Напомена: Текст који следи, је у скраћеном облику објављен у једном од бројева стручног часописа «Нови Гласник» под насловом «Специјалне јединице и њихова употреба» (коауторски рад са пуковником Радосавом Цветковићем)
Напомене уз текст, које су оригиналном тексту приказане у фус-ноти овде су означене курзивним словима и жутом бојом и исписане испод пасуса или групе пасуса на који се односе.
За чланове Палубе, уз сагласност аутора, објављујемо га у целини. Иако је написан пре 10 година и могао би се допунити, даје довољно добру анализу специјалних јединица у свету.
МЕСТО И ЗНАЧАЈ СПЕЦИЈАЛНИХ ЈЕДИНИЦА У САВРЕМЕНИМ АРМИЈАМА И ИСКУСТВА ИЗ ЊИХОВЕ УПОТРЕБЕ У СПЕЦИЈАЛНИМ ОПЕРАЦИЈАМА У МИРУ И РАТУ
У В О ДПостојање и употреба специјалних јединица у модерном смислу често се везује за државе и армије западних земља. Мало је познато да Србија има релативно дугу традицију управо у "специјалном"ратовању. Још крајем 19. века српска држава је у оквиру и под непосредном командом војске организовала, обучавала и упућивала добровољце из неослобођених српских земаља и Србије да, под командом српских официра и подофицира "четују" на простору насељеним српским живљем у границама ондашње турске царевине. "Четници", како су се називали припадници ових формација, нису имали само задатак да се боре против Турака, већ и да развијају српску националну свест код тамошњег становништва, организују народ на борбу, а нарочито да сузбијају утицај суседних, конкурентских балканских држава - Бугарске и Грчке, које су имале претензије на исту територију. На тај начин се радило на реализацији државних и националних интереса Србије.
Видне успехе постигли су четнички одреди у I балканском рату када су их Срби употребљавали : "као претходницу наступајуће војске како би смекшали непријатеља и олакшали напредовање, за нападе на комуникације иза непријатељских линија, као пољску жандармерију, за ширење панике и забуне, те као средство да се успостави рудиментарна управа у новоослобођеним крајевима." (Jozo Tomashevich, Četnici u drugom svjetskom ratu, SN Liber, Zagreb, 1979, godine, стр 114.)
Припрема и употреба специјалних јединица и снага често се у страној војној и другој публицистици мистификује, при чему се њиховим припадницима дају готово надљудске способности. Основни разлог за такав приступ је пропаганда. Чињенице из ратне и мирнодопске употребе ових јединица и снага потврђују да се ради о јединицама високе ефикасности, специфичне организације и начина употребе. Стварни подаци о припреми и употреби ових јединица, посебно они који се тичу њиховог ангажовања су још увек доста далеко од јавности, али се из низа јавних докумената и написа у штампи може објективно сагледати њихова стварна организација, намена и начин дејства.
И у свету и код нас има различитог тумачења појма "специјалне јединице" и садржаја термина "специјална дејства". Наша пракса из последњег рата је показла да сви "воле" да се називају "специјалцима", али не и у пракси да буду специјалци. Многи команданти осећали су се сигурније када су уз себе и на фронту имали специјалне јединице, ангажујући их на начин како су сматрали најбољим. Мишљење је многих да употреба специјалних јединица није била најбоља и у складу са објективним околностима и могућностима ових јединица. Један од узрока је и недовољно јасна дефинисаност намене, задатака и употребе ових јединица. Поставља се питање како припремати и сходно томе како употребљавати специјалне јединице. Зато су у овом стручном раду анализирана дејстава страних специјалних јединица и изнета најопштија искуства из њихове употребе у специјалним операцијама у миру и рату, како би се на основу њих могли доносити судови о организацији, припреми и употреби сопствених специјалних јединица.
Припрема специјалних јединица обухвата организацију и формацију, избор припадника, опремање материјалним средствима и оспособљавање јединица. Под употребом се подразумевају организација и надлежности у командовању и ангажовање јединица за реализацију појединих врста задатака.
