PALUBA
March 24, 2019, 01:23:56 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
Glavni pokrovitelj foruma Paluba
kompanija
Protexi Group System
http://www.protexigroup.co.rs/
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Mesto i znacaj specijalnih jedinica i iskustva iz njihove upotrebe  (Read 6090 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 17 133


« on: August 21, 2009, 06:12:04 pm »

Напомена: Текст који следи, је у скраћеном облику објављен у једном од бројева стручног часописа «Нови Гласник» под насловом «Специјалне јединице и њихова употреба» (коауторски рад са пуковником Радосавом Цветковићем)

Напомене уз текст, које су оригиналном тексту приказане у фус-ноти овде су означене курзивним словима и жутом бојом и исписане испод пасуса или групе пасуса на који се односе.

За чланове Палубе, уз сагласност аутора, објављујемо га у целини. Иако је написан пре 10 година и могао би се допунити, даје довољно добру анализу специјалних јединица у свету.

МЕСТО И ЗНАЧАЈ СПЕЦИЈАЛНИХ ЈЕДИНИЦА У САВРЕМЕНИМ АРМИЈАМА И ИСКУСТВА ИЗ ЊИХОВЕ УПОТРЕБЕ У СПЕЦИЈАЛНИМ ОПЕРАЦИЈАМА У МИРУ И РАТУ


У В О Д

Постојање и употреба специјалних јединица у модерном смислу често се везује за државе и армије западних земља. Мало је познато да Србија има релативно дугу традицију управо у "специјалном"ратовању. Још крајем 19. века српска држава је у оквиру и под непосредном командом војске организовала, обучавала и упућивала добровољце из неослобођених српских земаља и Србије да, под командом српских официра и подофицира "четују" на простору насељеним српским живљем у границама ондашње турске царевине. "Четници", како су се називали припадници ових формација, нису имали само задатак да се боре против Турака, већ и да развијају српску националну свест код тамошњег становништва, организују народ на борбу, а нарочито да сузбијају утицај суседних, конкурентских балканских држава - Бугарске и Грчке, које су имале претензије на исту територију. На тај начин се радило на реализацији државних и националних интереса Србије.

Видне успехе постигли су четнички одреди у I балканском рату када су их Срби употребљавали : "као претходницу наступајуће војске како би смекшали непријатеља и олакшали напредовање, за нападе на комуникације  иза непријатељских линија, као пољску жандармерију, за ширење панике и забуне, те као средство да се успостави рудиментарна управа у новоослобођеним крајевима."  (Jozo Tomashevich, Četnici u drugom svjetskom ratu, SN Liber, Zagreb, 1979, godine, стр 114.)    

Припрема и употреба специјалних јединица и снага често се у страној војној и другој публицистици мистификује, при чему се њиховим припадницима дају готово надљудске способности. Основни разлог за такав приступ је пропаганда. Чињенице из ратне и мирнодопске употребе ових јединица и снага потврђују да се ради о јединицама високе ефикасности, специфичне организације и начина употребе. Стварни подаци о припреми и употреби ових јединица, посебно они који се тичу њиховог ангажовања су још увек доста далеко од јавности, али се из низа јавних докумената и написа у штампи може објективно сагледати њихова стварна организација, намена и начин дејства.

И у свету и код нас има различитог тумачења појма "специјалне јединице" и садржаја термина "специјална дејства". Наша пракса из последњег рата је показла да сви "воле" да се називају "специјалцима", али не и у пракси да буду специјалци. Многи команданти осећали су се сигурније када су уз себе и на фронту имали специјалне јединице, ангажујући их на начин како су сматрали најбољим. Мишљење је многих да употреба специјалних јединица није била најбоља и у складу са објективним околностима и могућностима ових јединица. Један од узрока је и недовољно јасна дефинисаност намене, задатака и употребе ових јединица. Поставља се питање како  припремати и сходно томе како употребљавати специјалне јединице. Зато су у овом стручном раду анализирана дејстава страних специјалних јединица и изнета најопштија искуства из њихове употребе у специјалним операцијама у миру и рату, како би се на основу њих могли доносити судови о организацији, припреми и употреби сопствених специјалних јединица.

Припрема специјалних јединица обухвата организацију и формацију, избор припадника, опремање материјалним средствима и оспособљавање јединица. Под употребом се подразумевају организација и надлежности у командовању и ангажовање јединица за реализацију појединих врста задатака.

Током израде рада коришћен је компаративни,  делом и аксиоматски, а нарочито метод анализе садржаја. Коришћени су и резултати ранијих истраживања у овој области, стручни радови наших и страних војних аналитичара и публициста.

1.   Појам, врсте и карактеристике специјалних јединица и специјалних дејстава

Без обзира на величину, степен и квалитет организованости данас готово да не постоји војска у свету која у свом саставу нема јединице које се називају "специјалним" (1). Осим у војсци специјалне јединице јављају се и у полицији, паравојним (2)  и параполицијским формацијама као што су "жандармерија", "карабињери", "гранична стража", "унутрашња војска" и др.Основни смисао овог назива  је да означе јединице које су оспособљене за дејства која се не могу одредити као стандардна војна и полицијска дејства.
Јединствено и једнозначно одређење појмова специјална дејства и специјалне јединице не постоји. Њихово дефинисање се разликује од аутора до аутора (3)  , од земље до земље.

(1) Реч специјалан потиче од латинске речи "specialis" и значи посебан, нарочит, особен, одређен, тачан, поближи, стручан. Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1988.г
(2)Термином "паравојне формације" у нашој јавности се погрешно означавају илегалне и нелегалне формације, формиране изван легалних државних органа. У свету се овим тремином означавају формације државних органа и институција које су по организацији, опремљености, обуци сличне војсци, или су чак део оружаних снага, али са полицијским задацима. То су жандармерија у Француској и неким другим земљама, карабињери у Италији, Војска мунистарства унутрашњих послова у Руској федерацији и другим земљама бившег СССР-а, Гранична стража у СР Немачкој и др.
(3)Тако Стојан Јовић у свом познатом делу "Специјалне снаге". Монтенегро Харвест - Подгорица, Београд 1994, већ на самом почетку (стр.15) даје условну дефиницију: "Под појмом "специјалне снаге" подразумевају се специјалне јединице свих врста и свих видова оружаних снага. Зову се "специјалне" зато што извршавају изузетно важне задатке и што се у њиховој организацији, обуци, и опремању примењују специјални, тј. нестандардни критеријуми"



У најширем смислу се за многе јединице родова војске може рећи да су посебне-специјалне јер задатке које који су им додељени само оне обављају. Тако на пример, може се рећи да су јединице за радиолошко- хемијско - биолошко извиђање или оклопне јединице посебне-специјалне. Ове јединице извршавају посебне задатке које друге војне јединице не извршавају, нити то могу. Међутим, у савременој војној терминологији под појмом специјалне јединице подразумевају се пре свега оне јединице које извршавају задатке, који битно одударају од осталих пре свега по времену, начину и месту извршавања и потребној опреми и наоружању. Најчешће се ради о задацима који се не извршавају само у рату, већ и у миру, а посебно у тако званом стању ни рата ни мира. Циљеви према којима се дејствује нису искључиво војни. Специјалне јединице дејствују примењујући посебну тактику и начела употребе који, делимично или у потпуности, одступају од усвојених правила употребе осталих војних јединица. За извршавање специјалних задатака специјалне јединице су, поред стандардног војног наоружања и војне опреме наоружавају и опремају и посебним -"специјалним"  наоружањем (4) и опремом. На сличан начин се могу дефинисати и специјалне јединице полиције и других паравојних и параполицијских снага.

