PALUBA
March 28, 2017, 04:55:15 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno,
Obaveštenje o dopunama pravilnika foruma
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: 15. februar  (Read 1963 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 113



WWW
« on: February 16, 2008, 12:22:07 am »

1115. Papa Paskal II priznao red Malteških vitezova, osnovan u Jerusalimu, gde su pored crkve Svetog Jovana imali samostan i azil za bolesnike i putnike. Kasnije dobili zadatak da brane Svetu zemlju.

1573. U Zagrebu, posle sloma Seljačke bune, pogubljen vođa ustanka Matija Gubec.

1763. Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana neprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije i postala jedna od vodećih evropskih vojnih sila.

1804. U Orašcu počeo Prvi srpski ustanak protiv Turaka. Vođa ustanka bio Đorđe Petrović Karađorđe.

1835. U Kneževini Srbiji usvojen Sretenjski ustav, prvi ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga sekretar kneza Miloša Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski i belgijski ustav. Koristeći negodovanje Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevanja za liberalizam Davidovićevog dokumenta, knez u martu ukinuo Ustav.

1922. U Hagu održana prva sednica stalnog Međunarodnog suda pravde koji je 1920. osnovala Liga naroda radi rešavanja sporova među državama. Novi Međunarodni sud osnovan pri Ujedinjenim nacijama posle Drugog svetskog rata, po ukidanju Lige naroda.

1942. Procenivši da nisu u stanju da odbrane grad, Britanci u Drugom svetskom ratu predali Singapur japanskim snagama, što se smatra najvećim vojnim porazom Velike Britanije u njenoj vojnoj istoriji.

1944. Trupe SAD u Drugom svetskom ratu zauzele Solomonska ostrva u Pacifiku. Britanski avioni izbacili oko 1.000 bombi na Berlin.

1988. Predsednik Austrije Kurt Valdhajm, optužen da je, kao pripadnik SS-jedinica u Drugom svetskom ratu, odgovoran za ratne zločine u Bosni i Grčkoj, odbio da podnese ostavku.

1989. Deset godina pošto je Moskva poslala trupe da podrže prokomunističku vladu u Kabulu, poslednji sovjetski vojnici napustili Avganistan. U desetogodišnjem neobjavljenom ratu poginulo 15.000 sovjetskih vojnika i najmanje 100.000 Avganistanaca.

1990. Velika Britanija i Argentina obnovile diplomatske odnose prekinute 1982, u vreme rata za Foklandska ostrva.

1996. Vlada Bosne i Hercegovine saopštila da je u ratu od 1992. do 1995. nestalo oko 30.000 ljudi, od kojih više od 22.000 civila i oko 2.500 pripadnika oružanih snaga.

1999. U Keniji uhapšen lider kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan i izručen Turskoj, gde je osuđen na smrt zbog izdaje i prebačen u ostrvski zatvor Imrali.

2003. U talasu demonstracija, najvećim od vijetnamskog rata, više od šest miliona ljudi, u više od 600 gradova u svetu, protestovalo protiv rata u Iraku.

2003. Vatikan otvorio zapečaćenu arhivu o vezama te države s Nemačkom od 1922. do 1939, kada je Euđenio Pačeli, kasnije Papa Pije XII, bio državni sekretar Vatikana. Otvaranje arhiva usledilo kao odgovor kritičarima pape da nije dovoljno učinio da zaustavi ubijanje miliona Jevreja koje je nacistička Nemačka počinila tokom holokausta.
Logged
JASON
zastavnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 481



« Reply #1 on: February 15, 2017, 11:22:05 am »