Током израде рада коришћен је компаративни, делом и аксиоматски, а нарочито метод анализе садржаја. Коришћени су и резултати ранијих истраживања у овој области, стручни радови наших и страних војних аналитичара и публициста.
1. Појам, врсте и карактеристике специјалних јединица и специјалних дејстава
Без обзира на величину, степен и квалитет организованости данас готово да не постоји војска у свету која у свом саставу нема јединице које се називају "специјалним"
(1). Осим у војсци специјалне јединице јављају се и у полицији, паравојним
(2) и параполицијским формацијама као што су "жандармерија", "карабињери", "гранична стража", "унутрашња војска" и др.Основни смисао овог назива је да означе јединице које су оспособљене за дејства која се не могу одредити као стандардна војна и полицијска дејства.
Јединствено и једнозначно одређење појмова специјална дејства и специјалне јединице не постоји. Њихово дефинисање се разликује од аутора до аутора
(3) , од земље до земље.
(1) Реч специјалан потиче од латинске речи "specialis" и значи посебан, нарочит, особен, одређен, тачан, поближи, стручан. Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1988.г
(2)Термином "паравојне формације" у нашој јавности се погрешно означавају илегалне и нелегалне формације, формиране изван легалних државних органа. У свету се овим тремином означавају формације државних органа и институција које су по организацији, опремљености, обуци сличне војсци, или су чак део оружаних снага, али са полицијским задацима. То су жандармерија у Француској и неким другим земљама, карабињери у Италији, Војска мунистарства унутрашњих послова у Руској федерацији и другим земљама бившег СССР-а, Гранична стража у СР Немачкој и др.
(3)Тако Стојан Јовић у свом познатом делу "Специјалне снаге". Монтенегро Харвест - Подгорица, Београд 1994, већ на самом почетку (стр.15) даје условну дефиницију: "Под појмом "специјалне снаге" подразумевају се специјалне јединице свих врста и свих видова оружаних снага. Зову се "специјалне" зато што извршавају изузетно важне задатке и што се у њиховој организацији, обуци, и опремању примењују специјални, тј. нестандардни критеријуми" У најширем смислу се за многе јединице родова војске може рећи да су посебне-специјалне јер задатке које који су им додељени само оне обављају. Тако на пример, може се рећи да су јединице за радиолошко- хемијско - биолошко извиђање или оклопне јединице посебне-специјалне. Ове јединице извршавају посебне задатке које друге војне јединице не извршавају, нити то могу. Међутим, у савременој војној терминологији под појмом специјалне јединице подразумевају се пре свега оне јединице које извршавају задатке, који битно одударају од осталих пре свега по времену, начину и месту извршавања и потребној опреми и наоружању. Најчешће се ради о задацима који се не извршавају само у рату, већ и у миру, а посебно у тако званом стању ни рата ни мира. Циљеви према којима се дејствује нису искључиво војни. Специјалне јединице дејствују примењујући посебну тактику и начела употребе који, делимично или у потпуности, одступају од усвојених правила употребе осталих војних јединица. За извршавање специјалних задатака специјалне јединице су, поред стандардног војног наоружања и војне опреме наоружавају и опремају и посебним -"специјалним" наоружањем
(4) и опремом. На сличан начин се могу дефинисати и специјалне јединице полиције и других паравојних и параполицијских снага.
(4)У принципу не ради се о неком заиста специјалном наоружању већ о стандардном лаком стрељачком и другом наоружању прилагођеном у функционалном и ергономском смислу употреби у специјалним јединицама.Анализом садржаја доступних докумената и написа у страној штампи којим су дефинисани задаци специјалних јединица као специјални се могу одредити следећи задаци: диверзантски; противдиверзантски; противтерористички; противпобуњенички; борба против организованог криминала укључујући у борбу против одметника и кријумчарења посебно дроге; обавештајни; контраобавештајни; психолошко-пропагандни; и непосредно (јавно или тајно) пружање безбедносне помоћи и инструктажа пријатељским снага, групама и појединица у другим државама за наведене и друге задатке.