(4)У принципу не ради се о неком заиста специјалном наоружању већ о стандардном лаком стрељачком и другом наоружању прилагођеном у функционалном и ергономском смислу употреби у специјалним јединицама.

Анализом садржаја доступних докумената и написа у страној штампи којим су дефинисани задаци специјалних јединица као специјални се могу одредити следећи задаци: диверзантски; противдиверзантски; противтерористички; противпобуњенички; борба против организованог криминала укључујући у борбу против одметника и кријумчарења посебно дроге; обавештајни; контраобавештајни; психолошко-пропагандни; и непосредно (јавно или тајно) пружање безбедносне помоћи и инструктажа  пријатељским снага, групама и појединица у другим државама за наведене и друге задатке.  

Извршавање наведених задатака у миру и рату од стране посебно формираних , опремљених и обучених јединица и састава јесу специјална дејства. На Западу, а посебно у америчкој војној литератури специјална дејства се најчећше означавају термином "специјалне операције"(5) .Према гледањима неких западних земаља, пре свега САД, у специјална дејства (шема 1) спадају и други задаци, пре свега они у којима се ангажују специјалне јединице на страној територији а као што су : спашавања лица и грађана сопствених земаља на  кризним подручјима, заштита дипломатских представништава, учешће у акцијама успостваљања и наметања мира, решавање избегличких криза, пружање хуманитарне помоћи и др.

(5)То су војне операције вођене  од специјално обучених, опремљених и  организованих снага  против стратегијских  или тактичких објеката ради остваривања националних , војних, политичких, економских и психолошких циљева. Оне могу да подржавају конвенционалне  снаге или да дејствују самостално, када је ангажовање неконвенционалних снага неадекватно или непожељно. Оне укључују  герилска, противгерилска, и противтерористичка дејства, прикупљање обавештајних података, психолошке активности, обуку иностраних унутрашњих снга, препаде и операције саботажа. Могу да се изводе у миру или у току непријатељстава. Ross S. Kelly, Специјалне операције осамдесетих година, Defense Foreign Affair, avgust 1984., према Стојан Јовић, наведено дело, страна 36.

  
                                        

* 48055317.jpg (45.31 KB. 656x316 - viewed 351 times.)


                                                                                                Шема број 1


Присутна је пракса да се специјалне јединице у потпуности идентификују са тзв. "елитним" јединицама као што су падобранске, ваздушно деснатне, гардијске, Легија странаца у Француској, поморска пешадија у САД и сл. Није могуће увек направити јасну у прецизну разлику између тих јединица у првом реду због тога што обука "елитних" у себи садржи доста садржаја из обуке специјалних јединица. У неким земљама специјалне јединице су у саставу (формацији) елитних јединица и из њиховог састава се готово редовно регрутују припадници специјалних јединица, а део тих јединица се и сам укључује у специјална дејства. Ипак та разлика начелно постоји: (1)док "елитне" јединице своје задатаке готово искључиво извршавају "отворено", јавно, дотле специјалне јединице своје дејство најчешће прикривају колико год је могуће; (2)"елитне" јединице дејствују најчешће "масовно", док су дејства специјалних јединица ограничена и по броју дејстава и по броју људи; (3) планирање употребе и командовање акцијама елитних јединица врше класичне војне команде, дотле планирање употребе и командовање специјалним јединицама у специјалним дејствима врше посебно формиране "команде за специјалне операције", уз нагалшену улогу безбедносно-обавештајних служби.

                              

* 88825734.jpg (50.54 KB. 787x299 - viewed 387 times.)

                                                                                           Шема број 2


У основи специјалне јединице једне земље се могу поделити према државној инситуцији која их је организовала и којој припадају на: (1) специјалне јединице војске; (2) специјалне јединице паравојних формација (3) специјалне јединице МУП-а (државне полиције); (4) специјалне јединице безбедносно-обавештајних служби; и (5) специјалне јединице параполицијских формација (шема 2).

Подела је дата условно јер јасно разграничење између паравојних формација као што су карабињери или жандармерија и војске, или јединица МУП-а , тј. полиције и параполицијских снага, као што су финансијска полиција, гранична полиција (стража, јединице) не постоји(6).

(6) У Француској и Италији жандармеријске односно карабињерске јединице су део оружаних снага и потчињене су и у миру и у рату здруженом Генералштабу. С друге стране обзиром на природу задатака, ове јединице имају обавезе према Министарству унутрашњих послова. Међутим, у Шпанији Цивилна гарда, а у Русији Војска министарства унутрашњих послова, у миру су фактички потчињене Министарству унутрашњих послова, а не Генералштабу. У Немачкој је Гранична стража део савезне полиције која поред обезбеђења границе има и специјалне антитерористичке задатке и задатке борбе против организованог криминала


                                            

* 74237881.jpg (41.88 KB. 462x439 - viewed 322 times.)

                                                                                            Шема број 3


Специјалне јединице војске се такође условно могу поделити на борбене и неборбене (шема број 3). Борбене јединице су носилац деловања специјалних снага и које у основи свог деловања користе оружје и примењују физичку силу. Највећи број борбених јединица претстављају диверзантске ("командо") или ренџерске јединице у КоВ, првенствено намењене за специјална дејства у позадини непријатеља. У та дејства спадају: специјално извиђање (7),  диверзије, изненадни препади, заседе, као и директни напади (десанти) са копна, мора и из ваздушног простора. Поред наведеног ове јединице су најчешће задужене, ако нису формиране посебне јединице (као у САД "Зелене беретке") за извођење тзв. неконвенционалних дејстава (8.) и  унутрашње одбране страних држава (9).

(7)Према гледиштима САД специјално извиђање јесте обезбеђивање специфичних, добро дефинисаних и временски осетљивих обавештајних  информација стратегијског или оперативног значаја. Специјално извиђање омогућава праћење развоја ситуације на непријатељевој, забрањеној или политички осетљивој територији. Снаге САД за специјалне операције, Генералштаб ВЈ, Друга Управа, Београд, 1996. стр. 5.
(8.)Неконвенционална дејства (ратовање) обухвата: герилски рат (не само његово организовање, већ и непосредно учешће у њему), субверзије, саботаже, прикупљање обавештајних података и друге тајне акције. Исто стр.5
(9)У Унутрашњу одбрану страних држава спада пружање јавне и тајне помоћи у обуци војних, паравојних и полицијских снага страних држава, саветовање у организовању оружаних снага, као и у непосредном вођењу борбених дејстава. Исто стр.4


Специјалне јединице ратне морнарице претстављају елитне јединице сваке војске које, у највећем броју и са највећим значајем чине поморски диверзанти оспособљени за специјална дејства под водом, на води и у приобалном појасу на мору, рекама, језерима и каналима.

