Varijante ruskih tenkova na bazi T72

[Bozo13]

Sirija

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Bozo13]

Ako dobro razumem, T-72 sa motorom od T-80UD, Iran 1998
(Т-72 с башней Т-80УД, МТО также Харьковское (1998 г) ИРАН)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kumbor]

Sa motorom TDF6 se baš i nisu usrećili. Nežna je to mašina. Traži školovanu ruku.

[Vladimir Ivanović]

Bio sam u fabrici gdje se prave ovi tenkovi. Sad ima nešto novo.

Prije nekoliko mjeseci se pojavio novi tenk iz ove fabrike. Ima drugačiju kupolu i malo drugačiju šasiju.

Pozdrav

Vlado

[alfa]

Evo....da malo osvežimo

[kumbor]

Uništeni tenk na prve dve fotke je ukrajinski T-64, verovatno uništen u Donbasu. Na trećoj slici je ruski T-72 OS RF, najverovatnije još sovjetske proizvodnje. Moguće je da je slika iz leta 2008., sa Kavkaza, operacija prinude Gruzije na mir?

[alfa]

Neki mali točkovi ili je guma izgorila...samo bog zna šta ga je zveknulo....ovaj je u muzeju u Švedskoj..

[kumbor]

Neki mali točkovi ili je guma izgorila...samo bog zna šta ga je zveknulo....ovaj je u muzeju u Švedskoj..

Šta god da ga je zveknulo, razvalilo ga je skroz kao tramvaj limenku sardine. Očigledno je "riknuo" ceo BK. Nema ni poda ni bokova, a  kupola je odletela daleko, daleko. "Imagine the kupola... somewhere". Jadna posada! A što se tiče oslonih točkova, oni su na T-64 manji i  vrlo različite konstrukcije od T-72. Hodni deo je na T-64 savremen i lagan, čak suviše "nežan". Mnogo je bilo primedbi na njega.

[kumbor]

Zato, za razliku od T-72/90, T-64 ne sme da "leti" sa rampe i zadivljuje publiku, jer bi kod prizemljenja verovatno ostao bez točkova.

[Vladimir Ivanović]

Пренесени текст

1. Како разликовати Т-64 од Т-72, Т-90 и Т-80?

На први поглед тенкови су врло слични, међутим ако се пажљивије погледа, може се пронаћи доста разлика.

Најизразитије разлике међу овим тенковима су пречник и изглед потпорних точкова. На Т-64 њихов пречник је 555 mm, израђени су пресовањем, имају карактеристичну шару, узани су и немају спољни део прекривен гумом. На Т-72 точкови су пречника 750 mm, разликују се по карактеристичној шари појачаних ребара и по спољном пречнику, обрађени су дебелим слојем гуме. Т-80 је има точкове пречника 670 mm, широким, с гуменим крајевима, у облику дубоког тањира са централним поклопцем и завртњима око њега. Т-90 има точкове пречника 750 mm, као код Т-72.

Поменуте типове тенкова није тешко разликовати и по инфрацрвеном рефлектору. На Т-64 он је монтиран лево од цеви (у правцу кретања возила). Т-72 и Т-80 имају инфрацрвени рефлектор са десне стране од цеви.

Т-64, Т-72, као и Т-90 опремљени су једним перископом (триплекса) возача, док Т-80 има три перископа.

Од 1974. године, када је почела серијска производња Т-72, па све до сада, фабрика „Уралвагонзавод“ је произвела укупно 20.544 тенка овога типа. Врхунац производње био је 1985, када је са траке ове фабрике сишло 1.559 тенкова Т-72, док је производња америчких тенкова M1 Abrams, који се производе од 1979. године, достигла 840 примерака годишње.

Такође, производња Т-72 по лиценци била је покренута у Југославији, Пољској, Чехословачкој и Индији.