Извршавање наведених задатака у миру и рату од стране посебно формираних , опремљених и обучених јединица и састава јесу специјална дејства. На Западу, а посебно у америчкој војној литератури специјална дејства се најчећше означавају термином "специјалне операције"
(5) .Према гледањима неких западних земаља, пре свега САД, у специјална дејства (шема 1) спадају и други задаци, пре свега они у којима се ангажују специјалне јединице на страној територији а као што су : спашавања лица и грађана сопствених земаља на кризним подручјима, заштита дипломатских представништава, учешће у акцијама успостваљања и наметања мира, решавање избегличких криза, пружање хуманитарне помоћи и др.
(5)То су војне операције вођене од специјално обучених, опремљених и организованих снага против стратегијских или тактичких објеката ради остваривања националних , војних, политичких, економских и психолошких циљева. Оне могу да подржавају конвенционалне снаге или да дејствују самостално, када је ангажовање неконвенционалних снага неадекватно или непожељно. Оне укључују герилска, противгерилска, и противтерористичка дејства, прикупљање обавештајних података, психолошке активности, обуку иностраних унутрашњих снга, препаде и операције саботажа. Могу да се изводе у миру или у току непријатељстава. Ross S. Kelly, Специјалне операције осамдесетих година, Defense Foreign Affair, avgust 1984., према Стојан Јовић, наведено дело, страна 36. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Шема број 1
Присутна је пракса да се специјалне јединице у потпуности идентификују са тзв. "елитним" јединицама као што су падобранске, ваздушно деснатне, гардијске, Легија странаца у Француској, поморска пешадија у САД и сл. Није могуће увек направити јасну у прецизну разлику између тих јединица у првом реду због тога што обука "елитних" у себи садржи доста садржаја из обуке специјалних јединица. У неким земљама специјалне јединице су у саставу (формацији) елитних јединица и из њиховог састава се готово редовно регрутују припадници специјалних јединица, а део тих јединица се и сам укључује у специјална дејства. Ипак та разлика начелно постоји: (1)док "елитне" јединице своје задатаке готово искључиво извршавају "отворено", јавно, дотле специјалне јединице своје дејство најчешће прикривају колико год је могуће; (2)"елитне" јединице дејствују најчешће "масовно", док су дејства специјалних јединица ограничена и по броју дејстава и по броју људи; (3) планирање употребе и командовање акцијама елитних јединица врше класичне војне команде, дотле планирање употребе и командовање специјалним јединицама у специјалним дејствима врше посебно формиране "команде за специјалне операције", уз нагалшену улогу безбедносно-обавештајних служби.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Шема број 2
У основи специјалне јединице једне земље се могу поделити према државној инситуцији која их је организовала и којој припадају на: (1) специјалне јединице војске; (2) специјалне јединице паравојних формација (3) специјалне јединице МУП-а (државне полиције); (4) специјалне јединице безбедносно-обавештајних служби; и (5) специјалне јединице параполицијских формација (шема 2).
Подела је дата условно јер јасно разграничење између паравојних формација као што су карабињери или жандармерија и војске, или јединица МУП-а , тј. полиције и параполицијских снага, као што су финансијска полиција, гранична полиција (стража, јединице) не постоји
(6).