1835. U Kneževini Srbiji usvojen Sretenjski ustav, prvi ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga sekretar kneza Miloša Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski i belgijski ustav. Koristeći negodovanje Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevanja za liberalizam Davidovićevog dokumenta, knez u martu ukinuo Ustav.
2/15. фебруара 1835. године, кад пада Сретење Господње, Милош је сазвао Велику скупштину, на којој су требали да буду главни сеоски кметови, уз то на сваких 100 кућа по један посланик, а поред тога известан број представника еснафа и заната из свих градова. Ова је скупштина имала да буде најсвечанија између свих које су се дотле виђале у Србији. На њој су имале да се претресају многа важна питања, али је најважније између свих било оно најсудбоносније како за Књаза тако и за земљу, а то је питање уставности коју је он тада прогласио.
Дим. Давидовић, човек неоспорног дара, а можда и најученији међу Србима, често се хвалио да је ово питање проучио из основа, и да је у стању да за врло кратко време изради један устав који би одговарао свима потребама и приликама Србије. Њему дакле буде наложено да такав устав изради и он заиста сврши свој посао за неколико дана.

У речено време скупштина се састала у Крагујевцу. Народних представника било је на њој преко четири хиљаде, а радозналаца из свих крајева Србије било је више од 10.000, те су многи били принуђени, пошто у граду нису имали где да станују, да иду по оближњим селима где су дочекани с гостопримством својственим Србима, који сматраше да гост доноси срећу кући у коју долази.

После службе Божије и призивања светога Духа ради 'ниспосланија  божествение благодати на најважније предпратије, којим Књаз установљава закон у Сербији, и подписује срећу Србскога Народа', искупе се сви народни  представници на ливади код цркве, где је на узвишеном месту већ била подигнута говорница за Књаза, његову фамилију, архиепископа и чланове државног Совјета. Међу њима се, очитом дрскошћу, истицао Стојан Симић. Није било Авраама Петронијевића, који је после претрпљене срамоте избегавао да се покаже јавно. Милош назове бога скупштини и нареди Давидовићу да очита предстојеће слово које је сам казивао у перо свом секретару, и који је у њему, дотерујући га, по нешто изменио а по нешто и додао. За словом очитан је Устав Књажества Сербије од четрнаест глава и сто четрдесет и два члана, за њим пак Указ, којим се Совјет Србски установљава, и у ком су наименована лица, из који ће овај Совјет бити састављен.  

Овим словом отворио је књаз Милош Сретењску Народну скупштину у Крагујевцу. Сутрадан, 3. фебруара била је свечена служба у препуној цркви. Поред многобројног народа били су Књаз и књажева фамилија, господа архијереји Српски и сви чиновници. Служио је митрополит Петар с већим бројем свештеника. За време службе читана су јектенија и благодарило Свевишњем Творцу, који је сподобио народ Србски доживети дан и час, у који Књаз установљава закон, и подвргава све и сва закону. По свршетку јутрења положи г. Митрополит Устав на налону, испод часног крста и светога јеванђеља, с десне стране иконостаса, и ту је стајао за све време службе. Крај налонa стајао је гвардијски официр Јефрем Гајић држећи у руци барјак од беле, црвене и челикасто-угасите свиле, изрезаном на три језичца, са крстом на средини, између којег кракова су била четири оцила.

После службе дигне г. Митрополит крст и јеванђеље, извади испод њих Устав, и уручи га протосинђелу своме, да га носи. Затим крене литија у ливаду према поузвишеном чардаку, на коме је 2. феб. читано слово при отварању скупштине. Напред су ишли црквени барјаци, за њима сви ученици Крагујевачких школа, како нижих тако и гимназије, појавши: благословен јеси Христе Боже наш. За овима ишао је протосинђел са Уставом, а за њим Митрополит окружен архијерејима: ужичким, шабачким и тимочким, и многим другим свештеницима и духовницима. За њима следовао је барјак и гвардијски официр, а за овим Књаз и фамилија, чиновници и мноштво осталога народа, више од 15 хиљада душа. Пред, уза и иза свега овога спровода ишла је гарда књажева, пешачка и коњичка с књажевско-србском бандом, која је свирала.

Кад литија стигне до узвишеног места у пољу, попне се Митрополит с дејствујућим свештенством на чардак, онда изиђе и Књаз и Господар Милош на исто здање, за њим оба сина његова: Милан и Михаило, за њима оба брата књажева Јован и Јефрем заједно са кнегињом госпођом  Љубицом и госпођом Петријом, старијом ћерком књажевом. Виши чиновници и господа архијереји изађу такође на чардак.