У РВ и ПВО се углавном налазе јединице за ватрену подршку и превожења ваздушним путем, као и једна врста "командо" јединица намењених за спашавања оборених пилота и посада ваздухоплова.

Антитерористичке и противгерилске (противпубуњеничке) задатке извршавају специјалне јединице формиране у КоВ или војној полицији (жандармерији), али се исто тако, зависно од организацијског устроја појединих армија, за ове задатке употребљавају делови елитних јединица и(или) посебно обучени састави осталих специјалних јединица.

У условно речено неборбене, односно специјалне јединице које не примењују непосредну оружану и физичку силу, спадају јединице за тзв. "цивилне послове" и психолошко-пропагандна дејства. Са становишта тзв. сукоба ниског интензитета ради се о веома значајним јединицама. Основна намена јединица за психолошко-пропагандна дејства је  да се на стратегијском и оперативном нивоу, на погодан начин, пре свега кроз јавне медије (радио, телевизија, штампа, публицистика)и класичном пропагандом  утиче на промену стања и мењање расположења, емоција и понашања  одабраног аудиторијума (10)  - јавног мњења своје земље и савезника, сопствених оружаних снага, али пре свега јавног мњења и понашања припадника оружаних снага потенцијалног и стварног противника. Дејства се планирају и изводе у блиској сарадњи са другим државним органима, пре свих министарствима за информисање, културу, просвету, хуманитарну помоћ и др. Јединице за "цивилне послове" намењене су за стварање добрих односа између сопствених војних власти и јединица са страним владама, становништвом, избеглицама, успостваљање цивилне адиминистрације код савезника или на окупираној територији (11) . Своја дејства координирају са осталим специјалним јединицама.

(10)Исто, стр.13
(11)  Исто


Специјалне јединице за подршку специјалним дејствима имају помоћну улогу која се своди на разне врсте подршке: непосредне ватрене подршке, транспорта, логистике, електронска дејстава, информатичке подршке и обуке, како нових кандидата за специјалне јединице, тако и припадника страних оружаних снага и савезника.

Специјалне јединице паравојних и полицијских снага у суштину имају сличну намену. Најчешћа врста специјалних јединица која постоји у свим полицијским и паравојним снагама су антитерористичке јединице (12) . Основна намена им је ослобађање талаца и савладавање отпора наоружаних и опасних лица  у свим условима ( у зградама, друмским и железничким возилима, пловним средствима, вадухопловима и др.). Други врсту јединица чине јединице за непосредно обезбеђење највиших државних личности, најчешће шефа државе и председника владе (13). Поред ових јединица формирају се и разне интервентне и јединице за контролу територије, сузбијање грађанских нереда и побуна.  Оне најчешће имају само стално језгро док се целина јединице формира по потреби, од припадника (најчешће добровољаца) из осталих јединица и органа полиције или паравојних формација. У последењих двадесетак година полицијске и параполицијске снаге су нарочиту пажњу посветиле овим јединицама. То је резултат  нараслих социјалних тензија (расни нереди, штрајкови и др.), али и пораста организованог криминала, нарочито илегалне производње, прераде и дистрибуције наркотика и оружја и све присутног тероризма.

(12)На пример: GSG-9  Савезне граничне страже у Немачкој, и SEKs у саству покрајинских полиција Немачке, SWAT тимови у многим полицијама савезних држава САД, GIS у саставу карабињера Италије и NOCS у састви Националне полиције Италије, САЈ у саставу полиције МУП-а Србије, RAID у саставу Националне полиције Француске и GING у саставу француске жандармерије, GEO из Националне полиције Шпаније и UEI и GAR у саставу Цивлине гарде (жандармерија) Шпаније и др.
(13) На пример "Тајна служба" која обезбеђује председника САД, GSPR за обезбеђење Председника Француске републике и др.


Специјалне јединице у саставу или под контролом безбедносно-обавештајних служби најчешће се везују за тзв. тајне операције. Практично се ради о илегалним, дакле недозвољеним, "прљавим" пословима, врло често повезаним са ликвидацијама политичких противника у земљи, али често, у неким земљама и претежно (Израела на пример), у иностранству. Ту спада и организовање саботажа и диверзија у страним земљама, као и атентата на политичке и друге личности страних држава чија политика и деловање претставља препреку у остваривању "националних интереса" земље "нападача". У неким земљама се за овакве акције користе посебно одабране групе из састава војних и паравојних јединица (14) . У другим постоје посебне јединице намењене за овакве операције, мада се и њихови припадници регрутују из војних и паравојних формација (15) .

(14)У САД тзв."тајне операције" искључиво су у надлежности ЦИА, али се за непосредно извршење акција, поред оперативаца ЦИА, који најчешће руководе акцијама, ангажују посебно одабрани припадници, па и мање јединице специјалних снага ОС САД. Слично поступају и у Великој Британији где се за "прљаве послове" безбедносно-обавештајних служби ангажују припадници САС-а, док се у Француској за ове послове ангажују припадници ГСИГН (специјални батаљон жандармерије који обједињава више специјалних јединица).
(15)Тако у саставу МОСАД-а  (Израел) постоји "тајна" јединица која организује праћење, отмице и ликвидације палестинских  и других непријатеља Израела.

  
У појединим државама (16) у саставу других државних служби које се баве борбом против кријумчарења и финансијског криминала организују се, по узору на полицију, специјалне јединице које су по намени, организацији и задацима врло сличне интервентним јединицама полиције. Јединице су наоружане и оспособљене за оружане сукобе за бандама кријумчара, шверцера и онима који желе насилно да пређу границу.

(16) На пример, у Италији у саставу Финансијске полиције постоје специјалне јединице  "Bachi verde" за борбу против кријумчара на компну и мору.

Основне карактеристике специјалних јединица, без обзира на врсту, намену и припадност су:

(1)ради се о релативно малобројним јединицама; (2) имају стратегијски и оперативни значај; (3) са њима командује Генералштаб ОС непосредно (МУП за специјалне јединице полиције) или преко посебно формираних команди (за специјална дејства); (4) директно су повезане са безбедносно-обавештајним службама војске и државе у целини; (5) људство се бира по посебно утврђеним и строгим здравственим, психолошким и морално-политичким критеријумима; (6) у највећем броју случајева су састављене од професионалних припадника војске, а у паравојним, полицијским и параполицијским формацијама  искључиво од професионалаца; (7) обука је сложена, разноврсносна и дуготрајна; (8.) у највећем броју јединица без обзира на врсту и намену део (чак и највећи број) људства је оспособљен за искакање падобраном, роњење на малим дубинама (као лаки рониоци), вожњу неборбених и борбених возила, за верање у зимским и летњим условима, и "преживљавање" у природи;  (9) висока материјална и финансијска улагања у  обучавања, опремање и смештај јединица; (10) опремљене су разноврсним стандардним и специјалним наоружањем и опремом својих оружаних снага и страних земаља; (11) могућа је лака међусобна замењљивост између разноврсних специјалних јединица - поред основне намене оспособљене су и за још један или више других специјалних задатака; (12) јединице су брзо покретне опремљене разноврсним превозним средствима укључујући и хеликоптере и лака пловила.

