- bez obzira na znanje koje je pokazao. Uvjek se je našao netko koji je radi nekih "viših" interesa to tako sredio. Priznajem, velika večina je imala odlične uspjehe, no pojedinci nisu zaslužili pozitivnu ocjenu.
Slično je bilo i sa napredovanjima. Kod nas nije plača po činu, nego po položaju. (logično, jer je tokom osamostaljivanja podjeljeno puno visokih činova bez obzira na školu) Naknadno  je večina i završila civilne škole-naglašavam civilne. Znači mogao si završit bilo koji fakultet, da bi bio oficir. Još danas ima u aktivnoj službi visokih oficira samo sa trečom i četvrtom stručnom spremom.  Neki su završili tečajeve u inostranstvu ili kod nas, no to nije normalno u normalnim modernim vojskama.
Duje

[dzumba]

Дује, када је у питању квалитет обуке то ти је у свакој војсци тако.  "Војско, чија си да си иста си". И онај извикани наредник у Marine corps воли да забушава, само ако га нико не гледа. Када дође "зорт", када се спрема нека акција, онда се и они, као и остали, уозбиље и приону на обуку. Они који су озбљнији, који су професионалнији то лакше и квалитетније ураде. Посебно ако су прошли "добру" почетну обуку.

Данас у Војсци Србије нема већих проблема са војницима на одлужењу војног рока. Како не долазе они по приговору савести, ови што дођу су на неки начин ипак добровољци (сви могу да накнадно да се позову на приговор савести, а таквих је безначајно мало), солидно мотивисани, свесни шта их чека и спремни на напоре. И онда нема малтретирања.Свеси су да је тај напор у некој функцији.

Малтретирање је намерно понижавање из обести. То је патолошко стање оних који то раде. Обично незналица и дилетаната. Када се радња смислено понавља да би била изведена до перфекције, то никада није ни било малтретирање. То човеку сутра, можда може спасити живот. Многи војници, па ни старешине, у ЈНА тога нису били свесни. Често се могло чути, "па шта мучиш људе, ко зна када ће бити рата". А оно рат дошао.

Рат је једна гадна, грозна, сурова, опасна и немилосрдна работа. Немам речи да га опишем. Никаква вежба не може довољно добро дочарати тај пакао. Зато, колико год су вежбе, обука и сл. напорни, тешки, нису ни приближно тешки ономе што се, посебно на психолошком плану дешава у рату.

[DEMON]

  Пре неки дан ми рече један лик из краја који је отишао на одслужење војног рока као сав нормалан свет, да ће да врате на 9 месеци!