(6) У Француској и Италији жандармеријске односно карабињерске јединице су део оружаних снага и потчињене су и у миру и у рату здруженом Генералштабу. С друге стране обзиром на природу задатака, ове јединице имају обавезе према Министарству унутрашњих послова. Међутим, у Шпанији Цивилна гарда, а у Русији Војска министарства унутрашњих послова, у миру су фактички потчињене Министарству унутрашњих послова, а не Генералштабу. У Немачкој је Гранична стража део савезне полиције која поред обезбеђења границе има и специјалне антитерористичке задатке и задатке борбе против организованог криминала [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Шема број 3
Специјалне јединице војске се такође условно могу поделити на борбене и неборбене (шема број 3). Борбене јединице су носилац деловања специјалних снага и које у основи свог деловања користе оружје и примењују физичку силу. Највећи број борбених јединица претстављају диверзантске ("командо") или ренџерске јединице у КоВ, првенствено намењене за специјална дејства у позадини непријатеља. У та дејства спадају: специјално извиђање
(7), диверзије, изненадни препади, заседе, као и директни напади (десанти) са копна, мора и из ваздушног простора. Поред наведеног ове јединице су најчешће задужене, ако нису формиране посебне јединице (као у САД "Зелене беретке") за извођење тзв. неконвенционалних дејстава
(8.) и унутрашње одбране страних држава
(9).
(7)Према гледиштима САД специјално извиђање јесте обезбеђивање специфичних, добро дефинисаних и временски осетљивих обавештајних информација стратегијског или оперативног значаја. Специјално извиђање омогућава праћење развоја ситуације на непријатељевој, забрањеној или политички осетљивој територији. Снаге САД за специјалне операције, Генералштаб ВЈ, Друга Управа, Београд, 1996. стр. 5.
(8.)Неконвенционална дејства (ратовање) обухвата: герилски рат (не само његово организовање, већ и непосредно учешће у њему), субверзије, саботаже, прикупљање обавештајних података и друге тајне акције. Исто стр.5
(9)У Унутрашњу одбрану страних држава спада пружање јавне и тајне помоћи у обуци војних, паравојних и полицијских снага страних држава, саветовање у организовању оружаних снага, као и у непосредном вођењу борбених дејстава. Исто стр.4 Специјалне јединице ратне морнарице претстављају елитне јединице сваке војске које, у највећем броју и са највећим значајем чине поморски диверзанти оспособљени за специјална дејства под водом, на води и у приобалном појасу на мору, рекама, језерима и каналима.
У РВ и ПВО се углавном налазе јединице за ватрену подршку и превожења ваздушним путем, као и једна врста "командо" јединица намењених за спашавања оборених пилота и посада ваздухоплова.
Антитерористичке и противгерилске (противпубуњеничке) задатке извршавају специјалне јединице формиране у КоВ или војној полицији (жандармерији), али се исто тако, зависно од организацијског устроја појединих армија, за ове задатке употребљавају делови елитних јединица и(или) посебно обучени састави осталих специјалних јединица.
У условно речено неборбене, односно специјалне јединице које не примењују непосредну оружану и физичку силу, спадају јединице за тзв. "цивилне послове" и психолошко-пропагандна дејства. Са становишта тзв. сукоба ниског интензитета ради се о веома значајним јединицама. Основна намена јединица за психолошко-пропагандна дејства је да се на стратегијском и оперативном нивоу, на погодан начин, пре свега кроз јавне медије (радио, телевизија, штампа, публицистика)и класичном пропагандом утиче на промену стања и мењање расположења, емоција и понашања одабраног аудиторијума
(10) - јавног мњења своје земље и савезника, сопствених оружаних снага, али пре свега јавног мњења и понашања припадника оружаних снага потенцијалног и стварног противника. Дејства се планирају и изводе у блиској сарадњи са другим државним органима, пре свих министарствима за информисање, културу, просвету, хуманитарну помоћ и др. Јединице за "цивилне послове" намењене су за стварање добрих односа између сопствених војних власти и јединица са страним владама, становништвом, избеглицама, успостваљање цивилне адиминистрације код савезника или на окупираној територији
(11) . Своја дејства координирају са осталим специјалним јединицама.
(10)Исто, стр.13
(11) ИстоСпецијалне јединице за подршку специјалним дејствима имају помоћну улогу која се своди на разне врсте подршке: непосредне ватрене подршке, транспорта, логистике, електронска дејстава, информатичке подршке и обуке, како нових кандидата за специјалне јединице, тако и припадника страних оружаних снага и савезника.