Основне карактеристике специјалних дјестава су:

(1) планирају се и изводе у свим условима у миру и рату; (2) имају стратегијски и оперативни војни и политички (државни) значај, одлуке о извођењу специјалних дејстава најчешће доносе највиши државни органи и личности; (3) наглашена је сарадња и утицај обавештајних и контраобавештајних служби на избор људства, планирање и извођење дејстава;  (4) припреме су сложене и дуготрајне и обухватају ангажовање већег броја државних институција и органа; (5) постоји битна зависност од квалитета обавештајних о контраобавештајних информација; (6) наглашена је тајност припрема и извођења дејстава; (7) обавезна је заштита идентитета учесника припрема и самих дејстава; (8.) спадају у високо ризична дејства;(9) у миру се маскирају и правдају хуманитарним, безбедносним и разлозима борбе против тероризма, организованог криминала, посебно шверца дроге, оружја и средстава масовног уништавања ( отрови, вируси, нукеарно-хемијска средства и др.).


2.   Место и значај специјалних јединица и специјалних дејстава у страним армијама

Опште је позната чињеница да су многе западне земље, пре свега САД, поучене искуствима из локалних и регионалних ратова вођених после Другог светског рата,  дошле до сазнања да се конвенционалним војним снагама не могу увек, бар не за прихватљиву цену у људским жртвама и материјалним трошковима, постићи жељени војни и политички циљеви. Показало се да мале, добро организоване, идеолошки мотивисане снаге противника, као што су разни герилски покрети, посебно ако су стекли велику наклоност локалног становништва, постижу далеко веће успехе  од добро опремљених, ташко наоружаних војних јединица  режима које су подржавале САД и друге западне земље. Чак и када су се директно сукобиле са таквим снагама , као што се то десило САД у Вијетнаму, успеха није било.

Међутим, показало се да примена тактике сличне оној коју примењује герилске, како се на западу често говорило "неконвенционалне" снаге, од слично  организованих,  добро мотивисаних и припремљених  сопствених јединица, даје далеко боље резултате. Још током Другог светског рата до сличног закључка дошли су и Немци. Тако су на тлу Југославије ангажовали по злу чувене "трупове" из састав дивизије "Бранденбург" за борбу против партизана (1). Ове јединице су у односу на остале јединице Вермахта имале релативно више успеха, наневши доста штете партизанским јединицама  на простору које се сматрао слободним.

(1)"Основно обележје те активности је настојање да се, према герилском и партизанском начину ратовања противника, примени тактика која би у тој борби обећавла више успеха. Абвер ИИ и дивизија "Брандербург" почели су да изграђују тактику сузбијања НОП-а  путем диверзија и организовања малих покретних јединица које су имале задатак да на терену, уз наслон на обавештајни апарат и оперативну трупу, врше разне оружане акције герилског типа."Немачка обавештајна служба V, Државни секретаријат за унутрашње послове ФНРЈ, Управа државне безбедности, III одељење, Београд 1958. године, стр.646

Слична искуства у борби са комунистичким побуњеницима, крајем 40-тих и почетком 50-тих година у Малаји, стекли су и Британци. Тек ангажовањем САС - пукова герилске јединице су разбијене.

Искуства у ангажовању специјалних јединица САД су искористиле у ревитализацији  специјалних јединица крајем 70-тих и почетком 80-тих година. Конципирајући сопствена и страна искуства у доктринарне ставове о "сукобу ниског интензитета", креатори ових ставова имали су на уму да битан чинилац у њиховој реализацији, поред глобалне и војне политике и конвенционалних војних снага, морају бити и посебно формирани војни састави - специјалне снаге - који ће политици, дипломатији и војном руководству бити ослонац у реализацији доктрине.

Завршетаком хладног рата, када је постало очугледно да великих конвенционалних сукоба глобаних размера у којима ће учествовати САД и НАТО тешко да може доћи (јер нема више одговарајућег противника), стратезима на Западу, пре свега у САД, још више је постало јасно да ће специјалне јединице и специјална дејства (операције) у наступајућем периоду имати још већи значај. Тероризам као "транснационална опасност", регионални сукоби (првенствено етнички) на просторима где САД и Запад имају стратешке интересе, илегална производња и промет опојним дрогама, илегални промет оружја за масовно уништавање (нуклерано, хемијско и биолошко оружје), су  по проценама стратега, првенствено у САД, главне "неконвенционалне опасности" са којима се суочава западна демократија и светски мир. У борби против ових опасности није увек упутно, морално (због прокламованих ставова о демократији, људским правима, хуманизму и сл.), а некад и могуће, употребљавати класичну војну силу. "Снаге за специјалне операције  обезбеђују јединиствене капацитете да се реагује на те неизвесности и прошире стратегијске опције које се налазе на располагању онима који доносе одлуке"(2)

(2) United States Special Operations Forces, 1996, Posture Statement, Pentagon, Washington, DC, Forenjord (предговор).

Прикривена и дозирана, али ефектна примена војне силе која неће изазвати веће негативне реакције или подозрење како сопственог , тако ни светског јавног мњења, је оно што је често потребно. Оспособити савезничке и пријатељска снаге да се боре, посредно и за интересе САД, и улазе у веће конвенционалне сукобе на регионалном  нивоу "спашава" САД и земље Запада већих губитака у живој сили и сопственим (скупим) конвенционалним борбеним системима. Када се већ морају употребити коненционалне војне снаге, пре свега авијација и морнарица, потребно је припремити терен кроз прикупљање конкретних и тачних обавештајних података. Њих није увек могуће прикупити класичном агентуром или електронским средствима, и усмерити авијацију и морнарицу али и друге јединице да тачно и ефектно дејствују. У наведеним ситуацијама највише долазе до изражаја вредности специјалних снага. " Снаге за специјалне операције пружају командантима способности помоћу којих се проширује њихова визија бојишта, повећава еластичност и ојачава могућност испољавања иницијативе."(3)

(3) Национална војна стратегија САД, према предходно наведеном документу.

Према виђењима стратега САД снаге за специјалне операције имају троструку намену (4):

- проширују обим опција које стоје на располагању носиоцима политичког одлучивања приликом суочавања са кризом и сукобом, а који су испод нивоа рата (тероризам, побуњеничка дејства, субверзије и др.):
- делују као фактор вишеструког ојачавања способности конвенционалних снага које су ангажоване у класичном војном сукобу, чиме се повећава ефикасност и успешност америчког војног ангажовања;
- проширују способност државе да реагује на ситуације које захтевају посебну осетљивост, укључујући неборбене задатке, као што су хуманитарна помоћ, безбедносна помоћ, хуманитарне операције и др.

(4) Исто, стр.2

Основне вредности специјалних снага се огледају у: 1) регионалној усмерености; 2) осећају за цивилизацијске вредности и познавању језика средине у којој се делује; 3) искуству и способности руководећег кадра.(5) То приближно значи да су ове снаге већ у миру припремљене, оспособљене и размештене тако да могу тренутно да дејствују на било којој неуралгичној или потенцијално неуралгичној тачки на Земљи, без посебних и дуготрајних припрема.