Господар поздрави гологлав скупштину са називањем доброга јутра, и каже јој, да ће се сад прочитати Устав, о кому је јуче у слову споменуо, зато сваки пажљиво да слуша, како гласи. Г. Митрополит узео је на себе то бреме, очитати га велегласно са налоне.

По читању Устава сав народ повиче у глас: Господару, Бог да Те поживи! Тек што се узвици стишају, г. Митрополит опет положи Устав на налону, под крст и јеванђеље, а књаз Милош узме крст у десну руку, обрне се народу и викне му: ја ћу се браћо заклети и Уставу и Законима, но и ви да ми се закунете; ја ћу иј држати, но и ви држите иј у целости; нарушите ли иј ви, ја одлазим браћо између вас, пак онда управљајте сами собом, како знате! Сав народ опет викне у глас: не Господару! не одлази између нас, ако Бога знаш!
За тим замоли Књаз г. Митрополита да му чита заклетву, коју ће он, као Књаз имати да зада. И г. Митрополит читаше, а Књаз велегласно и громко изговараше за њим, држећи једнако крст у руци, овако: - Заклињем се светом, једносуштном Троицом, да ћу Устав овај и целост Књажества Сербије нерушиме држати; да ћу и свакога другога придржавати, да иј нерушиме држи; и да ћу чувати и бранити и слободу личности и безбедност имања свакога Србина.

Једва Књаз изговори последњу реч, а плутони гарде оспу се и топови загрме, банда засвира, а народ стане викати у глас: Уррра! Уррра! Кад се народ стишао, г. Митрополит почне да чита закле-  тву, коју је народ требало да зада Уставу и Књазу, велегласно. Оба брата књажеска, г. Митрополит, господа архијереји и чиновници, бивши на чардаку, сви до једног опијени величанственошћу овог догађаја, поврве к налони, и који су могли доспети, ставе руке на јеванђење и крст, а остали на налону, и дигнувши три прста у вис, заједно са свом скупштином за г. Митрополитом, ову заклетву изрекну: -Заклињемо се светом, једносуштном и неразделном Троицом: да ћемо Устав овај Књажества Сербије нерушимо држати; да ћемо верни бити Књазу Милошу Теодоровићу Обреновићу, Његовом Наследнику, и Његовој светлој Фамилији; да ћемо и сву осталу нашу браћу придржавати, да им верну буду; и да ћемо послушни бити Законима: Тако нам Бог помогао, и његово свето јеванђелије! Који би ово нарушио, Бог му био супостат, и не родило му семе, и утрео му се плод његов у корену!

Све ове речи изговорила је сва скупштина с таквом осећајношћу, да се на свакому лицу видело, да га је опчинила како заклетва изговорена од Књаза, тако и сва величанственост давања сопствене заклетве. По хиљаду пута поновио се узвик: Тако Господару! тако! Да те Бог поживи! И онда оспу се плутони, и загрме топови. За овим призором посвети г. Митрополит барјак Србски по правилу, а за тим ода благодaрење Богу, клечећи и појећи: Тебе Бога хвалим. Осећање љубави, помешано са осећањем дубоког поштовања све скупштине, дошло је до највишег степена. За овим очита Давидовић Књажески Указ о установљењу државнога Совјета Србскога, и о наименовању његових чланова:

Милош Теодоровић Обреновић Књаз Србскиј
Објављујем свима и свакому:

По гласу Устава Књажества Сербије постављам данашњим даном Државниј Совјет Србскиј првом и највишом законодателном и законоизвршителном властју у Сербији до Књаза; и препоручујем Народу Србскому и свим властима Србским, а стране умољавам, да га и оне признају за такову власт.

