Bojni brodovi klase Iowa, SAD

[dark-bullet]

Popravka, eksplozija se je desila upravo na prvom brodu klase Iowa, na Iowi. U eksploziji su umrli svi mornari u B kuli, njih 47. Nakon eksplozije je mnogo forenzičnih dokaza bilo namjerno ili nenamjerno brzo očišćeno i uništeno, tj. bačeno u more, sama kula iznutra ofarbana, okrenuta prema naprijed i više nikada upotrebljavana.

[dark-bullet]

Još jedan mali detalj. Gledao sam naravno opis i rad kule Iowa klase bojnih brodova, no jedan detalj nije opisan do kraja.

Zanimalo me, naime, upravljanje vatrom, ali ne onaj računarski deo (koji je savršeno opisan u seriji filmova o analognim mehaničkim računarima za sistem upravljanja vatrom) nego optički deo.

Na levoj i desnoj strani kule su izbočenja tako da je sama kula na tom najširem delu široka skoro 14 metara (prave dimenzije nisam nigdje našao nego sam išao na satelitski snimak USS Missouri i izmerio). U izbočenjima je optika za određivanje udaljenosti do cilja metodom paralakse. Ne znam kakvi su tačni podaci, međutim prema mojim nekim formulama je tako široka optika u stanju da omogući određivanje udaljenosti do skoro 90 km.

I da, ta optika nije fiksno vezana za kulu već je na obrtnom postlju i ima od prilike nekoliko stupnjeva slobodnog micanja levo ili desno od osnovnog azimuta kule, što je upravo važno radi pronalaženja i akvizicije svih podataka o cilju unapred, pre nego se sama kula usmeri na cilj.

Obzirom da sam u tome potpuni amater me zanima da neko stručniji napiše nešto o tome.

[torpedo011]

Ajova je vraćena u upotrebu nakon pojave Kirova. Amerikanci nisu imali brod koji bi mogao odgovori sovjetskoj grdosiji koja bi potpotila američku starudiju iz udarca.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Gazda]

Što se tiče daljinomjera:vrlo jednostavno,mjeriš 1 kut i na osnovu toga izračunaš udaljenost.Evo pojednostavljena shema:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dark-bullet]

Što se tiče daljinomjera:vrlo jednostavno,mjeriš 1 kut i na osnovu toga izračunaš udaljenost.Evo pojednostavljena shema:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Hvala, tačno, da to je teorija, a maksimalna udaljenost na kojoj je ta aparatura upotrebljiva ipak postoji kako se približavamo uglu od 90 stepeni.

[vathra]

Не може да се мери удаљеност на даљини од 90км због закривљености Земље.
Теоретски би можда могао за неку планину, али то је све непрактично.

На куполама постоје засебни даљиномери и свака купола може да дејствује засебно, али се то користи ретко.
На командној кули ББ обично постоји већи даљиномер, и управљање ватром се врши заједно за све куле.

У чему је разлика ћеш најбоље да схватиш кад погледаш последњи бој Бизмарка. Пошто је погођен мост, Бизмарк није успео ни једном да погоди противника.

[vathra]

 Још један додатак за бомбардовање циљева на копну:
иако су гранате топова 406мм са тежином од тоне врло импресивне, оне су ипак намењене борби против других бродова. Анализа дејства бомбардовања мета у Јапану је показала да је при бомбардовању индустријских постројења учинак на циљу гранате 406мм био слабији од авио бомбе од 225кг.

[kumbor]