(5) Исто, стр 2

Специјалне снаге су оспособљене да остварују утицај , саветују, обучавају и дејствују са страним оружаним снагама , њиховим званичницима и становништвом. Дакле, пружају помоћ у најширем смислу, али су оспособљене и за извођење самосталних специфичних борбених дејстава: тзв. "хируршких дејстава" и извршење директних удара, дејствујући  прикривено, брзо и прецизно.
 
                            

* 49429865.jpg (33.23 KB. 585x284 - viewed 313 times.)

                                                                             График број 1


Колики се значај поклања специјалним јединицама најбоље илуструју укупна, а посебно  финансијска издвајања за опремање, обуку и ангажовање ових јединица. Тако је у фискалној 1997. години у војном буџету САД  предвиђено за  плате, обуку, опремање и ангажовање око 46 000 припадника активног и резервног састава приближно 3,06 милијарди долара (6). Иако издвојена сума претставља само 1,3 % укупног војног буxета САД за 1997.годину ипак се може рећи, с обиром да специјалне снаге нису оптерећене набавком скупе и гломазне технике као што су савремени авиони и бродови, да су извдајања непоседно по човеку врло велика, чак и већа него у другим видовима и родовима.

(6) United States Special Operations Forces, 1996 Posture Statement, str.29, i 71

Док се укупан број припадника оружаних снага од почетка 90-тих година рапидно смањивао дотле је број припадника специјалних снага САД стално растао и сада (1997.) износи 46511 формацијских места (график број 1). У Великој Британији и Француској број припадника специјалних снага није растао, али се није ни смањивао, за разлику од броја припадника осталих делова оружаних снага. Слично стање је и у специјалним јединицама других земаља (7).
 
(7) Од суседних земаља Хрватска је формирала дојединицу ранга бригаде-пука уз истовремено јачање специјалних јединица у саставу МУП-а.

                          

* 82556693.jpg (34.3 KB. 465x322 - viewed 324 times.)
                                                                           
                                                                         График број 2



Други индикатор значаја специјалних снага јесте њихова употреба у неколико последњих година. Од 1991. године до 1995. године ангажовање снага за специјалне операције САД је порасло за 118%. У 1991. години тимови специјалних снага САД су били ангажовани у 92 земље света, а у 1995.години у 137 земаља.(8.)  Евидентно је да расте њихова употреба, а што је за нас посебно значајно на подручју Регионалне команде САД за Европу (график број 2)

(8.) Исто, стр. 9

Сигурно је да снаге за специјалне операције у догледном времену неће губити на значају, већ супротно, њихов значај ће постепено расти, због способности да тренутно подрже остваривање политичких, дипломатских, еконономских и војних интереса својих земаља, као и због ограничења која постоје за отворену у бруталну примену сваке врсте силе, а посебно војне.

Уочљиво је да специјалне снаге имају не само велике, традиционално моћне земље (САД, Руска федерација, Француска, Велика Британија, Кина) и бивше колонијалне силе (Белгија, Холандија, Шпанија, Португалија), већ и нове и старе регионалне силе, као и оне које претендују да то буду (Израел, Турска, Индија, Јапан, Индонезија, ЈАР, Бразил и др.). Такође, може се запазити да значај специјалним јединицама придају и релативно мале и економски слабе земље (Колумбија, Венецуела, Шри Ланка и др.), као и све земље Европе, нарочито оне које су кандидати за улазак у НАТО или су приступиле програму "Пратнерство за мир". Као разлог за то наводи се да те јединице релативно мало коштају, да им је ефикасност већа или једнака  већим конвенционалним јединицама, те да су посебно погодне за тзв. унутрашњу одбрану земаља, за учешће у мировним операцијама и заједничким дејствима са оружаним снагама НАТО-а.

Наставља се у другом посту

« Last Edit: July 24, 2010, 03:29:58 pm by trpe grozni » Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 17 133


« Reply #1 on: August 21, 2009, 06:14:06 pm »

3.   Искуства из употребе специјалних јединица у специјалним операцијама у миру и рату


Специјалне јединице су конципиране тако да се могу употребљавати не само у рату, већ и у условно речено у време мира. Заправо, њихова употреба је најизраженија у дејствима ("операцијама") у оквиру тзв. "сукоба ниског интензитета", односно оног стања које се не може назвати ни ратом ни миром.

3.1. Искуства из употребе специјалних јединица у конвенционалним ратним сукобима

У конвенционалним ратним сукобима специјалне јединице се употребљавају скоро равномерно за тзв. специјалне задатке, али и за извршавање осталих борбених задатка у захвату фроната, пре свега оних који захтевају одважност, прецизност и увежбаност и који имају оперативни и стратегијски значај.

а) "класични" војни задаци

У категорију задатка који нису специјални (сходно раније датој дефиницији) а које су специјалне јединице извршавале треба убројати:
- препаде на аеродроме, важне саобраћајне и привредне објекте ради њиховог заузимања;(1)
- дејства у оквиру оперативно-стретегијског маскирања као што су лажни десанти, препади на објекте у циљу одвраћања пажње и сл (2).
- класична борбена дејства на фронту, најчешће на тежиту и у критичним ситуацијама што је карактеристично за оружане снаге мањих земља(3).

(1) Тако су ове задатке извршавале специјалне јединице САД (ренџерски пук, тим "делта" и један SEAL тим) у окупацији Гренаде и нападу на Панаму.
(2) У рату у Заливу против Ирака савезничке снаге су ради маскирања правог тежишта и ангажовања главних снага употребили специјалне јединице  морнарице (SEAL) ради извршења лажног поморског десанта на обалу. Ова варка је имала ефекта јер су Ирачани померили део снага према обали очекујући велики десант што се није догодило.
(3) У рату на простору претходне Југославије специјалне јединице свих зараћених страна масовно су употребљаване као главна снага у почетном удару приликом напада или затварања бреша услед непријатељевог пробоја. Често су те јединице биле једина резерва  с којом су команданти располагали па су их с ходно ситуацији и употребљавали.



б) специјални задаци

Од специјалних задатака у конвенционалним ратним сукобима најчешће су извршавани следећи задаци:

- задаци обавештајно-извиђачког карактера ради прикупљања обавештајних података, с тим да су ти задаци извршавани у непријатељској позадини у оперативној и стратегијској дубини. Дешавало се да припадници специјалних јединица на овим задацима буду ангажовани недељама, па и месецима пре почетка оружаног сукоба прерушени и маскирани на разне начине. (4)
- задаци проналажења и хапшења (хватања) лица за која се проценило да имају оперативни и стратешки значај за читаву ратну операцију. Тако је приликом напада америчких јединица на Панаму један од основних задатка ренxера , као и ангажованог "Делта тима" био проналажење и хапшење (хватање) генерала Норијеге, јер је то био повод и оправдање пред сопственом и светском јавношћу за напад на Никарагву (5);
- навођење сопствене авијације на циљеве у тактичкој и оперативној дубини, маркирање-обележавање изузетно важних циљева за навођење лансираних вођених пројекетила из ваздухоплова (6), као и извештавање о учинку дејства ваздухоплова. (7) Овај задатка је нарочито бројно извршаван у тзв. "Заливском" рату са Ираком 1991.године.
- противтерористички задаци, претежно дефанзивног а ређе офанзивног  каратера. Дефанзивни задаци су извршавани најчешће на сопственој територији. За задатке обезбеђења виталних објеката и превентивног прегледа лица у лукама, аеродромима и станицама, поред полицијских ангажоване су специјалне али и друге војне јединице.(8.)
- спашавања лица, најчешће пилота и убачених и откривених диверзантских група у позадини непријатеља, али и заробљеника и сопствених мањих јединица које су остале у окружењу непријатеља. (9)
- диверзантска дејства у оперативној и стретегијској дубини борбеног распореда непријатеља према најважнијим објектима инфраструктуре, објектима за командовање и везу, као и борбеним средствима стратегијског значаја. Један од најважнијих задатка специјалних јединица савезничких снага у рату у Заливу био трагање и уништавање лансера за балистичке ракете "СКАД". Према доступним подацима резултати су били испод очекиваних, а основни разлог су слаби почетни обавештајни подаци на основу којих би специјалне јединице могле да бар приближно лоцирају циљеве;
- контрола кретања терета  морем и копном према земљи са којом се води рат или је под блокадом; (10)
- један од најважнијих задатка јесте организовање и вођење психолошко-пропагандних дејстава. (11) И ако се у то организовано укључује читав пропагандни апарат  једне државе, ипак специјалне јединице за психолошко ратовање имају примарну улогу непосредно на ратишту, у деловању према војницима противника на фронту и оперативној дубини. Анализом досадашњих конвенционалних сукоба може се закључити да се завршетком војних операција делатност ових јединица не смањује, већ повећава, како би се неутралисао могући отпор и пружила подршка новоуспостављеној власти или антирежимским политичким струјама. За нас су врло болна искуство из употребе  специјалне јединице хрватске војске за психолошко ратовање која је у току акција "Бљесак" и "Олуја" успела да комбинацијом различитих активности, од израде и растурања летака до убацивања на фреквенције локалних српских радио-станица изазове збуњеност, па и панику у редовима, пре свега српских цивила, али и војним командама и јединицама;
-  успостваљање локалне "квинслиншке" власти после окончања или још у току војних дејстава.

(4) Тако су припадници специјалних јединица Израелске обавештајне службе МОСАД пред напад на Либан прерушили више својих припадника као луталице - бескућнике и убацили их у Либан 1982.године, у рејон кључних објеката у градовима Бејрут и Сидон које су држали Сиријци и Палестинци и муслиманске милиције. Ова лица су изванредно говорила арапски језик, познавала обичаје и менталитет локалног становништва да су се врло брзо уклопила у средину. Успели су да стекну такве симпатије сиријских војника да су их ови као "бескућнике" често хранили војничком храном и уводили на положаје  и у објекте. Пред сам напад "бескућници" су нестали али су зато израелски авиони, артиљерија и командоси врло прецизно дејствовали по тим положајима.
(5) Један од почетних задатка био је и заузимање "Војног штаба одбрамбених снага" Панаме где су очекивали да се налази генерал Норијега. Међитим, он је избегао хватање и више дана се крио док није откривен у Амбасади Ватикана. У међувремену су ренxери заједно са војном полицијом извршили низ хапшења високих официра и чиновника норијегене владе, а потом су вршили обезбеђење стране имовине у Панама Ситију како би се спречило њено оштећивање и могући судски поступци против владе САД за нанету штету. The History of the American renger (Историја ренџера), сајт на Интернету.
(6) Према неким анализама употреба нових оружја, као што су ласерски вођене бомбе или ракете и нови амерички тактички ракетни систем (АТАЦМС) домета већег од 100км захтевали су ангажовање до 8000 људи специјалних јединица (нарочито америчких и британских) за тражење и означавање циљева као допуну техничким средствима за откривање циљева. Band, Jacljues F.: Le renseignement durant la guerre du Golfe, Revue militaire Suisse, 136 (1991) стр.22-31.
(7) Занимљив  податак је да су и поред  великог броја извиђачких ваздухоплова и извиђачких сателита команди савезничких снага у рату у Заливу 1991. године недостајали стварни подаци о учинку дејства авијације и артиљерије јер нису увек  имали људе на лицу места. Исто.
(8.) Тако је у Француској, као превентива терористичком деловању у време рата у Заливу заведена операција "Vigipirat" у оквиру које су ангажоване специјалне јединице полиције,жандармерије и војске на појачаном обезбеђењу објеката и контроли кретања лица.
(9) Као пример такве акције може се навести акција  спашавања припадника ЈНА из касарне у Чапљини априла 1992.године, када су комбинованим и прецизним дејством артиљерије и авијације јединице ЗНГ(ХВО), које су окруживале касарну неутралисане, а затим је извршено десантирање хеликоптера РВ и ПВО у касарну са мањом групом припадника 63.падбр. Сва лица у касарни Чапљина су безбедно укрцана у хеликоптере и превежена на територију под конторлом наших снага.
(10) У заливском рату поморски команодоси САД (SEAL), Француске, Велике Британије и Немачке вршиле контролу бродова на отвореном мору како би се спречило дотурање наоружања и друге опреме Ираку. Специјалне јединице су биле спремне и непосредно ангажоване у контроли поморског саобраћаја према СРЈ. Тако су у једном покушају пробијања блокаде 1994. године  ангажоване италијанске  специјалне јединице које су извршиле препад на један брод и спречиле улазак у наше територијалне воде.
(11) "То је била тактика изнуравања, исцрпљивања и деморалисања противника, у којој су комбинована разноврсна борбена дејства, изненадни поступци и интензивна психолошко-прпагандна дејства, којима се браниоцима предочавало безнађе и узалудност отпора и жртвовања."Др Душан Миљанић, Неки аспекти аргентинско-британског сукоба око Малвинских острава, Војно дело бр.2/1984, стр.155. Слично искуство је и из рата Израелаца у Либану 1982.године о чему је писао потпуковник Милан В.Петковић, Неки облици специјалних дејстава израелских снага у Либану 1982.године, Војно дело број 2/1984, стр. 167


3.2. Искуства из употребе специјалних јединица у миру

Мир је релативна категорија па ће искуства из употребе специјалних јединица бити анализирана са три аспекта: у оквиру тзв. одбрамбено-војног деловања  у миру (12), у мировним операцијама, каква је била она на простору претходне Југославије и у такозваним кризним ситуацијама као што је борба против терориста, блокада страних територија, и др.

(12) Ту спадају: војна помоћ, војна обука, заједничко планирање, вежбе и акције и одбрамбена дипломатија, као и тзв. "Constobulary" операције. Стратешка процена 1996,(превод), Институт за националне стратешке студије САД.

а) одбрамбено-војно деловање у миру

Употреба специјалних јединица за тзв. специјалне операције изван националне територије је у надлежности највишег државног руководства земље. Условно, ови задаци (13) се могу означити као мање или више тајни, односно задаци-активности који се само делимично познате ужој и широј јавности и задаци-активности који су познати само уском кругу највишег руководства државе и обавештјно-безбедносних служби.