Дејствителним Државним Совјетницима постављам:
Г. Коцу Марковића, Г. Лазара Теодоровића, Г. Димитрија Давидовића, Г. Аврама Петронијевића, Г. Алексу Симића, Г. Милету Радојковића, Г. Јосифа Милосављевића, Г. Вучића Перишића, Г. Милосава Здравковића, Г. Михаила Германа, Г. Ђорђа Протића, Г. Ранка Мајсторовића.

Државним Совјетницима постављам:
Г. Ђорђа Парезана, Г. Јанићија Ђурића, Г. Цветка Рајовића, Г. Тодора Хербеза.

Главним секретаром Совјета постављам: Г. Стевана Радичевића у чину најмлађега Државнога Совјетника. Преседатељем Државнога Совјета постављам: Г. Николу Коцу Марковића. Попечитељем правосудија: Г. Лазара Теодоровића, Попечитељем внутрени дела: Г. Димитрија Давидовића, Попечитељем инострании дела: Г. Аврама Петронијевића, Попечитељем финансија: Г. Алексу Симића, Попечитељем војении дела: Г. Милету Радојковића.

Попечитељство просвештенија вручава се за време Г. Димитрију Давидовићу, попечитељу внутрени дела, с налогом, да струку просвештвенија оддвојено води од внутрене.

Свој вишеназначеној Господи препоручујем, да се по преслушанију овог указа скупе сви у Крагујевцу, и да преузму дела, Уставом предписана Државному Совјету Србскому; а пре свега да ми поднесу устројеније внутрене Совјета на промотреније и одобреније. Све Србске власти односићесе по свим своим и народним делима од данашњег дана к Државному Совјету Србскому.

N0 352.
У Крагујевцу,
3. Фебруарија 1835. године.

По прочитању овом сиђе Књаз са чардака, и помеша се међу народ, и сав народ опколи га, и стану га који у руку, који у скут, а који у ногу и раме љубити. За тим врати се сав спровод к цркви, и оданде на конаке своје, а плутони гарде и пуцњава топова трајали су цео час после тога. Снажан утисак произвела је и књажеска банда кад је засвирала а хор ђака и чиновника отпочео с певањем песме Димитрија Исаиловића:

Сунце јарко Сербском сину
Изобиљно сипље зраке
Оризонт му сав засину…

и наставила с др. песмама, које је капелмајстор Јосиф Шлезингер приуготовио за ову прилику. А у вече, на пољани испред књажеског дворца, уприличио је, за част скупштине, директор типографије Адолф Берман, ватромет, и сва скупштина и сви житељи Крагујевачки изишли су на исту пољану, и гледали су овај призор на небу.

Понедељак 4. фебруара 1835. године, одликовао се својим торжеством, кому ће се тешко наћи равна у историји Србској. Народна скупштина, примивши из руку Његова Височества Књаза и Господара  Милоша Устав отечества свога, чувши заклетву Његову, и видевши очима својим, с каквом чувствителношћу говораше Књаз речи исте заклетве, тронута је била онако благотворним, и човека и владатеља осведочавајућим, даровима Књаза свога. Зато је зажелела, поднети Књазу овом приликом уздарја, која су још од дана светог прозваног Андреје 1830. године, кад се први Хатишериф Султанов на Врачару читао, и кад је Књаз Милош миропомазан у Београдској цркви на достоинство наследственога Књаза, приготовити, да му се при окончању дела с Високом Портом и по издању Закона у Србији, поднесу. Три срдачна уздарја приготовио је народ за тај дан, прво: со и леб; друго: сабљу, богато брилијантима искићену; а треће: чашу, такође искићену брилијантима. На држаљу сабље стоје ове речи од брилијанта: Благодарна Сербија Књазу Свому Милошу Првому. На устима корица с десне стране стоје велика слова Књажескога имена  М, и О, а на левој стани грб Србије. На чаши, с једне стране, стоји грб Србије од брилијанта,  с друге натпис: Уздаре за чашу спасенија 1834. а около уста и дна чаше натпис: Благодарниј Народ Србскиј Књазу свому Милошу Теодоровићу Обреновићу. Сва скупштина народна, господа архијереји, чланови државног Совјета, и сви чиновници, скупе се порано ујутру у здању Суда, виде уздарја, саставе благодарствено писмо, и потврде својим печатима. Око четири часа дигну се сви скупа и у највећем поретку, праћени гардом и бандом, те кроз среду чаршије изађу на ливаду, на исто место, где су Устав и заклетву Књажеву на Устав чули и примили.