Специјалне јединице паравојних и полицијских снага у суштину имају сличну намену. Најчешћа врста специјалних јединица која постоји у свим полицијским и паравојним снагама су антитерористичке јединице
(12) . Основна намена им је ослобађање талаца и савладавање отпора наоружаних и опасних лица у свим условима ( у зградама, друмским и железничким возилима, пловним средствима, вадухопловима и др.). Други врсту јединица чине јединице за непосредно обезбеђење највиших државних личности, најчешће шефа државе и председника владе
(13). Поред ових јединица формирају се и разне интервентне и јединице за контролу територије, сузбијање грађанских нереда и побуна. Оне најчешће имају само стално језгро док се целина јединице формира по потреби, од припадника (најчешће добровољаца) из осталих јединица и органа полиције или паравојних формација. У последењих двадесетак година полицијске и параполицијске снаге су нарочиту пажњу посветиле овим јединицама. То је резултат нараслих социјалних тензија (расни нереди, штрајкови и др.), али и пораста организованог криминала, нарочито илегалне производње, прераде и дистрибуције наркотика и оружја и све присутног тероризма.
(12)На пример: GSG-9 Савезне граничне страже у Немачкој, и SEKs у саству покрајинских полиција Немачке, SWAT тимови у многим полицијама савезних држава САД, GIS у саставу карабињера Италије и NOCS у састви Националне полиције Италије, САЈ у саставу полиције МУП-а Србије, RAID у саставу Националне полиције Француске и GING у саставу француске жандармерије, GEO из Националне полиције Шпаније и UEI и GAR у саставу Цивлине гарде (жандармерија) Шпаније и др.
(13) На пример "Тајна служба" која обезбеђује председника САД, GSPR за обезбеђење Председника Француске републике и др. Специјалне јединице у саставу или под контролом безбедносно-обавештајних служби најчешће се везују за тзв. тајне операције. Практично се ради о илегалним, дакле недозвољеним, "прљавим" пословима, врло често повезаним са ликвидацијама политичких противника у земљи, али често, у неким земљама и претежно (Израела на пример), у иностранству. Ту спада и организовање саботажа и диверзија у страним земљама, као и атентата на политичке и друге личности страних држава чија политика и деловање претставља препреку у остваривању "националних интереса" земље "нападача". У неким земљама се за овакве акције користе посебно одабране групе из састава војних и паравојних јединица
(14) . У другим постоје посебне јединице намењене за овакве операције, мада се и њихови припадници регрутују из војних и паравојних формација
(15) .
(14)У САД тзв."тајне операције" искључиво су у надлежности ЦИА, али се за непосредно извршење акција, поред оперативаца ЦИА, који најчешће руководе акцијама, ангажују посебно одабрани припадници, па и мање јединице специјалних снага ОС САД. Слично поступају и у Великој Британији где се за "прљаве послове" безбедносно-обавештајних служби ангажују припадници САС-а, док се у Француској за ове послове ангажују припадници ГСИГН (специјални батаљон жандармерије који обједињава више специјалних јединица).
(15)Тако у саставу МОСАД-а (Израел) постоји "тајна" јединица која организује праћење, отмице и ликвидације палестинских и других непријатеља Израела. У појединим државама
(16) у саставу других државних служби које се баве борбом против кријумчарења и финансијског криминала организују се, по узору на полицију, специјалне јединице које су по намени, организацији и задацима врло сличне интервентним јединицама полиције. Јединице су наоружане и оспособљене за оружане сукобе за бандама кријумчара, шверцера и онима који желе насилно да пређу границу.