Специјални задаци који се спроводе у оквиру подршке побуњеничким, опозиционим и другим снагам које се боре против легалне владе спроводе се као "тајни". Маскирају се хуманитарним разлозима, пружањем не војне материјалне помоћи угроженом становништву, или пружањем наводне војне обуке владиним снагам земље која најчешће подржава побуњеничке снаге суседа. (14)

(13) Тако се у већ поменутом америчком материјалу о специјалним снагама отворено говори о броју активности специјалних снага али се не саопштавају сви подаци о активностима, њиховом садржају, земљама где се спроводе и сл.
(14) На тај начин је маскирано учешће група специјалних снага из састава "зелених беретки" САД у подршци тзв. "контрашима" који су се 80-тих година борили против сандинистичке владе у Никарагви. Није искључено да се на сличан начин маскира учешће специјалних снага у обуци шиптарских сепаратита у камповима у Албанији.



Други облик специјалних акција спроводи се уз одобрење и званичну подршку  легалних институција и уз постојање билатералног споразума земље која даје специјалне јединице и оне која прима помоћ. Ради се о савезничким земљама и онима у којима постоје значајни политички, економски и други интереси да се то чини. Некад је обука и присуство специјалних јединица јаван, као што се то чини у многим јужноамеричким и азијским земљама (Индонезија и Јужна Кореја на пример), а некада је то маскирано на већ описани начин. Спроводи се и у центрима за обуку специјалних снага земље која пружа помоћ. У то је често укључено и опремање одговарајућом опремом и наоружањем.

Поред обуке савезника присутна је и пракса размене кадра специјалних јединица у циљу усавршавања и стицања нових искустава, уједначавања система обуке и квалитета оспособљености кадра. (15)

У активност специјалних снага у миру спадају и тзв."Constobulary" операције. Ради се о задацима пресретања илегалних пошиљки  наркотика, борби против нелегалног ширења оружја за масовно уништавање, прикупљање илегалних имиграната и заштити испоруке помоћи неуспешним државама. И раније су специјалне снаге појединих земаља, пре свега САД, Италије и Француске биле ангажоване у борби против организованог криминала најчешће изван националне територије или на прекоморским територијама (Француска). Степен опасности које производе криминалне организације "позивају војне снаге" да подрже  полицијске јер су недовољно организоване, наоружане и немоћне. (16)

Као релативно нов начин ангажовања специјалних јединица јесте учешће у заједничким вежбама савезника и земаља потписница споразума "Партнерство за мир". То је један од најбољих начина процене вредности оружаних снага савезника, односно потенцијалних савезника, стварања одговарајућих веза, као и оспособљавања за заједничко деловање или деловање за интерес НАТО-а и његових чланица. Уочено је да се у скоро свим вежбама које се организују са земљама из програма "Пратнерство за мир" укључене специјалне јединице. (17) Такође, на тим вежбама се проигравају ситуације које у ширем смислу обухватају дејства специјалних снага и полицијске активности. (18)

(15) Тако поморски командоси Немачке бораве на обуци у САД и Француској, док припадници многих антитерористичких јединица бораве на обуци у 22.САС пуку или у центру за обуку ГСГ-9 Немачке.
(16) Стратешка процена 1996, (превод), Институт за националне стратешке студије САД.
(17) Аанализом неколико вежби из оквира "Пратнерство за мир" на којима су учествовале јединице Македоније и Словеније може се уочити да су од јединица САД биле ангажоване специјалне јединице и то у првом реду из састава тзв. "зелених беретки", као и то да су ове две земље послале на те вежбе припаднике специјалних јединица.
(18) Тако су на вежби "Cooperative Nigget 97" одржаној у лето 1997. године у САД, проигравани: борба против снајпериста, гоњење и борба против терориста, откривање мина , пружање помоћи становништву после терористичког напада (бомба на пијаци), одбијање напада банди на конвој и др.


Активност специјалних снага, односно њених припадника, у миру је у свакој прилици усмерено ка безбедносно-обавештајном деловању. Спроводи се преко припадника специјалних јединица "уграђених" у хуманитарне, посматрачке и друге невојне мисије истраживањем територије и стварањем упоришта међу становништвом.

Психолошко-пропагандно деловање је саставни део сваке специјалне операције, а изводи се и као посебна операција са дугим трајањем. У миру су углавном ангажовани припадници сталног састава, али се позивају и резервисти одређених специјалности, или се они ангажују у оквиру својих цивилних радних места.

б) специјалне јединице у миривним операцијама

Специјалне јединице се у тзв. "мировним операцијама"  ангажују у свим њеним видовима: наметању мира; успостављању мира и спречавању конфликта; одржавању мира; и хуманитарним операцијама.

У овим операцијама специјалне јединице су употребљаване за:

-прикупљање обавештајних података: припадници специјалних јединица су, као добри познаваоци локалног(их) језика,  маскирани као чланови разних посматрачких мисија, хуманитарних организација (Црвени Крст, Лекари без граница и др.), преводици и др. Тако могу да неометано обилазе терен и непосредно се упознају са стањем, осмотре објекте могућег дејства, па чак и стварају упоришта међу становништвом. Најчешће су ангажовани припадници војно-обавештајних јединица у саставу специјалних снага, али и део људства из тзв. борбених јединица;
- спашавање пилота оборених авиона и хеликоптера, трагање и проналажење несталих грађана своје или савезничке земље;
- евакуацију грађана западних земаља из угроженог подручја;
- задатке хватања лица међу локалним војним и политичким вођама, за које се процењивало да ометају мировну акцију. (19) За реализацију ових задатака од изузетне важности су добри обавештајни подаци и постојање упоришта међу локалним становништвом и локалним војним јединицама, као и синхронизација деловања између ударних тимова, ваздухопловне подршке и снага за евакуацију и борбену подршку, што није увек лако обезбедити;
- задатке хватања лица осумњичених за ратне злочине или лица индикованих као организатора криминалне активности око производње и ширења наркотика и оружја за масовно уништавање. Ради се о задатку новијег датума, где се раније стечена искуства (првенствено негативна) око хватања лица примењују са више пажње, тако да су успеси, бар у хватању осумњичених за ратне злочине у Босни и Херцеговини, већи. Приступа се стрпљивом и дуготрајном прикупљању података о кретњу, навикама и раду тих лица. Ангажују се припадници специјалних снага који изврсно владају локалним дијалектима, а анагажује се и локална агентурна мрежа. Акција се планира до најситнијих детаља уз прецизирање задатака: групи за хватање (најчешће маскираној у цивилну одећу, са цивилним возилима, по методи полицијске заседе), борбеним снагама које пружају ширу борбену подршку, полицијским снагама за случај покретања локалног становништва, ваздухопловним снагама (ангажују се борбени хеликоптери за општу подршку, борбени авиони и хеликоптери из састав специјалних снага и транспортни хеликоптери за евакуацију ухваћеног лица) и снагама за санитетско обезбеђење (20).
- за непосредно обезбеђење најважнијих дипломатских, војних и политичких личности приликом њиховог боравака  на простору мировне мисије, као и за обезбеђење најважнијих политичких руководилаца мировне мисије. (21)