Ajova je vraćena u upotrebu nakon pojave Kirova. Amerikanci nisu imali brod koji bi mogao odgovori sovjetskoj grdosiji koja bi potpotila američku starudiju iz udarca.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Velike krstarice tipa "Kirov", "skupe igračke admirala Gorškova" bile su vaskrsenje koncepta bojnih krstaša po ideji Džeki Fišera. Ipak, ti brodovi nisu imali pravu "citadelnu zaštitu", već samo lokalnu zaštitu odseka sa raketama i PT zaštitu pogona. Ukoliko 20 raketa "Granit" sa konvencionalnom BG ne bi uspele da potope "Ajovu", uz procenat pogodaka od 30%, tj. npr. 7 pogodaka,  u artiljerijskom dvoboju ti brodovi ne bi imali šanse protiv bojnog broda. Sve sovjetske rakete B-B, bez obzira na probojnu BG, pitanje je da li bi onesposobile citadelu Ajove do te mere da bi je mogle potopiti, jer rakete su mogle pogađati samo nadvodni bok i nadgrađe.  Opiti sa raketama Exocet pokazali su mogućnost proboja do 50mm čelika te poluprobojne BG. Sovjetske rakete bile su daleko moćnije, ali njihovo PO dejstvo nije provereno u praksi jer 80ih već nije bilo brodova sa konstruktivnom zaštitom tipa citadele na kojima bi se to dejstvo moglo verodostojno i detaljno proučiti. Najveće pitanje bilo je da li bi udar pola tone eksploziva fugasnim dejstvom mogao oslabiti međusobnu vezu oklopnih ploča glavnog pojasa do te mere da one otpadnu i ogole osnovnu konstrukciju. Eksplozije tih ogromnih raketa bi svakako raznele nadgrađe i onesposobile daljinomere, radare, sva sredstva i opremu za upravljanje vatrom, čime bi mogle izbaciti brod iz borbe. Možda... možda, kažem, bi kule glavnog kalibra mogle lokalnim navođenjem, uz nenarušenu celovitost pogona broda i zbliženje sa Kirovom(?) na malu udaljenost mogle naneti odlučujući udar. U realnosti bi takva taktička situacija bila praktično nemoguća, ali... igramo se, pričamo, itd. Uzgred, "Ajove" su tek rekonstrukcijom 80ih dobile, i to ograničen, sistem ABH zaštite. Međutim, jedino stvarno efikasno oružje za POTAPANJE bojnog broda kao "šuplje metalne grede" mogla su biti torpeda. O oružjima sa "specijalnom", tj. atomskom BG ne govorim. Iskustva sa potapanjem Nagato ili Prinz Eugena kod Bikinija i Kwajaleina 1946.  pokazala su značajnu žilavost tih brodova čak i u tim paklenim uslovima, bez obzira na odsustvo obučene posade i grupa BOB na brodovima. Grupe "BOB" - borbena otpornost broda - ekipe koje su preduzimale hitne mere otklanjanja oštećenja koje bi mogle dovesti do onesposobljenja ili potapanja. Prinz Eugen je tonuo još dva dana posle druge eksplozije atomske bombe, dok ga struje nisu nanele na atol, iako je bio udaljen nepunu milju od "epicentra" eksplozije, bez posade i glavnih topova, ogoljena trupina. Naravno, ovo su sve moja lična nagađanja i lični zaključci  na osnovu sopstvene obimne literature o BB koju posedujem.

[kumbor]

Још један додатак за бомбардовање циљева на копну:
иако су гранате топова 406мм са тежином од тоне врло импресивне, оне су ипак намењене борби против других бродова. Анализа дејства бомбардовања мета у Јапану је показала да је при бомбардовању индустријских постројења учинак на циљу гранате 406мм био слабији од авио бомбе од 225кг.

Armour piercing - пробојне гранате 1225 кг, као основне гранате ББ, око 50-60%БК у просеку, имале су врло мало рушеће - фугасно дејство, јер им је експлозивно пуњење било тек нешто преко 20кг тротила, тј. око 2%. При крају рата, како је Јапан остао без капиталних бродова као примарних циљева таквих граната, удео АП граната у БК је смањиван. Биле су намењене управо за пробијање оклопа пре свега кинетичком енергијом, са секундарним дејством експлозива иза преграде, уколико се у току пробоја преграде не распадну. Што се тиче фугасних граната, све велике поморске земље које су имале ББ често су прерађивале фугасне гранате тешких топова у авиобомбе. Фугасне гранате америчких топова 16" Мк.7 са Ајове имале су масу од 862кг и пуњење око 20% експлозива, па је њихово дејство на циљу било слично удару "полупробојне" бомбе од 907кг/ 2000 фунти. Наменске авиобомбе танких зидова са максималним пуњењем и чеоним упаљачем без успорења биле су наравно ефикасније.