(16) На пример, у Италији у саставу Финансијске полиције постоје специјалне јединице "Bachi verde" за борбу против кријумчара на компну и мору.Основне карактеристике специјалних јединица, без обзира на врсту, намену и припадност су:
(1)ради се о релативно малобројним јединицама; (2) имају стратегијски и оперативни значај; (3) са њима командује Генералштаб ОС непосредно (МУП за специјалне јединице полиције) или преко посебно формираних команди (за специјална дејства); (4) директно су повезане са безбедносно-обавештајним службама војске и државе у целини; (5) људство се бира по посебно утврђеним и строгим здравственим, психолошким и морално-политичким критеријумима; (6) у највећем броју случајева су састављене од професионалних припадника војске, а у паравојним, полицијским и параполицијским формацијама искључиво од професионалаца; (7) обука је сложена, разноврсносна и дуготрајна; (8.) у највећем броју јединица без обзира на врсту и намену део (чак и највећи број) људства је оспособљен за искакање падобраном, роњење на малим дубинама (као лаки рониоци), вожњу неборбених и борбених возила, за верање у зимским и летњим условима, и "преживљавање" у природи; (9) висока материјална и финансијска улагања у обучавања, опремање и смештај јединица; (10) опремљене су разноврсним стандардним и специјалним наоружањем и опремом својих оружаних снага и страних земаља; (11) могућа је лака међусобна замењљивост између разноврсних специјалних јединица - поред основне намене оспособљене су и за још један или више других специјалних задатака; (12) јединице су брзо покретне опремљене разноврсним превозним средствима укључујући и хеликоптере и лака пловила.
Основне карактеристике специјалних дјестава су:
(1) планирају се и изводе у свим условима у миру и рату; (2) имају стратегијски и оперативни војни и политички (државни) значај, одлуке о извођењу специјалних дејстава најчешће доносе највиши државни органи и личности; (3) наглашена је сарадња и утицај обавештајних и контраобавештајних служби на избор људства, планирање и извођење дејстава; (4) припреме су сложене и дуготрајне и обухватају ангажовање већег броја државних институција и органа; (5) постоји битна зависност од квалитета обавештајних о контраобавештајних информација; (6) наглашена је тајност припрема и извођења дејстава; (7) обавезна је заштита идентитета учесника припрема и самих дејстава; (8.) спадају у високо ризична дејства;(9) у миру се маскирају и правдају хуманитарним, безбедносним и разлозима борбе против тероризма, организованог криминала, посебно шверца дроге, оружја и средстава масовног уништавања ( отрови, вируси, нукеарно-хемијска средства и др.).
2. Место и значај специјалних јединица и специјалних дејстава у страним армијама
Опште је позната чињеница да су многе западне земље, пре свега САД, поучене искуствима из локалних и регионалних ратова вођених после Другог светског рата, дошле до сазнања да се конвенционалним војним снагама не могу увек, бар не за прихватљиву цену у људским жртвама и материјалним трошковима, постићи жељени војни и политички циљеви. Показало се да мале, добро организоване, идеолошки мотивисане снаге противника, као што су разни герилски покрети, посебно ако су стекли велику наклоност локалног становништва, постижу далеко веће успехе од добро опремљених, ташко наоружаних војних јединица режима које су подржавале САД и друге западне земље. Чак и када су се директно сукобиле са таквим снагама , као што се то десило САД у Вијетнаму, успеха није било.
Међутим, показало се да примена тактике сличне оној коју примењује герилске, како се на западу често говорило "неконвенционалне" снаге, од слично организованих, добро мотивисаних и припремљених сопствених јединица, даје далеко боље резултате. Још током Другог светског рата до сличног закључка дошли су и Немци. Тако су на тлу Југославије ангажовали по злу чувене "трупове" из састав дивизије "Бранденбург" за борбу против партизана
(1). Ове јединице су у односу на остале јединице Вермахта имале релативно више успеха, наневши доста штете партизанским јединицама на простору које се сматрао слободним.