(19) Класичан пример овакавог ангажовања специјалних снага јесте покушај борбене групе састављене од припадника 75.пука ренџера и тима "Делта" ОС САД да током мировне опације у Сомалији 1992. године ухвате једног од вођа зараћених фракција, генерала Аидида. На бази прикупњених обавештајних података дошло се до сазнања да се два блиска сарадника генерала Аидида налазе у једном хотелу у Могадишу, као и то да се са њима у друштву налази и Аидид. И ако су подаци о самом току акције контрадикторни највероватније се ради о томе да су подаци о стварном  положају Аидида били погрешни, а посебно подаци о бројности и распореду његових бораца. Рачунало се да ће се "блиц" препадом лако савладати непосредно осигурање Аидида и његових срадника, и да ће се потом борбена група од око 100 специјалаца, користећи изненађење и уз подршку борбених хеликоптера брзо извући из непријатељског упоришта. Међутим, не само да Аидида није било када су специјалци напали хотел, него су наишли и на јачи отпор. Приликом извлачења оборен је један хеликоптер тако да је велики број специјалаца страдао.
(20) До сада су се на простору Босне за задатке хватања осумњичених за ратне злочине ангажовани припадници 22. пука SAS, 108."comando" чете холандске армије и вероватно део припадника 75.пука ренџера САД.
(21) Такве задатке су у Албанији, у оквиру акције "Allba" али и у Босни извршвали 1.карабињерски и 9. батаљон као специјални батаљони из бригаде "Folgore" Италије.



Наоружање и опрема су важан елемант свих деловања. То се пре свега односи на прислушну и телекомуникациону опрему свих врста. Такође, приметно је постојање квалитетних база података о личностима, објектима и простору који је предмет деловања. Подаци се стално ажурирају, чак  и на лицу места.

Може се закључити да се специјалне јединице у мировним операцијама свих врста најчешће ангажују за обављање насјложенији полицијских задатака, односно оних који подразумевају брзину, одлучност и релативно већи ризик по интегритет нападача. Такође, планира се њихова употреба и за офанзивне антитерористичке задатке. У свим активностим кључни фактор претстављају квалитетни обавештајни подаци, добро познавање језика земље домаћина, посебно локалних дијалеката, као и руковођење које мора да обезбеди правилне одлуке и кординацију различитих елемената који учествују у акцијама.

в) Употреба специјалних јединица у "кризним"ситуацијама

Термин "кризна ситуација" је релативна појам и овде је коришћен како би означио тзв. талачке ситуације, као и ситуације регионалних и локалних криза у којима светске силе углавном реагују упућивањем специјалних и "елитних" јединица (Кризе у Заиру, Руанди, Чаду, Либији и др.).

У противтерористичком деловању специјалне јединице имају улогу егзекутора, али и снага за прикупљање обавештајних података. Симптоматично је да се специјалне снаге, када год је то могуће, у чему је посебно предњачио Израел, употребљавају офанзивно, за дејство по базама терориста, штабовима, руководећим војним и политичким личностима. За противтерористичка дејства, без обзира када, где и у којим ситуацијама се изводе наглашен је утицај највишег државног руководства. Врло често су у току реализације саме акције (ослобађања талаца, препада на базе терориста) на лицу места или оперативној команди присутни председник владе, министар иностраних послова и (или) министар одбране (унутрашњих послова).

Противтерористичке акције на сопственој територији најчешће изводе полицијске и параполицијске а ретко војне снаге (осим у земљама где су војне јединице као најоспособљеније одређене за такве задатке, као што је то случај у Великој Британији). Дејства изван националне територије изводе специјалне војне јединице, које, без обзира на основну намену имају део људства (јединице) оспособљен и припремљен за противтерористичке акције у различитим амбијентима и објектима.

У ситуацијама регионалних криза специјалне јединице се ангажују за извођење борбених - "директних акција" у виду краткотрајних  удара и мањих офанзивних акција за заробљавање, задржавање, уништавање или наношење губитака одређеним лицима (јединицама) или наоружању и опреми противника. Такође, ангажују се за задатке спашавања и евакуације сопствених грађана и грађана западних земаља из угроженог подручја.

3.3. Основна искуства из непосредне припреме, командовања и извођења специјалних дејстава

Непосредне припреме специјалних јединица реализују се према претстојећем задатку и то на одвојеним, а потом заједничким вежбама. На њима се проверава општа припремљеност, увежбава дејство на тачно одређене објекете - циљеве, увежбава (проверава) садејство и сарадња између различитих тимова унутар специјалних јединица, између тих јединица и јединица других родова и специјалних јединица других земаља, ако учествују у дејствима. Припреме су увек јасно усмерене преме врсти задатка и циљу и, са приближавањем времена употребе, постепено се интензивирају. Када год је могуће увежбавање се врши на реалном моделу (22).

(22) Непосредно пре реализације познате акције израелских специјалаца у Ентебеу, Уганда 1976. године, читава акција је у увежбавана на реалном моделу израђеном на полигону у Израелу. Тако се могла тачно испланирати сатница дејства и увежбати групе у дејству према задатим циљевима.

Командовање је вишеслојно. Без обзира на врсту и величину задатака политичку одлуку о ангажовању специјалних јединица  доноси врховно командовање. Планирање употребе врше посебно формиране "команде за специјална дејства (операције)." Ове команде имају директан приступ најважнијим безбедносно-обавештајним подацима са којима располажу безбедносно-обавештајни системи војске. Оне планирају употребу и командују током извођења специјалних дејстава стратегијског значаја свим ангажованим јединицама.  У неким земљама ове команде и у миру имају под непосредном командом све или највећи број специјалних јединица војске(САД, Велика Британија), док се у делу армија специјалне јединице потчињавају овим командама само за конкретне задатке. За извршавање појединих специфичних задатака формирају се посебни руководећи тимови чију окосницу чине поменуте команде. У те тимове укључује се и већи број стручњака различитих профила, не само из војске већ и из државних и других институција. Највећа пажња се посвећује увежбавању оваквих тимова и координацији садејства између команди за специјалне операције, команди различитих видова и родова и разних државних установа и институција које учествују у планирању и реализацији специјалних дејстава. У мултинационалним мировним и другим операцијама главни координатор командовања специјалним јединицама је команда за специјалне операције водеће земље. Приметно је да има неусклађености и одбијања водећих земаља да своје специјалне јединице ставе под команду страних официра.

Настоји се да почетак дејства претставља апсолутно изненађење за противника, да дејство кратко траје, да сви циљеви који могу узвратити буду покривени-неутралисани, као и да буде минимално жртава међу припадницима специјалних јединица.

Кључ високе ефикасности је у тајности непосредних припрема и планова за дејство, као и квалитетним, тачним и правовременим информацијама. Поред тога високој ефикасности у великој мери доприносе квалитетна опрема и наоружање. Све земље настоје да овим јединицама обезбеде најквалитетније што се може набавити у земљи и у свету. Чак и мале, економски слабије развијене земље специјалним јединицама обезбеђују веома квалитетану опрему и наоружање. Без те опреме нема ефикасних специјалних јединица. Од опреме највећи значај имају уређаји и средства везе (заштићене и вишеврсне везе), извиђачки системи (уређаји за осматрање у условима смањене видљивости и ноћу), као и уређаји и средства за прецизно гађање.

ДЈ
Аутор: мр Драгољуб Јевђовић
Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.045 seconds with 24 queries.