3. Руски Т-80 – први тенк у свету са гаснотурбинским уређајем

Т-80 је први серијски тенк на свету са основном погонском групом на бази гаснотурбинског мотора. У конструкцији овог борбеног возила делимично су искоришћени елементи тенка Т-64А: топ, муниција, уређај за аутоматско пуњење, поједини склопови система управљања ватром и оклопне заштите. Поред Русије, налази се у наоружању Украјине, Белорусије, Јужне Кореје, Узбекистана, Кипра и Пакистана.

4. Сви руски и совјетски тенкови имају могућност самоукопавања

Совјетски тенкови серије „Т“ увек су били опремљени уређајима за самоукопавање, док су конструктори западних тенкова дуго занемаривали овај уређај, иначе врло користан за борбено возило.

Тенковску опрему за самоукопавање чини посебан раоник причвршћен за доњу искошену плочу предњег дела трупа тенка. Са овим уређајем ров се ископа за неколико минута. Тенк у рову је боље заштићен приликом паљбе са затвореног ватреног положаја.

5. Зашто основни борбени тенк Т-90 носи име „Владимир“?

Могло би се претпоставити да је основни борбени тенк Т-90, направљен крајем 80-их – почетком 90-их година, могао добити име „Владимир“ у част једног од кнезова Старе Русије – Владимира Мономаха. А можда је, пак, опака машина добила име у част председника Путина? Међутим, ствари стоје мало другачије.

Тенк Т-90, који је уведен у наоружање 1992, добио је име у част његовог творца  Владимира Ивановича Поткина. Познати конструктор је умро 13. маја 1999, након чега је влада Руске Федерације одлучила да тенку додели име његовог конструктора.

[Vladimir Ivanović]

Spada li ovo ovdje. Na šasiji tenka T72 dvije vrste vozila.

TOS-1 "Pinokio" i TOS-1A "Sunce"  (Buratino)

Pinokio ima 30 cijevi, a Sunce 24.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kumbor]

Što ne bi spadalo u temu, uvaženi!? Šasija je T-72 neosporno. Rakete za Buratina (Pinokija) i Solncepek (Žega) mislim da su iste ili slične, nisam pronašao tekst koji bi objašnjavao razlike, ali kažu da je "Žega" savršeniji SVRL. Baš ću detaljnije potražiti u čemu su razlike, zanima me.

[Vladimir Ivanović]

BMO-T na šasiji tenka T72



http://www.military-today.com/apc/bmo_t.htm

[proxy1969]

BMO-T na šasiji tenka T72

Svašta, bolje da ne komentiram, koja je svrha i učinkovitost, BTW ovo već na nešto liči....., ali..

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/BTCRop1hbDE?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

PS Isprika ako je ovo ispod T-55, nisam siguran, ali je koncept vezan kao i Vladimirov post oko nadogradnji tenkovskih šasija na OT za koji mislim da sama ideja nije loša, ali ovaj ruski s pogonom iza (kao i većina njihovih) i nekim golubarnikom za izvlačenje (ne normalan izlaz) posade je besmislen ovako bar imaju Cabrio inačicu za njih koliko vidim 1+1+4=6, malo skup sport.....

[kumbor]

S obzirom da je u pitanju pregradnja iz tenkova koji se ne smatraju perspektivnim za modernizaciju, premeštanje mototransmisionog odeljenja napred bilo bi isuviše složeno i skupo, a uz to bi neminovno smanjilo nivo zaštite spreda jer je hlađenje motora i smeštanje transmisije u takvoj koncepciji mnogo teže izvesti da dobro radi. Samo su na Merkavi to uspeli, i na argentinskom (nemačkom) TAM, koji po zaštiti ne odgovara savremenim standardima. Što se tiče "golubarnika" za izlaz posade, vrlo sličan način, mada malo bolje zaštićen, primenjen je na izraelskom TBVP Achzarit. Inženjerski tenk "Munja", pregrađen iz T-55 mogao bi se takođe dograditi u TBVP, ali nema para da se to izvede.