Једно одељење коњичке и пешачке гарде ишло је пред самим спроводом. За њим носио је посвећени онај барјак Србски, полковник Јован Мићић, окружен од двадесет кметова. За њим ступао је кмет Вукосав Симеоновић из Тамника, носећи на белом јастуку сребрн служавник, и на њему со и леб; и њега је више кметова окружавало. За њим ишао је г. Попечитељ војении дела и члан државног Совјета Милета Радојковић, носећи на црвеном и златом извезеном јастуку сабљу, и окружен г.г. капетанима са сабљама. За њим носио је г. Митрополит на јастуку боје србске: беле, црвене и челикасто-угасите, чашу, окружен г.г. архијерејима, и великим числом свештеника. А најпосле ишао је г. Председатељ Државног Совјета Никола Коца Марковић, носећи благодарствено писмо на јастуку, извезеном бојама србским. За њим ишли су г.г. Попечитељи: правосудија, внутрении дела и просвештенија, финансија и инострании дела, а за њима г.г. чланови Совјета с главним секретаром, за овима судије, капетани и остали чиновници и сав народ зван и незван. Свим овим путем, банда књажеско-србска свирала је корачнице, а звона цркве Крагујевачке су звонила.

Кад сав овај спровод приспе к чардаку на ливади, онда, стане полковник Мићић са барјаком изнад басамака чардака с десне стране, до њега кмет Вукосав са сољу и лебом, а до њега г. попечитељ војении дела Милета Радојковић са сабљом, с леве пак стране г. митрополит Петар са чашом, а до њега г. Преседатељ Државнога Совјета Никола Коца Марковић с благодарственим писмом, имајући поред себе г. главног секретара Државнога Совјета Стевана Радичевића. Како се понамештају и они и сва скупштина около чардака, онда замоле г. Ужичкога Епископа Никифора и г. попечитеља правосудија Лазара Теодоровића, те са више чланова Совјета, капетана и депутата народних отиду Књазу, и замоле га да би снисходио доћи скупштини, која је рада заблагодарити му на његовом дару.

Књаз дође с члановима фамилије и дворјанима својим, попне се на чардак, а за њим дароносци један за другим. Г. Председник Државнога Совјета проднесе му благодарствено писмо, и Књаз примивши га, преда га главном секретару, те му га овај велегласно прочита. По прочитању писма загрме плутони и топови и зарује народни узвици: Ура! Затим принесе кмет со и леб, и Књаз прими их, одломи залогај, умочи га у со, и закуси. Сад принесе г. Митрополит чашу, пуну рујна вина; Књаз прими је, наздрави народу, испије до дна, и ронећи сузе радости, обрне је у вис да ни последња капља не би у њој остала. Најпосле приступи Милета Радојковић, и клекнувши пред Књазем, поднесе му сабљу, и сам утирући сузе, опаше му је, с помоћу Аврама Стојковића, књажевог казанчеја, о кук. Затим, г. Митрополит говорио је тронитељно слово... А када књаз сиђе са чардака, да се умеша у народ, као што се јуче умешао, онда, дочекају га чланови Совјета на басамацима, пак дигну га у вис и однесу, мењајући се с капетанима и осталим народом, до на крај скупштине. По завршетку великолепности ове, г. Давидовић очита скупштини отпусно слово, народ, разиђе се на конаке, где му је дан ручак о трошку Књаза.

Извор: Новине Србске, фебруар 1835.
(садржај је незнатно измењен и прилагођен данашњем језику и правопису)
« Last Edit: February 15, 2017, 11:33:02 am by JASON » Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.033 seconds with 29 queries.