(1)"Основно обележје те активности је настојање да се, према герилском и партизанском начину ратовања противника, примени тактика која би у тој борби обећавла више успеха. Абвер ИИ и дивизија "Брандербург" почели су да изграђују тактику сузбијања НОП-а путем диверзија и организовања малих покретних јединица које су имале задатак да на терену, уз наслон на обавештајни апарат и оперативну трупу, врше разне оружане акције герилског типа."Немачка обавештајна служба V, Државни секретаријат за унутрашње послове ФНРЈ, Управа државне безбедности, III одељење, Београд 1958. године, стр.646Слична искуства у борби са комунистичким побуњеницима, крајем 40-тих и почетком 50-тих година у Малаји, стекли су и Британци. Тек ангажовањем САС - пукова герилске јединице су разбијене.
Искуства у ангажовању специјалних јединица САД су искористиле у ревитализацији специјалних јединица крајем 70-тих и почетком 80-тих година. Конципирајући сопствена и страна искуства у доктринарне ставове о "сукобу ниског интензитета", креатори ових ставова имали су на уму да битан чинилац у њиховој реализацији, поред глобалне и војне политике и конвенционалних војних снага, морају бити и посебно формирани војни састави - специјалне снаге - који ће политици, дипломатији и војном руководству бити ослонац у реализацији доктрине.
Завршетаком хладног рата, када је постало очугледно да великих конвенционалних сукоба глобаних размера у којима ће учествовати САД и НАТО тешко да може доћи (јер нема више одговарајућег противника), стратезима на Западу, пре свега у САД, још више је постало јасно да ће специјалне јединице и специјална дејства (операције) у наступајућем периоду имати још већи значај. Тероризам као "транснационална опасност", регионални сукоби (првенствено етнички) на просторима где САД и Запад имају стратешке интересе, илегална производња и промет опојним дрогама, илегални промет оружја за масовно уништавање (нуклерано, хемијско и биолошко оружје), су по проценама стратега, првенствено у САД, главне "неконвенционалне опасности" са којима се суочава западна демократија и светски мир. У борби против ових опасности није увек упутно, морално (због прокламованих ставова о демократији, људским правима, хуманизму и сл.), а некад и могуће, употребљавати класичну војну силу. "Снаге за специјалне операције обезбеђују јединиствене капацитете да се реагује на те неизвесности и прошире стратегијске опције које се налазе на располагању онима који доносе одлуке"
(2)(2) United States Special Operations Forces, 1996, Posture Statement, Pentagon, Washington, DC, Forenjord (предговор).Прикривена и дозирана, али ефектна примена војне силе која неће изазвати веће негативне реакције или подозрење како сопственог , тако ни светског јавног мњења, је оно што је често потребно. Оспособити савезничке и пријатељска снаге да се боре, посредно и за интересе САД, и улазе у веће конвенционалне сукобе на регионалном нивоу "спашава" САД и земље Запада већих губитака у живој сили и сопственим (скупим) конвенционалним борбеним системима. Када се већ морају употребити коненционалне војне снаге, пре свега авијација и морнарица, потребно је припремити терен кроз прикупљање конкретних и тачних обавештајних података. Њих није увек могуће прикупити класичном агентуром или електронским средствима, и усмерити авијацију и морнарицу али и друге јединице да тачно и ефектно дејствују. У наведеним ситуацијама највише долазе до изражаја вредности специјалних снага. " Снаге за специјалне операције пружају командантима способности помоћу којих се проширује њихова визија бојишта, повећава еластичност и ојачава могућност испољавања иницијативе."
(3)(3) Национална војна стратегија САД, према предходно наведеном документу.Према виђењима стратега САД снаге за специјалне операције имају троструку намену
(4):
- проширују обим опција које стоје на располагању носиоцима политичког одлучивања приликом суочавања са кризом и сукобом, а који су испод нивоа рата (тероризам, побуњеничка дејства, субверзије и др.):
- делују као фактор вишеструког ојачавања способности конвенционалних снага које су ангажоване у класичном војном сукобу, чиме се повећава ефикасност и успешност америчког војног ангажовања;
- проширују способност државе да реагује на ситуације које захтевају посебну осетљивост, укључујући неборбене задатке, као што су хуманитарна помоћ, безбедносна помоћ, хуманитарне операције и др.