[torpedo011]

Кумборе упореди домет руских ракета и америчких топова.

Не знам одакле ти идеја да би се Киров проближавао Ајови. Он је конструисан као и сваки новији брод да се бори са дистанце, а не да улзи у артиљеријски окршај на малој раздаљини. ВПБР 31 би направио проблем овом бојном броду, а камоли неки јачи руски брод. На шта би личио после директног поготка 4 пројектила П-20 у надграђе?

[kumbor]

Кумборе упореди домет руских ракета и америчких топова.

Не знам одакле ти идеја да би се Киров проближавао Ајови. Он је конструисан као и сваки новији брод да се бори са дистанце, а не да улзи у артиљеријски окршај на малој раздаљини. ВПБР 31 би направио проблем овом бојном броду, а камоли неки јачи руски брод. На шта би личио после директног поготка 4 пројектила П-20 у надграђе?

Па ја и кажем да сам се бацио на теоретску расправу ШББ/КББ, и то у смеру који се мени допада. Шта могу кад волим бојне бродове! П-20 никад није сматран озбиљним оружјем већих бродова, али је био "најмања" ракета по габариту са своје 2,5 тоне. Као озбиљно оружје против УГНА СССР је имао најпре П-3, П-5, па П-500 Базалт, а  крајем 80их и П-700 Гранит. Ниједна Ајова до преградње није имала системе електронских противмера којима би одвратила погодак чак и П-20, па и са већег растојања.

[torpedo011]

И та најмања ракета има бојеву главу од близу пола тоне. Такве четири да ударе у Ајову не верујем да би се све завршило без озбиљних последица. Чак и да има тако јак оклоп шта би било са посадом на командном мосту када би га те ракете погодиле?

У осталом ако већ не верујеш да Киров може да растури овај превазиђени брод ево решења:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ојса!

[kumbor]

Командант брода и главни арт. официр су у борби свакако у бункеру на командном мосту, који је оклопљен 440мм оклопом. То је релативно мали простор, око 5 метара у пречнику, висине три спрата, где је БОЦ (не и арт. централа главног калибра, која је испод моста, око водене линије). Удар ракете у торањ моста би вероватно разнео главни оптички даљиномер (основе око 12м). Многе антене и опрема, као и велики део надграђа били би тешко оштећени, уз велике губитке у људству. Оно што ја покушавам да рашчланим, то је пре свега утицај погодака на пробијање/лабављење оклопне заштите, оштећење погона и продор воде. Нема тачних параметара да се предвиди да ли би погодци чак и велике ракете у  главни оклопни појас, па и оклопну палубу (којих на Ајови има три, укупне дебљине око 220мм) могли сигурно и у великој мери нарушити ове основне структуре и довести до потапања. Ракета са слике је надзвучна, има велику БГ, али грађена је од алуминијума, то није пробојни пројектил. Иако има велику кинетичку енергију, њена пробојност хомогене оклопне преграде је упитна, мада је рушеће дејство свакако огромно. Не знам колико класичне физичке формуле пробојности типа оне најраширеније Jacoba deMarre могу бити применљиве за овај случај, јер је време оклопљених бродова класичног типа неповратно прошло. То данас више нико не уме ни да рачуна, камоли да примени у пракси.  Неки принципи важе за тенковске оклопе, али тенк и бојни брод су врло слабо упоредиви.

[torpedo011]

Јасно је мени шта ти хоћеш да кажеш... Мислим да је брод неупотребљив ако му уништиш све антене на командном мосту у ако му нанесеш велике губитке у људству. Ко зна какву би још штету нанели пројектили које сам ти навео. Мада Ту-22М носи три Х-22, а Киров има, мислим, 20 ракета брод-брод. Да испали цео бробени комплет не верујем да би Ајова остала читава.

[vathra]

Ако поредите Киров и Ајову, 80-их је Ајова носила и 32 Томахавка и 16 Харпуна. Не знам да ли су Томахавци били у против-бродској верзији.
Киров би могао да дејствује по броду и са С-300.