PZInż.130, amfibijski tenk

[Rade]

Jedno od najinteresantnijih oklopnih vozila projektovanih u Poljskoj bio je laki izviđački tenk amfibija PZInż.130. Tenk je pripadao familiji modernih guseničnih vozila, razvijenih od strane Edvarda Habiča (Edward Habich) krajem tridesetih godina, u kojoj su se našli i laki izviđački tenk PZInż.140 (4TP), artiljerijski traktor PZInż.152 i lovac tenkova PZInż.160, svi na unificiranoj šasiji.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Početak razvoja poljskog lakog izviđačkog tenka amfibije vezan je za demonstraciju britanskog amfibijskog tenka Vikers Karden-Lojd, koja je zajedno sa demonstracijom artiljerijskog traktora i lakog tenka, izvršena septembra 1932. godine u Poljskoj. Početkom oktobra iste godine izvršena je demonstracija amfibijskog tenka na Vistuli. Kao rezultat ovih demonstracija, predložena je nabavka jednog amfibijskog tenka Carden-Loyd i pet lakih tenkova, sa ciljem vršenja procene i istraživanja. Međutim, do ove nabavke nije došlo, pošto Poljska nije raspolagala dovoljnom količinom novca za ovu namenu (16 775 funti). Umesto toga, doneta je odluka da se u Poljskoj krene sa razvojem sličnih modela tenkova, a na osnovu specifikacije koja je data od strane Biroa za tehničko ispitivanje oklopnog oružja.

Zadatak projektovanja amfibijskog tenka i izviđačkog tenka mase 4 t, sa istim komponentama, poveren je 1935. godine firmi PZInż. Poljski tenkisti su očekivali upotrebu amfibijskih tenkova na istoku zemlje predratne Poljske, naročito na teritoriji današnje Belorusije, koja je bila prekrivena močvarama, rekama i jezerima, bez puteva, gde je samim tim upotreba klasičnih tenkova bila skoro nemoguća.

Glavni projektant za oba tenka bio je šef sektora za istraživanje kompanije PZInż, inžinjer Edvard Habič. Projekt i dokumentacija za amfibijski tenk bili su gotovi u jesen 1936. Bez obzira što je konstruktor bio inspirisan Karden-Lojdovim projektom, PZInż. je ipak u potpunosti bio poljske konstrukcije. U projekt tenka su ugrađena neka od najnovijih svetskih ideja i rešenja, kao što je moderni sistem vešanja sa torzionim cevima i šipkama, kao i poljsko dostignuće, periskop koji je obezbeđivao osmatranje u krugu od 360° (izum Rudolfa Gundlaha). Amfibijski tenk je bio vrlo sličan lakom tenkiu 4TP (PZInż.140), sa dosta zajedničkih komponenti: motor, transmisija, vešanje, dok su točkovi i gusenice bili manje mase kako bi se ostvarila plovnost tenka. Vodonepropusni trup je imao oblik prilagođen plovljenju, dok su blatobrani bili plovci napunjeni plutom, čime je poboljšana stabilnost na vodi. Ispod zadnjeg dela trupa nalazio se propeler u prstenastom kućištu, koje je imalo i ulogu kormila, kao kod britanskog tenka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prototip amfibijskog tenka, fabričke oznake PZInż.130, završen je u leto 1937. Nakon kratkih fabričkih ispitivanja, 15. avgusta 1937. je predat poljskoj vojsci na opitovanje, zajedno sa prototipom lakog tenka PZInż.140 (4TP). Tokom demonstracije održane 2. oktobra, tenk je pokazao sposobnost plivanja u jezeru. Od 5. novembra se pristupilo ispitivanju nazvanom „Jesen 1937“, na ruti dužine 1 861 km, koja je vodila jugoistočnim, vrlo zahtevnim, delom poljske teritorije. Pored amfibijskog tenka, ovde su ispitani i drugi modeli: artiljerijski traktor i laki tenk 4TP. Amfibijski tenk je na ovom ispitivanju dobio visoke ocene: odnos snaga/masa je bio povoljan, tenk je bio brz i dobro se ponašao pri kretanju van puteva i po močvarnom terenu. Pored toga, pokazao je visoku pouzdanost, dok je održavanje bilo pojednostavljeno. Tenk je nakon izvršenih ispitivanja poslat nazad u fabriku kako bi se izvršile neke popravke i modifikacije. Ispitivanja su pokazala nedostatke na menjaču i pumpi za vodu, kao i slab kvalitet gusenica i nosača gusenica. Premekano vešanje se pokazalo kao problem prilikom otvaranja vatre u pokretu. Svi ovi nedostaci su sa jedne strane bili ne tako značajni i jednostavni za otklanjanje. Maja 1938, nakon izvršenih modifikacija, tenk je ponovo podvrgnut ispitivanjima, ovog puta na šumovitom terenu, u dužini od 800 km, nakon čega je učestvovao u manevrima kod Tarnopolja, gde je prešao još 722 km, bez ozbiljnih kvarova.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tokom maja 1939. godine izvršena su i poslednja ispitivanja prototipa. Tokom svih testova, tenk je prešao više od 3 500 km bez velikih kvarova. U međuvremenu je Štab poljskih oružanih snaga odustao od ideje naoružavanja oklopnih jedinica amfibijskim tenkovima, čime je otkazan program amfibijskog tenka PZInż.130. Uprkos tome što se pokazao kao uspešan projekt modernog lakog amfibijskog tenka, ova odluka se može smatrati ispravnom, pošto takav tenk nije bio tako neophodan poljskim oružanim snagama, koje su uvek imale problem sa finansiranjem. Sa druge strane, amfibijske karakteristike tenka bile bi vrlo korisne, naročito ako se uzme u obzir da je glavni agresor bila Nemačka. Sve u svemu, tenkovi PZInż.130 ostaju jedan od najinteresantnijih i najatraktivnijih poljskih oklopnih vozila.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prototip PZInż.130 je završio u rukama Nemaca, ali se ne zna njegova konačna sudbina.