(4) Исто, стр.2Основне вредности специјалних снага се огледају у: 1) регионалној усмерености; 2) осећају за цивилизацијске вредности и познавању језика средине у којој се делује; 3) искуству и способности руководећег кадра.
(5) То приближно значи да су ове снаге већ у миру припремљене, оспособљене и размештене тако да могу тренутно да дејствују на било којој неуралгичној или потенцијално неуралгичној тачки на Земљи, без посебних и дуготрајних припрема.
(5) Исто, стр 2Специјалне снаге су оспособљене да остварују утицај , саветују, обучавају и дејствују са страним оружаним снагама , њиховим званичницима и становништвом. Дакле, пружају помоћ у најширем смислу, али су оспособљене и за извођење самосталних специфичних борбених дејстава: тзв. "хируршких дејстава" и извршење директних удара, дејствујући прикривено, брзо и прецизно.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
График број 1
Колики се значај поклања специјалним јединицама најбоље илуструју укупна, а посебно финансијска издвајања за опремање, обуку и ангажовање ових јединица. Тако је у фискалној 1997. години у војном буџету САД предвиђено за плате, обуку, опремање и ангажовање око 46 000 припадника активног и резервног састава приближно 3,06 милијарди долара
(6). Иако издвојена сума претставља само 1,3 % укупног војног буxета САД за 1997.годину ипак се може рећи, с обиром да специјалне снаге нису оптерећене набавком скупе и гломазне технике као што су савремени авиони и бродови, да су извдајања непоседно по човеку врло велика, чак и већа него у другим видовима и родовима.
(6) United States Special Operations Forces, 1996 Posture Statement, str.29, i 71
Док се укупан број припадника оружаних снага од почетка 90-тих година рапидно смањивао дотле је број припадника специјалних снага САД стално растао и сада (1997.) износи 46511 формацијских места (график број 1). У Великој Британији и Француској број припадника специјалних снага није растао, али се није ни смањивао, за разлику од броја припадника осталих делова оружаних снага. Слично стање је и у специјалним јединицама других земаља
(7).
(7) Од суседних земаља Хрватска је формирала дојединицу ранга бригаде-пука уз истовремено јачање специјалних јединица у саставу МУП-а. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
График број 2
Други индикатор значаја специјалних снага јесте њихова употреба у неколико последњих година. Од 1991. године до 1995. године ангажовање снага за специјалне операције САД је порасло за 118%. У 1991. години тимови специјалних снага САД су били ангажовани у 92 земље света, а у 1995.години у 137 земаља.
(8.) Евидентно је да расте њихова употреба, а што је за нас посебно значајно на подручју Регионалне команде САД за Европу (график број 2)
(8.) Исто, стр. 9Сигурно је да снаге за специјалне операције у догледном времену неће губити на значају, већ супротно, њихов значај ће постепено расти, због способности да тренутно подрже остваривање политичких, дипломатских, еконономских и војних интереса својих земаља, као и због ограничења која постоје за отворену у бруталну примену сваке врсте силе, а посебно војне.
Уочљиво је да специјалне снаге имају не само велике, традиционално моћне земље (САД, Руска федерација, Француска, Велика Британија, Кина) и бивше колонијалне силе (Белгија, Холандија, Шпанија, Португалија), већ и нове и старе регионалне силе, као и оне које претендују да то буду (Израел, Турска, Индија, Јапан, Индонезија, ЈАР, Бразил и др.). Такође, може се запазити да значај специјалним јединицама придају и релативно мале и економски слабе земље (Колумбија, Венецуела, Шри Ланка и др.), као и све земље Европе, нарочито оне које су кандидати за улазак у НАТО или су приступиле програму "Пратнерство за мир". Као разлог за то наводи се да те јединице релативно мало коштају, да им је ефикасност већа или једнака већим конвенционалним јединицама, те да су посебно погодне за тзв. унутрашњу одбрану земаља, за учешће у мировним операцијама и заједничким дејствима са оружаним снагама НАТО-а.
Наставља се у другом посту
